Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
Crna jova: plodovi najbogatiji taninima
Svi delovi biljke sadrže tanine, ali su njima najbogatiji plodovi, gde ih ima oko dva odsto. Sadrži i emodin i malo masnog ulja. Koriste se kao adstringent kod stomačnocrevnih bolesti i zaustavljanja krvarenja iz usta i desni. Crna boja koja se dobija od šišarki koristi se za bojenje tkanina.
Crna jova, elfa, jova, jah, jovovina, joškovina (Alnus glutinosa L.) javlja se od nizijskih područja pa sve do 1000 metara nadmorske visine, pored reka, potoka i na plavnim zemljištima. To je listopadno drvo sa stablom visokim 20-25 metara, maljavih grana, pokrivenih korom debelom dva santimetra. Listovi su krupni, objajasti, usečenog vrha, po obodu celi, samo pri osnovi ražnjevito talasasti. Lišće je spiralno raspoređeno, s lica lepljivo i sa crvenkasto-smeđim dlačicama u pazuhu. Cvetovi su jednopolni, a biljka je jednodoma. Muški cvetovi (rese) su sakupljeni po nekoliko na dugačkoj peteljci, dok ženske rese čine šišaricu jajastog oblika koja sazreva u jesen. Cveta od februara do marta plod je orašica dužine dva-četiri milimetra.
Svi delovi biljke sadrže tanine, ali su njima najbogatiji plodovi, gde ih ima oko dva odsto. Sadrži i emodin i malo masnog ulja. Koriste se kao adstringent kod stomačnocrevnih bolesti i zaustavljanja krvarenja iz usta i desni. Crna boja koja se dobija od šišarki koristi se za bojenje tkanina. Jovova kora zbog velikog sadržaja tanina deluje kao adstringent, a za vreme rata upotrebljavala se i protiv groznivce u zameni za koru cinhone (kinakora). Šišarke i kora mogu se upotrebljavati kod poremećaja organa za varenje, za ispiranje usta, kod raznih kožnih obolenja i opekotina. Zahvaljujući antibakterijskim svojstvima, list crne jove stavlja se na rane i čireve.
Plodovi crne jove sakupljaju se od jeseni pa sve do marta, odsecanjem grančica sa plodovima. Zatim se plodovi odvoje i suše na promajnom mestu. Kora se skida u rano proleće ili jesen. Suva droga se pakuje u vreće ili sanduke i čuva na suvom mestu.
Prof. dr Jan Kišgeci
Hrast lužnjak
Kora hrasta služi kao sredstvo koje steže i dezinfikuje, ulazi u sastav raznih mešavina čajeva. Droga služi i kao antiseptik, a po potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima i teškim metalima. U kožarskoj industriji se koristi kao važna štavna sirovina. Hrastova kora je sastojak čaja za ispiranje. Spolja se primenjuje u obliku dekokta za kupke i obloge protiv reumatizma.
Hrast lužnjak dosta je rasprostranjen u Srbiji. Naročito ga ima u Vojvodini, Mačvi, Pomoravlju i uopšte u nizijama i dolinama većih reka. Dobro uspeva u Evropi u uslovima atlanske, submediteranske i mediteranske klime. Najčešće ga ima na aluvijalno-deluvijalnom zemljištu, kao i na peskovito-glinovitim zemljištima sa visokim nivoom podzemnih voda.
To je listopadno drvo visine 30-50 metara, ispucale kore, mrkosive boje, sa krošnjom nepravilnog oblika. Na istoj biljci cvetovi su jednopolni. Muški cvetovi su na dugačkim visećim resama, a ženski su pojedinačni ili u grupama od po pet, raspoređeni na dugačkoj osovini cvasti. Cveta od aprila do maja. Plod je sinkarpna orašica (žir), izduženo jajastog oblika i na vrhu zaoštrena.
Kora hrasta služi kao sredstvo koje steže i dezinfikuje, ulazi u sastav raznih mešavina čajeva. Droga služi i kao antiseptik, a po potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima i teškim metalima. U kožarskoj industriji se koristi kao važna štavna sirovina. Hrastova kora je sastojak čaja za ispiranje. Spolja se primenjuje u obliku dekokta za kupke i obloge protiv reumatizma.
Pržen hrastov žir se upotrebljava kao adstigent za lečenje zapaljenja kože i sluznice, blagi antidijaretik i kao dijetetsko sredstvo. Ispržen žir služi kao tonik za jačanje organizma. Prženjem se skrob delimično pretvara u dekstrin, smanjuje količinu tanina, tako da je manje oporog ukusa. Dužim prženjem žira stvara se aktivni ugalj koji deluje kao adsorbent. Smeša samlevenog prženog hrastovog žira, pšeničnog brašna i kakaa služi kao dijetetsko sredstvo i blag antidijaretik.
