Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Pelen je dobar protiv zapaljenja kože i sluzokože, "otvara" apetit. Koristi se za lečenje bolesti uzrokovanih poremećenim metabolizmom kao što je gojaznost
Foto: Thinkstock
GORČIKA, vermut, beli pelin ili osenač česti su nazivi za pelen (Artemisia absinthium), jednu od najcenjenijih i najduže korišćenih lekovitih biljaka. Iako je simbol gorčine, njegov naziv potiče od grčke reči artemis što znači zdrav. Upotrebljavali su ga još Stari Egipćani, a kada je reč o našoj narodnoj medicini, kao lek ga navode svi naši srednjovekovni pisci-lekari. Štaviše, stručnjaci tvrde da je malo lekovitog bilja, poput pelena, koje se vekovima upotrebljava i u čiju lekovitost se mnogo veruje. Gotovo da nema onih koji nisu čuli za pelen, mada su brojni oni koji ga u prirodi ne bi prepoznali.
- Raste kao razgranat, visok korov na poljima, kraj puteva, po zapuštenim i neobrađenim mestima, a naročito na suvim, osunčanim, kamenitim padinama. Cela biljka je srebrnastozelena budući da je obrasla mekim, svilenkastim dlačicama. Lišće je beličasto, prizemno je krupno s dugim drškama, dok ono na gornjem delu stabljike ima kratke drške sa lopatičastim ili kopljastim okrajcima. Lišće uz cvasti je bez drške, slično bodlji. Sitni žuti cvetići formiraju grozdaste cvasti koje vise na kratkim drškama - objašnjava mr Selena Milkić, farmaceut apoteke "Prima 2" u Beogradu.
Za pripremanje lekovitih preparata u junu i julu, dok pelen još nije rascvetao, beru se cvasti, dok se lišće sakuplja u jesen. Stabljike, pak, ne bi trebalo brati jer sadrže najmanje lekovitih materija.
- Pelen sadrži dve gorke kristalne supstance: apsintin i anapsintin, jabučnu kiselinu, tanin, gvožđe i etarsko ulje. Ulje, međutim, sadrži keton tujon koji može da bude otrovan, naročito ako se pelinkovac i drugi lekoviti preparati pelena uzimaju svakodnevno i dugotrajno, bez pauza - naglašava naša sagovornica.
Zbog potencijalne otrovnosti, pelen se sve ređe koristi, a prilikom pripremanja lekovitih preparata često ga menjaju neotrovne, gorke biljke poput lincure i kičice.
- Ipak, ako se pravilno koristi, pelen je odličan lek protiv raznih zapaljenja kože i sluzokože, otvara apetit, poboljšava varenje, odstranjuje nadutost i gasove iz creva, jača organizam, reguliše menstrualni ciklus. Delotvoran je i protiv šećerne bolesti, groznice i dečjih crevnih parazita. Pelin se u narodnoj medicini često koristi i za lečenje bolesti uzrokovanih poremećenim metabolizmom kao što su gojaznost, giht, reuma i depresija - kaže mr Milkić.
Pelen se koristi kao čaj, tinktura i ekstrakt. Za pripremanje čajeva važno je i da se cvasti, listovi ili suvi prašak ne kuvaju već se samo popare, kao i da se čaj pije nezaslađen, pre jela.
- Da bi se sprečilo trovanje pelenom trebalo bi se tačno pridržavati uputstava o upotrebi njegovih preparata, a nipošto ne smeju da se prekorače ni naznačeno vreme uzimanja ni količina preparata - zaključuje naša sagovornica.
RECEPTI
Vino
- 30 g pelenovih cvetova ili listova - 60 ml čistog alkohola - litar belog vina Cvetove ili listove stavite u veću staklenu flašu, prelijte alkoholom i zatvorite. Posle 24 sata dospite vino i ponovo zatvorite. Nakon 10 dana (svaki dan obavezno promućkajte) procedite i tečnost uzimajte tri puta dnevno po kašičicu vina pre jela. Posle tri sedmice pauzirajte 21 dan, budući da pelenovo vino sadrži etarsko ulje.
Tinktura
- 50 g pelenovih cvetova - 1/2 l konjaka Cvetove prelijte konjakom i posle 24 sata procedite. Protiv bolova i mučnine, po potrebi uzimajte po 30 kapi tri puta dnevno, pre jela.
Čaj
- pelenovi cvetovi ili listovi - 2 dl vode Kašičicu usitnjenih listova ili cvetova prelijte provrelom vodom, poklopite i posle 10 minuta procedite. Tokom dana, u gutljajima popijte dve šoljice čaja. Čaj možete da pijete tokom tri nedelje, a potom toliko i pauzirajte. Ovaj čaj se preporučuje grafičkim radnicima, kao i onima koji su zbog posla izloženi dejstvu olova ili žive.
Cvetove nevena sa izuzetno dragocenim laticama treba sakupljati u junu, julu i avgustu, i brzo osušiti na promaji u tankom sloju na temperaturi do 35 stepeni
Latice nevena su najvrednije jer obilato sadrže etarska ulja, tanine, šećere, likopen, proteine
Od domaćih lekovitih biljaka neven (Calendula officinalis) zauzima zavidno mesto još od davnina, dok u zapadnoevropskoj biljnoj medicini predstavlja jednu od najpoznatijih biljaka. Koristili su ga još stari Egipćani, odakle je i prenet u Evropu, a najdelotvorniji je u lečenju bolesti kože, organa za varenje, raznih upalnih procesa...
Kao “Biljka kože” nosi epitet i danas, jer gotovo da nema kožne bolesti u kojoj neven ne ispoljava svoju delotvornost. U preparatima se koristi za lečenje akni, bradavica, cisti, čireva, ekcema, psorijaze i seboreje, hemoroida, fistula, kožnih upala, ljuštenja kože, masne kože lica, mastitisa, osipa, gnojnih i rana koje teško zarastaju, ugriza i uboda insekata... U lečenju spoljašnjih i unutrašnjih oboljenja neven deluje tako da pospešuje znojenje, pojačava izlučivanje mokraće, umiruje grčeve creva, želuca i glatkih mišića, uravnotežuje mesečni ciklus. Leči i bolesti živaca, želuca, jetre i žuči, delotvoran je kod bolesti vena, koristi se za razna spoljašnja i unutrašnja ispiranja, kao u slučaju povreda, upala i infekcija, dekubitusa i modrica. I nadasve deluje antikancerogeno kod raka kože, materice, želuca i grla.
