Šta je novo?

Lekovito bilje

Član
Učlanjen(a)
30.11.2011
Poruka
1.873
Sremuš - prolećni "čistač" krvi






Lečenje biljem - sremuš je odličan lek protiv povišenog krvnog pritiska i holesterola. Smiruje i leči kašalj, jača srce i oslabljeni srčani mišić, štiti od infarkta


Sremuš štiti srce od infarkta, usporava i leči aterosklerozu krvnih sudova, širi ih i smanjuje visok krvni pritisak

SREMUŠ (Allium ursinum) ili medveđi luk, jedna je od prvih prolećnih, vitaminskih salata. Ipak, ova biljka je neopravdano zapostavljena, iako nutricionisti poručuju da je odličan u borbi protiv povišenog krvnog pritiska i holesterola. Štaviše, oboleli bi uzimanjem prolećnog sremuša mogli da stabilizuju pritisak bar dva-tri meseca, da odmore jetru od lekova i istovremeno smanjuju vrednost holesterola. S proleća, medveđi luk najbolje čisti krv, žuč i jetru od štetnih zimskih produkata metabolizma.

Osim alicilina koji deluje kao antibiotik, sremuš sadrži etarsko ulje s alisulfidima (slično onom u belom luku), biološke katalizatore i polisaharide. Mladi listovi imaju i vitamina C i karotina, dok lukovice sadrže manje lekovitih sastojaka. Travari kažu da sremuš smiruje i leči kašalj, jača srce i oslabljeni srčani mišić, štiti srce od infarkta, usporava i leči aterosklerozu krvnih sudova, širi ih i smanjuje visok krvni pritisak. Ova biljka, takođe, poboljšava apetit, otklanja probavne smetnje, smiruje upalu sluzokože želuca, otklanja nadutost i gasove, omogućava bolje izlučivanje žuči, podstiče rad bubrega i smiruje upale mokraćnog mehura, sprečava osteoporozu i smanjuje bolove od artritisa i reume, a u kupkama smiruje nadraženu kožu, ekceme i dermatitise.

Listovi i lukovice sremuša koriste se kao dodatak salatama ili varivima, a kao pikantan začin mogu da posluže i nezreli plodovi, koji se na biljci javljaju leti.

Sremuš, nažalost, nije dostupan cele godine, ali ubran, u frižideru može da se čuva desetak dana. Sušenjem i kuvanjem gubi lekovite osobine, pa se preporučuje da se u proleće pripreme tinkture koje mogu da se koriste kad zatreba. Možete da pripremite i lekovito vino ili druge specijalitete koji se piju ili jedu odmah po pripremanju.


RECEPTI



TINKTURA OD LUKOVICA

- 300 g lukovica sremuša
- litar lozovače
Oprane i očišćene lukovice, jednu po jednu dodajte u decilitar lozovače i odmah izgnječite da ne oksidiraju i potamne u "dodiru" s vazduhom. Dobijenu kašu prelijte u tamnu teglu i dodajte još 9 dl rakije, promešajte i dobro zatvorite i povremeno promućkajte. Posle 15-20 dana, lukovice protisnite kroz gazu i iscedite svu tečnost u rakiju. Potom sve ponovo procedite u tamnu teglu, dobro zatvorite i čuvajte na tamnom mestu. Uzimajte dva-tri puta dnevno po kašičicu tinkture umešane u malo hladne vode.

TINKTURA OD LISTOVA


- 200 g listova sremuša
- litar lozovače
Usitnjene listove prelijte rakijom, odmah zatvorite i ostavite da odstoji 20 dana ali povremeno promućkajte. Tečnost potom procedite, prelijte u tamnu teglu, dobro zatvorite i čuvajte na tamnom mestu. Uzima se isto kao tinktura od lukovica.

VINO


- 2,5 dl belog vina
- 50 g listova sremuša
Vinom prelijte usitnjene sveže listove i poklopite. Posle 15-20 minuta procedite, zasladite medom i pijte gutljaj po gutljaj tokom dana.









Izvor: Novosti
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.552
Lečenje biljem - Maslačak

Lečenje biljem - Maslačak

5 bilje.jpg

Iako farmaceuti priznaju samo lekovitost korena maslačka (Taraxacum officinale), travari tvrde da lekovite osobine imaju svi delovi biljke i da je ovaj vesnik proleća "medicinsko čudo" i "eliksir života".
Kao lek prvi put se pominje u zapisima arapskih lekara u 10. i 11. veku, a danas se u mnogim krajevima sveta, osim za lečenje, koristi i u ishrani budući da su koren, stabljika, listovi i cvet jestivi.
Maslačak je rasprostranjena biljka, a najčešće raste na vlažnim livadama, pored puteva i oko naselja. Cela biljka je gorka jer sadrži mnogo belog mlečnog soka (lateks) koji ima najviše lekovitih sastojaka. Koren izvađen u proleće, pre cvetanja, ili u kasnu jesen, osim gorkih materija, sadrži enzime, etarsko ulje, smole, masne kiseline, šećere i mnogo inulina (u jesen do 40 odsto). Listovi sadrže vitamine A, C, D i B grupe, a od minerala gvožđe, magnezijum, cink, kalijum, kalcijum, mangan, bakar...

Zbog brojnih hranljivih materija listovi maslačka, najbolje u salati, preporučuju se kao dodatak ishrani trudnicama i ženama u postmenopauzi. Salata od ovih listova cenjena je kao prva vitaminska posle dugotrajne zimske, jednolične hrane. Ukusnija je ako se za pripremu koriste listovi ubrani pre cvetanja jer kasnije postaju gorki.

Kada je reč o maslačku kao leku, poznato je da koren pospešuje apetit i varenje, dok list podstiče rad bubrega i mokrenje. Maslačak se, takođe, koristi za lečenje žuči i jetre, čisti krv, snižava povišen nivo holesterola u krvi, podstiče prokrvljenost unutrašnjih organa, pomaže izbacivanje štetnih materija, daje dodatnu energiju telu pa odstranjuje pospanost i umor. Osim toga, upotrebljava se i za lečenje virusnih i bakterijskih infekcija i ublažavanje otoka, kao i protiv zadržavanja vode u organizmu. Odličan je borac protiv suvišnih kilograma i daruje lep ten. Lekari preporučuju maslačak za detoksikasiju jetre posle terapije nekim lekovima, kao i u ishrani pacijenata koji idu na zračenja i hemioterapiju.