Rano u proleće pre olistavanja biljaka (mart i april) ili u jesen (oktobar i novembar), nakon opadanja lista, skida se kora sa mladih stabala i grana tako što se nožem naprave dva uzdužna reza na rastojanju 20 santimetara. Suviše dugački komadi se isitne radi bržeg sušenja. Suši se na suncu ili u sušnici na 50 stepeni. Suva droga je srebrnkasto-sive boje, iznutra mrko-crvena, grubog i vlaknastog preloma, bez mirisa, oporog i nagorkog ukusa. Droga se pakuje u vreće do 15 kilograma i čuva na suvom mestu najduže pet godina.
Odnos sveže i suve kore hrasta je 3,5:1.
Prof. dr Jan Kišgeci
Druga berba lišća lijandera
Cveta od juna do oktobra. Lišće se bere dva puta u toku vegetacije: u proleće (april - maj) i u jesen (oktobar - novembar) odsecanjem zelenih grančica sa kojih se skida. Sme da se upotrebljava samo pod lekarskom kontrolom.
Lijander - Nerium aleander L., raste oko Sredozemnog mora, a kod nas se sreće u Crnoj Gori. Za njegov razvoj pogodna su vlažna zemljišta i blaga klima. Često se gaji kao ukrasna biljka.
Lijander je nisko drvo visine tri do pet metara, oblika malog grma. Listovi su pršljenasto raspoređeni, izduženo lancetastog oblika dužine 12 a širine dva do tri santimetra, pri vrhu zašiljeni, tamnozelene boje i nalaze se na kratkim drškama. Cvetovi su crvene, žute ili bele boje, smešteni na vrhovima grančica. Cveta od juna do oktobra. Cela biljka je vrlo gorka i veoma otrovna, tako da može da izazove teška trovanja. Sme da se upotrebljava samo pod lekarskom kontrolom.
U listu lijander sadrži 1 – 1,15 % steroidnih heterozida, od kojih je najvažniji oleandrin. Osim heterozida, listovi sadrže i flavonoide (rutin), organske kiseline, tanine, smole i etarsko ulje.
Deluje kao kardiotonik i diuretik
U obliku infuza i tinktura upotrebljava se kod hroničnih srčanih bolesnika. Za razliku od digitalisa deluje brže, ali su manje izražena kumulativna svojstva. Zbog velike otrovnosti lijander ne sme da se uzme bez lekarske kontrole. Najveće količine koriste se kao sirovina za izdvajanje oleandrozida, koji se dobija u kristalnom stanju i koristi u terapiji.
Lišće se bere dva puta u toku vegetacije: u proleće (april - maj) i u jesen (oktobar - novembar) odsecanjem zelenih grančica sa kojih se skida. Suši se na promajnom mestu ili u sušari na temperature od 40 do 50°C. osušeni listovi su krti, lako lomljivi, gorkog ukusa i bez mirisa. Čuvaju se na suvom mestu.
Prof. dr Jan Kišgeci
Kupina - beru se mladi i zdravi listovi
Kupina je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože.
Kupina, ostruga, kupinjača, muraga, crna jagoda, Rubus cadicans Weihe, javlja se kao česta biljka po brdskim predelima, krčevinama, šumskim proplancima, po zapuštenim i neobrađenim mestima, a sreće se i kao živa ograda. To je višegodišnja žbunasta biljka. Stablo je uspravno, visoko jedan do dva metra, obraslo trnovima i naizmenično raspoređenim listovima, dugačkim do 7 santimetara i sastavljenim od tri do pet ovalnih i nepravilno nazubljenih listića. Liska je sa tri lica tamnozelene boje, dok je naličje svetlije i maljavo. Cvetovi su aktinomorfni, ružičasti ili beli, pojedinačni ili udruženi u grozdaste cvasti. Cveta u junu. Plod je zbirna koštunica crne boje, sastavljena od mnogo sitnih i sraslih koštunica.
Kupina sadrži oko 8 odsto galotanina, inozit, organske kiseline. Plod sadrži izo-limunsku kiselinu. Listovi dok su sveži sadrže oko 125 miligram procenata aksorbinske kiseline.
To je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Koristi se kao adstringent, protiv dijareje, hemoroida, raznih ozleda kože i sluzokože. Eksterno, upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Uspešno se koristi kao hemostiptik i fitoncidno sredstvo. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Za vreme rata list kupine, sam ili u mešavini sa lišćem maline, služio je kao zamena za ruski čaj. U istu svrhu mogu se koristiti i mladi cvetni pupoljci. Voćni sirup predstavlja dobro sredstvo protiv dijareje, naročito u pedijatriji. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada).
