Lekovito bilje

[crvendac_011]

Kralj mirisa, prirodni Valium: Miris jasmina pobjeđuje depresiju, svaki dom ga treba imati!

Jasmin oslobađa okoliš od toksina, popravlja raspoloženje i uspješno pobjeđuje stres, anksioznost, depresiju i nesanicu. Znanstvenici su potvrdili da miris jasmina ima efekt sličan Valiumu, ali bez nuspojava, dakle djelotvorniji je od sedativa, tableta za spavanje i lijekova protiv anksioznosti. A tek kako miriše… Njegovo ulje se naziva kraljem svih mirisa!

Laboratorijska istraživanja su otkrila da miris jasmina smiruje miševe, nad kojima su vršeni eksperimenti. Laboratorijske životinje su prestale raditi ono što su radile u istom trenutku kada su osjetile miris.
Skeniranje mozga je zapravo pomoglo istraživačima da odrede efekt mirisa jasmina na jednu vrstu kemikalije, i primijetili su da ona ublažava anksioznost. Profesor Hanns Hatt rekao je da se rezultati objavljeni u Journal of Biological Chemistry mogu “smatrati dokazom znanstvene osnove za aromaterapiju”, gdje su otkrili da je miris jasmina bolji od sedativa, tableta za spavanje i lijekova protiv anksioznosti.

Parfem ljubavi – dar Bogova

Prije 2500 godina, u vrijeme Buddhe, služili su se njime za pomazivanje bogataša i kraljeva.
U Kini su ga koristili za pročišćavanje zraka u bolesničkim prostorijama.
Poznat je i kao drevni lijek kod otrovnih uboda i ugriza.
U hinduističkim i muslimanskim kulturama njegov su miris zvali «parfemom ljubavi».
Porijeklom je iz Perzije, a prijevod mu je «dar od Boga».
Riječ je o jasminu, prvome među cvijećem, a njegovo eterično ulje zbog svoje senzualne i profinjene note već stoljećima nosi titulu – kralja eteričnih ulja.
Toliko je popularan da je jasmin danas nacionalni simbol nekoliko država među kojima su Filipini, Indonezija, Havaji i Pakistan, dok se u alternativnoj i narodnoj medicini koristi već stoljećima.

Samo dvije vrste pogodne su za eterično ulje

Postoji mnogo vrsta jasmina, no nije svaka dovoljno kvalitetna i ne sadrži specifičan miris po kojemu je ovaj cvijet nadaleko poznat.
Primjerci koji se uzgajaju za proizvodnju eteričnog ulja i drugih kozmetičkih pripravaka su Jasminum officinale i Jasminum grandiflorum.
Eterično ulje dobiveno od ove dvije vrste jasmina sadrži više od sto različitih kemijskih sastojaka i posjeduje brojna ljekovita, smirujuća i njegujuća svojstva.

Zdravstvene dobrobiti eteričnog ulja jasmina

Eterično ulje jasmina jedno je od najcjenjenijih ulja u aromaterapiji.
Pomaže u reguliranju nepravilnog menstruacijskog ciklusa, uspješno otklanja menstrualne bolove te ublažava simptome menopauze.
Blagotvorno djeluje na plućne tegobe, suzbija kašalj i dišne infekcije.
Spojevi prisutni u ulju jasmina opuštaju mišiće te ublažavaju mnoge vrsta bolova, osobito nakon treninga ili u slučaju uganuća.
U novije vrijeme sve je više dokaza da može pomoći i u prevenciji raka, no na tom području potrebna su dodatna istraživanja.

Prirodno sredstvo za smirenje

Ovo ulje jedno je od najučinkovitijih antidepresiva.
Čak i brojni konvencionalni liječnici preporučuju eterično ulje jasmina u svrhu ublažavanja stresa, depresije, nemira, nervoze, nesanice i sličnih poremećaja.
Njemački znanstvenici utvrdili su da je jasmin prema molekularnom sastavu vrlo sličan valiumu.
No za razliku od mnogih negativnih nuspojava ovog lijeka, primjena eteričnog ulja jasmina ne šteti organizmu.
Dokazano opušta um i tijelo, podiže raspoloženje, pomaže u rješavanju emotivnih dilema i stimulira maštu.
Uspješno suzbija negativne emocije kao što su ljutnja, tuga, pesimizam, nepovjerenje, nesigurnost i krivnja te pomaže u eliminaciji raznih vrsta fobija.
Odličan je za podizanje niskog samopouzdanja te za jačanje pozitivne percepcije vlastitih mentalnih i fizičkih vrijednosti.
Upravo stoga se preporučuje u tretmanima liječenja anoreksije i raznih vrsta ovisnosti.
Prema nekim tvrdnjama, udisanje mirisa jasmina pozitivno djeluje na jačanje i održavanje memorije.
Povezujući srčanu i sakralnu čakru, potiče kreativnost i osjećajnost.

Njeguje kožu i smanjuje ožiljke

Eterično ulje jasmina je odlično sredstvo za njegu kože.
Osobito se preporučuje u njezi suhe, nadražene i osjetljive kože sklone osipu i upalama.
Pomaže održati elastičnost kože i ima odličan učinak na prevenciju bora.
Može pomoći smanjiti ožiljke i strije učiniti manje vidljivima.

Blagotvorno djeluje na dišne puteve

Jasminovo ulje ima izuzetno pozitivno djelovanje na zdravlje cijelog dišnog sustava.
Pomaže eliminirati kašalj, smanjiti promuklost, te ublažiti simptome laringitisa.
Olakšava disanje, otvara dišne puteve i smiruje nadraženost grla.

Pomaže tijekom i nakon poroda

Osim što jača energiju, koja je neophodna tijekom poroda, utrljavanje ovog ulja na donji dio trbuha i leđa neposredno prije porođaja pojačat će kontrakcije maternice.
To pridonosi bržem porodu, a ujedno znatno smanjuje porođajnu bol.
Zbog pozitivnog djelovanja na hormonalnu ravnotežu, korisno je prirodno sredstvo koje liječi postporođajnu depresiju i podiže raspoloženje.

Eterično ulje jasmina:

• ublažava nervozu, razdražljivost i učinke stresa
• pomaže kod osipa i sunčanih opeklina
• djeluje protuupalno i antibakterijski
• liječi frigidnost i impotenciju
• uklanja bolove
• pomaže kod otrovnih uboda
• ublažava tegobe PMS-a i menopauze
• eliminira postporođajnu depresiju
• čisti kožu
• pomaže u odvikavanju od ovisnosti

Opuštajuća masaža za tijelo

Pomiješajte pet kapi eteričnog ulja jasmina s 2,5 dcl ulja jojobe i tom mješavinom masirajte tijelo.
Ljekovito ulje će putem kože ući u krvotok i vrlo brzo osigurati da se opustite i osjećate bolje.
Ovu masažu iskoristite i kako biste odagnali nesanicu, umor, depresiju, kako biste se smirili i oraspoložili.
Ujedno, djelotvorna je i kao prirodni analgetik – oslobodit će vas bolova u mišićima.

Masaža vlasišta koja pobjeđuje glavobolju

Pomiješajte pet kapi jasminovog ulja s 2,5 ml bademovog ulja i tom mješavinom nježno masirajte vlasište.
Ova masaža učinkovita je za uklanjanje glavobolje, smanjuje učinke stresa i brige, opušta i smiruje.
Djelotvorna je za poboljšanje koncentracije i pamćenja.
Pomoći će i vašoj kosi, osigurati joj zdravlje, sjaj i neodoljiv miris.

Inhalacija od koje se lakše diše

Dodajte dvije kapi eteričnog ulja jasmina u posudu s toplom vodom i inhalirajte nekoliko minuta.
Inhalacija pare obogaćene jasminovim uljem može vam olakšati brojne respiratorne poteškoće.
Iskoristite je kod problema kao što su začepljen nos, upaljeni sinusi, prehlada, kašalj i bronhitis.

Kupka za opuštanje i pomoć kod ženskih tegoba

Desetak kapi kvalitetnog eteričnog ulja jasmina koje ćete dodati u svoju večernju kupku imaju nevjerojatan učinak na organizam.
Opustite se u kadi i uživajte, osjetite kako nestaju umor, tjeskoba, napetost i teške misli.
Ova vrsta kupke poznata je i po svom afrodizijačkom djelovanju – jača libido.
Ujedno, možete je iskoristiti za ublažavanje bolnih i neugodnih predmenstrualnih tegoba.

Mirisna nota za cijelo tijelo

Jednu do dvije kapi eteričnog ulja dodajte u vaš uobičajeni losion ili kremu.
Ulje jasmina pobrinut će se za vlažnost i elastičnost kože. Ublažit će dermatitis, smanjiti ostale upale ili crvenilo.
Zahvaljujući antivirusnim i antibakterijskim svojstvima, na ovaj način kožu ćete zaštititi i od štetnih mikroba.
Pomoći će vam ublažiti vidljivost ožiljaka ili strija.
Prema nekim istraživanjima, ova vrsta losiona i kreme može vam pomoći i kod raznih kožnih alergija.
I na kraju – zahvaljujući svojim sastojcima jasmin će vam osigurati neodoljiv, božanstven miris cijelog tijela.

Privatna oaza za užitak i smirenost

Dodajte dvije kapi ulja u aroma lampu i tako svom domu priuštite egzotičnu notu.
Već samo udisanje arome eteričnog ulja jasmina pozitivno će djelovati na cijeli vaš organizam i prostorije u kojima boravite pretvoriti u privatnu oazu opuštanja, užitka i smirenosti.

(Stil.kurir /Alternativa-za-vas)

 

[crvendac_011]

Lovor liječi sve – od kašlja do čukljeva: Svi narodni recepti na jednom mjestu!

Lovorov list se još od davnina koristio kao začin ali i kao lijek, prvenstveno zbog svog antiseptičkog i protuupalnog djelovanja.

Lovorov list je na našem području poznat kao izuzetan kulinarski začin, koji obroke obogaćuje svojom prepoznatljivom aromom i ugodnim okusom. Da je lovor puno više od toga i da donosi mnoge druge koristi uvjerit ćemo vas u ovom tekstu, u kojem ćemo vam između ostalog dati i recept za sirup od lovora, kao i za čaj od lovorovog lista protiv kašlja.
Lovorov list se još od davnina koristio kao začin ali i kao lijek, prvenstveno zbog svog antiseptičkog i protuupalnog djelovanja.
Bogat je vitaminima iz B grupe (riboflavin, piridoksin, niacin i pantonenska kiselina) koji pridonose boljem funkcioniranju živčanog i mišićnog sistema, utječu pozitivno na metabolizam, hormonski status i lovor sadrži i brojne minerale: kalij, bakar, mangan, kalcij, selen, željezo, magnezij i cink.
Čaj od lovora se upotrebljava u liječenju bolesti organa za varenje, anoreksije, gubitka apetita, kod šećerne bolesti, kod kardiovaskularnih smetnji, kao i za dezinfekciju prostora u kojima se nalaze virusi gripa, prehlade i razni drugi mikrobi.
Djeluje sedativno pa se koristi i u slučaju nervoze, napetosti i kod nesanice, ali ako se pretjera sa količinom može izazvati halucinacije. Također, lovorov list može biti od velike pomoći i u terapiji gihta i reume, a eterično ulje lovora se uspješno koristi u liječenju bolesti limfnih čvorova jer podiže imunitet i ukoliko samo nekoliko kapi utrljavate na područje limfnih žlijezda, olakšat ćete tegobe.
Ulje od lovora se koristi i za inhaliranje kod problema sa dišnim putevima, ono smanjuje neugodni učestali kašalj, potiče nas na iskašljavanje i izbacivanje sluzi iz pluća.
U fitoterapiji se koriste listovi koji se beru kada su već potpuno razvijeni, nikako mladi. U kozmetici se odličnim pokazao lovorov list protiv peruti i općenito za njegu kože glave i sastavni je dio mnogih krema i losiona za njegu masne kože i kose u vidu šampona.