Kao lek se koriste uglavnom cvetovi koji treba da se skupljaju u junu, julu i avgustu i suše na promaji u tankom sloju na temperaturi do 35 stepeni. Prilikom skupljanja treba birati jarkonarandžaste debele cvetove, da bi što više sačuvali prirodnu boju. Latice nevena su najvrednije jer obilato sadrže etarska ulja, tanine, šećere, likopen, proteine. Sadrže i pigmente karotenoide koji i daju divnu zlatnožutu ili jarkonarandžastu boju cvetovima. Sadrže i lekovit sastojak kalendulin, gorke supstance i minerale kalijum i sumpor. U terapijskom svrhe neven se koristi kao čaj, ulja, masti ili obloga. U ishrani, jestive latice služe kao dodatak salatama i čorbama da bi im dale specifičan ukus i boju.
Iako voli sunce, teško podnosi velike vrućine. Tada mu se latice suše, a cvetovi zatvaraju. Zato, u vrelim danima biljku treba poseći ili joj obezbediti popodnevnu hladovinu. Kada vrućine utihnu neven će se spontano oporaviti i ponovo procvetati.
Za neven je inače karakteristično da nikad ne vene, zbog čega je biljka i dobila ime. Cveta od proleća do jeseni, a u primorju cele godine. Rimljani su verovali da cveta svakog meseca, pa su mu i dali ime Calendula. Ova latinska reč označava prvi dan u mesecu. Iako je jednogodišnja biljka, neven se sam pobrinuo za svoju dugovečnost. Kada procvetaju, njegovi cvetovi se sami rasejavaju.
Zahvaljujući karakterističnom aromatičnom mirisu cvetovi nevena imaju moć i da rasteruju insekte i biljne štetočine. Zbog toga se često i sade u baštama. Osim toga, neven je i prilično pouzdan prognozer vremenskih prilika. Ako se cvetovi ne otvore posle sedam sati ujutru, znači da će toga dana pasti kiša.
NEVENOVA MAST
Sastojci: šoljica sveže isceđenog soka od lišća i cveta nevena, dve šoljice nesoljene svinjske domaće masti i pola šoljice voska. Priprema: Navedeni sastojci se mešaju na vatri dok se ne sjedine. Mast je lekovita za otečene žlezde, čireve i rane koje teško zarastaju. Stavlja se tako što se na platnenu krpu nanese sloj debljine milimetar, zatim stavi na ranu ili čir, pokrije sa malo vate i sve učvrsti zavojem. Na manjim mestima može i flasterom. Preporučljivo je da se istovremeno, jedanput dnevno pije i šoljica čaja od lišća i cveta. Čaj se sprema tako što se u četvrt litra vrele vode stavi kašičica biljke, sačeka par minuta da odstoji a onda sipa i pije.
ČAJ OD NEVENA
Jedan do dva cveta nevena stavi se u šolju od dva decilitra i prelije vrelom vodom. Tako spremljen čaj pije se dva do tri puta dnevno, uz eventualno zaslađivanje medom po ukusu. Čaj je delotvoran u regulisanju menstruacije i ublažavanju menstrualnih tegoba. Čaj počinje da se pije sedam dana pre očekivanog početka menstruacije, i nastavlja dok traje ciklus.
Lekovita priroda - od dvadesetak vrsta posebno se lekovitošću izdvajaju muška uskolisna i ženska širokolisna bokvica. Lek protiv rana, ujeda, astme, upale pluća...
Posebno se lekovitošću izdvajaju muška uskolisna i ženska širokolisna bokvica
Bokvica ima gotovo na svakom koraku - pored puteva, na travnjacima, livadama, jarcima... Međutim, malo je onih koji znaju da postoje dve vrste bokvice, koje se međusobno polno razlikuju.
* Muška uskolisna bokvica (Plantago lanceolata) trajna je biljka sa prizemnim, uskim, golim listovima, na kojima je jasno vidljivo tri do pet žilica. Zbog ovakvog izgleda zovu je još i konjska rebra, mala bokvica, žilovlak, končula, trputac. Lekoviti deo muške bokvice je koren, listovi pre cvetanja, a seme posle sazrevanja. Iako se smatra da su obe bokvice izuzetno delotvorne, pojedina stručna mišljenja prednost daju muškoj. Ona sadrži brojne lekovite materije koje joj daju mogućnost primene u lečenju svih oboljenja disajnih organa. Izuzetan je prirodni lek plućne astme, upale plućnih alveola, kod kašlja, pa čak i tuberkuloze. Ova bokvica posebno je pogodna za decu, jer joj je sok ukusan, a naročito kada se zasladi sa medom. Čaj od njenih listova treba piti što topliji.
Sveže zgnječeno lišće koristi se kao obloga na mestu uboda insekata ili ujeda zmije, odnosno rana koje teško zarastaju. Sok od svežeg lišća nakapan na ranu zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje, sprečava upalu i smiruje bol. Takođe, obloga od listova bokvice hladi i odmara noge nakon većih napora.
* Ženska širokolisna bokvica (Plantago major) takođe je trajna biljka sa prizemnim složenim listovima u obliku rozete. U narodu je poznata i kao paskavica, pitoma bokvica, široki trpunac, velika bokvica.
Za lečenje sakupljaju se i koriste najviše listovi. List se bere sve dok biljka cveta, a koren se vadi cele godine. Listovi se suše u tankim slojevima na hladnom i provetrenom mestu. Delotvorna je kod lečenja rana i čireva, jer sprečava upale. Koristi se i kao lek protiv kašlja, a pomaže i u lečenju bolesti mokraćne bešike, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Sveže zgnječeno lišće, sok od svežeg lišća i obloga od listova koristi se za iste bolesti kao i muška bokvica. Svaku ranu ili oderotinu bokvica uspešno može da zaceli i to tako što se na ozleđenu kožu stavi izgnječena bokvica ili kapne njen sok i prekrije gazom.
Bokvica je lek izbora protiv ujeda komaraca i drugih insekata. Narodni lekari savetuju da se na mesto ujeda bokvica izgnječi a zatim utrlja, tako da koža od soka blago pozeleni. Svrab će nestati za minut do dva, a otok do sutradan. Isto se odnosi i na svrab i oderotinu od mačijih kandži.
Osim muške i ženske bokvice koje su po lekovitim svojstvima najdominantnije, u prirodi postoji još dvadesetak vrsta koje mogu da se koriste. Sve vrste bokvica sadrže heterozide, aukubozide i enzime invertaze, emulzine, tirozinaze i koagulaze. U njihovim listovima ima oko 4 odsto tanina, pektina, limunove kiseline, vitamina C, saponizida i fitoncida. Seme sadrži sluz, masno ulje, belančevine i šećer.