Narodna medicina preporučuje stabljike maslačka kao odlično pomoćno sredstvo za lečenje šećerne bolesti. Travari tvrde da je krajem aprila i početkom maja, kada je u punom cvatu, za svakog dijabetičara vreme da počne četvoronedeljno snižavanje šećera u krvi. Stabljiku bi trebalo brati sa cvetom, oprati, i tek posle pranja otkinuti cvet. Pokazalo se da, kažu travari, ako dijabetičar jede 10 do 15 stabljika maslačka dnevno može potpuno da normalizuje šećer.
Zbog hranljivih i lekovitih osobina, maslačak bi trebalo da se koristi od proleća do jeseni, a mi vam nudimo nekoliko recepata za lekovite preparate koje su preporučivali akademik Jovan Tucakov i Vasa Pelagić.

RECEPTI

Protiv dijabetesa

- 20 g korena maslačka
- 20 g cvetova maslačka
- 20 g listova borovnice
- 20 g mahuna pasulja
- 20 g ždraljevine
Sa pola litra hladne vode prelijte tri kašike mešavine i poklopite. Posle 12 sati, zagrevajte na tihoj vatri i, kad proključa, kuvajte pet minuta. Sklonite sa ringle i poklopite. Ohlađen čaj procedite i tri puta dnevno, pola sata pre jela popijte po čašu čaja.

Ugasite upalu bešike

- osušeni listovi maslačka
- 2 dl vode
Kašičicu usitnjenih listova prelijte vrelom vodom, poklopite i posle 10-15 minuta procedite. Pijte po šolju čaja tri puta dnevno, tri meseca. Potom pauzirajte 30 dana, pa nastavite.
NAPOMENA: Da bi čaj pomogao potrebno je da ga pijete dva puta po tri meseca.

"Istopite" kamen u žuči

- 3-5 g maslačkovog korena
- 2 dl vode
Toploj vodi dodajte osušen i usitnjen koren maslačka, stavite posudu na tihu vatru i zagrevajte. Kad provri kuvajte 10 minuta, procedite i pijte dve do tri šolje dnevno pola sata pre jela.
NAPOMENA: Ovaj čaj pomaže i protiv malokrvnosti, gihta i reume.


Olakšajte mokrenje

- 30 g maslačka
- 30 g rastavića
- 30 g sitnice
- 10 g kukuruzne svile
Sa pola litra ključale vode prelijte tri kašike mešavine i poklopite. Posle dva sata procedite i svaki drugi sat uzimajte po kašiku čaja.

Med od cvetova

- 300 cvetova maslačka
- 3 limuna
- 2,5 l vode
- 2,5 kg šećer
U vodu sipajte cvetove i limunov sok i kuvajte na tihoj vatri dva i po sata. Smesu, potom, procedite kroz troslojnu gazu, dodajte šećer i ponovno kuvajte oko dva sata. Topao "med" sipajte u tegle i odmah zatvorite. Uzimajte natašte po jednu kašičicu.

Sirup za apetit

- 3-4 šake cvetova maslačka
- 2 l vode
- 1,5 kg šećera
- 2 limuna
Sveže cvetove prelijte vrelom vodom, prokuvajte i procedite. Potom dodajte šećer i limunov sok, pa kuvajte na tihoj vatri dok smesa ne dobije gustinu sirupa. Uzimajte po kašiku pre jela.
NAPOMENA: Sirup je odličan za čišćenje organizma, regulisanje varenja i "otvaranje" apetita.

Šarena salata

- mladi listovi maslačka
- 2 rotkvice
- šaka oraha
- maslinovo ulje
- jabukovo sirće
- so
Listove operite u hladnoj vodi, "iscepkajte" i stavite u posudu. Dodajte rotkvice iseckane na kolutove, seckane orahe, so, maslinovo ulje, jabukovo sirće i promešajte.
NAPOMENA: Salata se preporučuje protiv malokrvnosti.

Piše: J. M.
Izvor: Bilje i zdravlje




 
Član
Učlanjen(a)
30.11.2011
Poruka
1.873
Lekovita priroda - zova





Zovine bobice imaju najveću količinu vitamina B važnog za jačanje nerava, vitamin C i vrlo redak mineral selen



Čaj od cvetova delotvoran je u lečenju prehlade

Svojim mirisom i oblikom cvetova, zova (Cambucus nigra) ne ostavlja gotovo nikoga ravnodušnim. Raste na obodima šuma, na osunčanim šumskim krčevinama, zapuštenim mestima i u blizini naselja. Lekoviti su gotovo svi njeni delovi, pa stručnjaci savetuju da barem povremeno popijete sok ili čaj od zove. Mladi izdanci i mladi listovi beru se u proleće, cvetovi za vreme cvetanja u maju i junu, plodovi posle dozrevanja, a kora od februara do novembra. Ukus cvetova je gorkast i aromatičan zbog specifičnih sastojaka koje sadrži.