Lovorov list protiv kašlja

Evo i nekoliko zanimljivih recepata protiv jakog i upornog kašlja:
Tri lovorova lista sitno isjeckajte, prelijte s 2,5 decilitra vode i kuhajte desetak minuta. Skinite s vatre i držite još desetak minuta poklopljeno, kada ga trebate procijediti. U procijeđen čaj dodajte žlicu soka od limuna i dvije žlice domaćeg meda, piše “Novi”.
Napitak se pije dva do tri puta dnevno u količini do 3 dl. Ovako pripremljen čaj od lovorovog lista protiv kašlja se preporučuje i za jačanje imuniteta kod gripe, a najdjelotvorniji je kod bronhitisa i problema s dišnim organima.

Jedan stari narodni recept se također preporučuje kod ovih tegoba a on glasi ovako:
Staviti u posudu pola litre vode i 150 grama šećera, pustiti da provri i dodati deset listova od lovora i kuhati narednih 30 minuta.
Nakon toga trebate izvaditi iz posude lovorov list, a smjesu prespite u odgovarajuću šalicu ili teglicu. Koristite je slobodno po potrebi!
Evo ga i još jedan sirup za kašalj od lovora, kod kojeg će vas iznenaditi njegov ugodan i blag ukus, što često nije slučaj sa drugim receptima za ovu namjenu.

Može se popiti odjednom i to sa slašću, glavne zasluge ima lovorov list koji je u istom trenutku slatkast i gorak, dok je limun kiselkast…
Evo i sastojaka: 6 listova od lovora; 2,5 decilitra vode; 6 žlica smeđeg šećera; 1 limun srednje veličine.

U odgovarajućoj posudi zakuhajte vodu pa kad baci ključ ubacite lovorovo lišće i poklopljeno kuhajte od 6 do 10 minuta. Izvadite jedan po jedan lovorov list, a tekućinu ulijte u drugu posudu. U nju dodajte smeđi šećer i iscijedite limun. Sirup od lovora sada izmiješajte i sačekajte da se šećer dobro rastopi.

2-3 žličice dnevno su sasvim odgovarajuća doza, koja će biti sasvim dovoljna da ublažite tegobe.
Lovorov sirup čuvajte u frižideru i takvog ga možete upotrebljavati najduže 3 dana, kada je poželjno da napravite novu turu. U slučaju jake prehlade uzmite dodatno još po koju krišku od limuna i slobodno prožvačite u ustima. Ova kombinacija će ublažiti i neugodan suhi kašalj.

Lovorov list za izbacivanje viška soli iz organizma

Da je lovorov list višenamjenski i vrlo koristan za liječenje cijelog spektra zdravstvenih tegoba uvjerit ćemo vas u narednih par receptura:
U večernjim satima uzeti žlicu lista od lovora (sitno isitnjenog), preliti s 3 dl vode i kuhati u odgovarajućoj emajliranoj posudi, najviše do 5 minuta. Sve uliti u termos bocu i pustiti da tako prenoći.
Ujutro tekućinu procijediti iz termos boce u drugu posudu i rasporediti napitak po danu.
Pijte u malim gutljajima, nikako nemojte popiti cijelu količinu odjednom. Nakon sedam dana, ponovite ovaj tretman.
Ako vam se javi često mokrenje, nemojte se zabrinuti jer tako i treba biti. To je dobar znak da vam je lovorov list počeo rastvarati soli, što zna malo da iziritirati mjehur. Pravi rezultati ovakvog liječenja, bit će vidljivi tek kroz deset i više dana, kada ćete se osjećati mnogo lakše, a bolovi u zglobovima će potpuno nestati.

Lovorov list za čukljeve

5 velikih lovorovih listova, što sitnije sameljite i prelijte s 96% alkoholom (100 ml). Ostavite 7 dana da odstoji, nakon čega treba procijediti.
Smjesom mažite čukljeve, ali tek nakon što ste noge dobro naparili u 3 litre tople vode sa žlicom sode bikarbone). Obrišite noge, namažite sa smjesom, obucite kraće pamučne čarape i lezite.

stil.kurir

 

[Angelus]

Čuvarkuća i med – upotreba, lekovitost, recepti
Čuvarkuća je veoma popularna biljka, koja se lako gaji, jer uspeva kako u spoljašnjim uslovima, i na praktično svakoj podlozi – od stenovitog do tresetnog tla, tako i u kućnim varijantama, kao ukrasna biljka, i kako joj samo ime kaže, po starom narodnom verovanju, i kao „čuvar kuće“.

Lekoviti deo ove biljke su njeni „šiljasti“ listovi, koji su mesnati i puni dragocene tečnosti, tako da se njen „sok“, može i samostalno koristiti kao lek kod raznih upalnih stanja, a pre svega kod upale uva, kod opekotina na koži, za ublažavanje iritacija i svraba nakon uboda insekata i kod postojanja virusnih bradavica na koži (a radi sprečavanja njihovog daljeg širenja), kod upalnih procesa u gornjim disajnim putevima i kod postojanja crevnih parazita, naročito kod dece.
U svom sastavu, čuvarkuća tj njen sok, ima bitne elemente kakve su biljne smole, mravlja kiselina, tanini, jabučna kiselina, biljni flavonoidi, ugljeni hidrati i brojni minerali. Zato je u alternativnoj medicini, ova biljka naročito cenjena zbog svojih antiupalnih, ali i antidiuretičnih svojstava (smanjuje učestalost mokrenja).
Med – lekovita svojstva
O lekovitosti i blagotvornim dejstvima meda, postoje dokazi od davnina. Dovoljno je reći da je med korišćen za previjanje teških rana kod rimskih vojnika, ali i za lečenje brojnih patoloških stanja, još od davnih vremena.
Med je, kao što je poznato veoma bogat antioksidansima, mineralima, vodom i ugljenim hidratima, ali su od najvećeg značaja vitamini koji se nalaze u njegovom sastavu – vitamini B grupe i vitamini A, C, E i K. Svi ovi sastojci su značajni za dobro proučena, i u razne svrhe primenjena – antimikrobna, antizapaljenska, antioksidativna i fantastična imunostimulatorna svojstva meda.
Da li znate?
Najskuplji med na svetu, je takozvani – „sidr med“, koji potiče iz mesta Hadramauta, koje se nalazi na Arabijskom poluostrvu, i koji se sakuplja samo dva puta godišnje, u leto i u jesen, na nepristupačnim planinama Jemena. Jedan kilogram ovog meda, košta približno oko 230 evra, odnosno, blizu 28 000 dinara.
Da li ste znali, da postoji i takozvani „ludi med“, čija konzumacija u prevelikim količinama, može da dovede čak i do smrtnog ishoda. Ova vrsta meda, kao i slučajevi trovanja, koji su praćeni halucinacijama i poremećajima svesti različitog stepena, se posebno često sreće u Turskoj, a potiče od polena biljke „rododendron“.
Pomenuta cvetnica, je posebno rasprostranjena na turskoj obali Crnog mora, i pčele joj nikako ne mogu odoleti, pa je u medicini poznata i bolest koja je nastala upravo zbog konzumiranja ove vrste meda, a zove se prikladno, „bolest ludog meda“ ili na engleskom „MSD“ (mad honey disease).
Čuvarkuća i med – za pravilan rad štitne žlezde
Oboljenja štitne žlezde ili tiroidee, posle šećerne bolesti, svrstavaju se u grupu najčešćih bolesti od kojih savremeni čovek oboleva. Funkcija štitne žlezde je veoma složena, jer ona reguliše rad velikog broja organa i organskih sistema u organizmu, pa tako, njena oboljenja i poremećaji, imaju dalekosežne posledice, ne samo po samu žlezdu već i po organizam u celini.
Štitna žlezda luči tiroidne hormone, pod kontrolom viših nervnih centara, a oni dalje putem krvi stižu do ciljnih tkiva u organizmu. Oboljenja štitne žlezde tj poremećaji njene normalne funkcije se dele na – smanjenu funkciju tj hipotireozu i povećanu funkciju štitne žlezde ili stručno – hipertireozu.

Pre pojave savremenih terapijskih metoda, jedan od poznatih preparata u narodnoj medicini, a koji se koristio da se „očuva“ normalan rad tiroidee, je jednostavan „lek“ koji se sastoji od mešavine listova čuvarkuće i meda.
Recept 1
Za ovaj recept su potrebni mladi listovi čuvarkuće (koji su zeleni i puni lekovitog „soka“, obrani) i kvalitetan prirodni livadski ili bagremov med.
Potrebno je „nabrati“ oko 750 gr listova čuvarkuće, dobro ih oprati, a zatim što sitnije samleti u blenderu.
Samlevene listove čuvarkuće, potom treba dodati u 1 kg meda i to dobro promešati i ostaviti da odstoji oko 2 nedelje, u dobro zatvorenoj staklenoj tegli.
Mešavina se uzima svakoga jutra na prazan stomak, a optimalna doza je jedna kafena kašičica (najbolje plastična ili drvena), i ceo proces se ponavlja dok se smesa u potpunosti ne potroši.
Čuvarkuća i med – za probleme sa želucem
Mešavina meda i listova čuvarkuće, pokazala se kao veoma delotvorna kod gastritisa (upalnog procesa želudačne sluznice) i rešavanja problema sa postojanjem čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Kako je, jedan od najznačajnijih uzročnika nastanka upale sluznice digestivnog trakta, ali i nastanka čira na želucu, prekomerno povećanje i kolonizacija želuca bakterijom, koja se zove – Helicobacter pylori (a koja se normalno nalazi u pilorusu tj donjem delu želudačnog mehura), smatra se da upravo mešavina pomenutih sastojaka, pomaže u eradikaciji (tj pročišćavanju) organizma od ove bakterije.
Recept 2
Za rešavanje pomenutih želudačnih tegoba, med i čuvarkuća, najčešće se upotrebljavaju u jednakim razmerama tj 1:1.
Za pripremanje mešavine je potrebno, 500 gr svežih i dobro opranih listova čuvarkuće, koje je najbolje ubrati u leto, kada su najbogatiji sokom. Nakon što se listovi čuvarkuće, sitno samelju u blenderu, dodaje im se 500 gr domaćeg meda i sve se dobro umeša i zatvori u staklenu posudu.