Jela od bokvice takođe imaju lekovita svojstva. Blagotvorno deluju kod čira na dvanaestopalačnom crevu, gastritisa, regulišu hemoglobin, poboljšavaju apetit, ali i raspoloženje. A za noć bez nesanice najbolje je popiti jednu šoljicu čaja ujutro na prazan želudac, jednu do dve šoljice preko dana, i, na kraju, još jednu pre spavanja. Nakon toga nastupa mirna noć, tvrde narodni lekari.
Sok od bokvice Sok od bokvice spravlja se tako što se dobro izgnječi i pomeša 200 grama lista bokvice, i po 100 grama koprive (Urtica dionica), maslačka (Taraxacum officinale) i stolisnika (Achillea millefolium).
Izgnječen sadržaj istisne se kroz čistu lanenu krpu, procedi i zatim prokuva, a pena koja se skuplja na površini se skida. Dobijenom soku dodaju se dve velike kašike meda, pa se sadržaj ponovo kuva, dok se ne zgusne. Kada se ohladi sipa se u flaše, a da se ne bi pokvario u svaku bocu doda se čašica rakije. Pre upotrebe pomeša se sa toplom vodom, u odnosu pola-pola.
Biljni eliksir Osobama koje pate od čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu preporučuje se eliksir od bokvice. Za pripremu eliksira na mašini za meso ili u multipraktiku treba samleti 0,5 kg svežih i dobro opranih listova bokvice. Samlevene listove i sok koji je iz njih iscureo pomešati sa 1 kg meda i 50 gr usitnjene smole propolisa. Sadržaj dobro promešati i ostaviti da stoji tri dana, obavezno mešajući povremeno drvenom ili plastičnom kašikom. Nakon tri dana eliksir treba da se uzima tri puta na dan, po jedna kašičica (isključivo drvena ili plastična da bi se izbegla oksidacija), desetak minuta pre obroka.
Ovaj eliksir preporučuje se i osobama koje pate od bolesti disajnih organa, bronhitisa i upale pluća. Od velike je koristi i pušačima koji žele da očiste disajne puteve.
Pored eliksira, svakodnevno treba piti ujutru i uveče po šolju čaja. Čaj treba da sadrži 100 grama kantariona (Hypericum perforatum) i po 50 grama iđirota (Acorus clamus) i slatkog korena (Glychirrhyza glabra).
Biljke treba pomešati, a zatim uzeti dve kašičice i preliti sa 250 mililitara vrele vode. Ostaviti da odstoji pola sata, a zatim procediti i piti u malim gutljajima, ujutro pre jela i uveče pre spavanja. Dok se uzima ovaj lek treba izbegavati alkohol, prevrele sireve, čokoladu, izlaganje suncu ili odlazak u solarijum.
Lečenje biljem - matičnjak snižava pritisak, leči prehladu, probleme sa varenjem i nesanicu. Gaji se kao lekovita i aromatična biljka, a u parkovima kao ukrasna
Matičnjak
Matičnjak (Melissa officinalis) je jedna od retkih biljaka koja se istovremeno koristi kao lek, miris, ukras i začin. Zbog karakterističnog prijatnog mirisa koji podseća na limun, u narodnoj medicini poznat je i pod imenom "limun trava", ali i kao limunka, majčina ljubica, medeni list, pčelinjak, črniva. Ova višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim četvorougaonim stabljikama, dostiže visinu od 30 do 70 centimetara. Listovi su zeleni i sjajni, na dugim peteljkama, jajolikog oblika, pri dnu zaobljeni. Cvetovi su beli, plavičastobeli, bledoružičasti ili žućkastobeli, smeštani u korenu listova.
Nalazimo ga u južnoj Evropi i severnoj Africi, gde se gaji više od 2.000 godina. Grančice matičnjaka nekada su se stavljale na pod da osveže prostoriju, dok su Arapi prvi počeli da ga koriste zbog njegovih lekovitih osobina - pripremali su čaj koji je smanjivao napetost i depresiju. U srednjem veku su vidari koristili čaj od matičnjaka da pacijentu smanje napetost, kao sredstvo za spavanje, bolji apetit, da uminu bolovi i prođu tegobe sa varenjem. U Francuskoj se i danas čaj od matičnjaka koristi kao sredstvo koje pomaže da se odagnaju umor i glabovolje. Obično se kombinuje sa drugim biljem koje umiruje - valerijanom, kamilicom i hmeljom.
Raste u dvorištima, pored naselja, uz ograde i živice, u pčelinjacima, po šumama... Gaji se kao lekovita i aromatična biljka, a u parkovima kao ukrasna. Cveta od juna do septembra, a razmnožava se semenom, ili deljenjem busenova i rasađivanjem. Sadrži fenolne kiseline, flavonide, gorke materije i malo tanina, ali je najvažniji lekoviti sastojak etarsko ulje koje osvežava i razgaljuje. S obzirom na to da je veoma isparljivo i da ga u listu ima malo, važno je da se listovi pažljivo beru, brzo suše u hladu i što manje diraju. Osušeni matičnjak treba čuvati u tegli ili u platnenim vrećicama, nikako ne u limenim posudama.
U narodnoj medicini matičnjak je poznat po smirujućem dejstvu: leči noćna lupanja srca, krepi duh i čisti misli. Jača srce i čisti krv, blago širi periferne krvne sudove i snižava pritisak. Nekada se čaj od matičnjaka pio za dugovečnost, a danas da se izleče prehlada i grip, prođu problemi sa varenjem i nesanica. Preporučuje se i u lečenju depresije, menstrualnih tegoba, hipohondrije, nadutosti, grčeva u crevima, želudačnih tegoba, povraćanja na nervnoj osnovi, nekih oblika astme. Koristi se i protiv neuralgije, histerije, neurastenije, gađenja, povraćanja i proliva, kao i za jačanje organizma. Nekoliko istraživanja je potvrdilo da matičnjak u kombinaciji sa drugim biljem koje smiruje pomaže da prođe anksioznost i da se utone u san. Nemačka istraživanja pokazuju da esencijalno ulje matičnjaka deluje na deo mozga koji upravlja autonomnim nervnim sistemom i štiti mozak od preteranih spoljnih uticaja.