Zova sadrži etarsko ulje, u kome se nalazi čak četrdeset važnih sastojaka - flavonoidi, glikozidi, hlorogenska kiselina, sluz, tanini, pektini... U plodu su prisutni glikozidi, tanini, šećer, voćne kiseline, vitamin C, malo etarskog ulja... Sličnog sastava su i listovi, dok su svi delovi bogati mineralima gvožđem, natrijumom, kalijumom i njihovim solima.
Cvet zove koristi se kod groznice, sinuzitisa, stimuliše rad znojnih žlezda, gde je u kombinaciji sa lipom posebno efikasan u snižavanju temperature. U kombinaciji sa kantarionom koristi se protiv virusa gripa, heapatitisa A i B, kao i protiv herpes simpleks virusa. Od cvetova zove pripremaju se zdravi i ukusni čajevi i sokovi. Sa druge strane, plod ove biljke predstavlja izuzetan laksativ i sredstvo za pojačano mokrenje i znojenje, ali je efikasan i protiv neuralgije i išijasa.
Sveži plodovi upotrebljavaju se za prolećno čišćenje organizma. Sirovi plodovi imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot vrlo ukusni. Zovine bobice imaju najveći procenat vitamina B, koji je važan za jačanje nerava. Istovremeno, bogate su i sa vitaminom C, važnim za borbu protiv prehlade, stresa i za podizanje imuniteta. Važan mineral selen, kojeg u prirodi, inače, ima jako malo, u zovi je zastupljen u zavidnim količinama i igra značajnu ulogu u snaženju otpornosti organizma.
Ove bioaktivne supstance nalaze se u tamnoj boji ploda i višestruko su korisne za disajne puteve. Rastvaraju šlajm, ublažavaju bol i poboljšavaju sposobnost filtriranja bronhija. Strastveni pušači bi ovo posebno trebalo da upamte, ističu stručnjaci, i zbog kašlja redovno piju sok od zove. Boju zovi daje grupa antocijana koja, inače, ublažava reumatske tegobe. Sok od svežih bobica koristi se u lečenju neuralgije ličnog živca, za jačanje organizma, čišćenje krvi, umirenje trbušnih grčeva i crevnih kolika, kao i za apetit.
Čaj od zovinih listova i mladica pospešuje izlučivanja mokraće, nakupljene tečnosti u organizmu, čisti organizma od toksina i poboljšava kvalitet krvi.
Čaj od cvetova delotvoran je u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, početne upale pluća, jake kijavice, teškog disanja, astme i kod svih reumatičnih bolesti.
Čaj od kore grana i stabla smanjuje poteškoće kod mokrenja, otklanja smetnje u radu bubrega i mokraćne bešike, a pomaže i kod tvrde stolice. Sa korom se ne sme preterivati, što znači da za šolju čaja treba uzeti ravnu kašičicu zove. Uz to, u toku dana mogu da se popiju jedna, a najviše dve šoljice čaja. I to gutljaj po gutljaj, u većim razmacima.
U kori kao i listu ima saponina, tanina i holina, ali i purgativne smole i alkaloida sambunigrina. Zato je kora najpre blagog, a zatim gorkog ukusa.


16-zova-mala2.jpg


BRANJE
Cvetovi se beru u maju i junu, kada su potpuno formirani. Seče se cela cvast, suši u senci ili na suncu, pokrivena hartijom. Kada se osuše, cvetovi se otresu i proseju u situ. Čuvaju se u sanducima obloženim hartijom, daleko od vlage.
Plodovi se beru zreli, u septembru i oktobru, a suše u zagrejanim prostorijama. Sušenje može da se završi i u rerni.
Kora se, takođe, skida u septembru i oktobru.

"INFUZIJA" OD ZOVE

Za lečenje bronhitisa, rubeole, reumatizma i kostobolje, posebno se preporučuje "infuzija" od zove. Priprema se tako što se jedna kašika cvetova stavi u 250 mililitara vrele vode, da odstoji tri minuta. Zatim se piju tri šolje ovog napitka i to uvek posle jela. Možete zasladiti medom po ukusu.

RASTVOR

Za infekcije očiju i upale nosne sluznice kod kijavica, preporučuje se rastvor napravljen od cvetova zove. Rastvor se sprema tako što se 50 grama cvetova kuva tri minuta u litri vode, a zatim ostavi da odstoji deset minuta. Posle toga se rastvor procedi i njime se ispiraju oči i nozdrve više puta u toku dana.








Izvor: Novosti
 
Član
Učlanjen(a)
30.11.2011
Poruka
1.873
Recepti od bosiljka koji će vas osloboditi stresa




Paradajz salata sa feta sirom i bosiljkom mnogima je omiljena u letnjem periodu. Zbog toga što je tako ukusna, naravno. Ali da li ste znali da ovaj začin i opušta?

7590_zacin-foto01-Shutterstock_iff.jpg

U ovim zelenim listićima krije se mešavina preko 100 biološki vrednih materija koje su izuzetno zdrave. Među njima ima vitamina, minerala, oligoelemenata …



Antistresna kupka
Potpuno ste iscrpljeni i samo biste da se bućnete u kadu. Dobra ideja! Topla voda ublažava napetost, disanje postaje dublje, a svakodnevni stres nestaje za samo 15 minuta. Eterična ulja prodiru preko kože u limfni i krvni sistem i pojačavaju ovo dejstvo.



Miris bosiljka ublažava nesanicu.
Recept: Pomešajte osam kapi ulja od bosiljka i dve supene kašike slatke pavlake. Na ovaj način ulje će se bolje rasporediti u vodi za kupanje i neće iritirati kožu.


Čaj umiruje nervozan stomak
Žurba, termini, brza hrana - sve to našem stomaku teško pada. Posledicu predstavljaju nadutost i gasovi. U takvim situacijama, skuvajte sebi čaj od bosiljka.

Eterična ulja i biljne materije koje se u njemu nalaze poboljšavaju prokrvljenost sluzokože creva i želuca i deluju umirujuće na njih.

Recept

Deset listova svežeg ili dve kafene kašičice sušenog bosiljka prelijte sa četvrt litra tek proključale vode. Ostavite da stoji 10 minuta i procedite. Pijte polako tri šolje na dan.


Masaža koja opušta
Ako želite da na nekoliko minuta pobegnete od svakodnevice i da se napunite novom energijom, to možete da učinite veoma jednostavno!

Masaža stomaka uljem od bosiljka opušta telo i čula, a ublažava i tegobe u maloj karlici.

Recept
Pomešajte šest kapi eteričnog ulja od bosiljka sa pet kašika bademovog ulja (kupuje se u apoteci).
Lezite na leđa i pet minuta masirajte stomak u pravcu kazaljke na satu. Ova masaža opušta grčeve mišića male karlice.

Miris ublažava glavobolju
Već i samo udisanje mirisa eteričnog ulja od bosiljka ublažava napetost i glavobolju, poput šetnje po čistom vazduhu. Pored toga, ovaj miris poboljšava i koncentraciju, izdržljivost i intelektualne rezultate.

Recept:
Dodajte četiri kapi eteričnog ulja u vodom napunjenu činiju lampe za aroma-terapiju. Ostavite da gori maksimalno jedan sat jer u suprotnom miris može ponovo da vam izazove glavobolju.


Ispravan način branja i čuvanja

Gajenje:
Bosiljak preko cele godine može da se gaji u saksijama na sunčanom mestu. Seme klija na svetlosti, dakle prilikom sađenja ga ne treba prekrivati zemljom.