Ovako spremljena mešavina meda i listova čuvarkuće, treba da odstoji najmanje oko nedelju dana, u frižideru, uz povremeno otvaranje radi mešanja drvenom kašikom, i radi što boljeg sjedinjvanja lekovitih supstanci. Napravljena mešavina se uzima uvek pre obroka, tri puta dnevno, po pravilu po jedna kafena kašika (tj najbolje drvena ili plastična zamena za metalnu kafenu kašičicu).
Ako se nakon potrošene prve količine, ove lekovite i prirodne mešavine, Helikobakter pilori koji je veoma uporan bakterijski uzročnik, ne eliminiše u potpunosti, najbolje je da se postupak ponovi prema potrebi, još jednom ili dva puta, na već opisani način.
Čuvarkuća i med – za prevenciju i lečenje mioma i cista
Miomi su benigni tumori materice, i smatra se da svaka 2.-3. žena u reproduktivnom periodu ima miom, ali da toga nije ni svesna, posebno ukoliko se redovno ginekološki ne kontroliše ili ukoliko miom ne daje nikakve objektivne smetnje.
Problem nastaje onda, kada žena odluči da se ostvari u ulozi majke, ili kada ovaj benigni tumor toliko poraste, da vrši pritisak na okolne organe u maloj karlici, a pre svega na mokraćnu bešiku i/ili debelo crevo. Miomi su takođe poznati i kao česti uzročnici kako vanmenstrualnih krvarenja, tako sa druge strane i pojave krvarenja nakon perioda menopauze.
Drugi čest problem kod žena, jesu ciste na jajnicima, materici ili u dojkama, a koje nastaju zbog hormonskih promena tj variranja u količini polnih hormona u različitim periodima života – od puberteta do menopauze.
Med i čuvarkuća, od davnina su poznat recept u narodnoj medicini, koji se koristi kod problema sa postojanjem cisti i mioma. Smatra se, mada nije naučno potvrđeno, da biljni hormoni iz soka čuvarkuće i neke supstance iz meda, imaju sposobnost da se vezuju za hormonske receptore na miomima i cistama i tako iste i blokiraju, čime ili dovode do smanjenja u broju/veličini ovih promena, ili pak do njihovog potpunog povlačenja.
Recept 3
Za „lečenje“ pomenutih tumorskih promena i cista, najbolje je napraviti smesu od 300 gr svežih listova čuvarkuće i 500 gr domaćeg bagremovog meda.
Mešavina se priprema, na isti način kao što je ranije u tekstu i opisano – dakle, mladi listovi čuvarkuće se dobro operu, izblendiraju i pomešaju sa navedenom količinom meda. Nakon pakovanja mešavine meda i čuvarkuće u staklenu teglu, ona se ostavlja da „odstoji“ u frižideru 7-10 dana, uz povremeno otvaranje i mešanje, drvenom kašikom.
Nakon što navedeno vreme prođe, i lekovite supstance se dobro sjedine, gotova smesa se uzima svakoga dana tri puta dnevno pre obroka. Najbolje je uzimati zapreminu od jedne supene kašike tri puta dnevno, dok se količina pripremljene mešavine meda i čuvarkuće u potpunosti ne potroši. Navedeni tretman, nakon potrošene prve ture, sme da se, uz razmake od oko 2 nedelje, ponovi još 1-2 puta, ali nakon toga je potrebno obavezno napraviti pauzu i uraditi specijalističke analize, da se proveri da li je došlo do bilo kakvog poboljšanja.
Ostale namene čudotvorne mešavine meda i čuvarkuće
Doziranje mešavine meda i čuvarkuće, kao i razmera sastojaka koja se primenjuje u njenom spravljanju je individualna, i zavisi od stanja ili oboljenja koje se tretira, tj da li se koristi kao lek ili kao preventiva za nastanak nekog poremećaja.
Kada se mešavina meda i listova čuvarkuće, koristi u preventivne svrhe ili pak, za jačanje imunog sistema, dovoljno je napraviti polovinu preporučene doze i uzimati jednu kafenu kašičicu u toku dana.
Veoma važna je i napomena, da je ovako pripremljena smeša meda i čuvarkuće, samo alternativna mera i pomoćna metoda, i da se nikako ne može i ne sme tretirati kao lek ili medicinsko sredstvo. Upravo iz tog razloga, se ipak pre upotrebe pomenute mešavine, treba posavetovati sa izabranim lekarom, i potražiti dodatne informacije i savete, a naročito ukoliko je neka osoba alergična ili preosetljiva na neku supstancu koja se nalazi u sastavu meda ili soka iz listova čuvarkuće.
Pored već navedenih stanja i problema, mešavina meda i čuvarkuće je korisna:
1) za ublažavanje tegoba od strane gornjih respiratornih puteva, ali i kod postojanja astme i bronhitisa, jer u prvom redu ublažava nadražajni kašalj i omogućava iskašljavenje ukoliko je kašalj „produktivan“. U ove svrhe, koristi se mešavina koja sadrži med i listove čuvarkuće u odnosu 1:1, a obično se prave manje količine i uzimaju se i manje doze – 1 ili 2 kafene kašičice mešavine dnevno
2) za mršavljenje – mešavina aktivnih supstanci koje sadrže i med i lekovita čuvarkuća, ubrzavaju metabolizam, pa tako redovnim uzimanjem pre svakog obroka, mešavina ova dva sastojka može značajno da doprinese redukovanju prekomerne telesne mase
3) za ublažavanje tegoba kod hemoroidalne bolesti – zahvaljujući antizapaljenskim i antiinfektivnim svojstvima, mešavina listova čuvarkuće i domaćeg meda, umanjuje bolove i svrab kod upaljenih hemoroida, ali i sprečava da dođe do njihovog sekundarnog inficiranja, bakterijama koje se nalaze u okolini analnog otvora (stafilokoko i enterobakterije)
4) za pročišćavanje krvi, sprečavanje ateroskleroze i poboljšanje cirkulacije
5) za jačanje snage srčenog mišića, za regulisanje arterijskog krvnog pritiska i prevenciju srčenog i moždanog udara
6) za rešavanje problema sa upalnim procesima u crevima i za prečišćavanje creva od parazita i protozoa

7) za popravljanje i stimulaciju odbrambenih sposobnosti organizma, a naročito u slučajevima oslabljenog imuniteta, usled raznih oboljenja ili primene raznih modaliteta terapije (hemioterapija, zračenje, imunosupresivni lekovi)

izvor: gospodarzdravlja.com

 

[Angelus]

Beli slez biljka – uzgoj, lekovitost, čaj, upotreba, recepti
Beli slez od davnina je biljka od davnina poznata po svojoj lekovitosti u našim krajevima. Od nje se prave preparati, melemi, čajevi, sirupi, kapi i drugi proizvodi koji se uglavnom upotrebljavaju za subzijanje simptoma prehlad, bronhitisa kao što je upaljeno grlo, kašalj, neprohodnost disajnih puteva i druge svrhe.

Pored proizvoda iz domaće radinosti postoji niz onih koje proizvode farmaceutske kuće tako da beli slez ima izuzetni široku primenu u medicini i zdravstvu.
Beli slez – poreklo, fiziološke karakteristike, uzgoj i upotreba
Beli slez ili na latinskom Althaea Officinalis pripada višegodišnjim zeljastim biljkama iz familije slezova. Prva reč u nazivu ove biljke potiče iz od grčke reči althein koja u prevodu znači lečiti što upućuje na izuzetnu lekovitost belog sleza i njegove primene još iz starih vremena u medicini.
Prema nekim istorijskim podacima beli slez vodi poreklo iz zemalja koje okružuju Kaspijskog jezera, Sredozemog i Crnog mora odnosno iz Istočne Evrope i Azije odakle je prenet u Ameriku i Australiju, a njegova lekovita dejstva prvi put su otkrivena pre oko 2500 godina. Beli slez raste u toku cele godine na vlažnom zemljištu, blizu reka, potoka, izvora voda, a najčešće u okolini pašnjaka i livada dok se njegov koren vadi na jesen u oktobru ili u rano proleće odmah nakon cvetanja, jer je tad najbolji za upotrebu zbog lekovitih sastojaka koji se najviše nalaze u sluzi koja curi iz njega.
Koren je najlekovitiji prilikom prvog branja dok se tokom narednih godina njegova delotvornost smanjuje i luči se manje sluzi iz njega. Nakon branja koren se prvo oljušto, a potom se suši na temperaturi od 40 do 60 stepeni kako bi se sluz zadržala u velikoj količini a da se pri tom skrob koji je oblaže ne rastvori. Koren belog sleza je sunđerast po izgledu i ima sladak ukus. Pored korena od koga se prave čaj i sirup uglavnom i list i cvet belog sleza takođe su našli primenu u medicini, a najbolje je ih brati u periodu cvetanja.
Da li je koren dobro osušen i da li je samim tebi zadržao sluz i lekovita svojstva znaćete po njegovom mirisu nakon sušenja jer ako miriše na buđ i nije čisto bele boje znači da nije dobro osušen i da je izgubio većinu lekovitih materija. Ako je dobro osušen, koren se potom iseče na sitne kocke koje se koriste za pravljenje čaja iz kojih, kada se stave u vodu, ako ipak nisu dobro osušene, izlaze mali beličasti crvi.
Beli slez može da naraste do jedan ili dva metra u visinu i obrastao je gustim sitnim dlakama koje su na dodir svilenkaste. Ova lekovita biljka cveta od juna do avgusta dajući cvetove ljubičaste boje koji se sastoje iz pet delova, a nalaze se u pazušnom delu listova. Stabljika belog sleza je uspravnom položaju i pri dnu je drvenkasta dok se u gornjem delu se grana.
Listovi belog slezabu koji se nalaze u gornjem delu stabljike su meki, belo-srebrne boje, jajastog oblika sa klinastm osnovom i spiralno su raspoređeni. Listovi belog sleza koji su smešteni na sredini stabljike su debeli, nešto većih dimenzija i imaju tri kraka dok oni koji su pri dnu stabljike su veličine do 10 cm sa pet krakova i drškom gotovo iste dužine. lisne ploče belog sleza.
Svi listovi su mesnati, nabrani, zacepljeni na tri do pet mesta i prekriveni sa dlakama sa gornje i donje strane, a njihove ivice imaju neravnomerno raspoređene zupce različitih veličina.
Lekovita svojstva belog sleza
Beli slez najviše se koristi za suzbijanje tegoba infektivnih i drugih oboljenja disajnih organa kao što su prehlada, grip, bronhitis, upala pluća, tuberkuloza i druga. Beli slez deluje tako što zahvaljujući lepljivoj sluzi njegovi aktivni lekoviti sastojci oblažu sluzokožu grla i prianjaju uz nju ublažavajući naporan kašalj, podstičući isklašljavanje, umirujući simptome bolnog grla, pročiščavajući pluća i usnu duplju i efikasno suzbijajući afte i ciste, a takođe se koristi i za iskašljavanje kod pušača koji imaju hroničan kašalj i sekreciju iz grla.

Najlekovitij su koren i list belog sleza, ali i cvetovi i ostali delovi biljke. U listovima i korenu ima dosta polisaharida koji efikasno deluju protiv bakterija, upala i infekcija dok je koren pored sluzi bogat skrobom, šećerom, masnim uljima, asparaginom, pektinima, betainom. Zahvaljujući tome što obiluje skrobom i šećerima beli slez se koristi dosta i u konditorskim industrijama za proizvodnju raznih slatkiša, a najviše bombona.

Pored njegove glavne primene na disajne organe beli slez se dosta upotrebljava i za lečenje oboljenja i tegoba digestivnog trakta kao što su čir na želucu, povraćanje, loše varenje, gorušica, dijareja, kolitis – zapaljenje debelog creva, Kronova bolest. Beli slez efikasno ubrzava metaboličke procese u organizmu pa je njegova upotreba pogodna i za osobe koje žele da smršaju. Odlično dejstvo ima i na kožu i od njega se prave melemi koji namenjeni suvoj, iziritiranoj i upaljenioj koži kao i onoj sklonoj ekcemima koje beli slez otklanja, a koristi se i za lečenje opekotina.
Takođe, beli slez bogat je antioksidansima zbog čega jača naš imuni sistem u borbi organizma protiv patogenih mikroorganizama kao što virusi, bakterije i druge vrste. Pored toga pospešuje bolji rad jetre i bubrega izbacujući toksine iz njih i vršeći na taj način detoksikaciju organizma.