List matičnjaka koristi se kao dodatak kupkama protiv neuralgije i reumatizma, a pomešan s gorkim travama (kičicom, lincurom, gorkom detelinom, hajdučicom) kao sredstvo za jačanje apetit.
Etarsko ulje od matičnjaka (dobija se destilacijom s vodenom parom matičnjaka pokošenog u fazi cvetanja) je izvanredno prijatnog mirisa, koristi se ne samo u farmaciji već, još više, i u industriji parfema, i kozmetike.
Posebno se preporučuje trudnim ženama koje imaju mučnine.
Matičnjak se upotrebljava kao začin u salatama i čorbama, ili dodatak marinadama za ribu i divljač. Bogat je vitaminom C. Odlično se slaže sa začinima kao što su: lovorov list, nana, biber, ruzmarin, majčina dušica.
Matičnjak mogu da koriste i deca.
Napomena: Iako kliničke studije nisu potvrdile matičnjak bi mogao da ometa delovanje sedativa i lekova za štitastu žlezdu. Ako uzimate neke od ovih lekova posavetujte se sa lekarom pre nego što počnete da koristite matičnjak.
RECEPTI
ČAJ ZA SMIRENJE
Pomešati jednake delove lista matičnjaka, nane, cveta kamilice, hmelja i korena odoljena. Kašiku mešavine popariti sa 2 dl ključale vode, odmah poklopiti, ostaviti 3 sata, procediti i piti posle večere.
PROTIV NADIMANJA
Pomešati po šaku matičnjaka, kamilice i nane, popariti ključalom vodom, poklopiti, kad odstoji procediti.
AROMATIČAN GORKI ČAJ
Pomešati po 100 g lista matičnjaka, kore limuna i pomorandže. Kašiku mešavine popariti sa 2 dl ključale vode, poklopiti, ostaviti 3 sata, procediti i piti posle večere. ili 100 g pripremljene mešavine staviti u litar prepečenice ili vina. Sačekati osam dana (s vremena na vreme tečnost promućkati) procediti i piti po kašiku pola sata pre jela.
PROTIV NESANICE
- 30 g matičnjaka - 30 g odoljena - 30 g cvasti hmelja - 5 g gorke deteline - 5 g ruzmarina Četiri kašike mešavine preliti litrom ključale vode i poklopiti. Posle dva sata procediti, zasladiti medom i piti po čašu čaja ujutru i uveče.
Bosiljak (lat. Ocimum basilicum) je grmasta i vrlo mirisna biljka, ovalnih i najčešće zelenih listova.
Postoji oko šezdeset vrsta bosiljka i sve su različite u izgledu i okusu.
Raste u raznim dijelovima svijeta, a prvotno je uzgojen u tropskoj Aziji.
Prvi pisani trag o bosiljku star je četiri milenija i potječe iz starog Egipta.
Riječ bosiljak (tal. basilico, engl. basil) dolazi od grčkog basilikon, što znači kraljevski i odražava poštovanje drevnih kultura prema ovoj biljci.
Rimljani su ga poistovjećivali s ljubavlju i odanošću te se vjerovalo da će muškarac zauvijek voljeti ženu od koje primi grančicu bosiljka.
U Indiji su bosiljak njegovali kao simbol dobrodošlice, a u ayurvedi jedna od vrsta bosiljka (tulsi, lat. Ocimum tenuiflorum) koristi se za liječenje mnogih bolesti - dijabetesa, astme, impotencije, bubrežnih kamenaca, neplodnosti i alergija.
Snažan antioksidans
Bosiljak je poznat po činjenici da ima jaka antioksidativna svojstva. Prema ORAC ljestvici sušeni bosiljak ima čak 61.000 jedinica.
Antioksidansi koje prirodno pronalazimo u bosiljku štite tijelo od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima, sprečavaju starenje stanica i nastanak nekolikih vrsta raka.
Antioksidansi su važan dio zdrave prehrane i zdravog načina života, a bosiljak je njihov pouzdan i djelotvoran izvor.
Jedan od antioksidansa iz bosiljka je beta-karoten. Beta-karoten, koji se u tijelu pretvara u vitamin A, sprečava oksidaciju kolesterola u krvotoku i na takav način štiti srce i krvne žile.
Oštećenja izazvana slobodnim radikalima doprinose razvoju mnogih drugih bolesti, uključujući astmu, osteoartritis i reumatoidni artritis. Beta-karoten iz bosiljka je odličan način prevencije ovih bolesti.
Štiti srce i krvne žile
Bosiljak je dobar izvor vitamina B6 i magnezija. Vitamin B6 sprečava nakupljanje potencijalno opasne molekule homocistein.
Iako je homocistein proizvod prirodnog staničnog procesa, može oštetiti stijenke žila ako se brzo ne pretvori u neškodljivu molekulu, a B6 u toj pretvorbi igra ključnu ulogu.
Magnezij promiče zdravlje kardiovaskularnog sustava pomažući opuštanju mišića i krvnih žila. Tako pospješuje protok krvi i smanjuje rizik od nepravilnog srčanog ritma. Magnezij osnažuje srčani mišić i djeluje preventivno protiv infarkta.
Prirodni antibiotik
Istraživanja su pokazala da ulje bosiljka povoljno djeluje na imunološki sustav.
Svježi listovi i ulje bosiljka imaju antibakterijska i antiseptička svojstva te mogu se koristiti u liječenju infekcija.
Bosiljak možete koristiti i lokalno - listovi bosiljka stavljeni na rane sprečavaju bakterijske infekcije.
Blagodati bosiljka
snažan je antioksidans
ima antibakterijska svojstva
jača imunološki sustav
sprečava oksidaciju kolesterola
štiti srce i krvne žile
pomaže u borbi protiv infekcija
smanjuje upale uzrokovane artritisom
Bosiljak u kulinarstvu
Mirisni listovi bosiljka koriste se u mnogim kuhinjama i slažu se s različitim vrstama jela.
Da bi zadržali njegov okus, bosiljak dodajte jelu pri kraju. Kada god možete, izaberite svježi bosiljak, jer ima intenzivniji okus u odnosu na sušeni.
Slavu i prepoznatljivost u kuhinjama diljem svijeta, bosiljak je zaradio s Pesta Genovese, zelenim umakom od bosiljka, pinjola i parmezana.
Od svježe nasjeckanog bosiljka s češnjakom i maslinovim uljem možete pripremiti odličan bezmliječni umak, koji možete poslužiti uz razna jela kao što su tjestenina, riža i bruschette.