Listovi se beru u toku juna i jula i to samo mladi i zdravi sa vršnih delova grana i odmah suše u tankom sloju pod krovom, na promaji uz češće prevrtanje. Suva droga je zelene boje, bez mirisa i oporog ukusa. Pakuje se u vreće ili slamarice i čuva na suvom mestu najviše godinu i po dana. Odnos svežeg i suvog lista je 4-5:1. Plodovi (Rubi fructus) sakupljaju se kada sazru.
Prof. dr Jan Kišgeci
Metvica se bere u punom cvetu
Destilacijom pomoću vodene pare dobija se etarsko ulje u kojem ima 70-80 % ketona pulegona (pored malo mentola i mentona) koji ulju daju karakterističan miris. Pulegon iz ulja služi kao sirovina za sintezu mentola. Etarsko ulje metvice ima primenu u industriji jeftinih sapuna, uopšte u proizvodnji higijenskih i kozmetičkih preparata.
Metvica, barska nana (Mentha pulegium L.) sreće se oko reka, jezera i močvara, na livadama sve do 500 metara nadmorske visine. Spominju je Hipokrat, Dioskorid, Plinije i drugi antički pisci kao lekovitu biljku važnu za lečenje mnogih bolesti, pre svega organa za disanje i varenje.
To je višegodišnja zeljasta biljka. Stabljika joj je uspravna, visine do 50 cm, veoma razgranata, po površini obrasla maljama. Listovi su joj ovalni ili jajasti, po obodu celi ili slabo nazubljeni, naspramno raspoređeni na kratkim drškama. Cvetovi su bele ili ljubičaste boje, sakupljeni u pršljenaste cvasti postavljene u pazuhu listova. Cveta od juna do septembra. Plod je mezokarp, koji se raspada na četiri okrugle orašice mrke boje.
Herba dobijena od metvice sadrži do dva odsto etarskog ulja, tanin i gorke materije. U obliku čaja koristi se za lečenje organa za disanje i varenje, kao i lek za umirenje, za jačanje kao tonik, protiv astme, velikog i običnog kašlja, protiv nadimanja, histerije i grčeva. Deluje kao stomahik, karminativ, holagog, spazmolitik i antiseptik. Vrlo je cenjena u kozmetici ali i kao medonosna biljka. Ranije se koristila i kao lek protiv reumatizma. Može da se upotrebljava kao obloga na koži kod ujeda, otoka, protiv bolesti desni i zuba, za ispiranje usta. Zimi se koristi kao svakodevni napitak protiv nazeba i gripa. Ulazi u sastav raznih aromatičnih biljnih smeša. Kao začinska biljka može da se koristi i u kulinarstvu.
Destilacijom pomoću vodene pare dobija se etarsko ulje u kojem ima 70-80 % ketona pulegona (pored malo mentola i mentona) koji ulju daju karakterističan miris. Pulegon iz ulja služi kao sirovina za sintezu mentola. Etarsko ulje metvice ima primenu u industriji jeftinih sapuna, uopšte u proizvodnji higijenskih i kozmetičkih preparata.
Herba se skuplja u fazi pung cvetanja odsecanjem vrhova ili gornje polovine cvetnih grančica, koje se vezuju u male kite i suše na promaji. S obzirom da cvetne grančice sadržr malo ulja i drugih korisnih sastojaka, najbolje bi bilo da se nakon sušenja odstrane. Suva droga je prijatnog aromatičnog mirisa i gorkog ukusa. Čuva se upakovana u sanduke ili vreće na suvom ili promajnom mestu.
Prof. dr Jan Kišgeci
Hajdučka trava: cvet i drška za čaj i ulje
Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku čaja za poboljšanje apetita, kod želudačnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašćivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za normalizaciju metabolizma i čaja za umirenje.
Hajdučka trava, hajdučica, sporiš, kunica, belo ivanjsko cveće, kunji rep, mesečina, paprac, petrovsko cveće, ravan, romanika, spor, stolista, tintorova trava (Achilea millefolium L.) je najznačajnija i najrasprostranjenija vrsta roda Achilea. Raste kao korov pored puteva, na kamenjarima, zapuštenim mestima, kserofitnim šumama. Kod nas rastu i neke druge vrste ovog roda koje nemaju široku upotrebu u narodnoj medicini, već samo lokalni značaj.
Kao višegodišnja zeljasta biljka hajdučka trava ima uspravnu maljavu stabljiku visoku do 80 cm, pri vrhu granatu i obraslu listovima izduženolinearnog oblika, koji su dvostruko do trostruko perasto deljeni u režnjeve. Listovi su sa obe strane pokriveni dlačicama. Cvetne glavice su sitne, veličine do 5 mm, bele boje, sakupljene na vrhu stabljike u štitaste cvasti. Cveta preko celog leta. Plod je spljoštena ahenija. Hajdučka trava je polimorfna vrsta koja se u prirodi javlja sa više podvrsta međusobno različitih citogenetski i hemijski.
Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajdučke trave dobija se destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.
Hajdučka trava se koristi u obliku čaja za poboljšanje apetita, kod želudačnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. Deluje kao amara aromatica, blag hemostatik i kao spazmolitik.
U narodnoj medicini se koristi za zarašćivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola, te otuda potiče i naziv biljke. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slično kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za normalizaciju metabolizma i čaja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajdučke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a čaj da piju u manjim količinama.
Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odsečeni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromatičnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vreće ili kartonske kutije i čuva zaštićena od svetlosti godinu i po dana.
Odnos pri sušenju nadzemnog dela hajdučice je 4:1.
Prof dr. Jan Kišgeci
Samo sa specijalnom dozvolom sakupljanje gorke deteline
Ulazi u sastav gorkog čaja, ili čaja za želudac. Deluje kao amarum, stomahik i tonik. Koristi se u obliku tonika za jačanje organizma i protiv glavoljobe. Gostruški smatra da se može koristiti kao jedan od najboljih lekova za nervozne bolesnike s lošim varenjem. Do otkrića kininove kore uspešno je upotrebljavana protiv raznih vrsta groznice.
Gorka detelina – Menyanthes trifoliata L. (grčica, gorki trolist), sreće se po močvarama i vlažnim livadama, od nizija do brdsko-planinskih predela. Kod nas je ima na Vlasini, Kopaoniku, u okolini Ćuprije.
To je višegodišnja zeljasta biljka biljka visine do 30 cm, sa dugačkim i valjkastim rizomom. Listovi su troperi, naizmenično raspoređeni. Liska je eliptičnog oblika, zatupastog vrha i celog oboda. Smeštena je na dugačkoj dršci koja je pri osnovi proširena u rukavac, dužine oko 10 cm i širine pet cm. Bledoružičasti cvetovi sakupljeni su u grozdaste cvasti. Cveta tokom maja i juna. Plod je u obliku loptaste čaure.
List sadrži monoterpenske gorke glikozoide, od kojih je najvažniji loganin, potom flavonoide, tanine i dr. Ulazi u sastav gorkog čaja, ili čaja za želudac koji su oficinalni prema Jugoslovenskoj farmakologiji IV. Deluje kao amarum, stomahik i tonik. Koristi se u obliku tonika za jačanje organizma i protiv glavoljobe. Gostruški smatra da se može koristiti kao jedan od najboljih lekova za nervozne bolesnike s lošim varenjem. Do otkrića kininove kore uspešno je upotrebljavana protiv raznih vrsta groznice.
Lišće se sakuplja u fazi cvetanja, i suši u tankom sloju na promaji il i u sušnici, na temperaturi od 45 do 60°C. Nakon sušenja, odstrane se peteljke i rizom. Suva detelina je zelene boje, lako lomljiva, bez mirisa i gorkog ukusa. Pakuje se u sanduke ili vreće, i čuva na suvom mestu.
Zbog neracionalne eksploatacije, gorka detelina je u prirodi vrlo proređena, zbog čega je zaštićena zakonom, te je za sakupljanje potrebna specijalna dozvola nadležnih organa.
Prof. dr Jan Kišgeci
Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Kleka - ukras u dvorištu i lek u kući
Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za denzifekciju mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv bolesti želuca, bubrega... Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi.
Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih područja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krčevinama, pašnjacima, suvatima, zapuštenim i neobrađenim zemljištima.
Osobine
Zimzelen je grm visine od 0,5 do 7 m, s vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listićima. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni na pojedinim biljkama (dvodomost). Plod je jajasta bobica, u prvoj godini je zelena, a tek u drugoj sazri, kada je crno-smeđa i okrugla, s plavim pepeljkom. Moguć je i trogodišnji period od cvetanja do sazrevanja. U narodu se koristi kao lek i za proizvodnju rakije klekovače.
Sastav
Kleka sadrži od 0,5 do 2 % etarskog ulja (sa dosta terpena), 4 % šećera, zatim gorke materije (juniperina), 8 % tanina, masti slične vosku, pentozan, pektin, taninski glikozid, grožđani šećer, mravlju i sirćetnu kiselinu, inozit, invertni šećer, kalcijum, kalijum, mangan, a mladi izdanci i iglice i vitamin C (do 260 mg%).
Lekovitost
Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za denzifekciju mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, regulisanje menstruacije, protiv bolesti želuca, bubrega, bešike, bronhijalnog katara, astme, gihta, išijasa, reumatizma, šećerne bolesti, tuberkuloze, glavobolje, zadaha iz usta, gorušice, za čišćenje krvi i dr.