Beli slez pomaže i kod urinarnih infekcija i procesu rastvaranja kamena u bubregu. Zajedno sa kamilicom koristi se kod lečenja akutnih upala sluzokože želuca, a upotrebljava se čak i za klistiranje creva.
Upotreba belog sleza za zdravlje – recepti za čajeve i druge lekove
Bitno je napomenuti da beli slez ne valja kuvati bilo da pripremate čaj od njega, sirup ili neki drugi lek zato što gubi dosta svojih lekovitih sastojaka na taj način.
Postoji više vrsta čajeva od belog sleza, sirupa i drugih preparata koji se upotrebljavaju za različita oboljenja, a ovde će biti predstavljeni recepti za neke od njih.
Macerat od belog sleza izvlači sluz i sve lekovite sastojke iz ove biljke, a priprema se tako što jedna ili dve kašike korena belog sleza, sitno iseckanog na kocke i potope u 200 do 400 ml hladne vode, najbolje u staklenu flašu, koju treba često mućkati, na svakih 10 do 15 minuta otprilike. Nakon dva, tri sata sluz će izaći iz korena i dobiće se rastvor – macerat koji se može koristiti za lečenje disajnih, mokraćnih i organa za varenje jer sadrži visoko koncetrovanu sluz belog sleza u sebi koja ima višestruko lekovita dejstva.
Čaj od belog sleza za respiratorne probleme priprema se jednostavno kao i ostali čajevi tako što se jedna kašika korena beloga sleza, iseckanog na sitne kocke, prelije sa 250 ml prokuvane vode, pa se sud poklopi i ostavi se da odstoji dva do tri sata nakon čega se procedi i pije postepeno u gutljajima, na tri do pet minuta. Beli slez efikasan je i u kombinaciju sa drugim lekovitim biljkama posebno sa podbelom koji takođe odlične rezultate u lečenju oboljenja disajnih organa. Čaj od mešavine belog sleza i podbela pravi se tako što se stave iste količine i jedne i druge biljke, odnono po kašika belog sleza i podbela, što se prelije sa 400 do 500 ml ključale vode.
Čaj od belog sleza za detoksikaciju organizma priprema se od 25 grama osušenog i isecekanog korena belog sleza, 20 grama lista sene i matičnjaka. Pomešajte sve sastojke, a potom supenu kašiku mešavine prelijte sa 250 ml prokuvane vode i ostavite da odstoji u poklopljenom sudu oko 20 minuta, a zatim procedite. Čaj se pije topao tri puta na dan, 30 minuta pre svakog jela.
Čajna mešavina od belog sleza i drugih biljaka za lečenje upale grla priprema se od sledećih sastojaka: tri izvišne supene kašike iseckanog i osušenog korena belog sleza na kocke, 40 grama usitnjenog lista podbela, 30 grama korena sladića i 10 grama korena ljubičice. Svi sastojci se pomešaju i kuvaju se oko 15 minuta nakon čega se procede kroz cediljku pa se ponovo stave u vodu u kojoj se razmute tri kašike domaćeg meda pa se opet kuvaju desetak minuta. Ovako pripremljen čaj treba procediti i piti topao tri puta na dan.
Postoji i manje zahtevniji način pripreme tako što se ova biljna mešavina prelije sa pola litra ključale vode pa se ostavi da odstoji oko tri sata nakon čega se procedi i pije tokom celog dana, a za decu se dodaje i 50 grama listova kamilice koja ima blagotvorno protivupano dejstvo na sluzokožu organa. Ovaj čaj se koristi za lečenje upaljenog grla i promuklog glasa izazvanog njom kao i kod zapaljenja sluzokože želuca.
Čaj od belog sleza za lečenje upale mokraćnih kanala, a pravi se tako što se pomeša po 50 grama osušenog i isitnjenog korena belog sleza, kao i lista žalfije, breze i preslice u istoj količini, a potom se ova mešavina prelije sa 250 ml proključale vode i ostavi se da odstoji u poklopljenom sudu pola sata nakon čega se procedi. Pije se po šolja toplog čaja četiri puta na dan.
Čaj od belog sleza za iskašljavanje priprema se tako izvišna supena kašika čajne mešavine napravljene od po 50 grama osušenog i istinjenog korena belog sleza, lista podbela i morača prelije sa 250 ml prokuvane vode pa se potom ostavi da odstoji oko dva sata u poklopljenom sudu nakon čega se procedi i pije po jedna kašika na desetak minuta
Čajna mešavina sa belim slezom protiv urinarnih infekcija pravi se tako što se pomeša po 50 grama osušenog i istinjenog korena belog sleza, zatim listova divlje kruške, rastaviće, žalfije, uve i breze. Potom se dve izvišne supene kašike ove mešavine preliju sa pola litra proključale vode nakon čega se čaj u poklopljenom sudu odstoji sat vremena. Čaj se pije nekoliko puta na dan postepeno u gutljajima.
Melem sa belim slezom za oboljenja grla pravi se tako što se pomešaju tri supene kašike osušenog i isitnjenog korena belog sleza, pola kilograma šećera, pola litra crnog vina, pola kilograma limuna isečenog na kriške sa korom. Postupak pripreme je sledeći: šećer se proprži u šerpi dok se rastopi pa se potom dodaje vino, slez i limun, sve se dobro promeša pa se dobijena smesa kuva dok se njena količina ne prepolovi. Ovako pripremljen melem uzima se nekoliko puta dnevno u trajanju od tri dana nakon čega se pravi pauza pa se kura može ponoviti.
Čaj sa belim slezom za suzbijanje dijareje pravi se tako što se pomeša po 50 isitnjenog i osušenog korena belog i crnog sleza, kao i njihovih cvetova i listova, zatim u istoj količini i lista podbela, domaće nane i šumske kupine po mogućstvu. Dobijeni sastojci se dobro promešaju pa se od mešavine pet supenih kašika prelije sa jednim litrom ključale vode, a čaj se potom ostavi se da odstoji u poklopljenom sudu oko tri sata nakon čega se procedi i pije nekoliko puta u toku dana bez šećera umesto vode.

Ovo su samo neki od recepata za čajeve i meleme sa belim slezom.Njegova primena je izuzetno široka posebno u kombninaciji sa drugim lekovitim biljakama, ali treba imati na umu da koren belog sleza uvek treba koristiti osušen i da se mora proveriti da li je dovoljno suv kao i da ga najbolje koristiti bez termičke obrade jer tada zadržava sva lekovita svojstva.

izvor: gospodarzdravlja.com

 

[Angelus]

Crvena detelina biljka – upotreba, lekovitost, čaj
Crvena detelina ili “Trifolium pratense” kako se na latinskom naziva, predstavlja vrstu samonikle biljke koja se svrstava u grupu mahunarki. Kada raste u idealnim prirodnim uslovima, ova biljka može da dostigne maksimalnu visinu od oko 40 centimetara.

Na vrhovima stabljika crvene deteline, nalaze se cvetovi koji mogu biti crvene, roze ili purpurne boje i koji su oblikovani tako da najpreciznije opisano izgledaju kao mala klupka vunice koja su prečnika između jednog ipo centimetra i tri centimetra.
Neposredno ispod cvetova crvene deteline, nalaze se listovi koji su uvek raspoređeni tako da su grupisani u po tri komada. Vizuelno, listovi crvene deteline značajno asociraju na listove zelene deteline s tim da su za razliku od njih izduženiji i zaoštreni na vrhovima.
Ono što je neophodno napomenuti kada je u pitanju crvena detelina, jeste da se ona još od perioda davne prošlosti upotrebljava u narodnoj medicini, kao sredstvo za lečenje širokog spektra zdravstvenih smetnji i oboljenja.
Kada se upotrebljava kao prirodno lekovito sredstvo, crvena detelina se uglavnom upotrebljava u formi čaja.
O tome koji su konkretni ciljevi upotrebe crvene deteline, o tome na koje sve načine ova biljka ispoljava svoju lekovitost i o tome na koji način se priprema čaj od crvene deteline, imaćete prilike da saznate ukoliko tekst koji upravo čitate pročitate do samog kraja.
Crvena detelina – upotreba
Upotreba crvene deteline je u oblasti narodne medicine široko rasprostranjena i usmerena je ka saniranju sledećih oblika zdravstvenih promena ili oboljenja koja mogu nastati i koja se mogu razviti u ljudskom organizmu:
– Prisustvo poremećene funkcije varenja,
– Prisustvo disajnih smetnji (bilo da su one izražene kao posledica prisustva bronhitisa, kao posledica prisustva astme, kao posledica prisustva dugotrajno izraženog kašlja ili kao posledica prisustva nekog drugog oblika zdravstvene smetnje koja zahvata pluća i uopšteno disajne kanale),
– Prisustvo pojačane gustine krvi,

– Prisustvo valunga koji su izraženi kod žena u periodu menopauze,
– Prisustvo različitih oblika kožnih problema (kao što je na primer prisustvo ekcema na koži, kao što je prisustvo psorijaze na koži ili kao što je prisustvo različitih formi osipa),
– Prisustvo povišenih vrednosti lošeg holesterola u krvi,
– Prisustvo smanjenih vrednosti dobrog holesterola u krvi,
– Prisustvo blago izražene depresije ili prisustvo drugih oblika blago izraženih anksioznih stanja (kod pacijenata kod kojih je depresija ili neki drugi oblik anksioznog stanja izražen kroz blagu formu ili je u početnoj fazi razvoja, upotreba čaja od crvene deteline čak i u potpunosti može dovesti do saniranja simptoma takvog stanja i samim tim može zameniti terapiju medikamentima),

– Prisustvo smanjene gustine koštane srži (ova vrsta zdravstvene smetnje, najčešće je izražena kod osoba koje boluju od osteoporoze),
– Prisustvo oslabljene funkcije imunološkog sistema.
Osim u cilju saniranja prethodno nabrojanih oblika već izraženih zdravstvenih smetnji ili oboljenja, crvena detelina se takođe može koristiti i kao sredstvo koje deluje preventivno, odnosno koje deluje na sprečavanje ili bar značajno smanjenje mogućnosti nastanka nekih drugih, često i vrlo komplikovanih vrsta zdravstvenih problema.
Konkretno, crvena detelina se može koristiti u cilju sprečavanja nastanka različitih oblika karcinoma, kao što su recimo karcinom materice kada su u pitanju žene ili kao što je karcinom prostate kada su u pitanju muškarci.
Čak i kod osoba kod kojih je na žalost već izraženo prisustvo nekog od oblika karcinoma, upotreba crvene deteline doprinosi smanjenju, tačnije usporavanju mere napredovanja i razvijanja kancerogenih ćelija u organizmu.
Takođe, redovnom ili bar učestalom upotrebom crvene deteline, značajno se može smanjiti rizik od nastanka i od razvoja brojnih vrsta srčanih oboljenja. Upravo pomenuti način delovanja, crvena detelina ispoljava zahvaljujući činjenici da kroz redovnu ili bar učestalu upotrebu dovodi u ravnotežu odnos lošeg i dobrog holesterola u sadržaju krvi, ali i zahvaljujući činjenici da normalizuje gustinu krvi.
Osobe koje su izložene riziku od nastanka i od razvoja osteoporoze, takođe mogu preventivno konzumirati crvenu detelinu, tačnije čaj od crvene deteline, kako bi izraženost takvog rizika svele na minimum.
Crvena detelina – kada nije poželjno pristupati njenoj upotrebi?
Nasuprot zaista brojnim, prethodno navedenim i opisanim okolnostima pri kojima je poželjno i preporučljivo pristupati upotrebi, tačnije konzumiranju crvene deteline, postoje i okolnosti pri kojima nije poželjno pristupati upotrebi ove vrste lekovitog sredstva.
Naime, određena medicinska istraživanja, pokazala su da se u periodu konzumiranja preparata na bazi crvene deteline kod nekih osoba može smanjiti plodnost.
Iz pomenutog razloga, upotrebu bilo koje vrste preparata koji je proizveden na bazi crvene deteline, pa samim tim i upotrebu čaja od crvene deteline, treba da izbegavaju osobe (i žene i muškarci) koji planiraju potomstvo.

