"U Bibliji se nasledstvo spasenih naziva »otadžbina« (Jevrejima 11,14-16; Čarnić). Tamo nebeski Pastir vodi svoje stado na izvore žive vode. Drvo života donosi svoje plodove svakoga meseca, a lišće toga drveta služi (za isceljenje) narodima. Tamo se nalaze i potoci koji ne presušuju, bistri kao kristal, a na njihovim obalama lelujavo drveće svojom senkom natkriljuje staze pripremljene za Gospodnje otkupljene. Tamo se široke ravnice produžuju u prekrasne brežuljke iza kojih Božje planine uzdižu svoje veličanstvene vrhove. Božji narod, koji je toliko vremena proveo kao putnik i došljak, naći će svoj dom na tim spokojnim proplancima i pored živih potoka.
»I moj će narod sedeti u mirnu stanu i u šatorima pouzdanim, na počivalištima tihim.« »Neće se više čuti nasilje u tvojoj zemlji, ni pustošnje i potiranje na međama tvojim; nego ćeš zvati zidove svoje spasenjem i vrata svoja hvalom.« »I oni će graditi kuće i sedeće u njima, i sadiće vinograde i ješće rod njihov. Neće oni graditi, a drugi se naseliti; neće saditi, a drugi jesti; jer će dani narodu mojemu biti kao dani drvetu, i izabranicima će mojim ovetšati dela ruku njihovih.« (Isaija 32,18; 60,18; 65,21.22)
Tamo, »radovaće se… pustinja i zemlja sasušena, veseliće se pustoš i procvetati kao ruža.« »Mesto trnja niknuće jela, mesto koprive niknuće mirta, i to će biti Gospodu u slavu, za večan znak, kojega neće nestati.« »I vuk će boraviti s jagnjetom, i ris će ležati s jaretom; tele i lavić i ugojeno živinče biće zajedno, i malo dete vodiće ih… neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj; jer će zemlja biti puna poznanja Gospodnjega kao more vode što je puno.« (Isaija 35,1; 55,13; 11,6.9)
Bol neće postojati u nebeskoj atmosferi. Tamo više neće biti suza, ni pogrebnih povorki, ni znaka žalosti. »I smrti neće biti više, ni plača ni vike… jer prvo prođe.« »I niko od stanovnika neće reći: bolestan sam. Narodu koji živi u njemu oprostiće se bezakonje.« (Otkrivenje 21,4; Isaija 33,24)
Tu je i Novi Jerusalim, prestoni grad proslavljene nove Zemlje, »venac u ruci Gospodnjoj, carska kruna u ruci Boga svojega.« »I svetlost njegova beše kao dragi kamen, kao kamen jaspis svetli«. »I narodi koji su spaseni hodiće u videlu njegovu, i carevi zemaljski doneće slavu i čast svoju u njega.« Gospod kaže: »I ja ću se veseliti radi Jerusalima, i radovaću se radi naroda svojega!« »Evo skinije Božje među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov.« (Isaija 62,3; Otkrivenje 21,11.24; Isaija 65,19; Otkrivenje 21,3)
U Božjem gradu »noći… neće biti«. Nikome više neće biti potreban odmor, niti će ga poželeti. Niko se više neće umarati ispunjavajući Božju volju ili odajući hvalu Njegovom imenu. Uvek ćemo osećati svežinu jutra i ona nikada neće ni prestajati. »Niti će potrebovati videla od žiška, ni videla sunčanoga, jer će ih obasjavati Gospod Bog.« (Otkrivenje 22,5) Sunčeva svetlost biće zamenjena sjajem koji neće biti bolno zaslepljujući, ali će ipak daleko nadmašivati njegov podnevni sjaj. Božja i Jagnjetova slava ispuniće Sveti grad neprolaznom svetlošću. Otkupljeni će živeti u slavi neprolaznog dana bez sunčeve svetlosti.