Berba i čuvanje
Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Branje jeveoma sporo ako se bere rukom, zato se preporučuje da se pod drvo prostre odgovarajuća prostirka i klekinje pažljivo motkom stresu. Suše se kao žito na tavanu, uz češce prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu, razastrte u tankom sloju. Posle sušenja treba odstraniti svu nečistoću (iglice, grančice i sl.) i zelene plodove. Čuva se na suvom, čistom i promajnom mestu.
Upotreba kleke u lečenju - receptura
Protiv crevnih grčeva
Dobro izmešati jednake delove kleke, pelina, hajdučke trave i cveta kamilice, pa 2-3 kašičice te mešavine odvojiti, preliti s 2-3 šoljice ključale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezaslađeno.
Protiv glavobolje
Dobro zdrobiti plodove kleke i previti na čelo.
Protiv bolesti jetre, želuca, vodene bolesti, za jačanje živaca
a) Ujutru, na 1 do 2 sata pre doručka, sažvakati i pojesti 3-5 plodova kleke. b) Spremiti čaj prelivanjem šake zdrobljenih plodova kleke 1 litrom ključale vode. Piti 5 do 6 šoljica dnevno.
Za jačanje apetita i bolje varenje hrane
Spremiti kompot od plodova kleke uz dodatak šećera, pa plodove pojesti, a tečnost popiti. To činiti dok se apetit ne popravi.
Protiv šećerne bolesti
a) Koristiti sok od kleke (razređen) ili neslađen čaj spremljen od plodova kleke b) Dobro promešati po 10 g plodova kleke, virka (gospin plašt), lanenog semena, ždraljevine i lista borovnice pa 3 kašike te smeše preliti sa 0,5 l hladne vode, ostaviti da prenoći i sutradan zagrejati i kuvati 5 minuta (pošto voda proključa), prohladiti, procediti i piti pre svakog obroka po 1 čašu (nezaslađeno).
Bogomir M. Mihajlović, dipl. inž.
izvor
oljoprivreda info
Svi delovi biljke sadrže tanine, ali su njima najbogatiji plodovi, gde ih ima oko dva odsto. Sadrži i emodin i malo masnog ulja. Koriste se kao adstringent kod stomačnocrevnih bolesti i zaustavljanja krvarenja iz usta i desni. Crna boja koja se dobija od šišarki koristi se za bojenje tkanina.
Svi delovi biljke sadrže tanine, ali su njima najbogatiji plodovi, gde ih ima oko dva odsto. Sadrži i emodin i malo masnog ulja. Koriste se kao adstringent kod stomačnocrevnih bolesti i zaustavljanja krvarenja iz usta i desni. Crna boja koja se dobija od šišarki koristi se za bojenje tkanina. Jovova kora zbog velikog sadržaja tanina deluje kao adstringent, a za vreme rata upotrebljavala se i protiv groznivce u zameni za koru cinhone (kinakora). Šišarke i kora mogu se upotrebljavati kod poremećaja organa za varenje, za ispiranje usta, kod raznih kožnih obolenja i opekotina. Zahvaljujući antibakterijskim svojstvima, list crne jove stavlja se na rane i čireve.
Plodovi crne jove sakupljaju se od jeseni pa sve do marta, odsecanjem grančica sa plodovima. Zatim se plodovi odvoje i suše na promajnom mestu. Kora se skida u rano proleće ili jesen. Suva droga se pakuje u vreće ili sanduke i čuva na suvom mestu.
Prof. dr Jan Kišgeci
Hrast lužnjak
Kora hrasta služi kao sredstvo koje steže i dezinfikuje, ulazi u sastav raznih mešavina čajeva. Droga služi i kao antiseptik, a po potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima i teškim metalima. U kožarskoj industriji se koristi kao važna štavna sirovina. Hrastova kora je sastojak čaja za ispiranje. Spolja se primenjuje u obliku dekokta za kupke i obloge protiv reumatizma.
To je listopadno drvo visine 30-50 metara, ispucale kore, mrkosive boje, sa krošnjom nepravilnog oblika. Na istoj biljci cvetovi su jednopolni. Muški cvetovi su na dugačkim visećim resama, a ženski su pojedinačni ili u grupama od po pet, raspoređeni na dugačkoj osovini cvasti. Cveta od aprila do maja. Plod je sinkarpna orašica (žir), izduženo jajastog oblika i na vrhu zaoštrena.
Kora hrasta služi kao sredstvo koje steže i dezinfikuje, ulazi u sastav raznih mešavina čajeva. Droga služi i kao antiseptik, a po potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima i teškim metalima. U kožarskoj industriji se koristi kao važna štavna sirovina. Hrastova kora je sastojak čaja za ispiranje. Spolja se primenjuje u obliku dekokta za kupke i obloge protiv reumatizma.