Pritom, ukoliko je osoba pristupala redovnoj ili bar učestaloj upotrebi bilo kog oblika preparata (samim tim i čaja) na bazi crvene deteline u periodu koji vremenski bar nekoliko meseci udaljen od perioda planiranja potomstva, ne može doći do izraženosti posledica i u tom slučaju osoba može biti sigurna da njena plodnost nije trajno narušena niti smanjena.
Činjenicu da upotreba preparata na bazi crvene deteline smanjuje nivo plodnosti nikako ne treba zloupotrebljavati i pomenute preparate nikako ne treba upotrebljavati kao oblik kontraceptivnog sredstva.
Zbog činjenice da u svom prirodnom sastavu sadrži značajne koncentracije fitoestrogena koji kada se nađe u unutrašnjosti organizma zauzima ulogu estrogena, upotrebi preparata na bazi crvene deteline ne treba da pristupaju osobe koje su podvrgnute bilo kom obliku hormonske terapije koja ima za cilj da nadomesti nivo estrogena u organizmu.
Žene koje konzumiraju kontraceptivne pilule, trudnice i dojilje, takođe ne treba da pristupaju upotrebi preparata na bazi crvene deteline.
Osobe koje su podvrgnute upotrebi određenih vrsta medikamenata kao što su “Propranolol”, “Haloperidol”, “Teofilin”, “Amitriptilin”, “Ondansteron” ili “Varapamil”, pre nego što započnu upotrebu preparata na bazi crvene deteline, treba da se konsultuju sa svojim lekarom, jer takvi preparati, pogotovo ukoliko se konzumiraju redovno i u većim dnevnim količinama, mogu da uspore i da otežaju proces razgradnje sastojaka koji su sadržani u prethodno nabrojanim vrstama medikamenata.
Sa druge strane, upotreba preparata na bazi crvene deteline, može ubrzati proces razgradnje sastojaka određenih medikamenata kao što su na primer “Nelfinavir”, “Bensedin”, “Lansoprazol”, “Karisoprodol”, “Pntoprazol” i “Tamoksifen”.
Zato, osobe koje konzumiraju upravo pomenute vrste lekova, treba u potpunosti da isključe upotrebu preparata na bazi crvene deteline, ili da meru njihovog konzumiranja bar svedu naminimum.
Crvena detelina – lekovitost
Svoju lekovitost, crvena detelina poseduje i ispoljava prevashodno zahvaljujući sastojcima koji su sadržani u njenom prirodnom sastavu.
Konkretno, u prirodnom sastavu crvene deteline, sadržani su sledeći lekoviti sastojci:
– Vitamin B1,
– Vitamin B3,
– Vitamin C,
– Magnezijum,
– Kalcijum,
– Kalijum,
– Fosfor,
– Hrom,
– Fitoestrogen.
Čaj od crvene deteline
Čaj od crvene deteline, predstavlja jedan od najčešće korišćenih preparata na bazi ove izuzetno lekovite biljke.
Pomenuta vrsta čaja, priprema se na sledeći način:
Potrebno je najpre uzeti jednu do dve ravne supene kašike čaja od crvene deteline, a zatim je tu količinu čaja potrebno preliti sa 250 mililitara ključale vode.
Kada ste to uradili, poklopite čaj i ostavite ga da odstoji okruglo 30 minuta. Nakon trideset minuta, čaj od crvene deteline možete procediti i popiti ga dok je još uvek topao.
Na upravo opisani način, čaj od crvene deteline, potrebno je pripremati i konzumirati od dva do najviše tri puta dnevno.
Ukoliko se dnevna preporučena količina konzumiranja čaja od crvene deteline prekorači, veoma lako se može dogoditi da dođe do nastanka i do razvoja nuspojava koje mogu podrazumevati pojavu blage do vrlo intenzivne mučnine, pojavu blage do vrlo intenzivne glavobolje, pojavu blagih do vrlo intenzivnih bolova u mišićima ili čak pojavu vaginalnog krvarenja koje nije povezano sa krvarenjem u toku menstrualnog ciklusa.
Ako se dogodi da do nastanka i do razvoja takvih nuspojava dođe, treba pod hitno prekinuti upotrebu čaja od crvene deteline, a ukoliko se ni tada izraženost nuspojava ne povuče nakon jednog do najviše dva dana, potrebno je obratiti se lekaru, podeliti sa njim informacije o okolnostima usled kojih je došlo do manifestacije nuspojava i zatražiti savet u vezi načina saniranja izraženosti takvih nuspojava.
Preporuka koja se odnosi na period konzumiranja čaja od crvene deteline, nije jasno definisana, što znači da se ova vrsta čaja treba konzumirati sve dok se u potpunosti ne saniraju simptomi zdravstvene smetnje ili oboljenja na koje se posredstvom upotrebe ove vrste čaja deluje.
Pritom, ukoliko se manifestacija takvih simptoma u potpunosti ne povuče ni nakon dužeg vremenskog perioda (od recimo dve nedelje) u okviru kojeg se pristupa konzumiranju čaja od crvene deteline, tada je potrebno napraviti pauzu u konzumiranju ove vrste čaja i ta pauza treba da traje bar dve nedelje.
Nešto što je takođe važno napomenuti, a odnosi se na upotrebu čaja od crvene deteline, jeste to da u toku pripreme ove vrste čaja (kao i u toku pripreme bilo koje druge vrste čaja) nije preporučljivo koristiti šećer. Razlog zbog kojeg ne treba koristiti šećer u toku pripreme čaja od crvene deteline, kao ni u toku pripreme bilo koje druge vrste čaja, ogleda se u tome što se na taj način smanjuje ili čak u potpunosti eliminiše lekovito delovanje čaja.
Osobe koje insistiraju na dobijanju slatkog ukusa čaja, kao zaslađivač mogu upotrebljavati domaći med.
Ukoliko ste u dilemi gde možete pronaći i kupiti čaj od crvene deteline, reći ćemo vam da to možete učiniti u bilo kojoj bolje opremljenoj prodavnici zdrave hrane.

Takođe, u pojedinim bolje opremljenim hiper marketima, moguće je pronaći i kupiti čaj od crvene deteline u filter kesicama.

izvor: gospodarzdravlja.com

 

[Angelus]

Rusa trava, biljka rosopas – gde raste, upotreba, čaj, iskustva
Rusa trava ili rosopas, u narodu je poznatija pod imenom zmijsko mleko ili lastavičja trava, a smatra se korovskom biljkom, jer raste na svakoj vrsti tla. Grčko ime ruse trave je Chelidonium majus, a smatra se da je ime dobila zbog toga što ptice lastavice, svojim ptićima, upravo sokom iz ove trave „mažu“ oči i tako im pomažu da ih otvore (cheliodon u prevodu sa grčkog jezika, znači lasta).

Biljka rosopas raste praktično svuda – u dvorištima, pored puteva, u šumama, na livadama, a glavna odlika su joj jarko žuti cvetovi i izraženi i dugi prašnici koji „izviruju“ iz cvetova. Ova biljka je takođe poznata i po svetložutom „soku“, koji se cedi prilikom njenog otkidanja i koji je upravo lekoviti deo ruse trave, a ima ga kako u nadzemnom delu biljke, tako i u njenom korenu.
Lekovita svojstva ruse trave
Kako je već pomenuto, lekovit je samo sok ove biljke, a koji se nalazi u velikim količinama u svim njenim delovima, i ima opor i oštar miris i veoma gorak ukus.
Ipak, u narodnoj medicini, su ljudi oduvek bili posebno obazrivi kod upotrebe ovog „soka“, jer se smatra da je on, sam po sebi veoma otrovan, pa su mu zato i dali naziv „zmijsko mleko“. Zato se, čist sok koji se dobija iz ruse trave, koristi se samo i isključivo za spoljnu upotrebu, a čajevi koji se dobijaju od sušenih listova biljke ili njenog korena, mogu se upotrebljavati za piće.
Lekovitost ruse trave i njenog soka, potiče od bogatog sadržaja veoma važnih supstanci kao što su – biljne smole, organske kiseline (limunska i jabučna kiselina), biljni alkaloidi i etarska ulja.
Smatra se da su upravo biljni alkaloidi (helidonin koji deluje sedativno; haleritin koji deluje kao jak iritans i sangvinarin koji ima opioidna svojstva), glavni sastojci koji daju rosopasu moćna bakteriostatska (sprečava razmnožavanje bakterija), antiinfektivna, sedirajuća i druga blagotvorna dejstva na zdravlje organizma.
Kod upotrebe ruse trave, veoma je bitno pridržavati se preporučenih doza i vremena trajanja „terapije“ (bilo kod njene spoljašnje, bilo unutrašnje primene), i obavezno se prethodno posavetovati sa svojim lekarom.
Takođe je bitno napomenuti, da se rusa trava ni u kom obliku i nikada ne sme davati deci, trudnicama niti dojiljama.
Spoljašnja upotreba ruse trave
Rusa trava je jedan od najpoznatijih narodnih „lekova“ za bradavice, a naročito za one koje su virusnog porekla, i imaju sposobnost da se lako šire, pre svega po rukama ili pak po drugim delovima tela (izaziva ih takozvani HPV – humani papiloma virus).
Upotreba biljke za tretman bradavica je veoma jednostavna, i podrazumeva ili direktno „nakapavanje“ svežeg soka rosopasa na bradavicu ili upotrebu biljne tinkture koja se može ili napraviti ili kupiti u biljnim apotekama.

Ako se koristi svež, mlečni sok iz ruse trave, on se nakon kidanja biljke ili presecanja njenog korena, aplikuje direktno tj na samu bradavicu, a ovakav terapijski „tretman“ se ponavlja 2-3 puta dnevno, u vremenskom periodu od ukupno 4-5 dana. Već na samom početku primene svežeg soka ruse trave, bradavice počinju da reaguju tako što se vidno „razlistavaju“, i smanjuje im se veličina i broj, da bi na kraju tretmana u potpunosti nestale.