Nega: Redovno ga zalivajte. Važno je da zemlja bude uvek vlažna, ali nikad zaista mokra.


Pravilno branje: Ne treba naprosto bez reda čupkati listiće, već grančice uvek kidati odozgo, do sledećeg izdanka. U tom slučaju će lepo i gusto rasti.


Čuvanje: Listiće i grančice možete i da osušite, ali pri tom se donekle gubi na ukusu. Bolje je da počupate sveže listiće i da ih stavite u bocu koju ćete naliti maslinovim uljem. Nakon što se ostavi da odstoji nedelju dana, ovakvo ulje može da se koristi kao začin za salate.


Gde se može kupiti: Svež na pijacama i u nekim supermarketima, suv u apotekama ili prodavnicama zdrave hrane.



10299_stock-photo-pesto-sauce-shutterstock_52736206_kup.jpg

Sos od bosiljka jača nerve
Svega vam je već preko glave? Pripremite sebi testeninu sa pesto sosom (gust sos od bosiljka, pinjola, belog luka, parmezana i maslinovog ulja). Brzo se sprema, ukusno je i izuzetno zdravo. Recept: Skuvajte testeninu, prelijte sa dve supene kašike hladnog pesto sosa i pospite svežim listićima bosiljka. Vitamin B i magnezijum iz bosiljka odlični su za nerve.


R
ecept: Za pesto sos je potrebno: 125 g svežeg bosiljka, 8 čenova belog luka, 200 g parmezana, 1 kafena kašičica krupne soli, 200 ml maslinovog ulja. Luk se ispasira i izgnječi sa solju, doda se sitno naseckan list bosiljka i narendan parmezan, da se dobije homogena smesa. Na kraju se doda maslinovo ulje i promeša se. Ako se služi uz testeninu, malo se razredi vodom u kojoj se testenina kuvala.








Izvor: Blic Žena
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.552
Božanstvena lavanda

Božanstvena lavanda

lavanda2.jpg

Božanstvena? O da, jest.

Za početak, osvrnimo se na njezinu boju.
Ljubičasta je, što je boja krunske čakre, mjesta gdje se sastajemo s najvišim oblikom duhovnosti, gdje se vrhovna kozmička mudrost sjedinjuje s našom duhovnom i tjelesnom prirodom.

Pritom imajmo u vidu da je ljubičasta boja u osnovi mješavina crvene i plave, odnosno, boje nagona i boje umnih sposobnosti.

Je li to, uistinu, slučajno? Ne, nije, jer priroda ništa ne čini slučajno, a radi li se o lavandi, stječe se dojam da je stvorena upravo s ciljem iscjeljivanja duha i tijela.

I više od toga, kako bismo uz njezinu pomoć postigli duhovni i tjelesni sklad kojemu svi težimo. Odnosno, cjelovitost, a za takvo što nužno je i tijelo i duh očistiti od brojnih otrova koje svakodnevno svjesno ili nesvjesno upijamo.

I tu dolazimo do čistoće. Ime lavanda potječe od latinske riječi lavare, što znači pranje ili kupanje, ukratko, pročišćenje.

Pročišćenje tijela i duha


Cvjetovi lavande od davnina su se koristili u kupkama, u svrhu pročišćenja tijela i duha.

Grci su smatrali da ova biljka dobro djeluje na širenje umnih sposobnosti, pa su imali običaj premazivati uljem od lavande čelo i tjeme.

No čini se da je Diogen, filozof poznat po svojoj mudrosti, u određenom trenutku došao do zaključka kako ga je znatno bolje utrljati u stopala i noge, jer na taj način, njegov miris će se odozdo širiti prema gore, tako da će njime, najzad, biti obavijeno cijelo tijelo.

Otada pa nadalje, ulje lavande koristilo se upravo na taj način, što je, metafizički gledano, nadasve smisleno, budući da tako povezujemo naša niža energetska središta s višima, čime je zajamčen pravilan protok energije i ukupan sklad.

Razlog zbog kojeg lavandu s punim pravom možemo nazvati božanstvenom, krije se i u univerzalnosti njezine primjene.

Već približno 2500 godina, ta grmolika biljka podrijetlom s grčkih otoka, učestalo se koristi pri liječenju unutarnjih i vanjskih tjelesnih boljki, a zahvaljujući blagotvornim umirujućim svojstvima, odlično djeluje i na psihu, te stanja poput nesanice, depresije i anksioznosti.

Rimljani su imali običaj u vodu za pranje rublja stavljati lavandu, što je, obzirom na njezina antiseptička i antibakterijska svojstva bio nadasve mudar potez, osobito pri pranju rublja brojnih ranjenih vojnika.

Znatno kasnije, u vrijeme kada je kuga vladala Europom, mnogi su se spasili od sigurne smrti tako što su pri kontaktu s drugim ljudima, nos i usta zaštitili rupčićima natopljenim lavandinom vodicom.

Zahvaljujući blagotvornim svojstvima sprječavanja infekcije, lavanda je, u nedostatku drugih lijekova, tijekom oba svjetska rata često korištena pri dezinfekciji rana.
Svestrana lavanda pomaže i pri uklanjaju boli. Njezin blag miris općenito smiruje, opušta i otklanja osjećaj napetosti, pa se eterično ulje lavande može koristiti i za masažu, a pouzdano pomaže kod reumatskih bolova i bolova mišića.
Eterično ulje lavande jedno od rijetkih koje se može nerazrijeđeno nanositi na kožu. Budući da potiče njezinu regeneraciju, odlično je sredstvo pri iscjeljivanju rana i ožiljaka, te akni, ekcema i opekotina.
Lavanda je korisno pomoćno sredstvo u liječenju svih bakterijskih i gljivičnih infekcija kože.
Eteričnim uljem lavande možemo se poslužiti i za inhaliranje, tako što ćemo nekoliko kapljica nakapati u posudu vruće vode. Time ćemo pročistiti dišne putove i osvježiti cijeli organizam.

Svestranost lavande

Jastučić punjen lavandom osigurat će lak i miran san. A sudeći po drvenom običaju koji nalaže da se netom vjenčanim parovima uz uzglavlje bračne postelje stavi buketić cvjetova lavande, i uzbudljive trenutke u dvoje.

