Lovački psi ..........vrste i..........

LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[TABLE="width: 100"]
[TR]
[TD="width: 30%"]
lovni%208.jpg
[/TD]
[TD="width: 70%"] Alpski brak-jazavičar FCI Standard br. 254
KLASIFIKACIJA FCI:
Grupa 6………….......Goniči i krvosljednici.
Sekcija: 2. .............Krvosljednici
Podsekcija: 2. ........ Psi srednje veličine
Sa radnim ispitom.
Korištenje: Krvosljednici
ZEMLJA PORIJEKLA: Austrija
OPŠTI IZGLED: Vrlo je aktivan, srednje velik i snažan pas s jakim kostima i dobro razvijenim mišićima, kratkih nogu sa proporcijom visine u odnosu na dužinu 2:3. Djeluje elegantno (predugačko ili prekratko tijelo su eliminacijski faktori). Na glavi nema bora, gubica je jaka, uši su priležeće i na krajevima zaokružene. Nos uvijek crn. Mišićav vrat je u skladu s jako razvijenim tijelom, ne predugačak. Čeljust jaka sa makazastim zubima, podgriz dozvoljen. Oči tamno smeđe. Noge su mišićave i ravne, šape čvrste i skupljene. Rep je srednje dug s nešto kraćom dlakom. Dlaka je čvrsta, tvrda i debela iako ne glatka s dobrom poddlakom. Idealna je tamno crvena jelenja boja ili crna sa smeđim pjegama. Bijela boja nije dozvoljena, ali je dozvoljena manja bjelina na prsima. Visina 34-42, idealno 37-38 cm, ženke 36-37 cm.
To je stara rasa koju koriste za lov u predjelima njemačkih i austrijskih Alpa, te u bavarskim šumama. Do 1976. godine mislilo se da potiče od jazavičara, što je pogrešno. Rasa je priznatai 1896. godine u Njemačkoj. Alpskog brak jazavičara koriste kao krvosljednika za lov na zečeve i lisice a u našim krajevima najviše u lovu na divlje svinje. Svojeglav je i agresivan u lovu, a inače je prijazan, srdačan i pitom.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="width: 100"]
[TR]
[TD="width: 30%"]
lovni%209.jpg
[/TD]
[TD="width: 70%"] Njemački lovni terijer FCI Standard br. 103
KLASIFIKACIJA FCI:
Grupa 3………….......Terijeri
Sekcija: 1. .............Veliki i srednji terijeri
Sa radnim ispitom.
Korištenje: Svestrani lovački pas, posebno podesan za lov divljači koja nastambe gradi pod zemljom.
Zemlja porijekla: Njemačka. OPŠTI IZGLED: Malen, crn i taman, kompaktan i proporcionalan lovački pas. Hrabar i istrajan, mišičav i vitalan, temperamentan, pouzdan pas koji niti je previše agresivan niti stidljiv i koji dobro odgovara na dresuru i trening. Dužina tijela nešto veća od visine; njuška nešto kraća od lubanje, obično crna ali ako je boja krzna smeđa, dozvoljava se i smeđa njuška. Veliki zubi sa normalnim, škarastim i potpunim zagrizom (42 zuba); sva odstupanja od ovog standarda su eliminirajući faktor. Uši ne premale; vrat ne smije biti predug, jak. Rep dobro učvršćen, ako je dozvoljeno, kupiran na 1/3 dužine. Noge jake, paralelne sa tvrdim i otpornim jastučićima šapa. Dlaka gusta i tvrda. Osnovne boje su crna, tamno-smeđa ili pepeljasto siva, sa jasnim crvenkastim dijelovima oko očiju, njušci, prsima, nogama i korijenu repa (manje bjeline na prsima se tolerišu). Visina za oba spola 33-40 cm, uz težinu za mužjake 9-10 a ženke 7,5-8,5 kg. Nakon I svjetskog rata, grupa aktivnih lovaca je izstupila iz Fox Terrier kluba u želji da stvore rasu koja će imati čiste lovačke performanse. Nakon kinoloških konsultacija ova grupa zaljubljenika je križanjem Fox terijera i starog engleskog i velškog terijera stvorila ovu rasu koja od tad poznata pod nazivom Njemački lovni terijer.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Psi postaju vrlo rano polno zreli, čak i prije potpunog uzrasta. Kuja počinje da traži partnera za parenje već u osmom mjesecu, ali u tom vrijeme nije preporučljivo dozvoliti parenje. Minimalna starost potrebna za parenje je za kuje između 15-18 mjeseci a kod mužjaka iza navršenih 18 mjeseci. Parenje u srodstvu kao i križanje rasa nije dozvoljeno. Znaci koji su tipični za ženku koja je spremna za parenje jesu uznemirenost, otok stidnice i krvarenje. Kad krvarenje prestane (obično između 9 i 11 dana), ženka pokazuje još veću uznemirenost što je i pravo vrijeme za privođenje odabraqnog mužjaka. Ženka nosi kot 60-63 dana. Čak i u vrijeme poodmaklog nošenja ženki su potrebne blage šetnje ali se nikako ne izvode u lov.
Najčešće zarazne bolesti koje se javljaju kod pasa jesu bjesnilo, štenečak, žutica, tifus, i neke druge rjeđe bolesti. Kao najsigurniji vid zaštite preporučuje se redovno vakcinisanje pasa, koje je u slučaju vakcine protiv bjesnila i zakonska obaveza.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
ZABLUDE O ISHRANI PASA
Vlasnici pasa su često pogrešno vođeni brojnim opšteprihvaćenim idejama koje se provlače godinama. Slijedeći paragrafi bi trebali da isprave ove zablude.
Zabluda: Pas treba da posti jedan dan u sedmici.