Ako se sa druge strane, za uklanjanje bradavica koristi tinktura koja se pravi od ruse trave, postupak za njenu pripremu je sledeći – svež nadzemni deo biljke se ubere i sitno isecka (najbolje je koristiti rukavice, da sok ne bi dospeo do sluznica i izazvao njihove iritacije,ili da se slučajno ne bi progutao), a zatim se njime napuni staklena tegla zapremine oko 500 ml, i sve to prelije jabukovim sirćetom dok biljka ne „ogrezne“ u sirćetu (tj dok sirće u potpunosti ne pokrije svu iseckanu rusu travu). Tegla se nakon ovog postupka dobro zatvori, a smesa se ostavi da „odstoji“ oko 30 dana, na suvom i tamnom mestu, uz povremeno mućkanje da bi se lekoviti sastojci što bolje izvukli iz biljke.
Nakon perioda od 30 dana, tinktura od rosopasa je spremna za upotrebu, tako što se najpre procedi kroz gazu, a zatim se drži zatvorena u tamnoj staklenoj flašici ili tegli.
Za uklanjanje bradavica, tinkturu je najbolje nanositi direktno na bradavicu, štapićem za uši, 3 puta u toku dana sve dok se bradavice u potpunosti ne povuku.
Pored ovog postupka, moguće je, ukoliko bradavice nisu suviše brojne, na čistu gazu nakapati nakoliko kapi tinkture, pa je staviti na bradavicu i fiksirati flasterom ili zavojem, a postupak ponavljati 2 puta dnevno.
Pored upotrebe za uklanjanje bradavica, rusa trava je poznata i kao biljka koja pomaže u rešavanju brojnih drugih kožnih problema kao što su psorijaza, ekcemi, razne forme dermatitisa, lišajevi na koži i gljivične i bakterijske infekcije kože (npr kod tuberkuloze kože).
Takođe, sok i tinktura od ruse trave se u narodu široko primenjuju za uklanjanje takozvanih „kurjih očiju“ tj promena na isturenim delovima ekstremiteta (najčešće stopala), koja nastaju na mestima pojačanog i hroničnog pritiska na isto mesto.
Unutrašnja upotreba ruse trave
Kao što je već ranije u tekstu i istaknuto, rusa trava ili rosopas je biljka koja je otrovna ukoliko se koristi u nedozvoljenim i prekomernim količinama. Iako postoje brojne nesuglasice oko unutrašnje upotrebe tinkture od ruse trave, jer ona sadrži visoku koncentraciju „zmijskog mleka“ tj soka ove biljke, ipak se većina stručnjaka slaže da je dozvoljeno (u strogo određenim indikacijam), piti jednu kafenu kašičicu tinkture dnevno, razblaženu u 200 ml vode.
Za unutrašnju upotrebu, rosopas se najčešće koristi u vidu čaja ili čajnih mešavina, kod lečenja različitih bolesti i stanja. Ukoliko se pravilno dozira, i ukoliko se strogo poštuje propisana količina tj ako se ne prekorači vreme trajanja uzimanja „terapije“, rosopas neće imati nikakve štetne i negativne posledice po organizam.
Recept za pripremu čaja od ruse trave
Bazični recept za pripremu čaja od ruse trave je veoma jednostavan, i za njega su potrebna samo dva sastojka – rusa trava i proključala voda.
Čaj od ruse trave, se priprema tako što se 1 puna kafena kašičica sušenog lista ove biljke, prelije sa 200 ml proključale vode, a zatim ostavi poklopljeno da odstoji oko 3-5 minuta.
Nakon što se čaj procedi i prohladi, pije se 1-2 šolje nezaslađenog napitka dnevno.

Veoma je važno, da se čaj od rosopasa nikako ne pije duže od 15 dana, odnosno da ukoliko nije doveo do popravljanja stanja za koje je primarno preporučena njegova primena, treba prestati sa njegovim konzumiranjem.
Ukoliko se pak radi o nekom hroničnom oboljenju ili stanju, „lekovita“ kura sa čajem od rosopasa se može ponoviti nakon pauze od nedelju dana.
U narodnoj medicini se smatra, da je ovakav čaj najbolji za različita oboljenja jetre i žučnih puteva, pa se zato najviše i primenjuje – za terapiju kamena u žuči, ublažavanje bolova kod žučnih kolika (izrazito jakih bolova, koji nastaju ukoliko je došlo do „pokretanja“ žučnog kamenca ili njegovih sitnijih delova), za hepatitis (različitog uzroka – virusni, toksični, medikamentni), kod masne jetre, ali i kod veoma teških bolesti kakav je maligni tumor jetre tj hepatocelularni karcinom.
Antitumorski efekat ruse trave, pripisuje se njenim već pomenutim, veoma moćnim biljnim alkaloidima, koji pomažu kako u olakšavanju tegoba i bolova kod obolelih od tumorskih bolesti, tako i u smanjenju umnožavanja ćelija kod benignih tumora i u sprečavanju maligne transformacije prethodno zdravih ćelija kod nastanka karcinoma (tj zloćudnih tumora).
Efekat ruse trave u borbi protiv benignih i malignih bolesti, još uvek je u fazi istraživanja, i u tom smislu, nikada ovu biljku ne treba uzimati „na svoju ruku“ ili kao samostalnu terapiju maligniteta, a bez prethodne konsultacije sa odgovarajućim specijalistima.
Za koja oboljenja i stanja su delotvorni čajevi od ruse trave?
Od davnina se u narodnoj medicini, rusa trava smatra biljkom koja „leči sve bolesti“, a dokaz za to je njen pomenuti sastav i dokazana lekovita svojstva materija koje ova biljka sadrži.
Tako se rosopas koristi:
– kod lečenja opstipacije i pojačavanja crevne perilstatike – čaj od rosopasa,poboljšava varenje hrane, smanjuje nadutost i razmnožavanje „loših“ bakterija u crevima i sprečava nastanak zapaljenskih oboljenja i tumorskih promena na sluznici gastrointestinalnog trakta
– kod lečenja infekcije Trihomonasom kod žena (Trihomonas vaginalis) – bilo da se čaj od rosopasa pije 2 puta dnevno, bilo da se prohlađen koristi za spoljnu upotrebu u vidu „sedećih kupki“
– za lečenje stanja koje je poznato kao kserostomija, a koje predstavlja „suva usta“, koja nastaju u situacijama tj kod nekih oboljenja ili stanja smanjenog lučenja pljuvačke – rosopas pojačava lučenje pljuvačke, tako što stimuliše rad pluvačnih žlezda u usnoj duplji
– za povećanje krvnog pritiska, tako što povećava snagi srčane kontrakcije i ubrzava srčani rad – zato se rusa trava u obliku čaja, ne preporučuje za konzumiranje kod osoba sa povišenim arterijskim krvnim pritiskom
– za oči – rusa trava je najpoznatiji lek za terapiju takozvane sive ili staračke mrene tj koprene (stanja koje nastaje sa godinama života, a posledica je zamućenja sočiva i nastanka katarakte); pored toga, rosopas je korisno sredstvo i za različita oboljenja rožnjače (virusna i bakterijska), za lečenje konjuktivitisa, kao i za terapiju kod problema „suvih očiju“, jer ova biljka podstiče rad suznih žlezda i omogućava stvaranje zaštitnog „suznog filma“ na površini oka.
Kod oboljenja oka, koristi se ili čaj od rosopasa, kojim se oči ispiraju 2-3 puta dnevno, ili se pravi posebna mešavina ruse trave i punomasnog ali obavezno sterilisanog kravljeg mleka.
Takođe, za pomenuta oboljenja oka, a posebno kod postojanja ozbiljnijih stanja, koja su praćena pojavom ožiljaka na rožnjači, može se lako napraviti i prirodna mast od jedne kafene kašičice soka od ruse trave, jednog belanceta od celog jajeta i jedne velike kašike prirodnog bagremovog meda.
Svi pomenuti sastojci se dobro sjedine, a zatim se stave u frižider, i ostave da odstoje do 7 dana, nakon čega se dva puta dnevno – ujutru i uveče, u uglove oba oka, aplikuju male količine masti (otprilike količina koja odgovara veličini zrna pšenice). Mast se upotrebljava najduže 5dana, a sve vreme ju je potrebno držati u frižideru, da bi zadržala konzistenciju i da bi se sprečilo kvarenje nekih od sastojaka na sobnoj temperaturi
-za ciste – na materici, jajnicima ili dojkama, koristi se ili čaj od rosopasa, za piće, za tople obloge ili „sedeće kupke“, ili se pak koriste obloge ili tople kupke od svežih listova rosopasa koji je prokuvan u mleku ili belom vinu.
Recept za pripremu rosopasa u mleku ili belom vinu je veoma jednostavan, a potrebno je pomešati 50 gr svežih listova (ili suvog korena) rosopasa, sa 500 ml mleka ili belog vina, pa staviti kratko na blagu vatru da „pusti jedan ključ“. Nakon toga se mešavina prohladi na sobnoj temperaturi, a zatim i procedi, pa se dobijena tečnost koristi ili za pravljenje obloga ili pak ratblažena sa vodom za ispiranje intimnih delova tela i/ili tople kupke
– za ublažavanje stanja nesanice, depresije i kod neurotičnih stanja – jer kao što je već pomenuto, biljni alkaloid helidonin koji se nalazi u sastavu ruse trave, ima poznat i izražen sedirajući efekat
– za prečišćavanje krvi, lečenje anemija i prevenciju ateroskleroze – čaj od rosopasa je poznat kao sredstvo koje ima sposobnost da ukloni toksine iz krvi, a u čajnoj mešavini sa listom koprive, izrazito je delotvoran kod anemije nastale zbog nedostatka gvožđa; pored toga, čaj od rosopasa, zahvaljujući aktivnom delovanju organskih kiselina koje ova biljka sadrži, smanjuje koncentraciju „lošeg“ holesterola u krvi, čime sprečava nastanak i značajno zaustavlja napredovanje procesa ateroskleroze, i time ublažava ili uklanja njene moguće posledice
– za lečenje infekcija gornjih disajnih puteva, za terapiju oboljenja pluća, kao i kod napada nadražajnog kašlja kod astme i bronhitisa – čaj od rosopasa ima sposobnost da relaksira mišiće bronhija i time olakša tegobe kod astmatičnih napada, i proredi epizode noćnog kašlja sa zacenjivanjem.
U ove svrhe, tj za lečenje respiratornih poremećaja, a naročito za ublažavanje astmatičnih napada, preporučuje se posebna čajna mešavina, koja se može kupiti u biljnim apotekama (a pored rosopasa sadrži i biljke – podbel, petrovac i dimnjaču), a koja se koristi tako što se jedna supena kašika ove biljne mešavine, prelije sa 200 ml ključale vode, i ostavi poklopljena da odstoji oko 30-60 minuta.

Ovako pripremljen čj se nakon ceđenja i hlađenja na sobnoj temperaturi, pije nezaslađen, tri puta dnevno do ublažavanja tegoba.

izvor: gospodarzdravlja.com

 

[Angelus]

Divlja nana biljka – upotreba i lekovita svojstva
Opojnog, osvežavajućeg mirisa koji opušta i umiruje, divlja nana opčinjava neodoljivom aromom, ali i brojnim prednostima za zdravlje. Kada je reč o zdravom životu, ishrani i prirodnom lečenju i prevenciji, začinske i aromatične biljke nalaze se veoma visoko na listi.

Uz voće i povrće puno vitamina, minerala i drugih važnih nutrijenata, biljke poput nane ili metvice upotpunjuju recept za blagostanje.
Nažalost, sveže bilje često je zapostavljeno u ishrani modernog čoveka; ne stižemo da svratimo na pijacu da ga kupimo, nema ga u lokalnoj radnji, nije nam zgodno da ga čuvamo, gajimo i sami beremo i obrađujemo. Nanu najčešće kupujemo kao sušenu i prerađenu u kesicama čaja, no ova biljka ima posebno impresivna svojstva kada se koristi sveža.