Pržen hrastov žir se upotrebljava kao adstigent za lečenje zapaljenja kože i sluznice, blagi antidijaretik i kao dijetetsko sredstvo. Ispržen žir služi kao tonik za jačanje organizma. Prženjem se skrob delimično pretvara u dekstrin, smanjuje količinu tanina, tako da je manje oporog ukusa. Dužim prženjem žira stvara se aktivni ugalj koji deluje kao adsorbent. Smeša samlevenog prženog hrastovog žira, pšeničnog brašna i kakaa služi kao dijetetsko sredstvo i blag antidijaretik.
Rano u proleće pre olistavanja biljaka (mart i april) ili u jesen (oktobar i novembar), nakon opadanja lista, skida se kora sa mladih stabala i grana tako što se nožem naprave dva uzdužna reza na rastojanju 20 santimetara. Suviše dugački komadi se isitne radi bržeg sušenja. Suši se na suncu ili u sušnici na 50 stepeni. Suva droga je srebrnkasto-sive boje, iznutra mrko-crvena, grubog i vlaknastog preloma, bez mirisa, oporog i nagorkog ukusa. Droga se pakuje u vreće do 15 kilograma i čuva na suvom mestu najduže pet godina.
Odnos sveže i suve kore hrasta je 3,5:1.
Prof. dr Jan Kišgeci
Druga berba lišća lijandera
Cveta od juna do oktobra. Lišće se bere dva puta u toku vegetacije: u proleće (april - maj) i u jesen (oktobar - novembar) odsecanjem zelenih grančica sa kojih se skida. Sme da se upotrebljava samo pod lekarskom kontrolom.
Lijander je nisko drvo visine tri do pet metara, oblika malog grma. Listovi su pršljenasto raspoređeni, izduženo lancetastog oblika dužine 12 a širine dva do tri santimetra, pri vrhu zašiljeni, tamnozelene boje i nalaze se na kratkim drškama. Cvetovi su crvene, žute ili bele boje, smešteni na vrhovima grančica. Cveta od juna do oktobra. Cela biljka je vrlo gorka i veoma otrovna, tako da može da izazove teška trovanja. Sme da se upotrebljava samo pod lekarskom kontrolom.
U listu lijander sadrži 1 – 1,15 % steroidnih heterozida, od kojih je najvažniji oleandrin. Osim heterozida, listovi sadrže i flavonoide (rutin), organske kiseline, tanine, smole i etarsko ulje.
Deluje kao kardiotonik i diuretik
U obliku infuza i tinktura upotrebljava se kod hroničnih srčanih bolesnika. Za razliku od digitalisa deluje brže, ali su manje izražena kumulativna svojstva. Zbog velike otrovnosti lijander ne sme da se uzme bez lekarske kontrole. Najveće količine koriste se kao sirovina za izdvajanje oleandrozida, koji se dobija u kristalnom stanju i koristi u terapiji.
Lišće se bere dva puta u toku vegetacije: u proleće (april - maj) i u jesen (oktobar - novembar) odsecanjem zelenih grančica sa kojih se skida. Suši se na promajnom mestu ili u sušari na temperature od 40 do 50°C. osušeni listovi su krti, lako lomljivi, gorkog ukusa i bez mirisa. Čuvaju se na suvom mestu.
Prof. dr Jan Kišgeci
Kupina - beru se mladi i zdravi listovi
Kupina je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože.
Kupina sadrži oko 8 odsto galotanina, inozit, organske kiseline. Plod sadrži izo-limunsku kiselinu. Listovi dok su sveži sadrže oko 125 miligram procenata aksorbinske kiseline.
To je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Koristi se kao adstringent, protiv dijareje, hemoroida, raznih ozleda kože i sluzokože. Eksterno, upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Uspešno se koristi kao hemostiptik i fitoncidno sredstvo. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Za vreme rata list kupine, sam ili u mešavini sa lišćem maline, služio je kao zamena za ruski čaj. U istu svrhu mogu se koristiti i mladi cvetni pupoljci. Voćni sirup predstavlja dobro sredstvo protiv dijareje, naročito u pedijatriji. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada).
Listovi se beru u toku juna i jula i to samo mladi i zdravi sa vršnih delova grana i odmah suše u tankom sloju pod krovom, na promaji uz češće prevrtanje. Suva droga je zelene boje, bez mirisa i oporog ukusa. Pakuje se u vreće ili slamarice i čuva na suvom mestu najviše godinu i po dana. Odnos svežeg i suvog lista je 4-5:1. Plodovi (Rubi fructus) sakupljaju se kada sazru.
Prof. dr Jan Kišgeci
Metvica se bere u punom cvetu
Destilacijom pomoću vodene pare dobija se etarsko ulje u kojem ima 70-80 % ketona pulegona (pored malo mentola i mentona) koji ulju daju karakterističan miris. Pulegon iz ulja služi kao sirovina za sintezu mentola. Etarsko ulje metvice ima primenu u industriji jeftinih sapuna, uopšte u proizvodnji higijenskih i kozmetičkih preparata.