Ovo može biti na ruku vlasniku ali nema ništa sa zdravljem psa.
Zabluda: Pas koji ne jede meso je izdržljiviji.
Pogrešno. Ova ideja postoji u određenim krugovima, iako je dokazano da je za izdržljivost psa u lovu mnogo bolje nahraniti psa lakšim obrokom najmanje dva sata prije početka lova.
Zabluda: Moj pas jede isto što i ja.
Mnogi vlasnici antropomorfiziraju svoje pse. Oni ne znaju, ili se pretvaraju, da psi imaju različite navike u ishrani u odnosu na ljude. Psi su mesojedi, iako ne striktno, ali daleko da mogu jesti sve. Organizam psa vari visoko kvalitetne biljne proteine jednako dobro kao i one životinjskog porekla, ali takođe mogu da podnesu i velike količine masti za razliku od ljudi. Psi tolerišu skrob kao izvor energije samo ako je u potpunosti iskuhan i u proporciji sa fiziološkim limitima. Potreba za vitamnima i mineralima se takođe razlikuje od one prisutne kod ljudi. Na primjer, štenetu je dovoljno 400% manje vitamina D nego bebi čovjeka.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Zabluda: Pas treba varijacije u svojoj ishrani
Pogrešno vjerovanje. Idealno, pas treba jesti istu hranu iz iste posude u isto vrijeme - upravo suprotno od onog kako bi željeli njihovi vlasnici! U stvari, česte promjene režima ishrane izlažu psa digestivnim problemima. Crijevna mikroflora je adaptirana određenom tipu hrane i svaka iznenadna promjena ne daje dovoljno vremena ovim mikroorganizmima da se prilagode novoj. Ovo stvara povećanu produkciju određenih slabosvarljivih metabolita ili toksina. Na primjer, dodavanje mesa indiferentne kvalitete povećava akciju proteolitičkih mikroba koji stvaraju bazičan pH što vodi to flatulencije i dijareje. Stoga, varijacije u ishrani pasa se mogu tolerisati samo u okviru ranga hrane slične kompoticije. U suprotnom, kada mijenjate režim ishrane, učinite to postepeno kroz period od jedne sedmice.
Zabluda: Komercijalna hrana treba biti pojačana dodavanjem mesa
Pogrešno vejrovanje. Mnogi vlasnici postaju nervozni kada nemogu identifikovati meso u komercijalnoj kompletnoj hrani. Premda neki proizvođači pokušavaju da savladaju ovaj problem dodavajući izvor mesnog sastojka u ime hrane (na primer, "sa piletinom", "sa govedinom") i dalje ostaje teško vlasnicima da prihvate činjenicu da je taj sastojak zasta glavni u formulaciji hrane i da može biti jednak kvalitetu mesa iz mesare. Ne treba zaboraviti da je gotova hrana formulisana tako da sadrži sve sastojke neophodne psu za određeni uzrast i fiziološko stanje i da nije uzeto u obzir eventualno dodavanje "mesa iz mesare". Dakle, ako ste se odlučili da svog psa hranite komercijalnom hranom onda svaki dodak može uticati na balans hranljivih sastojaka i tako negativno uticati na zdravlje psa.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Zabluda: Proteini mogu opteretiti rad bubrega
Pogrešno vjerovanje. Radi se o nekorektnoj aplikaciji istraživanja koje je sprovedeno nad pacovima. Ovo je dovelo do potpuno pogrešne ideje da vremenom visoki nivoi proteina u ishrani dovode do preranog starenja bubrega i gubitka njihove funkcije prečišćavanja što dovodi do hronične disfunkcije ovog organa. Istraživanja koja su se vodila u Francuskoj od 1975. godine (Paquin i Pibot, u saradnji sa École Vétérinaire u Alfortu i Royal Canin kompanije, objavljeno 1979. i 1986. godine), i SAD-u preko 15 godina (Churchill, u saradnji sa Hill's Company, objavljeno 1997. god.), su jasno dokazala da je ovo vjerovanje o štetnosti proteina na bubrege pogrešno. Urea, kao produkt katabolizma proteina, se eliminiše pasivno od strane bubrega i ako bubrezi izgube svoju funkciju to je jednostavno rezultat normalnog starenja ili rezultat pojave specifičnog oboljenja.
Zabluda: Svi vitamini su u povrću
Pogrešno vjerovanje. Povrće nije jedini izvor vitamina za psa. U stvari, vitamini rastvorljivi u mastima (A, D, E i K) se nalaze u životinjskim masnoćama ili u određenim organima. Tako na primjer džigarica, sadrži velike količine vitamina A što može biti opasno po psa ukoliko se svakodnevno hrani džigaricom. Vitamini rastvorljivi u vodi (B kompleks) se nalaze i u biljnoj i u životinjskoj materiji. Jednaka količina vitamina B1 se može naći u mlijeku u prahu i grašku. Dehidrirano povrće koje se može naći u određenim tipovinma komercijalne hrane nije nikad značajan izvor vitamina.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Zabluda: Vitamin D je potrebno dodavati u hranu za štenad
Pogrešno vjerovanje. Štenad zahtjevaju relativno male doze vitamina D tako da se potrebe za ovim sastojkom mogu lako nadomjestiti dobro izbalansiranom hranom. Prekomjerne doze izazvane nepotrebnim dodavanjem ovog vitamina mogu biti opasne i dovesti do ozbiljnih problema kostiju.
Lovacko Drustvo "BISTRICA ZUPA"