• Biljka nana sadrži jedan od najvećih procenata antioksidanasa među svim namirnicama koje konzumiramo;

Nana, odnosno mentha, zapravo predstavlja rod biljnih vrsta koji čini grupa od oko petnaestak do dvadeset različitih biljaka, uključujući nama dobro poznate, bar po nazivu, pepermint i spermint.
Poznata osvežavajuća aroma je karakteristična za mnoge proizvode u kojima se nana upotrebljava kao sastojak, prvenstveno u obliku esencijalnog ulja.
Ulje nane se koristi za proizvodnju paste za zube, žvakaće gume, bombona i proizvoda za negu i lepotu, dok se sami listovi biljke koriste sveži ili sušeni kao dodatak hrani ili za pripremu čaja i sokova.
LEKOVITA DIVLJA NANA
Divlja nana, Mentha longifolia, na engleskom govornom području poznata i kao horsemint ili konjski bosiljak kod nas, rasprostranjena je po Evropi, Africi i Australiji i dugi niz vekova se koristi kao narodni lek za širok spektar tegoba.
Pokazalo se da divlja nana ima antiupalna, antifungalna i antimikrobna svojstva, a smatra se da ispoljava čak i antikancerogenu aktivnost. Ova biljka ima višestruku farmakaološku primenu, te pored svoje fantastične arome nudi i osvežavajuću paletu zdravstvenih prednosti.
Divlja nana je bogata antioksidansima
Divlja nana se od davnina koristi kao preparat tradicionalne i nekonvencionalne medicine. Naučna istraživanja su pokazala da ovaj varijetet ispoljava impresivna antioksidansna svojstva, koja vode mnogim zdravstvenim koristima od upotrebe biljke.

Pokazalo se da se u ekstraktu metanola iz divlje nane mogu registrovati visoka antioksidansna aktivnost i sposobnost za borbu protiv slobodnih radikala, što ovu biljku čini itekako korisnom za naš organizam. Neke od studija su našle da ekstrakt biljke Mentha longifolia štiti naš organizam od opasnog oštećenja ćelija, a visoku antioksidansnu aktivnost pokazalo je bar devet varijeteta iz grupe nana.
Divlja nana je melem za gastrointestinalni sistem
Sve biljke iz grupe mente su hvaljene zbog izuzetnih svojstava u pogledu nege sistema za varenje, a ovaj varijetet nikako nije izuzetak. Divlja nana se naširoko upotrebljava za lečenje tegoba vezanih za gastrointestinalni trakt.

Studije pokazuju da esencijalno ulje ove biljke rešava problem dijareje, te da je ekstrakt biljke dobar za regulaciju poremećaja hiperaktivnih creva, te da ublažava problem spontanog grčenja creva. Divlja nana umiruje stomak i reguliše normalno varenje.
Divlja nana protiv raka
Divlja nana može da pomogne u lečenju i prevenciji raka. Naučne studije koje su se usko bavile proučavanjem antikancerogenog svojstva ove biljke, pokazale su da ona ima sposobnost ispoljavanja brojnih antimutagenih efekata na ćelije sisara.
Jedna studija je uočila da metanolski ekstrakt iz divlje nane i bosiljka ima impresivan citotoksični uticaj na ćelije raka dojke. Metanolski ekstrakt divlje nane takođe ispoljava i antiproliferativne efekte na ćelije raka.
OSTALE PREDNOSTI I UPOTREBA NANE
Biljke iz grupe mente obiluju korisnim sastojcima i veoma su dobre za čovekovu ishranu. Svaka od tih biljaka ima u svom sastavu mentol, ali i druge blagotvorne komponente.
Ovo su osnovne zdravstvene prednosti biljaka iz ovog roda uopšteno. Koristićemo zajednički naziv nana za biljke iz iste grupe, što se odnosi i na divlju nanu.
Alergije – Nana sadrži antioksidansni i antiupalni agens, rozmarinsku kiselinu za koju su istraživanja pokazala da je veoma efikasan prirodni tretman za ublažavanje simptoma sezonskih alergija. Zbog toga je menta odličan prirodni preparat koji može da pomogne ljudima kod kojih su takve tegobe prisutne.
Varenje – Nana podstiče normalan proces varenja. Takođe umiruje stomak u slučaju prisutnih tegoba vezanih za varenjeili neke upale. Šolja čaja od nane veoma efikasno reguliše probavne smetnje i smiruje želudac. Takođe, ulje od nane je izvrstan prirodni preparat koji umiruje mučninu, posebno kod morske bolesti ili tokom leta avionom. Aroma ove biljke aktivira pljuvačne žlezde, koje luče enzime za varenje, čime se i sam probavni trakt podstiče na rad.

• Menta se često servira uz predjelo, kako bi se predupredilo otežano varenje prilikom konzumiranja glavnog obroka;

Glavobolja – Listovi nane, posebno sveži, efikasan su prirodni lek protiv glavobolje i mučnine. Intenzivna i osvežavajuća aroma nane je instant rešenje protiv osećaja mučnine. Dovoljno je da iskoristimo bilo koji proizvod koji sadržii aromu mentola, a najbolje ulje nane, te da ga pomirišemo kada osetimo mučninu. Melemi i balzami na bazi mentola pomažu da se brzo rešimo glavobolje, kada se namažu na čelo i nos.
Respiratorni sistem – Jaka aroma ove biljke pomaže da se efikasno pročiste disajni putevi, grlo, bronhije i pluća, što u velikoj meri olakšava tegobe pacijentima koji imaju neku respiratornu tegobu, posebno one koje su izazvane astmom ili običnom prehladom. Pošto menta hladi i umiruje respiratorne kanale, ona ublažava iritaciju koju izaziva kašalj. Na isti način pomaže opuštanju sistema za disanje kod pacijenata koji imaju astmu. Važno je voditi računa o tome da se ne udiše previše mente, jer to može da izazove suprotan efekat.
Nega kože – Nana je odlična za negu kože. Ulje nane ima antiseptička i antipruritička svosjtva, a sok iz listova je odličan čistač kože. Osim toga, čaj od nane može takođe da se upotrebljava za umivanje i umirivanje kože lica. Pokazalo se da je tretman nanom dobar protiv bubuljica, pa i blažeg oblika akni, te da nana može da se koristi i za tretiranje ujeda insekata, poput onih od komaraca i pčela.
Mršavljenje – Menta je stimulans, tako da pomaže u aktivaciji digestivnih enzima i podstiče metabolizam. Kada metabolizam funkcioniše kako treba, naš organizam efikasno koristi hranljive nutrijente iz hrane, a troši masnoće kao prvi izvor energije. Dodavanje sveže mente u ishrani pomaže da se metabolizam ubrza, da proces varenja funkcioniše kako treba, te da ne dođe do skladištenja masnih naslaga.
Zdravlje usta i zuba – Nana ima prirodno svojstvo da uništava štetne mikrobe i veoma brzo osvežava dah, zbog čega se nalazi u širokoj paleti različitih proizvoda za higijenu i negu usne duplje. Ona sprečava da se bakterije razmnože u unutrašnjosti usta i efikasno čisti zube i jezik. Menta je uobičajen sastojak paste za zube, tečnosti za ispiranje usta, osveživača daha i drugih sredstava u oblasti dentalne i oralne higijene.

• Sveži listovi nane mogu da se žvaću kako bi se na sasvim prirodan način očistila usta i osvežio dah;

DIVLJA NANA U ISHRANI
Ukoliko želite da obogatite svoju ishranu osvežavajućom i veoma korisnom divljom nanom, a podrazumeva se da su svi varijeteti biljke dobrodošli, najbolje bi bilo da koristite sveže listove. Nana se puno koristi u bliskoistočnim jelima, gde se često servira uz jagnjetinu, uz supe i salate, a popularna je u celom svetu.
Osim što možete da je konzumirate kao čaj od sušenog lišća, nanu možete da koristite i na druge načine. Evo nekoliko zanimljivih predloga.

• Sveže listove divlje nane izgnječite i dodajte u limunadu, a po želji zasladite i dodajte kockice leda;
• Dodajte sveže listove u voćnu salatu ili smoothie napitak, od mešavine raznog voća poput jabuka, krušaka, limuna;
• Ubacite par svežih listova nane u testo za domaće kekse, mafine i kolače;

Naravno, uvek možete iskoristiti sveže listove divlje nane ili neke druge sorte iz porodice mente kako biste pripremili umirujuć i osvežavajuć čaj ili sok. Ovo su uobičajeni recepti u našim krajevima. Evo kako da ih pripremite.
Čaj od sveže nane – Usitnjene sveže listove nane prelijte sa 2.d decilitra proključale vode i ostavite da odstoji petnaestak minuta. Čaj procedite i zasladite po želji, najbolje medom. Preporučuje se da se koristi divlja nana, ali je sasvim podobna i bilo koja druga vrsta. Čaj može da se pije više puta dnevno, savetuje se nakon jela.
Sveži sok od nane – Sveži sok od nane možete da napravite tako što ćete nekoliko stabljika nane oprati i samleti u blenderu, pa im dodati ceđeni sok od jednog limuna. Uz malo vode dodati do dve kašike finog prirodnog meda i sve zajedno umiksati u blenderu. Ubaciti par kocikica leda, ponovo izblendirati, pa usuti još vode, oko 0.75 l. Gotov napitak može da se procedi ili direktno posluži bez ceđenja.
Mere opreza
Nemojte da upotrebljavate nanu kao tretman za ublažavanje stomačnih tegoba ako su problemi koje imate izazvani gastroezogafalnim refluksom, jer u tom slučaju nana može da pogorša stanje. Ulje peperminta može da bude otrovno, ako se unese u većim količinama; čisti mentol je toksičan i nije namenjen unutrašnjoj upotrebi. Nemojte stavljati ulje nane na lice malog deteta ili bebe, jer može da izazove spazme koji sprečavaju disanje.

U slučaju prisustva žučnog kamena ili ako je taj problem lečen, savetuje se dodatni oprez. Naravno, u slučaju da uzimate neke lekove, suplemente ili primate drugi vid određene terapije, obavezno se posavetujte sa lekarom o tome da li je u redu da upotrebljavate ekstrakt nane, ulje nane ili drugi preparat koji sadrži mentol.

izvor: gospodarzdravlja.com

 

[Angelus]

Debela koka, čuvarkuća biljka – sadnja, uzgoj, upotreba i lekovitost
Biljka debela koka, poznata i kao čuvarkuća ili sempervivum je evropska baštenska i lekovita biljka. Njen latinski naziv je Sempervivum tectorum, a on svedoči upravo o veoma otpornoj prirodi ove zanimljive biljne vrste.

Sempervivum ili ‘večan’ jeste značenje njenog imena; debeli listovi interesantnog oblika lako opstaju u negostoljubivim područjima i pod ekstremnim klimatskim uslovima. Čuvarkuća se može naći na svakom zemljištu, uključujući sušna, jalova i stenovita područja.
Takođe je otporna i na veoma tople i veoma niske temperaturne uslove. Zbog sposobnosti da raste u gotovo svakom okruženju, čuvarkuća je uobičajen prizor u mnogim baštama i krajevima sveta.
Čuvarkuća ili debela koka je jedna od 40 biljaka roda Sempervivium, koji je rasprostranjen u celom svetu. Ova višegodišnja zimzelena biljka je malenog rasta, tek 15 do 20 cm visine, a odlikuje se širokim, debeljuškastim listovima, obima od oko 3 inča. Tokom letnjih meseci, biljka cveta zbijenim crvenkastim do ljubičastim cvetovima.
Od drevnih vremena, čuvarkuća je bila poznata po svojim lekovitim svojstvima, o kojima ćemo govoriti u nastavku. Rimljani su je smatrali ‘ljubavnom’ biljkom i držali je na okviru prozora. Međutim, čuvarkuća nije cenjena samo zbog svojih dekorativnih i medicinskih svojstava, već su joj se pripisivale i razne druge moći.