Osvrnemo li se i na legendu prema kojoj je upravo lavandina vodica pomogla Kleopatri pri zavođenju Cezara i Marka Antonija, mogli bismo zaključiti da ta čudesna biljka posjeduje i afrodizijačka svojstva.

Pa čak i u hrani, jer osim zavodljivog mirisa, ima i delikatan okus, uslijed čega se od davnine rabi kao začin u slatkim i slanim jelima.

Od nje je također moguće pripraviti ukusan čaj koji će pomoći za smirenje i pri reguliranju želučanih tegoba.

A od nje možete načiniti i ukusan sirup, te ga, razrijeđen vodom, koristiti kao osvježavajući napitak ili kao dodatak različitim koktelima, voćnim salatama, sladoledima i kolačima.

Sumnjate li još uvijek u svestranost ove biljke?

Nemojte, jer ima toga još. Primjerice, čak i u sferama koje se tiču nadnaravnih utjecaja.

U skladu s tim, od pamtivijeka se vjeruje da će stručak lavande obješen iznad ulaznih vrata, zaštiti ukućane od zlih sila i uroka.

Također, tradicionalno se smatra da sadnja, uzgoj i uporaba lavande donosi sreću.

Uz sve navedeno, njezin miris riješit će nas nepoželjnog društva kukaca poput komaraca i moljaca.

Uistinu, što bi čovjek više mogao poželjeti?

Izvor: Alternativa




 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.552
Ružmarin - začin, lijek i simbol vjernosti

Ružmarin - začin, lijek i simbol vjernosti

ruzmarin.jpg

Ružmarin je grmolika biljka koja potječe iz mediteranskih krajeva, no danas se uzgaja širom Europe i u Americi.

Ime je dobio po latinskim riječima ros (rosa) i marinus (more), u prijevodu "morska rosa", budući da na njegov rast povoljno utječe morski povjetarac koji prenosi vlagu.

Kroz povijest je ružmarin bio vrlo omiljen, a posebno mjesto među biljkama ima zbog simbolizma za koji je vezan.

Više od tisuću godina je cijenjeni začin i prirodni lijek, kojeg su voljeli i grčki bogovi.

U starom vijeku bio je posvećen Afroditi, božici ljepote i ljubavi.

Stari narodi su bili dobro upoznati s ovom biljkom, koju je pratio glas da poboljšava pamćenje, pa su je grčki studenti stavljali na glavu kada su pripremali ispite.

Bio je korišten za vjenčanja, ali i za sprovode, za ukrašavanje krovova crkava i za svečane dvorane, kao tamjan u vjerskim obredima i protiv uroka.

U staroj Engleskoj ružmarin je bio simbol vjernosti, iz čega je nastao običaj da se na svadbi odjeća kiti ružmarinom.

Ružmarinovo ulje



Ljudi stoljećima koriste cvjetove ružmarina i izdanke u cvatu. No najširu upotrebu imaju listovi, koji se skupljaju u ljetnim mjesecima a nakon toga se stavljaju sušiti.

Ružmarinovo ulje nastaje destilacijom listova ili grančica, a njegova kvaliteta ovisi o klimi i položaju.

Smatra se da ovo ulje podiže energiju te stimulira i suzbija prekomjerno znojenje.

Odličan je lijek za želudac i živce te pomaže u liječenju glavobolje.

Koristi se u losionima za kosu ne samo zbog ugodnog mirisa, već i zbog stimuliranja korijena kose i sprečavanja preuranjene ćelavosti.

Za poticanje rasta kose trebalo bi nekoliko kapi ulja umasirati u tjeme, a zatim isprati.

Mješavina sušenog lišća i cvjetova ružmarina i boraksa je jedno od najboljih sredstava za pranje kose i prevenciju prhuti.

Ružmarin pomaže kod reumatizma, a primjenjuje se tako da se njime masiraju oboljeli dijelovi tijela, nakon čega ih treba omotati pamučnom tkaninom.

Ukoliko patite od bolesti želuca i crijeva, preporučuje vam se uzimanje 3 kapi ulja na kocki šećera ili u žličici vode.

Esencijalno ulje ružmarina koristi se u aromaterapiji za povećanje koncentracije, pamćenja i opuštanje od stresa.

Kupka s ružmarinovim uljem djeluje relaksirajuće na čitav organizam. Dodajte vrućoj vodi u kadi 5 - 10 kapi ružmarinova ulja.

Ružmarin možete koristiti...


  • za poboljšanje pamćenja i koncentracije
  • protiv depresije
  • kod glavobolje
  • kao prirodan antibiotik
  • kod bolova u mišićima
  • kod gihta i reumatizma
  • kod probavnih smetnji i grčeva
  • za stimulaciju rada bubrega
  • kod opadanja kose i prhuti
  • kao prirodan afrodizijak

Ružmarinovo vino


Vino dobiva se tako što se otkinu mladice zelenog ružmarina te ih se prelije bijelim vinom. Nakon nekoliko dana smjesa se procijedi i spremna je za upotrebu.

Ružmarinovo vino stimulira mozak i živčani sustav, poboljšava cirkulaciju i rad bubrega te dobar je lijek za glavobolju.


Čaj ružmarina



Mladi vrhovi, listovi i cvijet mogu biti pripravljeni kao čaj, koji je dobar lijek za glavobolje, grčeve u želucu, prehlade i živčane bolesti.

Ukoliko patite od depresije, inhalacija pare čaja ružmarina će vam pomoći u liječenju.

Čaj ružmarina blagotvorno djeluje i na opuštanje mišića, probavne smetnje i menstrualne grčeve.


Mađarska vodica



Mađarska vodica koristi se za vanjsku primjenu, a služi za vraćanje vitalnosti paraliziranim ekstremitetima.

Ime je dobila po mađarskoj kraljici Elizabeti Ugarskoj, koju je kontinuiranom upotrebom potpuno izliječila.

Priprema se tako da se pomiješaju svježi vrhovi ružmarina u punom cvatu s alkoholom te smjesa odstoji četiri dana prije destiliranja.

Mađarska vodica se pokazala vrlo korisnom u liječenju gihta u rukama i nogama, a primjenjuje se tako da se vodica snažno utrlja u kožu.


Ružmarin u kulinarstvu



Ružmarin se najčešće koristi u mediteranskoj kuhinji. U malim količinama, izvrstan je začin za juhe, pečenja i meke sireve.

Kako bi poprimilo aromu, u jelo se stavi stručak ružmarina, koji se poslije izvadi. Ružmarinom možete aromatizirati ulje ili ocat.

Zajedno s timijanom, origanom, majoranom i čubrom sastojak je čuvene mediteranske mješavine začinskog bilja - provansalske trave, koja se koristi u pripremi variva i jela s rajčicama.

Ružmarin pojačava aromu rajčice, bundeve, krumpira, patlidžana, graška i leće. Pečeni krumpir uz dodatak ružmarina, može biti samostalni obrok ili izvrstan prilog.

Izvor: Alternativa


 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.552
Sikavica - čuvarica vaše jetre

Sikavica - čuvarica vaše jetre

sikavica.jpg

Ako ste preko uskrsnih praznika pretjerano uživali u alkoholu ili masnoj hrani, posebno bi Vam godila detoksikacija jetre.
Jedna od najboljih biljaka za zaštitu i detoksikaciju jetru je sikavica, Silybum marianum.
Sikavica se često poistovjećuje s čičkom. To su vrlo slične, ali nisu iste biljke.
Sikavica naraste i do dva metra u visinu te je jako bodljikava, ali je vrijedna truda ubiranja zbog njezine iznimne ljekovitosti.
Ova biljka je u upotrebi već preko 2000 godina, i uglavnom se koristila za čišćenje i regeneraciju jetre.
Najstariji zapis o ovoj biljci dolazi od Dioskorida koji ju spominje kao sredstvo za liječenje zmijskog ugriza.
Njena je upotreba kao zaštitnika jetre bila popularna kod starih Grka.
Indijanci su je koristili za liječenje čireva i kožnih bolesti.
Homeopatski liječnici koristili su sjemenke sikavice za liječenje žutice, kamenca, peritonitisa, krvarenja, bronhitisa i proširenih vena.
Engleski herbalist John Gerard je smatrao sikavicu najboljim biljnim lijekom protiv svih melankoličnih bolesti.
Britanski herbalist Nicholas Cluppeper je pak izjavio kako je efikasna za liječenje bolesti jetre i slezene, te je zato dobra protiv žuči.

Na koji način sikavica štiti jetru


Sikavica je jedinstvena po tome da nema medicinski ekvivalent u liječenju jetre.

Kod trovanja smrtonosnom gljivom Amanita phalloides (zelenom pupavkom) ona je jedini lijek, i po tom pitanju nema osporavanja čak ni od strane farmaceutske industrije.
Aktivni sastojak iz sikavice zove se silimarin. Znanstveno je dokazano da silimarin obnavlja jetrene stanice i potiče njihov rast.
Silimarin povećava razinu glutationa u jetri za 35%. Glutation je najvažniji antioksidans za zaštitu jetre, i njegova razina pada ako smo svakodnevno izloženi visokim razinama toksina.
Sikavica štiti jetru od razarajućeg djelovanja mnogih lijekova te ima moć da iz organizma izbaci kemikalije, alkohol, teške metale i radijaciju.

Ostala ljekovita svojstva sikavice


Preliminarna medicinska istraživanja pokazuju da bi silimarin mogao aktivno djelovati na sprečavanje rasta stanica raka prostate.

Sikavica se preporučuje osobama sklonim alkoholizmu i masnoj hrani, i dokazano pomaže kod mamurluka.
Ova biljka jača organizam, regulira probavu i pomaže kod zatvora.
Manje je poznato da je sikavica jako korisna za krvožilni sustav. Ova biljka zaustavlja krvarenja i jača krvne žile.
Većina smetnji uzrokovanih slabošću krvožilnog sustava i srca nestaje pred djelovanjem ove biljke - migrene, vrtoglavice, niski tlak, umor...
Sikavica efikasno liječi sve vrste alergija, hunjavice uzrokovane peludom, napade urtikarije i astme te bolesti putovanja.

Ova biljka se također koristi u liječenju bolesti nadbubrežne žlijezde, kod upale slijepog crijeva i psorijaze.
Sikavica djeluje poput estrogena te može stimulirati proizvodnju mlijeka kod dojilja i poticati redovit ciklus.
U nekim studijama se pokazalo da sikavica može normalizirati razinu kolesterola.
1986. godine odobrena je za liječenje alkoholnog i virusnog hepatitisa, masne jetre, ciroze i trovanja jetre.
Silimarin sve više dobiva na važnosti jer je jedino sredstvo za obnavljanje i zaštitu jetre kod hepatitisa i ciroze jetre.

Berba i primjena sikavice


Sikavica raste po mnogim poljima i livadama, a možete ju posaditi i u vrtu.

Listovi se beru u svibnju, a sjeme u kolovozu ili rujnu, kada se čupa i korijen. Cvijet sikavice bere se u lipnju.
Sikavica se uzima u obliku čaja ili kapsula. Možete ju kombinirati i s drugim biljkama.

Za pripremu čaja 1-2 žličice suhe sikavice prelijte s 2 dcl kipuće vode, pustite da odstoji poklopljeno 15 minuta, promiješajte, a zatim procijedite. Pijte 1 šalicu čaja tri puta dnevno.
Kod uzimanja proizvoda na bazi silimarina preporučuje se svakih 2 tjedna napraviti pauzu.
U rijetkim slučajevima sikavica može izazvati proljev, nadutost i mučninu.
S obzirom da sikavica djeluje estrogeno ne preporučuje se ženama sa fibroidnim tumorima, rakom maternice, jajnika i dojke te endometriozom. Alkoholičarima nije preporučljivo koristiti alkoholnu tinkturu sikavice.

Izvor: Alternativa




 
Član
Učlanjen(a)
30.11.2011
Poruka
1.873
Zdravac - lice zdravljem umiveno






Lečenje biljem - zdravac se koristi za lečenje oštećenja kože i upala sluzokože. Ova biljka se od davnina stavlja u vodu kojom se svi ukućani umivaju za Đurđevdan


Zdravac

Koliko je biljka zdravac (Geranium macrorrhizum) korisna i lekovita govori već sam njen naziv, ali i činjenica da je tradicionalno, uz dren i grabež, obavezni dodatak vode kojom se umivaju ukućani na Đurđevdan. Od ove biljke su se nekada pleli i venčići koji su krasili devojački vrat tokom ovog velikog prolećnog praznika, uz obaveznu pesmu "Zdravče, venče, cveće mirišljavo". I momci su se tada kitili ovom biljkom - "da budu zdravi kao zdravac". U narodu se veruje da najveću snagu ima zdravac ubran u petak pred praznik, koji se u narodu naziva biljni. U nekim krajevima ovu biljku zovu i priboj ali i ždralica, jer plod biljke podseća na kljun ždrala.

Reč je o višegodišnjoj, mirisnoj planinskoj biljci koja sadrži etarska ulja, tanine (najviše ih ima u rizomu), holin i flavonske heterozide. Veruje se da može da oporavi i ojača organizam. Stabljika je uspravna, sa brojnim listovima koji su na tankim, dugim peteljkama. Cvetovi su uspravni, crvenkasto-ljubičastih krunica. Osim što je zdravac rasprostranjen na senovitim mestima u brdskim i planinskim područjima, gaji se i kao baštenska vrsta. Kao lekovita sirovina upotrebljava se rizom (podzemno stablo), koji se vadi u rano proleće (može i u jesen), pre nego što biljka počne da se razvija, a zatim suši na suncu. U narodnoj medicini upotrebljava se kao sredstvo za površinsko skupljanje tkiva, lečenje manjih oštećenja i zapaljenja kože i sluzokože, kao i protiv upala sluzokože organa za varenje.

Dobrim svojstvima obiluje i nadzemni deo biljke u cvetu, koji se sakuplja tokom leta, dok je biljka u cvetu i suši u tankom sloju, na promaji u hladu. Sadrži tanine, flavonoide, gorka jedinjenja, smole... U narodnoj medicini koristi se protiv proliva, a spolja za ispiranje usta i grla i kod manjih oštećenja kože i sluzokože. Čajevi koji se pripremaju od nadzemnog dela biljke pomažu da se ublaže različite tegobe, a spolja se ovaj napitak upotrebljava kao sredstvo koje površinski skuplja tkivo, i deluje kao blagi antiseptik. Destilacijom vodenom parom iz nadzemnog dela biljke dobija se etarsko ulje prijatnog mirisa koje se koristi u kozmetici.

OBNAVLJA KRV

Zbog crvenkaste boje cvetova i plodova u 17. veku se verovalo da je zdravac koristan za obnavljanje krvi. Zbog toga se najčešće upotrebljavao kod krvarenja, ali i dijabetesa.


RECEPTI

Čaj


- 10 g osušene biljke zdravac preliti sa
200 ml ključale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji pola sata. Procediti i piti jednu šolju natašte, a drugu tokom dana.

Za ispiranje usta


- pomešati po 25 g zdravca, nane, kamilice i iđirota. Dve kašike dobijene mešavine preliti sa 200 ml ključale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji pola sata. Procediti i ispirati usta.

Protiv proliva


Mešavina 1:

- pomešati po 20 g zdravca, virka, smilja, petrovca i vranilovke. Tri kašike ove mešavine preliti sa pola litre hladne vode. Ostaviti preko noći, a ujutru zagrejati u poklopljenom sudu da proključa. Kada se ohladi, procediti i piti tokom dana umesto vode.

Mešavina 2:

- pomešati po 30 g rizoma zdravca, kantariona i žive trave i 10 g majčine dušice. Tri kašike mešavine preliti sa pola litre hladne vode. Ostaviti preko noći, a ujutru zagrejati u poklopljenom sudu da proključa. Kada se ohladi, procediti i piti tokom dana umesto vode.

* recepti prof. J. Tucakova










Izvor: Novosti
 
Član
Učlanjen(a)
30.11.2011
Poruka
1.873
Ruzmarin za koncentraciju






Ako želite da poboljšate koncentraciju, udahnite miris ruzmarina, savetuju naučnici sa Instituta za zdravlje u Kaliforniji



Ako želite da poboljšate koncentraciju, udahnite miris ruzmarina, savetuju naučnici sa Instituta za zdravlje u Kaliforniji. Oni koji žele da poprave svoje školske, akademske ili profesionalne rezultate, mogu jednostavno da upale aroma lampicu sa eteričnim uljem ruzmarina ili da na radnom stolu drže grančicu ove lekovite začinske biljke.

Ukoliko imate problema sa koncentracijom, a morate da budete u top-formi i posvetite se umnom radu, svratite u kuhinju i zavirite u posude sa začinima. Naime, udisanje mirisa ruzmarina može da poboljša brzinu i tačnost pri obavljanju određenih mentalnih zadataka.

Više od 50 ispitanika rešavalo je komplikovane matematičke testove, a istraživače je zanimalo kojom brzinom će da procesuiraju nove informacije pre i posle izlaganja mirisu ruzmarina. Što je nivo cineola, glavnog hemijskog sastojka ruzmarina, bio veći, ispitanici su imali bolje rezultate. Osim toga su bili i brži, a na zadatke su odgovarali sa većom tačnošću. S druge strane, ruzmarinov miris nije uticao na njihovu budnost.

Ovo interesantno otkriće svakako ide u prilog aromaterapiji, a može da pomogne osobama koje imaju problema sa koncentracijom, bez obzira na to koliko godina imaju.







Izvor: Novosti
 
Član
Učlanjen(a)
30.11.2011
Poruka
1.873
Jorgovan i bagrem - leče reumu i živce






Kao antipiretik, jorgovan uspešno uklanja simptome groznice koja je praćena drhtavicom i visokom temperaturom, kao analgetik, uklanja bolove, a obnavlja i ćelije jetre




JORGOVAN

Jorgovan (Syringa vulgaris), od aprila do juna boji pejzaže u ljubičasto, belo, plavo, a zbog lepote i mirisa cvetova ukras je mnogih parkova širom Evrope, po kojoj se raširio sa Balkanskog poluostrva, koje se smatra njegovom domovinom.
Njegovo latinsko ime potiče od grčke reči syrnix, odnosno lula, koje je dobio jer je njegovo drvo izuzetno cenjenu sirovinu za pravljenje ovog pušačkog rekvizita.
Inače, za ovaj mirisni grm vezana je i jedna romantična legenda. Srpski kralj Uroš Nemanjić naredio je da se u goloj i divljoj klisuri Ibra zasadi jorgovan da bi se francuska princeza Jelena Anžujska, njegova buduća supruga, prilikom dolaska osećala kao da je u rodnoj Provansi. Od tada su prohujali vekovi, ali se i danas klisura Ibra zove Dolina jorgovana.

Osim mirisnih nota koje se obilato koriste u parfemskoj industriji, jorgovan ima svoje mesto i u narodnoj medicini. Upućeni tvrde da je kora biljke, ali i ljuska semena, dobar prirodni adstrigens, odnosno da leči dijareju i druge tegobe organa za varenje. Kao antipiretik, uspešno uklanja simptome groznice koja je praćena drhtavicom i visokom temperaturom. Posebno delotvornim jorgovan se pokazao u lečenju malarije, a lekovitost je potvrdio i kao analgetik u uklanjanju bolova, u lečenju reume i živaca, u obnavljanju ćelija jetre, čišćenju creva.
16-m2.jpg

Kora drveta skida se u rano proleće ili u jesen nakon sazrevanja plodova. Suši se usitnjena na toplom i provetrenom mestu. Lekovitost joj daju sastojci poput siringina, tanina, gorke materije, eteričnih ulja, minerala...
Kao lek spravlja se čaj, tako što se u dva decilitra vode potopi jedna kašičica usitnjene kore drveta ili ljuske ploda i drži dva sata. Nakon toga čaj se kratko prokuva i ostavi da poklopljen odstoji još sat vremena. Tek onda, zavisno od zdravstvenih tegoba, piju se jedna do dve šoljice dnevno, a u težim slučajevima i tri šoljice.
Ulje cvetova jorgovana poznato je kao dobro sredstvo za masažu i lečenje reume, ali i neuralgije živaca, a zapadna narodna medicina ga koristi i za ispiranje usta.
Za masažu reumatskih bolnih mesta praznu litarsku flašu treba napuniti cvetovima jorgovana, naliti maslinovim ili kukuruznim uljem, prekriti je i zatvoriti vatom i ostaviti da odstoji tri nedelje na suncu. Dobijeni sadržaj procediti, a ulje koristiti za masažu bolnih mesta.
U kozmetičkoj industriji ekstrakt jorgovana u kremama i tonicima preporučuje se za osetljivu i kožu sklonu crvenilu.

BAGREM

Beli, ružičasti ili purpurnih boja, bagrem (Robinia pseudoacacia), akacija, kraljevo drvo, kapinka... kako ga još zovu, skreće pažnju lepotom, raskošnom krošnjom i mirisom, od aprila do juna, kada cveta, formirajući viseće grozdaste cvasti. Plod je spljoštena mahuna tamnosmeđe boje, čije zrnevlje podseća na sićušan pasulj.

16-m.jpg

Beli mirišljavi cvetovi izlučuju puno nektara, ukusni su i sveži, a predstavljaju pravi specijalitet kada su prženi, prethodno uvaljani u testo za palačinke. Kod naroda koji poznaju vrednosti bagrema, cvet se bere neposredno pre otvaranja, a list dok je sasvim mlad. Narodna medicina preporučuje čaj od osušenih cvetova, koji je i ukusan i lekovit kod prehlada i kašlja. S druge strane, u svežim mahunama i semenkama ima mnogo belančevina, ugljenih hidrata i masnoće.
Lekoviti delovi bagrema su cvet i kora dok je sasvim mlada. Stara kora otrovna je zbog sastojka toksalbumina robina i ne sme da se koristi. Mlada kora skida se samo sa mladih grana u maju i septembru, a suši se na suncu ili na toplom vazduhu. Za razliku od kore, cvetovi se suše u senci.
Cvetovi sadrže oko 40 mg vitamina C, 2 mg šećera, eterično ulje, smolu, tanin, sirinogin, ali i otrovne belančevine fasin, robin i benzoaldehid. Semenke sadrže oko 38 odsto belančevina, 13 mg masnog ulja, vlakna, ugljene hidrate. Sadrže i vitamine A, B1, B2, B6, kao i minerale magnezijum, fosfor, gvožđe, cink, kalijum, natrijum, kalcijum. Sveže mahune imaju 15 odsto belančevina, 6 odsto masti, 22 odsto svarljivih ugljenih hidrata, dok se u korenu krije asparagin.
Pripremljen kao čaj bagrem suzbija reumatske bolove i zubobolju, a za bolove u stomaku predstavlja savršeni antiseptik. Smanjuje povećano lučenje kiseline i pomaže kod migrene. Efikasno deluje kod gastritisa, gorušice, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Posebno mesto bagrem ima u homeopatiji, a po mišljenju homeopata izvrstan je u lečenju hiperaciditeta (pojačana kiselost želuca), koje izaziva intenzivno pečenje u želucu. Ali i za žgaravicu koja se javlja noću za vreme spavanja. Takođe su lek izbora za migrenu, kao i neuralgiju (upala) nerva lica.
16-m3.jpg

Unutrašnja kora bagrema koristi se za izazivanje jakog povraćanja i čišćenja creva, dok kora korena služi za lečenje mučnine. Komadić mlade kore koji se drži u ustima ublažava zubobolju. Zapadna narodna medicina bagrem koristi za lečenje antivirusnih oboljenja, grčeva, kožnih bolesti, tegoba pri varenju, za smanjenje visoke temperature, za bolje lučenje mokraće. Iz svežih listova cedi se sok i koristi u lečenju virusnih infekcija.

OTROVNI DELOVI BAGREMA

Treba biti oprezan i zapamtiti koji delovi bagrema mogu da se upotrebljavaju. Zbog toksičnosti sastojaka robina, robitina, robinina, fazina, ne smeju da se koriste stara kora, zreo list i sirove semenke, jer mogu dovesti do pojave neželjenih simptoma depresije, slabosti, širenja zenica, povraćanja. Takođe i krvave dijareje, slabog pulsa, hladnoće ruku i nogu, bledila, pa čak i neke vrste šoka celokupnog organizma.









Izvor: Novosti
 
Top