Od bosiljka možete pripremiti i jednostavni ledeni desert. Pomiješajte nasjeckani bosiljak s limunovim sokom, sokom šećerne trske i vodom te smjesu zamrznite kao kockice leda.
Kad se zamrzne, blenderom ih usitnite i poslužite kao ledeni desert u mediteranskom stilu.
Ili, napravite svježu, ukusnu i višebojnu talijansku salatu od svježeg bosiljka, sira mocarele i režnjeva rajčice.
Popijte osnažujući čaj bosiljka koji ste pripremili tako što ste nasjeckane listove bosiljka prelili vrućom vodom, ostavili stajati osam minuta i nakon toga procijedili.
Timijan - nezamjenjiva biljka u svakoj kućnoj ljekarni
Timijan - nezamjenjiva biljka u svakoj kućnoj ljekarni
Timijan je biljka koju bi svi trebali imati u kućnoj ljekarni i kuhinji.
Njegove ljekovitost i hranjivost poznate su od davnina.
Timijan je mala biljka intenzivnog okusa i mirisa. Voli južnije krajeve i treba joj mnogo sunca da bi procvjetala.
Smatra se da je ova biljka podrijetlom s Mediterana, a danas je rasprostranjena po cijelom svijetu.
Rod timijan obuhvaća mnoge vrste, od kojih se obični timijan najčešće koristi u liječenju.
Latinski mu je naziv Thymus vulgaris, a poznat je i pod nazivima prava majčina dušica, vrtna majčina dušica, babja dušica i vrisak.
Ljekovito djelovanje timijana
Timijan je jedan od jeftinijih i svakome dostupnih lijekova.
U njegovom su sastavu između ostalog borneol, karvakrol, timol, saponini, tanin, glikozidi, vitamini A, C, D, B-kompleks, magnezij, fosfor, kalij i cink.
Tradicionalno se upotrebljava za liječenje anemije, groznice, probavnih smetnji, zadaha i - mamurluka.
Smatra se da je učinkovit protiv svih vrsta grčeva i da ublažava tegobe tijekom PMS-a.
Timijan je blagotvoran po želudac zbog toga se često koristi u pripremi jela.
Preporučljiv je za djecu, jer tjera parazite, pogotovo gliste, a uz to jača dječji organizam.
Timijan snaži pluća i čisti ih od sluzi. Djeluje protiv svih vrsta grčeva, kašlja, bronhitisa, astme i otežanog disanja.
Umiruje živce, ali ne uspavljuje. Uzmite ga ako patite od napetosti, uzrujanosti, nesanice, noćnih mora i glavobolja.
Timijanov čaj pomaže kod kašlja i bronhitisa i djeluje antiseptički pa ga grgljajte kod upale grla. Pijte ga u vrijeme prehlada kao preventivu.
Za pripremu čaja stavite jednu grančicu timijana u šalicu vruće vode.
Timijan djeluje kao: - antireumatik
- antiseptik
- antikoagulans
- baktericid
- afrodizijak
- tonik
- stimulant
- relaksant
- antiparazitik
- prirodni konzervans i insekticid
Vanjska primjena
Kao vanjsko sredstvo možete ga koristiti za dezinfekciju rana, kod čireva i opekotina, za liječenje uganuća, modrica, reume te zubobolje.
Znanstvenici tvrde da je tinktura timijana vrlo djelotvorna za liječenje akni.
Pokazala se učinkovitom i u uništavanju bakterija, a pritom ne izaziva neugodno peckanje i žarenje.
Može se primjenjivati u obliku zavoja, obloga i losiona. Na manje rane stavite mješavinu meda i timijana da bi spriječili infekciju.
Kupelji s timijanom preporučuju se za rahitičnu djecu, kod slabih živaca, reume, oteklina i iščašenja.
Eterična ulja timijana
Postoji više vrsta eteričnih ulja timijana koja se razlikuju po kemijskom sastavu i djelovanju.
Svima im je zajednička velika ljekovitost.
Kemotip timol (vrsta ulja u kojem prevladava timol) ima moćno antiseptično djelovanje. Odstranjuje viruse i bakterije. Kapsule s timolom vrlo su djelotvorne kod urinarnih i dišnih infekcija. Zbog jakog djelovanja može iritirati kožu i sluznicu pa se koristi razrijeđeno.
Kemotip linalol ima jako antimikrobno i antigljivično djelovanje. Koristi se kod dišnih i urinarnih infekcija te problema s aknama. Puno je blaži od timola.
Kemotip geraniol učinkovit je protiv gljivica roda Candida, Trychophyton i Microsporum te plijesni Aspergillus. Koristi se u liječenju gljivičnih i bakterijskih infekcija urinarnog trakta te kao pomoć tijekom porođaja.
Kemotip tujenol-4 rabi se protiv klamidije, reumatskih oboljenja i opće slabosti organizma.
Kemotip p-cimen ima moćno analgetičko i protuupalno djelovanje pa je odlično sredstvo za reumatoidni artritis i bolove u mišićima.
Prirodni repellent od timijana
Od timijana možete pripremiti vlastito sredstvo za tjeranje insekata.
Sve što vam je potrebno je:
60 ml vode
60 ml maslinovog ili ricinusovog ulja
10 kapi tinkture eukaliptusa
15 kapi tinkture timijana
Miješajte vodu i ulje dok ne postane kremasto. Zatim dodajte biljne tinkture. Repellent čuvajte na tamnom mjestu u dobro zatvorenoj posudi. Koristite ga kao zaštitu od insekata u prirodi.
Primjena u kuhinji
Timijan se idealno slaže s češnjakom, rajčicom, maslinama i vinom i tako čini idealnu podlogu za mediteransku kuhinju.
Koristi se i u pripremi juha, salata, jela od povrća, marinada i umaka. Ne smeta mu dugo kuhanje.
Međutim, nemojte pretjerati - timijan ima jak miris i gorko-ljutkasti okus.
Sadnja i uzgoj
Za uzgoj timijana kod kuće izaberite lagano, vapnenasto i kamenito tlo, jer ne podnosi vlagu.
Posadite ga na sunčanom i zaštićenom od vjetra mjestu. Berite ga ljeti i ostavite nekoliko stabljika za sjeme.
Ekstrahovanjem presnog lekovitog bilja alkoholima različite koncentracije ili mešavinom alkohola i etra ili, u hitnim slučajevima, mešanjem ekstrakta biljke i alkohola, dobijaju se tečni lekovi poznatiji kao tinkture.