• Smatralo se da sempervivum čuva kuću vlasnika od zlih duhova, crne magije i čini, udara groma i vatre, a Stari Rimljani su je smatrali biljkom ljubavi i čuvali na svojim prozorima;

Čak i u moderno doba, vrlo često ćete videti čuvarkuću na nečijem balkonu, terasi, na prozorskom simsu, na krovu ili u dvorištu. Čudesna svojstva pripisivana biljci sempervivum, kao i njene karakteristike, zaslužni su za različita imena pod kojima je poznata širom sveta.
Čuvarukća se još naziva i debela koka, a sličan naziv na engleskom govornom području je hens and chicks. Neka od imena su odraz verovanja da ova biljka čuva od vremenskih nepogoda, pa se zove i Jupiterova brada, po moćnom rimskom božanstvu koje upravlja gromovima, Jupiteru.

• Naziv debela koka potiče od načina na koji ova biljka raste, odnosno njenoj tendenciji da se širi u obliku rozete i proizvodi puno malih biljčica oko sobe, to jest, svojih ‘pilića’;

UZGOJ DEBELE KOKE
Biljka debela koka se lako uzgaja i održava, zahvaljujući svojoj otpornoj prirodi, a lako je dostupna u velikom broju rasadnika. Čuvarkuću ćete najverovatnije naći na lokalnoj pijaci i ova čudesna dugovečna biljčica uopšte nije skupa.
Možete da posadite samu biljku, kao i da koristite seme za sadnju. Čuvarkuća zahteva dosta sunca i dobro drenirano zemljište; nije joj potrebno bogato i plodno zemljište, kao ni puno vode.
Ova biljka pripada rodu koji je generalno naviknut na uslove sa malo vode. Takođe, ne treba joj ni puno zemljišta, čuvarkuće sasvim dobro uspevaju i na kamenitom tlu.

Uzgoj iz izdanaka – Zanimljiv način za razmnožavanje čuvarkuće je sadnja izdanaka, takozvanih ‘pilića’. Potrebno je nežno odvojiti izdanke od biljke matice i postaviti ih na drugu lokaciju, a oni će se razviti u nove biljčice. Idealna temperatura za rast debele koke je između 18 i 24 stepena Celzijusa, dok u ekstremnim uslovima u oba smera skale, biljka ulazi u fazu sna i prestaje da raste. Ako se drži u saksiji, preporučuje se uzgoj u mešavini za kaktuse i sukulente, a biljkama u saksiji obično treba dodatno obogaćivanje zemljišta. Preporučuje se rastvor tečnog fertilizatora.
Uzgoj iz semena – Ukoliko želite da sadite čuvarkuću iz semena, možete da odaberete različite varijetete. Semena se seju u mešavinu za kaktuse i zemljište treba da bude ravnomerno i blago vlažno. Tako se drže u toploj prostoriji sve dok se proklijaju. Kada proklijaju, prostor oko biljaka se posipa šljunokom kako bi se održala vlaga zemljišta. Izdanci se vlaže svakih nekoliko dana i čuvaju se pored prozora izloženog jakom suncu. Kada dostignu oko 2.5 cm u prečniku mogu da se presade na željenu lokaciju.
Nega
Debela koka, čuvarkuća, odnosno sempervivum, ne zahteva puno posla. Kao što i sam njen originalni naziv kaže, ovo je dugovečna i otporna biljka. Naravno, ona nije zaista besmrtna, ali će nekoliko godina uspevati bez puno ulaganja. Nakon četiri do šest godina, biljka ‘majka’ umire i treba da se ukloni, ali njeni ‘pilići’ nastavljaju da se razvijaju.
Biljka takođe cveta kada je odrasla, a precvetale cvetove treba uklanjati. U suštini, većina varijeteta je otporna na ekstremne klimatske uslove, pa i na velike mrazeve. Ipak, ako se odlučite za nežniji varijetet, presadite ga u saksiju i zimi čuvajte unutra. Preporučuje se da se biljičice odvajaju od glavne biljke na minimum svake dve godine, kako bi se sprečilo nagomilavanje u jednom prostoru. Osim toga, nije potrebna neka preterana briga u smislu fertilizacije i obrade zemlje.
Cena biljke debela koka i gde je možete kupiti
Biljku možete da kupite u rasadniku, cvećari ili na pijaci, kao i da je poručite preko interneta. Cene neznatno variraju, u zavisnosti od varijeteta biljke, njene starosti, veličine i samog prodavca, ali se uglavnom kreću u vrednosti od oko 100-300 dinara za jednu biljku.
Paket od 50 semenki se moće kupiti po ceni od oko 100 dinara. Ova dekorativna, lekovita i praktična biljka nije nimalo skupa, lako se gaji i neguje, a donosi puno radosti. Izgledaće jako lepu u kući ili bašti, a može da se koristi i kao efikasan prirodni lek.

LEKOVITOST BILJKE DEBELA KOKA
Čuvarkuća se i dan danas koristi zbog svojih čudesnih lekovitih svojstava i smatra se da je izuzetno efikasan prirodni preparat, zbog jedinstvene hemijske kompozicije same biljke. Čuvarkuća sadrži jabučnu kiselinu, mravlju kiselinu, tanine i kalcijum malat, kao i male koncentracija rezina.
Ove komponente biljci daju antiupalna, antiseptička i diuretička svojstva. Iako nema dovoljno naučnih podataka o efektivnosti čuvarkuće, ova biljka se često koristi za rešavanje različitih zdravstvenih problema; koristi se protiv hemoroida, za lečenje infekcija urinarnog trakta i cista, za želudac i lečenje kolitisa.
Takođe se primenjuje u tretiranju različitih problema vezanih za kožu, za otok, za kurje oko, za tretiranje osipa, posekotina, čireva u ustima i drugih tegoba.

• Najuobičajeniji način za lekovitu upotrebu sempervivuma je u obliku soka ili čaja, a za tretman pojedinih stanja se rado kombinuje sa medom. U zavisnosti od oboljenja ili stanja koje se tretira, koristi se i oralno i topikalno;

Smatra se da je ova biljka veoma korisna u lečenju raznih zdravstvenih tegoba i stanja. Navodimo za šta se najčešće koristi i koje su njene osnovne lekovite i zdravstvene prednosti. U nastavku govorimo o upotrebi u lekovite svrhe.

• Efikasna je protiv infekcija ušiju;
• Sprečava dijareju;
• Pomaže u lečenju upala mokraćnog sistema;
• Rešava tegobe digestivnog trakta, poput grčeva, nadimanja i zatvora;
• Efikasna je protiv hemoroida;
• Pomaže u tretiranju cista, fibroida i bradavica;
• Ublažava opekotine, koristi se za otok, ujede insekata i smirivanje osipa;

LEKOVITA UPOTREBA ĆUVARKUĆE
Ovu interesantnu, korisnu i čudesnu biljku za koju se veruje da naše domove čuva od nečistih sila i donosi nam blagostanje, možemo da koristimo na više načina, kako bismo iskoristili njen bogati sastav i ublaćili pojedine zdravstvene tegobe ili stanja.
Čaj od debele koke – Ovaj čaj se priprema lako i koristi se kao lek za različite probleme. Može da se pije ili da se koristi za topikalnu aplikaciju za rešavanje problema sa kožom ili lečenje sitnih povreda. Da bi prednosti čuvarkuće bile maksimalno iskorišćene, preporučuje se da se upotrebljavaju što svežiji listovi biljke. Sve što vam je potrebno za ovaj lekoviti čaj je nekoliko svežih listova čuvarkuće i malo vruće vode. Evo koji su koraci pripreme.

• Iseckati listove biljke na sitne, fine komadiće;
• Staviti listove u čajnik i preliti sa 250 ml vode;
• Pustiti da prokuljča i ostaviti da krčka još desetak do petnaest minuta;
• Procediti i ostaviti čaj da se hladi;

Čaj od čuvarkuće ima umirujuća svojstva i posebno nežno deluje na stomak, pa je posebno dobar za osobe koje pate od nadimanja i grčeva u stomaku, problema vezanih za mokraćni sistem, kao i za žene koje pate od jako teških i bolnih menstruacija. Čaj se konzumira uz obrok, po četvrt šolje, ukupno tri do četiri puta na dan.
Čuvarkuća i med – Smatra se da se zdravstvene prednosti ove biljke još bolje ispoljavaju u kombinaciji sa medom. Ova kombinacija je posebno dobra za prirodno jačanje imuniteta, protiv fibroida, cista, lošeg varenja, zatvora i raznih drugih neugodnosti vezanih za zdravlje stomaka. Veoma se lako priprema i jednostavno upotrebljava. Preporučuje se da se nabavi što kvalitetniji domaći med, a smatra se da je manuka med posebno dobra opcija. Evo šta je potrebno i kako se pravi ova mešavina.

• 300 gr svežih listova biljke
• 500 gr kvalitetnog meda

Iseckati listove veoma sitno ili ih izgnječiti, pa dodati med i sve umešati. Kada se dobije fina smesa, staviti je u teglu, pokriti i dobro zatvoriti, te teglu držati u frižideru. Po kašika ove čudesne mešavine svakog jutra, pola sata pre obroka, može da učini čuda za vaš imunitet. Osim što pomaže u ublažavanju pomenutih problema, kombinacija čuvarkuće i meda podstiče detoksikaciju i eliminaciju toksina i štetnih materija iz tela.
Protiv hemoroida – Konzumacija ove biljke ili čaja od čuvarkuće se smatraju efikasnim načinom za borbu protiv neprijatnih hemoroida. Druga opcija je da se čuvarkuća koristi kao prirodno sredstvo za tretiranje pogođenog dela tela. Evo kako se priprema ovaj melem i šta je potrebno.

• Dva sveža lista čuvarkuće fino iseckati;
• Pomešati listove sa srazmernom količinom maslinovog ulja;
• Upotrebiti blazinicu, pamučnu vatu ili slično i mešavinom premazati pogođenu regiju;
• Praktikovati ovaj metod nekoliko puta dnevno, sve do poboljšanja stanja;

Protiv infekcija ušiju – Jedan od tradicionalnih načina za upotrebu čuvarkuće jeste primena protiv infekcija ušiju. Mnogi ljudi se i dan danas uzdaju u čudesna svojstva biljke debela koka u pomenutoj situaciji. Evo kako se koristi za lečenje ušiju.

• Iscediti sok iz svežeg lista čuvarkuće i ukapati u bolesno uvo;
• Okrenuti glavu na stranu, tako da je pogođeno uvo gore i držati tako par minuta;

Mere opreza
Kod upotrebe biljnih preparata i prirodnih sastojaka uvek treba biti oprezan, bez obzira na način primene, te biljka debela koka, čuvarkuća, nije nikakav izuzetak. Nema podataka o tome da upotreba ove biljke izaziva bilo kakve neželjene efekte, ali nedovoljno informacija ne znači da oni nisu mogući.

Savetuje se da žene koje doje i trudnice ne treba da koriste biljku za lečenje, kako ne bi došlo do nekih neželjenih posledica. Maloj deci takođe ne treba davati čuvarkuću. Nema podataka o tome da čuvarkuća reaguje drugačije uz prisustvo lekova; za svaki slučaj se posavetujte sa lekarom, ukoliko primate neku terapiju ili uzimate određene preparate, suplemente, vitamine i slično.

izvor: gospodarzdravlja.com