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[TABLE]
[TR]
[TD]CRNOGORSKI PLANINSKI GONIČ
[FCI No. 279]
Zemlja porekla: CRNA GORA
Sekcija: 1
Podsekcija: 12
[/TD]
[TD]
planinski%20%285%29.jpg
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Kratak istorijat: Sa sigurnošcu se može tvrditi da je ovaj pas iz iste oblasti kao i ostali Balkanski psi gonici. U prošlosti ovaj pas je ponekad nazivan „crni gonic". Prvi standard datira iz 1924. FCI je službeno priznao ovu rasu (standard br. 279) 8.maja 1969. na zasedanju u Varšavi.
Opšti izgled: Srednje velikog tela, izdržljiv, pokretljiv.
Važne proporcije: Dužina tela (mereno od ramenog zgloba do sednih kvrga) i obim gradi nadmašuju za oko 10% visinu u grebenu. Dužina glave odgovara 45% visine grebena.
Ponašanje/karakter: Uravnotežen, privržen svom vlasniku, poslušan, vredan poverenja.
Glava: Dolikocefalna. Gornje linije lobanje i nosnika su divergentne.
Kranialni deo
Lobanja: Duža od njuške. Širina potiljacnog regiona je manja od rastojanja izmedu stopa i potiljacne kvrge. Posmatrano sa strane profil je ravan ili slabo izbocen. Širina se smanjuje od vrha lobanje do stopa. Ceona brazda je izražena, a potiljacna kvrga je manje izražena. Nadocni lukovi su dobro razvijeni.
Stop: Slabo izražen.
Licni deo
Nosna pecurka Uvek crna, dobro razvijena.
Njuška: Mesnata i široka u osnovi. Kraca je od lobanje. Poželjan odnos je 7,5:10. Bocne linije njuške su konvergentne. Prednja strana je vertikalna.
Vilice/zubi: Vilice su snažne i prisutan je pravilan kompletan makazast zagriz. Dozvoljen je i klještast zagriz. Zubi su dobro razvijeni i pravilno usadeni.
Usne: Srednje razvijene, napete, gornje usne neznatno prekrivaju donje. Ugao usana je zatvoren. Rub usana je crno pigmentisan.
Obrazi: Ravni.
Oci: Ovalnog oblika, smeštene ležerno koso, boja im je od svetio do tamno braon. Ivice kapaka treba da su crno pigmentisane.
Uši: Visoko usadene, srednje duge, tanke do srednje debele, uvek visece, bez nabora, uz glavu priljubljene. Vrh je više ili manje izraženog ovalnog oblika.
Vrat: Snažan, nagnut, sa horizontalom zaklapa ugao 45-50 stepeni. Dužina mu je prib- ližno jednaka dužini glave. Vitak, mišicav, bez fanona.
Telo: Pravougaono, dužina prevazilazi visinu grebena približno za 10%.
Greben: Vrlo izražen.
Leda: Mišicava, široka, umereno duga.
Slabine: Mišicave, snažne, srednje duge, dobro povezane sa sapima.
Sapi: Blago kose (20-25 stepeni prema horizontali), jake, dobro mišicave, široke.
Grudi: Velike, jake, visina grudi je 45-50% visine grebena, a obim im je za 10% veci od visine grebena.
Donja linija i stomak: Vrh grudne kosti je istaknut. Stomak je blago prikupljen.
Rep: Usaden u nastavku linije sapi, postepeno se sužava, doseže do skocnog zgloba. Sabljast, nošen ispod ledne linije, bogato odlakan.
Noge
Prednje noge - uopšteno: Cvrste, snažne, mišicave, paralelne.
Plecke: Mišicave, dobro priležu uz zid grudnog koša. Dužina ima je približno jednaka dužini glave. Prema horizntali su nagnute pod uglom od 40-45%.
Laktovi: Cvrsti, naležu uz telo. Rastojanje od zemlje do laktova je oko 50% visine grebena
Podlaktice: Ravne, snažne, mišicave.
Šaplje: Cvrsta.
Došaplja: Snažna, vitka, blago iskošena (15 stepeni prema vertikali).
Prednje šape: Macije. Prsti cvrsti, stisnuti i dobro ispupceni. Jastucici otporni, elasticni i crne boje. Nokti su uvek crni.
Zadnje noge - uopšteno: Cvrste, mišicave, paralelne, dobrih kostiju.
Butine: Cvrste, mišicave, nisu iskrivljene.
Kolena: Cvrsta, paralelna sa medijalnom ravni tela Koleni ugao je približno 120 stepeni.
Potkolenice: Dužina im je približno jednaka dužini butine. Mišicave.
Skocni zglobovi: Cvrsti, istaknuti. Ugao skocnog zgloba je 135-140 stepeni.
Došaplje: Snažna, gotovo vertikalna.
Zadnje šape: Kao prednje.
Kretanje: Korak normalan i elastican, dobar potisak zadnjih nogu. U kretanju je najomiljeniji hitar i jednostavan kas
Koža: Elasticna, dobro naleže na telo, tamno pigmentisana.
Dlaka: Kratka, gusta, oštra, nešto deblja, sjajna, dobro polegla, glatka. Podlaka prilicno dobro razvijena.
Boja: Osnovna boja je crna sa paležnim oznakama na nadocnjacima, njušci i na donjim delovima nogu. Oznake na nadocnjacima su velicine lešnika, a napostranim delovima njuške maksimalno se prostiru do ugla usana. Boja paleža je lavlja do svetio crveno žute koja ide do crveno zagasite i crveno vatrene. Dozvoljena je bela oznaka na grudima ciji precnik ne prelazi 3 cm, ali nikako nije poželjna.
Visina: Visina grebena je 44-54 cm. Idealno za mužjaka je 49-50, a za ženku 48-49 cm.
Greške: Svako odstupanje od navedenog mora se smatrati greškom cija klasifikacija stoji u tacnom srazmeru sa izraženošcu odstupanja.
Eliminacione greške:

  • Predgriz, podgriz, devijantni lukovi sekutica.
  • Nedostatak jednog zuba. Nedostatak dva Pl se toleriše.
  • Veoma svetla boja ociju, oci razlicitih boja, sivkaste oci. Ektropijum, entropijum.
  • Rep zavijen, nošen iznad linije leda ili devijantno postrano.
  • Boja koja nije propisana standardom.
  • Sve druge oznake bele boje, osim na mestu gde je dozvoljena.
  • Visina ispod ili iznad propisane standardom.
  • Plašljivost ili agresivnost.
N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena i u skrotum spuštena testisa.


 
Poslednja izmena:
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[TABLE]
[TR]
[TD]SRPSKI GONIČ
[FCI No. 150]
Zemlja porekla: SRBIJA
Sekcija: 1
Podsekcija: 12
[/TD]
[TD]
standard-srpski%20copy.jpg
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Opšti izgled: Snažan, srednje veličine, lisicije crvene boje sa crnim plastom, kratke, guste dlake, duge glave i jakih kostiju. Temperamentan i živahnih pokreta.
Visina: 46-54 cm psi, a keruše od 44-52 cm. Težina do 20 kg.
Oblik: Dužina trupa treba da je najviše 10% veca od visine grebena.
Upotreba: Istrajan gonic, energican tragac, glas visok do dubokog. Glava
Potpuni opis: Potiljna kost slabo izražena, celo blago zasvodeno, sa slabo izraženim prelazom u nosnik koji je prav. Gledano odozgo, glava je srednje široka i duga. Dužina glave 20-25 cm. Njuška nešto duža od lobanje.
Lobanja: Ocni lukovi jako izraženi. Ceona brazda vidljiva.
Stop: Slabo izražen.
Njuška: Duga, u osnovi široka, prema nosu se blago sužava. Nosnik ravan.
Nos: Nosna pecurka crna.
Usne: Usne dobro razvijene, crno pigmentisane i dobro pripijene.
Zubi: Zubalo makazasto i snažno.
Oci: Ovalnog oblika, izrazite, kestenjaste boje, kapci crni, pogled bistar.
Uši: Srednje dužine, ravno padaju niz obraze i ne uvrcu se, srednje široke, na donjoj strani zaokružene, nešto mesnate.
Vrat
Profil: Prelaz od zatiljne kosti vidljiv i u blagom luku. Donja linija u podgušnom delu blago se širi.
Oblik: Srednje dužine, vrlo snažan.
Koža: Dobro pripijena uz vrat.
Trup
Opšti izgled: Linija leda se blago spušta od grebena prema sapima.
Greben: Jedva primetno izražen.
Leda: Puna i duga. U bubrežnom delu snažno i jedva primetno zasvodena. Kukovi malo primetni.
Sapi: Duge, snažne, mišicave, nešto nagnute.
Grudni koš: Srazmerno širok, izbocen i dug, dubina mu doseže do lakta. Obim grudnog koša 10% veci od visine. Prsa srazmerno široka.
Trbuh i bokovi: Blago prikupljeni.
Rep: Srednje visoko usaden, u korenu deblji i postepeno se stanjuje prema vrhu. Dužina je do skocnog zgloba. Rep je blago na gore povijen. Dobro odlakan.