Kako objašnjava akademik Jovan Tucakov u knjizi „Lečenje biljem”, u našoj narodnoj medicini za pripremanje tinktura najčešće se koriste 40, 50 ili 70 procentni alkohol ili četrdeseto ili pedesetoprocentna domaća rakija, ali se vodi računa u kojoj koncentraciji se najbolje rastvaraju lekoviti sastojci neke biljke.
Obično se uzima deo lekovitog dela biljke i pet puta više rastvarača (alkohola, rakije), ali ako je reč o biljkama jakog dejstva kada se deo biljke ekstahuje sa 10 delova rastvarača. Ako nije drugačije naglašeno, tinkture se pripremaju raskišeljavanjem (maceracijom) usitnjenih delova biljke na sobnoj temperaturi. Propisana količina biljke i rastvarača stavi se u staklenu posudu i poklopi. Posle osam do 14 dana, tečnost se odlije, ostatak taloga procedi i obe tečnosti filtriraju.
Tinkture su veoma delotvorne kada se uzimaju samostalno ili nakapane u hranu i piće, jer se pripremaju od presnog lekovitog bilja i sadrže sastojke kao što su vitamini, pigmenti i enzimi koji bi se sušenjem bilja izgubili. Podsećamo na nekoliko najpoznatijih, najkorisnijih i najlekovitijih tinktura.
Valerijana ili odoljen (Valeriana officinalis)
Prepoznatljiva po belim ili ružičastim krupnim, štitastim cvastima, ova biljka cveta celog leta. Raste po vlažnim mestima i livadama pored reka i potoka. Lekovite osobine ima rizom sa korenjem izvađen u jesen kad zemlja ovlaži i omekša. Mlad koren sadrži etarsko ulje, skrob, sluzkafetaninsku kiselinu, soli, alkaloide i heterozide.
Koristi se:
* protiv srčane nervoze
* za umirenje želudačnih bolova
* da ublaži nesvestice
* protiv nervoze, napetosti i nesanice
Za miran san
- 20 g korena valerijane
- decilitar alkohola (70%)
Iseckan koren prelijte alkoholom i dobro zatvorite teglu. Posle 10 dana (u međuvremenu promešajte nekoliko puta varjačom) procedite, naspite u nekoliko manjih staklenih boca i dobro zatvorite. Pre spavanja na kocku šećera nakapajte 20-30 kapi i popijte čašu vode.
SAVET PLUS: Tinkturu čuvajte na hladnom i tamnom mestu.
Pitoma nana (Mentha piperita)
Raste i do 80 centimetara, ima razgranatu stabljiku i nazubljene listove jakog, prijatnog mirisa. Osim što obiluju veoma lekovitim etarskim uljem, listovi pitome nane sadrže i malo tanina i gorka jedinjenja.
Koristi se: * za dezinfekciju
* protiv bolova
* da umiri "nervozno lupanje” srca
* za lečenje neuralgije
* protiv razdražljivosti
* da ublaži migrene
Zbogom migreni
- kašika listova pitome nane
- 2 dl alkohola (70 %)
Usitnjeno lišće stavite u staklenu flašicu, dodajte alkohol, dobro zatvorite i stavite na toplo mesto. Posle četiri do šest sedmica procedite, razlijte u manje bočice i čuvajte na tamnom mestu. Protiv migrene i glavobolje gazu ili lanenu krpu natopite tinkturom, kao oblog stavite na čelo i držite sve dok bol ne prođe.
Ruzmarin (Rosmarinus officinalis)
Zeleni, aromatični, tvrdi lekoviti listići ove biljke bogati su taninima, a sadrže i etarsko ulje, holin, saponozide, heterozide i jednu gorku materiju.
Koristi se:
* da poboljša rad jetre
* za snižavanje povišenih triglicerida i holesterola
* protiv sniženog pritiska
* da podstakne lučenje želudačnih sokova
* za bolju cirkulaciju
* protiv reume i neuralgije
* da normalizuje pritisak
* za masažu bolnih mesta
Da uminu bolovi
- 30 g listića ruzmarina
- limun
- 2 pločice kamfora
- 6 dl alkohola (96%)
U teglu stavite limun iseckan na kockice, usitnjene listiće ruzmarina i kamfor, prelijte sa tri decilitra alkohola, dobro zatvorite i stavite na osunčano ili toplo mesto. Posle 48 sati procedite, tečnost nalijte u flašicu, a talog prelijte preostalim alkoholom. Posle 48 sati procedite, „spojite” obe tečnosti, promešajte, naspite u flašice i čuvajte na tamnom mestu. Upotrebljavajte za masažu bolnih mesta (leđa, bokova, otečenih nogu...).
Žalfija (Salvia officinalis)
Presni lekoviti listovi ove biljke imaju sitne sekretorne žlezde sa mirisnim, isparljivim uljem „izvorom” žalfijinog mirisa i lekovitosti. Osim ulja, kadulja kako je još nazivaju, obiluje i taninima.
Koristi se:
* da spreči razmnožavanje mikroorganizama
* protiv upala krajnika, usne šupljine, želuca, creva i mokraćnih puteva
* za lečenje jetre i žučne kese
* da poboljša cirkulaciju
Za zdrava usta
- 1/2 l rakije (50%)
- listovi žalfije (ako je ubrana u proleće mogu i cvetovi)
U teglu zapremine 800 grama stavite iseckane listove žalfije (nemojte da ih sabijate), prelijte rakijom, dobro zatvorite i stavite na sunčano mesto. Posle četiri sedmice procedite i tečnost nalijte u tamnu bocu. Kašiku tinkture razređene s malo vode koristite za isopiranje grla i usta, a istovremeno pijte po kašičicu tinkture umešane u čašu vode ili neki čaj.
Hrastova kora (Quercus cortex)
Ubrana u jesen kad opadne lišće, glatka kora sa mladih stabljika hrasta izuzetno je lekovita. Sadrži mnogo hrastovog tanina, elagnu i galnu kiselinu kao i pektinske, slatke i gorke materije. Za tinkturu hrastove kore farmaceuti kažu da je „najpoznatije izvorište tanina za lekovite svrhe”.
Koristi se:
* da zaustavi unutrašnja krvarenja
* protiv upale creva i proliva
* za lečenje bolesti jetre
* da ojača jetru
* protiv kamena u žuči i bubregu
Pomozite jetri
- 20 g hrastove kore
- decilitar alkohola (70%)
Usitnjenu koru stavite u teglu, prelijte alkoholom i dobro zatvorite. Posle dve nedelje procedite i dve sedmice uzimajte 10-20 kapi rastvorenih u čaši vode, tri puta dnevno pre jela.
