VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Unošenje badnjaka u domove ima mnogobožačko poreklo i predstavlja staropagansku magijsku praksu i potiče iz obožavanja Valla ili Bella, za koji se verovalo da živi u svetom drveću.l
Kasnije je ovaj kult preuzet od strane Rimljana i postao praznik sunca "Dies solis natalis invicti" ili rođendan Boga sunca, a u tradicionalnim crkvama ustanovljen kao Božić
Na dan ovog praznika - mnogobošci su pekli okrugle kolače u obliku sunčevog diska, kitili jelke i mala drveća, palili baklje, unosili grane drveća u domove - jer se verovalo da bog sunca Vaal živi u svetom drveću i da time mogu osigurati napredak doma.
U Germanskoj mitologiji postojalo je božanstvo kome su se prinosile ljudske žrtve.
Ovi ratnici su obećavali svome božanstvu čije je ime bilo "Tijaz" da će mu darivati pobedu koju budu izvojevali nad neprijateljem, kao i sav plen posle bitke.
Oni su takođe verovali da božanstva mogu postati drveće.
Kada im božanstvo odgovori na molitve - oni su glave svojih neprijatelja zajedno sa plenom vešali na sveto drveće.
Svi ovi opisani mnogobožački običaji - danas se praktikuju u tradicionalnim crkvama istoka i zapada u vreme praznovanja određenih praznika, kao i popratni elementi u vreme trajanja Božića, poput - pečenja slavskog kolača, sečenje badnjaka, ukrašavanja božićne jelke, paljenja vatrometa, prskalica i ukrasnih sveća, verovanje u božić batu i deda mraza - koji dolazi sa neba u kočijama koje vuku irvasi i daruje decu božićnim poklonima.
Kasnije je ovaj kult preuzet od strane Rimljana i postao praznik sunca "Dies solis natalis invicti" ili rođendan Boga sunca, a u tradicionalnim crkvama ustanovljen kao Božić
Na dan ovog praznika - mnogobošci su pekli okrugle kolače u obliku sunčevog diska, kitili jelke i mala drveća, palili baklje, unosili grane drveća u domove - jer se verovalo da bog sunca Vaal živi u svetom drveću i da time mogu osigurati napredak doma.
U Germanskoj mitologiji postojalo je božanstvo kome su se prinosile ljudske žrtve.
Ovi ratnici su obećavali svome božanstvu čije je ime bilo "Tijaz" da će mu darivati pobedu koju budu izvojevali nad neprijateljem, kao i sav plen posle bitke.
Oni su takođe verovali da božanstva mogu postati drveće.
Kada im božanstvo odgovori na molitve - oni su glave svojih neprijatelja zajedno sa plenom vešali na sveto drveće.
Svi ovi opisani mnogobožački običaji - danas se praktikuju u tradicionalnim crkvama istoka i zapada u vreme praznovanja određenih praznika, kao i popratni elementi u vreme trajanja Božića, poput - pečenja slavskog kolača, sečenje badnjaka, ukrašavanja božićne jelke, paljenja vatrometa, prskalica i ukrasnih sveća, verovanje u božić batu i deda mraza - koji dolazi sa neba u kočijama koje vuku irvasi i daruje decu božićnim poklonima.