Prednje noge
Opšti izgled: Pravilnih stavova iz profila i spreda.
Plecka: Kosa, dobro priljubljena, mišicava i pokretljiva.
Nadlaktica: Dobro nagnuta, mišicava i cvrsto pripijena gornjom polovinom uz grudni koš. Lakat srednje primaknut.
Podlaktica: Prava i jaka.
Šaplje: Malo izraženo.
Došaplje: Snažno, kratko i skoro okomito.
Sape: Macije, prsti izboceni, zatvorene, nokti jaki i pigmentisani, tabani i jagodice cvrsti i puni.
Zadnje noge
Opšti izgled: Pravilnih stavova, gledano iz profila i od pozadi.
Butine: Duge, snažne i dobro razvijene.
Potkolenica: Duga, jaka i koso postavljena.
Skocni zglob: Snažan i dobro postavljen.
Došaplje: Skoro okomito i snažno.
Zadnje šape: Kao na prednjim nogama ali nešto duže.
Hodovi: Izražen i živahan.
Koža: Elasticna, uz telo pripijena, dobro pigmentisana.
Dlaka: Kratka, gusta, sjajna, nešto deblja, polegla, elasticna sa podlakom.
Boja: Osnovna je lisicije - crvena ili žuto crvena sa crnim plastom ili sedlom. Plašt doseže do glave sa crnom mrljom na obema slepoocnicama.
Mane
Lakše: labave usne, široka lobanja, naborane, šiljate i odstojece uši, preduga dlaka, prekratak i predugacak rep, klještasto zubalo, svetlije oci, slabija depigmentacija, manje izraženi nepravilni stavovi i uglovi. Podgušnjak. Blago ulegnuta ili izbocena leda. Predubok ili plitak crni plašt. Zaperci. Zecije šape, meko i otvoreno kao i previše koso prednje i zad- nje došaplje. Svetlija žuta boja, kao i mestimicno svetliji crni plašt. Bela boja na grudima maksimalne površine do 5 cm. Slabije izražena neproporcionalnost izmedu pojedinih delova tela.
Diskvalifikacione: Nedovoljna ili preterana visina, jaca nesrazmera izmedu pojedinih delova tela, narocito izmedu visine i dužine, široka i šiljasta njuška, preteška ili kratka glava, izrazito svetle oci i depigmentisan nos i vidljive sluzokože. Degenerativne pojave na zubima (vilica) i polnim organima. Iskrivljen i previsoko nošen i uvrnut rep.