Lečenje biljem - selen ima snažno diuretično dejstvo, pa se koristi za izbacivanje tečnosti. Za lečenje se upotrebljava etarsko ulje korena, koren, plod, list, a ređe zeleni izdanak
Selen (Levisticum officinale, Apiaceae) je zeljasta višegodišnja biljka, poreklom iz Persije, odakle je raširena po čitavoj Evropi. Naručito puno ga ima u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj. U našoj zemlji kao mirisna, povrtarska biljka, gaji se po baštama i dvorištima. - U lekovite svrhe upotrebljava se etarsko ulje korena, koren, plod, list, a ređe zeleni izdanak, odnosno sama biljka - kaže profesor dr Zoran Maksimović sa katadre za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. - Svi delovi selena sadrže etarsko ulje, ali u različitim količinama. Ipak, najznačajnije je etarsko ulje korena. Ono se uglavnom sastoji od ftalida, pored kojih sadrži i terpineol, karvakrol i seskviterpenska jedinjenja.
Osim etarskog ulja, koren sadrži i kumarine, furanokumarine, slobodne fenolkarboksilne kiseline, ugljene hidrate, kao i jabučnu, angeličnu i kafenu kiselinu. Profesor Maksimović kaže da je, prema preporukama jedne nemačke komisije, primena korena i lista selena opravdana kod infekcija urinarnog trakta i kod postojanja peska i kamena u bubrezima i mokraćnoj bešici.
Ova biljka ispoljava izražen diuretički efekat (obilno mokrenje), pa se nalazi u različitim čajnim smesama sa diuretičkim delovanjem. Iako selen nema izraženo antimikrobno delovanje koristi se i u „terapiji ispiranjem“: zbog diuretičkog efekta, dovodi do povećane proizvodnje urina i učestalog uriniranja. Na taj način se smanjuje mogućnost da se patogene bakterije vežu za zidove mokraćnih puteva i obrazuju kolonije, a smanjuje se i njihova koncentracija u jedinici zapremine urina. Naš sagovornik dodaje da se kod većine ljudi upotreba korena i lista selena smatra bezbednom. Međutim, kod preosetljivih osoba, može da dovede do simptoma alergijskih reakcija. Takođe, zbog sadržaja furanokumarina i kumarina, postoji mogućnost fotosenzibilizacije, pa je poželjno da se oni koji uzimaju proizvode na bazi selena, a naročito oni izrazito svetle puti, ne izlažu suncu. Ne preporučuje se ni uzimanje preparata na bazi selena pacijentima koji uzimaju antikoagulantnu terapiju, kao ni trudnicama i dojiljama. Profesor Maksimović ističe da se obično koren i list selena koriste za pravljenje čaja. Obično se jedna kafena kašika prelije ključalom vodom, ostavi poklopljeno nekoliko minuta i zatim procedi. Pije se tri do četiri puta dnevno. Koren selena je vrlo razvijen, vertikalan, dug 40 do 50 santimetara i vretenast. Biljka u prvoj godini obrazuje rozetu krupnog lišća, a u drugoj godini i kasnije, razgranato cevasto stablo, koje je često više od dva metra. Listovi su dugački 50 do 60 santimetara, naizmenično raspoređeni, goli, sjajni i dvostruko perasti. Cvast je složen štit, pri čemu su štitovi mnogocvetni, a cvetovi dvopolni i žuti. Plod je spljošteni šizokarpijum, žućkastomrke boje. Seme zadržava klijavost dve godine. Selen je omiljena aromatična biljka, kako u našoj zemlji tako i u Evropi. Delovi biljke su svojstvenog i prijatnog ukusa, pa se najviše koriste kao začin, u proizvodnji alkoholnih pića i u prehrambenoj industriji. Karakterističan ukus „maggi“ kocke potiče upravo od selena.
SMIRUJE MOKRAĆNE PUTEVE
Po 20 g korena selena, lista breze i medveđeg grožđa, lanenog semena i sitnice. Dve supene kašike ove smese doda se na 300 ml ključale vode i posle dva sata se procedi i pije tri puta dnevno.
POMAŽE VARENJU
Čaj od korena selena uklanja teškoće u varenju, posebno kod prekomernog lučenja želudačne kiseline. Čajna kašičica korena prelije se šoljom ključale vode. Ostavi se deset minuta da vri poklopljeno, a onda se procedi. Da bi se postigao željeni efekat, piju se dve šolje nezaslađenog čaja dnevno, u gutljajima.
STOP NADIMANJU
Kod problema sa varenjem praćenog i nadimanjem, čaj se pravi od jednakih delova mešavina korena selena i kima, koji se, umesto u vodi, kuvaju u vinu.
NAPOMENE:
Ovaj čaj ne treba da piju trudnice i osobe koje imaju povišenu temperaturu. Koren kao začin ne treba dodavati za vreme termičke obrade namirnica, jer kuvan ili pregrejan izaziva kontraefekat.
Čičak je poznat kao izvanredno sredstvo za detoksikaciju celog organizma, ali je i veoma hranljiva biljka od čijeg se korena, stabljike i lišća pripremaju vrlo ukusna jela
Verovatno ne postoji osoba koja ne zna kako izgleda čičak, korovska biljka koja se može naći svuda, a specifična je po tome što se njene glavice lepe za garderobu. Međutim, ovaj “lepljivac” izuzetno je lekovit, a u fitoterapiji se koristi za čišćenje krvi, bubrega i mokraćnih kanala, pomaže u lečenju vaginalnih infekcija, svih vrsta čireva, gihta i hroničnih reumatskih bolesti. Čaj od mladog lišća upotrebljava se u slučaju katara želuca, nadutosti, osipa, ekcema, lišaja, gnojnih rana i ranica u ustima. Seme čička koristi se za pravljenje čičkovog ulja koje efikasno rešava probleme kao što su opadanje kose i perut. Treba znati da koren, listovi i seme čička nakon godinu dana gube lekovito delovanje i najefikasniji su ako se koriste sveži. Ne samo zdrav, već i ukusan Mladi izdanci, zelene sočne stabljike, listovi i koren čička veoma su ukusni i zdravi jer obiluju mineralima, naročito gvožđem, vitaminima, prirodnim šećerima, skrobom, organskim kiselinama i inulinom. Može da se upotrebljava svež, kuvan, pržen ili osušen kao dodatak jelima od povrća. U martu i aprilu, ili u jesen, biljka je mekana i mesnata i njeni izdanci bogati su vitaminom C i eteričnih ulja. Sočne stabljike, peteljke i lišće beru se pre cvetanja i koriste za pripremu salata, čorbi i variva, a mogu i da se pohuju. Koren čička ima nisku kalorijsku vrednost, a može da bude i dobra zamena za krompir jer sadrži dosta skroba. Osušen i samleven dodaje se ražanom ili pšeničnom brašnu za pripremu hleba, raznih peciva i poslastica. Od pečenog i samlevenog korena čička spravlja se napitak sličan kafi. * Čorba za detoksikaciju Sastojci: 2 veća sveža korena čička iseckana na kockice 2 veće šargarepe iseckane na kockice 2 stabljike celera iseckane na komadiće 1 srednja glavica crnog luka iseckana na kockice pregršt iseckanog korena maslačka po prstohvat svežeg sitno seckanog origana, ruzmarina i majčine dušice 1 kašika jabukovog sirćeta malo soli Priprema: Staviti u veću šerpu koren čička, šargarepu, celer, crni luk i koren maslačka, pa naliti vodom i kuvati na blagoj temperaturi, redovno skidajući penu. Po potrebi dolivati malo tople vode, a kada sastojci omekšaju, dodati origano, ruzmarin, majčinu dušicu, sirće i so. Pustiti da se krčka još nekoliko minuta i skloniti sa šporeta.