To je višegodišnja zeljasta biljka. Stabljika joj je uspravna, visine do 50 cm, veoma razgranata, po površini obrasla maljama. Listovi su joj ovalni ili jajasti, po obodu celi ili slabo nazubljeni, naspramno raspoređeni na kratkim drškama. Cvetovi su bele ili ljubičaste boje, sakupljeni u pršljenaste cvasti postavljene u pazuhu listova. Cveta od juna do septembra. Plod je mezokarp, koji se raspada na četiri okrugle orašice mrke boje.
Herba dobijena od metvice sadrži do dva odsto etarskog ulja, tanin i gorke materije. U obliku čaja koristi se za lečenje organa za disanje i varenje, kao i lek za umirenje, za jačanje kao tonik, protiv astme, velikog i običnog kašlja, protiv nadimanja, histerije i grčeva. Deluje kao stomahik, karminativ, holagog, spazmolitik i antiseptik. Vrlo je cenjena u kozmetici ali i kao medonosna biljka. Ranije se koristila i kao lek protiv reumatizma. Može da se upotrebljava kao obloga na koži kod ujeda, otoka, protiv bolesti desni i zuba, za ispiranje usta. Zimi se koristi kao svakodevni napitak protiv nazeba i gripa. Ulazi u sastav raznih aromatičnih biljnih smeša. Kao začinska biljka može da se koristi i u kulinarstvu.
Destilacijom pomoću vodene pare dobija se etarsko ulje u kojem ima 70-80 % ketona pulegona (pored malo mentola i mentona) koji ulju daju karakterističan miris. Pulegon iz ulja služi kao sirovina za sintezu mentola. Etarsko ulje metvice ima primenu u industriji jeftinih sapuna, uopšte u proizvodnji higijenskih i kozmetičkih preparata.
Herba se skuplja u fazi pung cvetanja odsecanjem vrhova ili gornje polovine cvetnih grančica, koje se vezuju u male kite i suše na promaji. S obzirom da cvetne grančice sadržr malo ulja i drugih korisnih sastojaka, najbolje bi bilo da se nakon sušenja odstrane. Suva droga je prijatnog aromatičnog mirisa i gorkog ukusa. Čuva se upakovana u sanduke ili vreće na suvom ili promajnom mestu.
Prof. dr Jan Kišgeci
Hajdučka trava: cvet i drška za čaj i ulje
Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku čaja za poboljšanje apetita, kod želudačnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašćivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za normalizaciju metabolizma i čaja za umirenje.
Kao višegodišnja zeljasta biljka hajdučka trava ima uspravnu maljavu stabljiku visoku do 80 cm, pri vrhu granatu i obraslu listovima izduženolinearnog oblika, koji su dvostruko do trostruko perasto deljeni u režnjeve. Listovi su sa obe strane pokriveni dlačicama. Cvetne glavice su sitne, veličine do 5 mm, bele boje, sakupljene na vrhu stabljike u štitaste cvasti. Cveta preko celog leta. Plod je spljoštena ahenija. Hajdučka trava je polimorfna vrsta koja se u prirodi javlja sa više podvrsta međusobno različitih citogenetski i hemijski.
Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajdučke trave dobija se destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.
Hajdučka trava se koristi u obliku čaja za poboljšanje apetita, kod želudačnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. Deluje kao amara aromatica, blag hemostatik i kao spazmolitik.
U narodnoj medicini se koristi za zarašćivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola, te otuda potiče i naziv biljke. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slično kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za normalizaciju metabolizma i čaja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajdučke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a čaj da piju u manjim količinama.
Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odsečeni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromatičnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vreće ili kartonske kutije i čuva zaštićena od svetlosti godinu i po dana.
Odnos pri sušenju nadzemnog dela hajdučice je 4:1.
Prof dr. Jan Kišgeci
Samo sa specijalnom dozvolom sakupljanje gorke deteline
Ulazi u sastav gorkog čaja, ili čaja za želudac. Deluje kao amarum, stomahik i tonik. Koristi se u obliku tonika za jačanje organizma i protiv glavoljobe. Gostruški smatra da se može koristiti kao jedan od najboljih lekova za nervozne bolesnike s lošim varenjem. Do otkrića kininove kore uspešno je upotrebljavana protiv raznih vrsta groznice.
To je višegodišnja zeljasta biljka biljka visine do 30 cm, sa dugačkim i valjkastim rizomom. Listovi su troperi, naizmenično raspoređeni. Liska je eliptičnog oblika, zatupastog vrha i celog oboda. Smeštena je na dugačkoj dršci koja je pri osnovi proširena u rukavac, dužine oko 10 cm i širine pet cm. Bledoružičasti cvetovi sakupljeni su u grozdaste cvasti. Cveta tokom maja i juna. Plod je u obliku loptaste čaure.