»I crkve ne videh u njemu; jer je njemu crkva Gospod Bog Svedržitelj i Jagnje.« (Otkrivenje 21,22) Božji narod ima prednost da se slobodno druži s Ocem i Sinom. »Tako sada vidimo kao kroz staklo u zagonetki.« (1. Korinćanima 13,12) U delima prirode i Njegovim postupcima s ljudima, mi sada vidimo odraz Božjeg lika kao u ogledalu, ali tada ćemo Ga, bez tamnog vela među nama, videti licem k licu. Stajaćemo u Njegovoj prisutnosti i gledati slavu Njegovog lica.
Tamo će otkupljeni sve upoznati, kao što i sami biti poznati. (1. Korinćanima 13,12) Ljubav i naklonost, osećanja koja im je sam Bog usadio u dušu čoveka dobiće tamo svoj najlepši izraz. Neporočno druženje sa svetim bićima, skladan zajednički život sa blaženim anđelima i vernima iz svih vekova, koji su oprali i ubelili haljine svoje u krvi Jagnjetovoj, svete veze koje povezuju »svu čeljad i na nebesima i na zemlji« (Efescima 3,15), sve to doprinosiće sreći otkupljenih.
Besmrtni umovi tamo će oduševljeno i neumorno razmišljati o čudima stvaralačke moći i tajnama otkupiteljske ljubavi. Neće tamo biti surovog, prevarljivog neprijatelja više da nas navodi da zaboravimo Boga. Svaka sposobnost će se razvijati, svaki dar povećavati. Prikupljanje znanja neće umarati um, niti iscrpljivati snagu. Tamo će se najuzvišeniji poduhvati ostvarivati, najplemenitije težnje dostizati, najviše želje ispunjavati, ali i dalje će biti novih vrhova na koje se treba popeti, novih istina koje treba shvatiti, novih ciljeva koji će zahtevati ulaganje svih snaga uma i duše i tela.
Onima koje je Bog otkupio sve riznice svemira biće otvorene za istraživanje. Neopterećeni smrtnošću, oni će neumorno leteti prema dalekim svetovima – svetovima koji su duboko žalili gledajući ljudske patnje, ali i pesmama radosti pozdravljali vest o svakoj otkupljenoj duši. Deca Zemlje sa uživanjem upoznavaće radost i mudrost bezgrešnih bića. Otkrivaće riznice znanja i razumevanja, koje su stvarane vekovnim razmišljanjem o Božjim delima. Nepomućenim pogledom posmatraće slavu stvaranja – Sunca i zvezda i njihovih sistema, koji prema unapred određenom redu kruže oko Božjeg prestola. Uvideće da je na svakom stvorenom delu, od najmanjeg do najvećeg, napisano Stvoriteljevo ime, i da svako objavljuje bogatstvo Njegove moći.
Godine večnosti, dok budu prolazile donosiće sve slavnija i bogatija otkrivenja o Bogu i Hristu. Umnožavanjem znanja umnožavaće se ljubav, poštovanje i sreća. Što više budu upoznavali Boga, ljudi će se sve više i više diviti Njegovom karakteru. Isus će im otkrivati bogatstva otkupljenja i zadivljujuća dostignuća u velikoj borbi sa sotonom, a srca otkupljenih plamteće sve vatrenijom odanošću, i svi oni će sa većom radošću podizati svoje zlatne harfe; a deset tisuća puta deset tisuća i tisuću tisuća glasova sjedinjavaće se u silan hor.
»I svako stvorenje što je na nebu i na zemlji i pod zemljom i što je na moru i što je u njima, sve čuh gde govore: onome što sedi na prestolu i jagnjetu blagoslov i čast i slava i država u vek veka!« (Otkrivenje 5,13)
Velika borba je završena. Greha i grešnika više nema. Ceo svemir je čist. Sklad i radost ispunjavaju beskrajno delo stvaranja. Od Onoga koji je sve stvorio teče život, i svetlost, i radost u sva prostranstva bezgraničnosti. Od najsitnije čestice do najvećeg sveta, sve stvoreno, živo i neživo, u svojoj nepomućenoj lepoti i savršenoj radosti, objavljuje da je Bog Ljubav"
( Velika borba - 1/2 poslednjeg poglavlja )