Recepti Melem protiv kožnih tegoba: dobro očišćen i opran svež čičkov koren iseckati na komadiće ili samleti kako bi se moglo iscediti što više soka. Dobijeni sok pomešati sa nesoljenom svinjskom mašću (u razmeri 1:2) i mešati dok se ne dobije gusta homogena masa. Mast sipati u staklenu teglicu i čuvati u frižideru. Nekoliko puta dnevno mazati bolna mesta na koži (opekotine, rane, čireve, lišajeve…). Čaj za lečenje reume: kašičicu sitno iseckanog korena i lista čička preliti sa 1 dl ključale vode i ostaviti da odstoji poklopljeno 10-15 minuta. Procediti i piti po 2 kašike ujutru i uveče. Ulje za jačanje kose Šaku samlevenog suvog semena čička sipati u staklenu flašu, preliti sa 2 kašike 90-procentnog alkohola i ostaviti da odstoji na suncu 2 nedelje. Nakon toga dodati 3 dl maslinovog ulja i ponovo ostaviti 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno mućkanje. Da bi alkohol ispario, flašu ne treba zatvarati čepom već gazom. Procediti i koristiti za masažu vlasišta.
LAVANDA
Ova aromatična biljka hiljadama godina se koristi u lečenju glavobolje, nervnih i disajnih tegoba, ali i za negu kože
Lavanda se širom sveta gaji uglavnom kao ukrasna biljka, ali su još od davnina poznata i njena lekovita svojstva. Stari Rimljani kupali su se u mirisnim kupkama u koje su dodavali lavandino ulje, dok su je Grci koristili za lečenje disajnih tegoba. U 18. veku, za vreme epidemije kuge, ljudi su udisali eterično ulje lavande jer su verovali da će ih opojni miris zaštititi od infekcije. Ova biljka upotrebljava se za pripremu čajeva, biljnih kapi i tinktura, eteričnog ulja, kupki ili inhalacija, a dejstvo joj se pojačava ukoliko se pomeša sa kamilicom, ruzmarinom ili žalfijom. Deluje blagotvorno na želudac i matericu, sprečava nadimanje, pospešuje izlučivanje mokraće, a pomaže i u slučaju bolnih menstruacija. Koristi se u lečenju nervnih bolesti, aritmije, hipertenzije, kožnih bolesti i opekotina, atletskog stopala, alergija, astme, bronhitisa, zapaljenja grla, infekcije usne duplje, kašlja, upale sinusa, konjuktivitisa, cistitisa, dismenoreje, bola u uhu i neprijatnog zadaha. Lavanda je čest sastojak kozmetičikih preparata jer čisti, smiruje, jača i osvežava kožu, nadoknađuje vlažnost i prokrvljenost te je čini nežnom, mekom i zdravom. Takođe, smanjuje znojenje, poboljšava rast kose i jača nokte. Ublažava depresiju i anksioznost Brojna naučna istraživanja potvrdila su ono što su drevni lekari dobro znali – lavanda smiruje nerve, zbog čega su se aromatični suvi cvetovi stavljali u jastuke ili ušivali u platnene vrećice koje su se držale pored kreveta kao sredstvo protiv nesanice. Takođe, udisanje ili masaža eteričnim uljem ove biljke ublažava depresiju i anksioznost, otklanja glavobolju i suzbija migrenu. Dovoljno je staviti nekoliko kapi ulja u posudu vruće vode i udisati lekovitu i opuštajuću paru. Inhaliranje ovog eteričnog ulja deluje kao tonik na ceo organizam, osvežava i otklanja iscrpljenost, a isti efekat se postiže i ukoliko se sipa u kupku. Nezamenljiv začin Lavanda se koristi kao začin za jela sa roštilja ili kolače, kao i za aromatizovanje šećera, sirćeta ili ulja. * Kolačići sa lavandom Potrebni sastojci: 125 g maslaca, 200 g brašna, 100 g šećera, 2 jajeta, 2 kašike otopljenog meda, 1 kašika sušenih cvetova lavande, 1/2 kesice praška za pecivo, 1 kesica vanil-šećera za posipanje. Priprema: Ulupati jaja sa šećerom, a zatim dodati preostale sastojke i umesiti testo. Razvući testo da bude debljine oko 5 mm, a zatim modlom vaditi kolačiće. Peći u pećnici zagrejanoj na 180 *C oko 25 minuta. Posuti vanil-šećerom i cvetićima lavande. Recepti Nervne bolesti: Preliti kašičicu cveta lavande sa 2 dl ključale vode i ostaviti poklopljeno da odstoji 30 minuta. Procediti i piti u gutljajima. Nesanica Pomešati jednake delove lavande, kantariona, jaglaca i odoljena. Preliti kašiku mešavine sa 2,5 dl ključale vode i ostaviti da odstoji 30 minuta. Piti uveče u gutljajima. Lavandino ulje: Napuniti flašu ili teglu cvetovima lavande pa preliti maslinovim uljem i ostaviti da odstoji na suncu ili toplom mestu najmanje mesec dana. Procediti i sipati u flašice koje treba držati na tamnom i hladnom mestu…