 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[TABLE]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD]SRPSKI TROBOJNI GONIČ
[FCI No. 229]
Zemlja porekla: SRBIJA
Sekcija: 1
Podsekcija: 12
[/TD]
[TD]
trobojni%20%287%29.jpg
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Opšti izgled i osobine
Opis: Pas srednje velicine, snažne grade i izdržljivosti. Boje je plameno-crvene sa belom i crne. Veoma živahan i temperamentan.
Visina: 45-55 cm.
Oblik: Dužina trupa treba da je najviše 10% veca od visine grebena.
Upotreba: odlican gonic.
Glava
Potpuni opis: Sa profila potiljna kost izražena, lobanja blago zaobljena, ceoni prelom blag, nosnik prav i dug. Odozgo gledano duguljasta, uža, ceona brazda lako naglašena. Njuška nešto duža od lobanje. Dužina glave 20-24 cm.
Lobanja: Ocni lukovi malo izraženi.
Stop: Blago izražen.
Njuška: Duga, duboko u korenu široka i prema nosu se sužava.
Nos: Srednje velika pecurka, crne boje.
Usne: Tanke, cvrsto pripijene i gornja neznatno prelazi donju, dobro pigmentirane.
Zubi: Makazasti, jaki i potpuni.
Oci: Tamno pigmentirane, zatvoreno smede do crne boje, blagog izraza.
Uši: Usadene iznad ocne linije, srednje debljine, srednje duge (u mirovanju dopiru do zadnjeg ugla donje vilice), pri vrhu zaobljene, uz glavu priljubljene i ne naborane.
Vrat: Dobro povezan sa glavom i trupom, kos, mišicav, u preseku kruškolikog izgleda, postepeno se širi prema grudima. Koža elasticna, pripijeno i dobro odlakana.

Trup
Opšti izgled: Leda prava i blago se spuštaju od grebena prema sapima.
Greben: Srednje izražen
Leda: Mišicava, nešto kraca, slabinski deo mišicav i kratak.
Sapi: Dovoljno duge, široke i kose.
Grudni koš: Dug, dubok, širok i blago zaobljen. Prsa široka, blago zaobljena.
Trbuh i bokovi: Prikupljen i zaobljen.
Rep: U produženoj liniji leda pravilno usaden, prav ili blago na gore povijen. Dug do skocnog zgloba, dobro odlakan.
Prednje noge
Opšti izgled: Pravilnih stavova iz profila i spreda.
Plecke: Srednje duga i kosa (oko 55°), mišicava i priljubljena.
Nadlaktica: Mišicava, srednje duga i koso položena. Lakat umereno priljubljen.
Podlaktica: Vertikalna, mišicava i jaka.
Šaplje: Malo primetno.
Došaplje: Okomito ili blago koso i krace.
Šape: Macije, prsti prikupljeni, tabani puni i elasticni. Nokti jaki, tamno pigmentirani.
Zadnje noge: Pravilni stavovi gledani sa strane i od pozadi.
Butine: Srednje duge, široke i mišicave.
Potkolenica: Kosa, duga i mišicava.
Skocni zglob: Izražen i jak.
Došaplje: Skoro okomito, srednje dugo i snažno.
Zadnje šape: Kao na prednjim nogama. Hodovi: Elasticni, izdašni i živahni.
Koža: Elasticna, pripijena, dobro pigmentirana i odlakana.
Dlaka: Kratka, gusta sa poddlakom i sjajna.
Boja: Osnovna je lisicije crvena ili žuto crvena, sa crnim plastom ili sedlom. Plast doseže do glave sa crnim mrljama na obema slepoocnicama. Bela boja se prostire preko glave u obliku liše ispod vrata i oko vrata u obliku potpune ili delimicne ogrlice na prsima do prsne kosti, na donjim delovima nogu i vrhu repa. Bela boja može da zauzima do 1/3 površine tela.
Mane
a) Lakše: Nedovoljno plemenita glava, slabije pigmentacije ociju i vidljivih sluzokoža, klještasto zubalo, naborane i odstojece uši, podgušnjak, slabije izražena nepravilnost u stavovima i uglovima, preširoke ili preplitke grudi, blago ulegnuta ili izbocena leda. Slabije kosti i muskulatura, zecije šape, mekše i otvorenije šape, zaperci, slabije izražene nepprporcijalnosti pojedinih delova tela, duža dlaka, na zadnjim delovima butina i donjoj strani repa, nedovoljno ili previše belina.
b) Diskvalifikacione: Izrazito neplemenita glava, suviše svetle i riblje oci, depig- mentacija nosa i vidljivih sluzokoža, nedovoljna i preterana visina, jaca nesrazmernost izmedu pojedinih delova tela, narocito dužine i visine, iskrivljen ili uvrnut rep. Degenerativne pojave na zubima (vilicama) i polnim organima, jako izraženi nepravilni stavovi (O i X), dugo i jako ulegnuto došaplje, sve druge boje sem navedenih, kao i drukciji raspored istih.


 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
PRAVILNIK О SPECIJALIZOVANOJ UTAKMICI
„RAD NA DIVLJU SVINJU"

I OPSTE ODREDBE

C1an 1.
Dopunski pravilnik zа ocenjivanje rada pasa gonica regulise sva pitanja odrzavanja utakmica u radu, pasa gonica na divlju svinju, kao i ispite urodenih osobina koji se takode odrzavaju ро ovom Pravilniku.
Ci1j ovakvih utakmica је specijalizacija pasa gonica zа gonjenje samo jedne vrste divljaci koju lovi vlasnik lovac, i zа koju zeli specijalizovati svoga psa. Na njima se ocenjuje stepen upotrebljivosti, pojedinih pasa na ovu divljac zа koju su postali specijalisti. Znaci utakmica pasa gonica na divlju svinju је specijalizovana utakmica gonica u radu.

Clan 2.
Ovaj dopunski Pravilnik cini sastavni dео Pravilnika zа ocenjivanje rada pasa gonica i primenjivace se na sve visokonoge, kratkonoge i srednjonoge gonice.

II VRSTE TAKMICENJA

Clan 3.
Utakmice mogu biti: lokalne, nacionalne i medunarodne. Na ovim utakmicama mоzе se oceniti u јеdnоm danu oko 20 pasa.
One se odrzavaju u leto i u jesen. Odnosno, nе mogu se odrzavati pod sneznim pokrivacem.
Lokalne i nacionalne utakmice sudi najmanje dvojica sudija i jedan stazer i1i pomocnik-prakticar.
Medunarodne utakmice obavezno sude trojica sudija га rad gonica koji su sudili ovakve vrste utakmica.
Sudijama se dаје zа pravo да nе zapocinju sudenje i1i dа ga prekinu ukoliko ne postoje svi uslovi predvideni ovim Pravilnikom, а pri сеmu se mora postici saglasnost i sa delegatom odredenim zа doticnu vrstu takmicenja. О ovome detaljno izneti i u sudijskom izvest
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
III TITULE I PRIZNANJA

Clan 4.
Na ovim utakmicama mogu se dodeljivati kandidature, sampionati i nazivi samo onim psima koji su se plasirali и prvi nagradni razred.
Kandidature i nazivi kako nacionalni (savezni), tako i medunarodni; dodeljivace se na nacin kako је to opisano и clanovima 52. i 53. Jugoslovenskog Pravilnika га ocenjivanje pasa gonica (ispiti i utakmice).

IV TEREN I DRUGI USLOVI ZA ISPITIVANJE

Clan 5.
Utakmica gonica na divlju svinju odrzava se и dobro ogradenom prostoru (nemacki: GATER i1i italijanski: RECINTO).
Za ispite urodenih osobina (IUO), kao i га 1okalne i republicke utakmice gater mora biti velicine 100 sa 100 metara.
Prvenstva i1i sampionati га saveznog specijalistu и radu na divlju svinju, mogu se postici samo na takmicenjima и ogradenom prostoru (gateru) velicine од najmanje 4 hektara pa navise.
Medunarodna takmicenja га postizanje specijaliste na divlju svinju тоге se obaviti samo и ogradenom prostoru (gateru) velicine од najmanje 10 hektara pa navise, kao i и neogradenom (slobodnom lovistu).

С1аn б.
Teren и ogradenom prostoru treba да bude pokriven sa jakim biljem i sumskim pokrovom i to onog tipa kojeg inace divlje svinje biraju га svoja prirodna stanista. Mora да bude najmanje jedno kaljuziste sa vodom да se divlje svinje mogu osveziti.
Teren treba да bude ispresecan sa prosekama radi lakseg pracenja rada i vidljivosti sa ceke.

Clan 7.
Za odrzavanje-utakmica zavisno од broja ucesca takmicara, organizator mora да ima najmanje dve divlje svinje tezine од 60 do 120 kg., koje moraju biti и dobroj kondiciji na nacin да se ponasaju kao zdrava divlja svinja и lovistu.
Utakmica se odrzava sa jednom divljom svinjom, а druga za to vreme mora biti и odvojenom prostoru - oboru, van prostora odrzavanja utakmice, a1i sa njim mora biti и prikladnoj vezi radi lakse zamene.
Za vreme utakmice divlje svinje se zamenjuju, kako nebi doslo do premorenosti. Voda utakmice i sudija duzni su да о tome posebno vode racuna, kako bi svi takmicari imali podjednake uslove ukoliko se tice divlje svinje.

Clаn 8.
Organizator utakmice treba да osigura dva i vise rukovodioca sa divljim svinjama i ostalom divljaci, koji moraju narocito poznavati doticne divlje svinje, te moraju biti и stanju да na zahtev sudija odvoje divlju svinju, а vodic да uhvati svoga psa na prikladan nacin да se ne povredi ni divlja svinja ni pas.
Pas koji иједа strane osobe, vodic је duzan sam да ga odvoji од divlje svinje na vlastitu odgovornost, а о toj osobini svoga psa duzan је да obavesti sudijsku ekipu pre pocetka utakmice.
Organizator је duzan да pored potrebnog broja sudija, vode utakmice, rukovodioca sa divljim svinjama i ostalom divljaci takode osigura i potreban broj redara, kao i jednog dezurnog veterinara.
 
Natrag
Top