List sadrži monoterpenske gorke glikozoide, od kojih je najvažniji loganin, potom flavonoide, tanine i dr. Ulazi u sastav gorkog čaja, ili čaja za želudac koji su oficinalni prema Jugoslovenskoj farmakologiji IV. Deluje kao amarum, stomahik i tonik. Koristi se u obliku tonika za jačanje organizma i protiv glavoljobe. Gostruški smatra da se može koristiti kao jedan od najboljih lekova za nervozne bolesnike s lošim varenjem. Do otkrića kininove kore uspešno je upotrebljavana protiv raznih vrsta groznice.
Lišće se sakuplja u fazi cvetanja, i suši u tankom sloju na promaji il i u sušnici, na temperaturi od 45 do 60°C. Nakon sušenja, odstrane se peteljke i rizom. Suva detelina je zelene boje, lako lomljiva, bez mirisa i gorkog ukusa. Pakuje se u sanduke ili vreće, i čuva na suvom mestu.
Zbog neracionalne eksploatacije, gorka detelina je u prirodi vrlo proređena, zbog čega je zaštićena zakonom, te je za sakupljanje potrebna specijalna dozvola nadležnih organa.
Prof. dr Jan Kišgeci
Dodato posle 2 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Kleka - ukras u dvorištu i lek u kući
Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za denzifekciju mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv bolesti želuca, bubrega... Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi.
Osobine
Zimzelen je grm visine od 0,5 do 7 m, s vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listićima. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni na pojedinim biljkama (dvodomost). Plod je jajasta bobica, u prvoj godini je zelena, a tek u drugoj sazri, kada je crno-smeđa i okrugla, s plavim pepeljkom. Moguć je i trogodišnji period od cvetanja do sazrevanja. U narodu se koristi kao lek i za proizvodnju rakije klekovače.
Sastav
Kleka sadrži od 0,5 do 2 % etarskog ulja (sa dosta terpena), 4 % šećera, zatim gorke materije (juniperina), 8 % tanina, masti slične vosku, pentozan, pektin, taninski glikozid, grožđani šećer, mravlju i sirćetnu kiselinu, inozit, invertni šećer, kalcijum, kalijum, mangan, a mladi izdanci i iglice i vitamin C (do 260 mg%).
Lekovitost
Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za denzifekciju mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, regulisanje menstruacije, protiv bolesti želuca, bubrega, bešike, bronhijalnog katara, astme, gihta, išijasa, reumatizma, šećerne bolesti, tuberkuloze, glavobolje, zadaha iz usta, gorušice, za čišćenje krvi i dr.
Berba i čuvanje
Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Branje jeveoma sporo ako se bere rukom, zato se preporučuje da se pod drvo prostre odgovarajuća prostirka i klekinje pažljivo motkom stresu. Suše se kao žito na tavanu, uz češce prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu, razastrte u tankom sloju. Posle sušenja treba odstraniti svu nečistoću (iglice, grančice i sl.) i zelene plodove. Čuva se na suvom, čistom i promajnom mestu.
Upotreba kleke u lečenju - receptura
Protiv crevnih grčeva
Dobro izmešati jednake delove kleke, pelina, hajdučke trave i cveta kamilice, pa 2-3 kašičice te mešavine odvojiti, preliti s 2-3 šoljice ključale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezaslađeno.
Protiv glavobolje
Dobro zdrobiti plodove kleke i previti na čelo.
Protiv bolesti jetre, želuca, vodene bolesti, za jačanje živaca
a) Ujutru, na 1 do 2 sata pre doručka, sažvakati i pojesti 3-5 plodova kleke. b) Spremiti čaj prelivanjem šake zdrobljenih plodova kleke 1 litrom ključale vode. Piti 5 do 6 šoljica dnevno.
Za jačanje apetita i bolje varenje hrane
Spremiti kompot od plodova kleke uz dodatak šećera, pa plodove pojesti, a tečnost popiti. To činiti dok se apetit ne popravi.
Protiv šećerne bolesti
a) Koristiti sok od kleke (razređen) ili neslađen čaj spremljen od plodova kleke b) Dobro promešati po 10 g plodova kleke, virka (gospin plašt), lanenog semena, ždraljevine i lista borovnice pa 3 kašike te smeše preliti sa 0,5 l hladne vode, ostaviti da prenoći i sutradan zagrejati i kuvati 5 minuta (pošto voda proključa), prohladiti, procediti i piti pre svakog obroka po 1 čašu (nezaslađeno).
Bogomir M. Mihajlović, dipl. inž.
izvor
oljoprivreda info
Poslednja izmena:
