Osnovne eticke norme zdravstvenih radnika
U svim pomenutim etickim normativima u prvi plan se isticu osnovne eticke norme:
* HUMANIZAM: Heroizam, rizik po sopstveno zdravlje, potcinjavanje sopstvene savesti.
* SKROMNOST: Znanje i veština prikazivati pred sebi ravnima. "Konzilijum je mesto za nadmetanje u znanju i
rezonovanju".
* ODNOSI: "Stariji pomaže mladem, mladi poštuje starijeg".
* UREDNOST: Spoljašnji izgled i privatni život da ne umanjuju dostojanstvo.
* TAJNA: "Poverena uhu, zatecena ocima, naslucena umom". Sve u vezi sa bolesnikom, od imena do dijagnoze je tajna.
* JAVNA SLUŽBA: Zdravstveni radnik je javni radnik, jer odmerava bolovanja, procenjuje radnu sposobnost, daje
predlog za invalidske komisije, ucestvuje u trošenju zajednickih dobara.
* NAGRADA: "Od korisnih umenja ni jedno ne pruža takvu pomoc kao lecenje. Ono pomaže onda kada nikakvo
bogatstvo ni moc ne mogu više koristiti. Steci slavu i ugled kod ljudi do u daleka vremena. Uspomena na dobro delo je
vrednija od materijalne dobiti".
Ovo su govorili obdareni mudrošcu. Ima li vece nagrade?
Osnovna nacela etike zdravstvenih radnika zapisana su u: Hipokratovoj zakletvi, Ženevskoj formulaciji Hipokratove
zakletve, Internacionalnom kodeksu medicinske etike i Kodeksu zdravstvenih radnika Federativne Republike Jugoslavije.
Koliko mogu da se poštuju ta nacela s obzirom na sve promene u našem društvu? U vezi sa tim mnoga su pitanja:
* Kako su promene u našem društvu uticale i uticu na poštovanje osnovnih nacela medicinske etike?
* Koliko su drasticni prekidi u kontinuitetu uticali na identitet?
* Da li su medicinska istraživanja dobro definisana i uvek pod kontrolom zdravstvenih radnika?
* Koliki je tu uticaj proizvodaca i da li su oni obuhvaceni zakletvom zdravstvenih radnika?
* Svrsishodnost nekih dijagnostickih postupaka s obzirom na agresivnost i mogucnost štetnih posledica, od unošenja
infekcije do zracenja / endoskopske metode, vaskulografije, biopsije i druge slicne procedure /?
* Sigurnost primene bioloških preparata, s obzirom da svi nismo u mogucnosti da koristimo najsigurnije metode testiranja
na kontaminiranost?
* Odgovornost lekara pri prognoziranju, narocito kod bolesnika kog kojih su radene napred pomenute intervencije?
* U svakodnevnom radu lekari obavljaju raznovrsne ekspertize: ocena radne sposobnosti, bolovanje, invalidnost, telesna
oštecenja, nadoknada po raznim osiguranjima, sudska veštacenja i dr.
Kako uskladiti te poslove i placanje, legalno i ilegalno:
* Da li treba leciti "uobraženog bolesnika" i kada ce privatni lekar biti siguran da ga leci "što mu placa ili što treba"?
* Kakav odnos treba da ima lekar prema dijagnostickim nalazima i saznanjima koja donosi sam pacijent, što je sve cešci slucaj?
* Mnoga su još pitanja na koja nema odgovora u medicinskim kodeksima. Da li su dovoljne samo osnovne eticke norme?
Imajuci sve navedeno u vidu, namece se potreba izrade novog kodeksa zdravstvenih radnika Jugoslavije, u kojem treba dati odgovore na postavljena i druga pitanja.
Dodato posle 8 Sati 46 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
O novim tehnikama i tehnologijama u srpskoj medicini se zna vrlo malo
zato nesrecni lekari neznaju sta rade, cim je neka bolest kompleksnija gube glavu
Medicinska edukacija se doskora mogla svesti na pregršt mnemotehničkih formula u oblasti bazičnih nauka i iskustava u kliničkim disciplinama sa kulminacijom na ispitu kao nedovršenom ritualu koji inicira učenika u sferu onih koji znaju. Zatim slede godine praktičnog rada sa nasumičnim trenucima prosvetljenja i kontakta sa novostima tokom listanja nekog žurnala, postdiplomskog kursa ili stručnog sastanka. Sve to, po staroj teoriji učenja, spada u prvi rad znanja – poznavanje same činjenice (knowing the fact itself), a stvarnost traži od nas da prihvatimo i drugi red znanja – znanje gde i kako naći potrebnu informaciju.
Tradicionalni statički koncept medicinskog obrazovanja trebalo bi da se promeni u dinamički. Pasivni doktor koga treba nasilno edukovati postaje kreativni lekar koji se fokusira prema problemu koji želi da rešava u praksi (self directed). Istovremeno, medicina ugrađuje svoj deo elektronske revolucije.
Ekspanzivni razvoj biomedicinskih nauka doveo je svakog lekara u situaciju da sa zakašnjenjem dobija informacije o poslednjim medicinskim dostignućima i primenjuje u lečenju relativno zastarelu tehniku – znači, greši. Kontinuirana medicinska edukacija (CME) bi trebalo da smanji ovo neminovno kašnjenje [1-5]. U mnogim zemljama kontinuirana edukacija je strukturirana i obavezna, ali stimuliše slobodan izbor problema i aktivnosti u usavršavanju kao novi kulturni model. Kontinuirana medicinska edukacija nije učenje programiranih instrukcija, već unapređenje u ličnom procesu promene
Dodato posle 25 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Pogledajte koliko je kompleksan komunikacija u mozgu naucite nesto neznalice:
YouTube - NEURONS AND NEURO-TRANSMITTERS
Dodato posle 3 Sati 8 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Najstrašnija kazna krivičnog zakona
Eutanazija je skroz nepotrebna i negativna. Kad bi se ma u kom slučaju upotrebila, morala bi biti osuđena najstrašnijom kaznom krivičnog zakona. Lekari je više ne upotrebljavaju. Ali - kao što smo rekli - svaka medalja ima svoje lice i naličje. Ranije, kad se eutanazija upotrebljavala od lekara, na zahtev bolesnika, takozvana „iz samilosti“, bez obzira da li je bila primenjivana na zahtev lični bolesnika - širio se gubitak vere u lekare. A tada zbogom medicino! Iz toga su proizlazile razne
pričice i anegdote. Osim Molijera, kružila je, na primer, i ova stara šaljiva pričica: „U jednom starom francuskom selu njegov lekar se najednom razboleo i zamolio je svoju suprugu da mu pozove svoga kolegu iz obližnjeg sela, da ga pregleda; isti je hitno došao i posle pregleda propisao mu je odgovarajuće lekove. Po njegovom odlasku, bolesni lekar je opet zamolio suprugu da mu iz apoteke donese lekove.
Kad se supruga vratila sa lekovima, on ih je jednostavno bacio kroz otvoren prozor.
Zaprepašćena supruga zapitala ga je:
- Zašto si onda zvao lekara?
-Treba i on da živi - odgovorio je.
- Dobro, zašto si kupio lekove?
- Treba i apotekar da živi.
- A zašto si bacio lekove?
- Ta i ja trebam da živim!
Dodato posle 4 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
To su bile - iako šaljive - razne pričice, koje ta velika, integralna nauka medicina, strogo humana, nije zaslužila, koja je učinila čovečanstvu neizbrisiva, nezaboravna spasenja, i stalno ih čini sve dalje sa njihovim nesebičnim pronalascima, često po njih same opasnim. I pojedinačno izvršavanje eutanazije, koje su takvi bolesnici tražili baš od samih lekara - može se zamisliti, kakva je to bila velika duševna borba u njima, mada su verovali da je u takvim situacijama to moralo biti, (što mi lično ne odobravamo). Istovremeno takvim činom bili su u sukobu i sa neželjenom izdajom medicine. Jer prilikom njihove promocije, koja se vrši i dandanji, lekari polažu zakletvu, koja glasi: „Kunem se da nikad neću nikome, makar me on i molio, dati sredstvo koje donosi smrt, niti takav savet...“ A osnovni medicinski zakon pri lečenju glasi: „Primum non nocere!“ (Pre svega ne škoditi!). A od škoditi do
eutanazije jeste ogroman jaz. Ali ljudska zahvalnost je retka stvar, koju u svakom slučaju lekari najmanje traže. Što se tiče razloga da bi ma koji lekar mogao da izvrši zloupotrebu eutanazije u izvesnoj zločinačkoj nameri, smatram da bi takav lekar bio čudovište. Zato se toga ne bi trebalo bojati. Ali ako bi neko izvršio takav zločin iz tzv. humanih razloga, „iz samilosti“, kako je ranije bilo nazivano, takav razlog ne može danas postojati iz razloga gore navedenih. Bez obzira na ma kakav motiv, svaka eutanazija ne može, pogotovu danas, biti opravdana i mora podleći najstrožoj kazni Krivičnog zakona.
Dodato posle 8 Sati 58 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Najviše zameram većini lekara sa kojima sam imao posla nedostatak širine posmatranja života i u njegovim okvirima-zdravlja i bolesti. Skučenost je prepreka za svaki posao. Zdravlje i lečenje bolesti podležu prirodnim zakonima i harmoniji koja je za ljude još uvek misterija. U okviru te misterije, pojavljuje se savremeni lekar i ponaša se kao da je pao sa druge planete, kao da sam nema organizam,
telo i u njemu organe. Da ne govorim o životnoj energiji, svesti, osećanjima i ostalim tričarijama koje nas čine ljudima. Pacijenta posmatra kao neživu prirodu na kojoj on treba da primeni ono što je naučio. Negira sve što nije pročitao i što mu profesori nisu rekli. Logika? Nema je analiticko razumno razmatranje ne postoji, komunikacia sa kolegama slaba, izmisljane nemogucih nemogucih scenarija,
napustanje pacijenata, ne preduzimanje adekvatnih intervencija, bezanje od istine u tajnu, zloupotreva zakonskih regulativa, previse visoko misljenje o sebi, zlouporeba pacijentovog loseg stanja, nepostovanje kolega iz profesije, nepoznavanje dejstva lekova na biohemiju pacijenta. Nepoznavanje novih tehnologija, beskrupulozne lazi, zloupotreba plemenite profesije, neverovatan nemoral.
Zasticivanje nesavesnih kolega po svaku cenu, skrivanje prljavog vesa od javnosti. Povratne sprege (feedback) lekari-ministarstvo, lekari-komora, lekari-sld, odbijanje bilo kakve komunikacije sa porodicom bolesnika. Organizacija neverovatno slicna u organizacionom smislu mafiji.
Jedino resenje je rusenje ove farse zvane “moderna medicina” , osavremenjivanje i obrazovanje doktora na pravi nacin nacin, jer je neverovatna glupost da u XXI veku ljudi zive u strasnim zabludama i sto je najgore da misle da je to istina. Ne kažem da su svi lekari takvi, ali je to neki trend koji preovladava u velikom delu zdravstva,
sto je najgore kod SLD, ministarstva, sindikata.
Uz uvažavanje ove plemenite profesije diskredituju sebe i divni plemeniti lekari koji ne preduzimaju nista i na taj nacin prikrivaju neverovatne neznalice i ubice neznanjem. Gospodo svi cemo jednoga dana umreti, svako ce nositi svoj krst zato se preispitajte idite na psihoanalizu, ako imate kod koga. Stvar je samo u odluci i medicina ce postati nova i savremena, ima dosta znanja u svetu, samo treba u sebi pobediti zablude. Gospodo “strucnjaci” razmislite malo, pa gde vam je EGO kreativni um zar je moguce da vama vladaju zabljude??? Ubijate ljude, zene decu, pa onda bezite u iracioalnu tajnu SRAM VAS BILO.
U ovom slucaju ne pomazu zakletve, pomaze ucenje i znanje, bolest se ne pobedjuje zabludama, i srcem vec velikim radom i ogromnim znanjem.
U SUPROTNOM SLUCAJU CEMO SVI IZUMRETI ZASTO? ZBOG VASIH ZABLUDA I
NEZNANJA. PREKINITE SA FILOZOFIRANJEM NENAUCNE MEDICINE USKORO
CETE UCITI NAUCNU MEDICINU SVE CE PRECI NA MATEMATIKU I INFORMATIKU,
ZATO STO JE COVEK SAMOUCECI ORGANSKI ROBOT, A TO JE CISTA NAUKA, A NE
NEVEROVATNO LUPETANJE STATISIKE I RACUNA VEROVATNOCE, NA TAJ NACIN
VASA MEDICINA POSTAJE SAMO IGRA NA SRECU KAO STO JE LOTO, BINGO ITD.
SVODI SE NA VEROVATNOCU ILI CE ZIVETI ILI CE UMRETI UVEK JE 50% 50%
(KAKO KAZU; POLA-POLA) I ONDA NIKO NIJE KRIV.
U svim pomenutim etickim normativima u prvi plan se isticu osnovne eticke norme:
* HUMANIZAM: Heroizam, rizik po sopstveno zdravlje, potcinjavanje sopstvene savesti.
* SKROMNOST: Znanje i veština prikazivati pred sebi ravnima. "Konzilijum je mesto za nadmetanje u znanju i
rezonovanju".
* ODNOSI: "Stariji pomaže mladem, mladi poštuje starijeg".
* UREDNOST: Spoljašnji izgled i privatni život da ne umanjuju dostojanstvo.
* TAJNA: "Poverena uhu, zatecena ocima, naslucena umom". Sve u vezi sa bolesnikom, od imena do dijagnoze je tajna.
* JAVNA SLUŽBA: Zdravstveni radnik je javni radnik, jer odmerava bolovanja, procenjuje radnu sposobnost, daje
predlog za invalidske komisije, ucestvuje u trošenju zajednickih dobara.
* NAGRADA: "Od korisnih umenja ni jedno ne pruža takvu pomoc kao lecenje. Ono pomaže onda kada nikakvo
bogatstvo ni moc ne mogu više koristiti. Steci slavu i ugled kod ljudi do u daleka vremena. Uspomena na dobro delo je
vrednija od materijalne dobiti".
Ovo su govorili obdareni mudrošcu. Ima li vece nagrade?
Osnovna nacela etike zdravstvenih radnika zapisana su u: Hipokratovoj zakletvi, Ženevskoj formulaciji Hipokratove
zakletve, Internacionalnom kodeksu medicinske etike i Kodeksu zdravstvenih radnika Federativne Republike Jugoslavije.
Koliko mogu da se poštuju ta nacela s obzirom na sve promene u našem društvu? U vezi sa tim mnoga su pitanja:
* Kako su promene u našem društvu uticale i uticu na poštovanje osnovnih nacela medicinske etike?
* Koliko su drasticni prekidi u kontinuitetu uticali na identitet?
* Da li su medicinska istraživanja dobro definisana i uvek pod kontrolom zdravstvenih radnika?
* Koliki je tu uticaj proizvodaca i da li su oni obuhvaceni zakletvom zdravstvenih radnika?
* Svrsishodnost nekih dijagnostickih postupaka s obzirom na agresivnost i mogucnost štetnih posledica, od unošenja
infekcije do zracenja / endoskopske metode, vaskulografije, biopsije i druge slicne procedure /?
* Sigurnost primene bioloških preparata, s obzirom da svi nismo u mogucnosti da koristimo najsigurnije metode testiranja
na kontaminiranost?
* Odgovornost lekara pri prognoziranju, narocito kod bolesnika kog kojih su radene napred pomenute intervencije?
* U svakodnevnom radu lekari obavljaju raznovrsne ekspertize: ocena radne sposobnosti, bolovanje, invalidnost, telesna
oštecenja, nadoknada po raznim osiguranjima, sudska veštacenja i dr.
Kako uskladiti te poslove i placanje, legalno i ilegalno:
* Da li treba leciti "uobraženog bolesnika" i kada ce privatni lekar biti siguran da ga leci "što mu placa ili što treba"?
* Kakav odnos treba da ima lekar prema dijagnostickim nalazima i saznanjima koja donosi sam pacijent, što je sve cešci slucaj?
* Mnoga su još pitanja na koja nema odgovora u medicinskim kodeksima. Da li su dovoljne samo osnovne eticke norme?
Imajuci sve navedeno u vidu, namece se potreba izrade novog kodeksa zdravstvenih radnika Jugoslavije, u kojem treba dati odgovore na postavljena i druga pitanja.
Dodato posle 8 Sati 46 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
O novim tehnikama i tehnologijama u srpskoj medicini se zna vrlo malo
zato nesrecni lekari neznaju sta rade, cim je neka bolest kompleksnija gube glavu
Medicinska edukacija se doskora mogla svesti na pregršt mnemotehničkih formula u oblasti bazičnih nauka i iskustava u kliničkim disciplinama sa kulminacijom na ispitu kao nedovršenom ritualu koji inicira učenika u sferu onih koji znaju. Zatim slede godine praktičnog rada sa nasumičnim trenucima prosvetljenja i kontakta sa novostima tokom listanja nekog žurnala, postdiplomskog kursa ili stručnog sastanka. Sve to, po staroj teoriji učenja, spada u prvi rad znanja – poznavanje same činjenice (knowing the fact itself), a stvarnost traži od nas da prihvatimo i drugi red znanja – znanje gde i kako naći potrebnu informaciju.
Tradicionalni statički koncept medicinskog obrazovanja trebalo bi da se promeni u dinamički. Pasivni doktor koga treba nasilno edukovati postaje kreativni lekar koji se fokusira prema problemu koji želi da rešava u praksi (self directed). Istovremeno, medicina ugrađuje svoj deo elektronske revolucije.
Ekspanzivni razvoj biomedicinskih nauka doveo je svakog lekara u situaciju da sa zakašnjenjem dobija informacije o poslednjim medicinskim dostignućima i primenjuje u lečenju relativno zastarelu tehniku – znači, greši. Kontinuirana medicinska edukacija (CME) bi trebalo da smanji ovo neminovno kašnjenje [1-5]. U mnogim zemljama kontinuirana edukacija je strukturirana i obavezna, ali stimuliše slobodan izbor problema i aktivnosti u usavršavanju kao novi kulturni model. Kontinuirana medicinska edukacija nije učenje programiranih instrukcija, već unapređenje u ličnom procesu promene
Dodato posle 25 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Pogledajte koliko je kompleksan komunikacija u mozgu naucite nesto neznalice:
YouTube - NEURONS AND NEURO-TRANSMITTERS
Dodato posle 3 Sati 8 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Najstrašnija kazna krivičnog zakona
Eutanazija je skroz nepotrebna i negativna. Kad bi se ma u kom slučaju upotrebila, morala bi biti osuđena najstrašnijom kaznom krivičnog zakona. Lekari je više ne upotrebljavaju. Ali - kao što smo rekli - svaka medalja ima svoje lice i naličje. Ranije, kad se eutanazija upotrebljavala od lekara, na zahtev bolesnika, takozvana „iz samilosti“, bez obzira da li je bila primenjivana na zahtev lični bolesnika - širio se gubitak vere u lekare. A tada zbogom medicino! Iz toga su proizlazile razne
pričice i anegdote. Osim Molijera, kružila je, na primer, i ova stara šaljiva pričica: „U jednom starom francuskom selu njegov lekar se najednom razboleo i zamolio je svoju suprugu da mu pozove svoga kolegu iz obližnjeg sela, da ga pregleda; isti je hitno došao i posle pregleda propisao mu je odgovarajuće lekove. Po njegovom odlasku, bolesni lekar je opet zamolio suprugu da mu iz apoteke donese lekove.
Kad se supruga vratila sa lekovima, on ih je jednostavno bacio kroz otvoren prozor.
Zaprepašćena supruga zapitala ga je:
- Zašto si onda zvao lekara?
-Treba i on da živi - odgovorio je.
- Dobro, zašto si kupio lekove?
- Treba i apotekar da živi.
- A zašto si bacio lekove?
- Ta i ja trebam da živim!
Dodato posle 4 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
To su bile - iako šaljive - razne pričice, koje ta velika, integralna nauka medicina, strogo humana, nije zaslužila, koja je učinila čovečanstvu neizbrisiva, nezaboravna spasenja, i stalno ih čini sve dalje sa njihovim nesebičnim pronalascima, često po njih same opasnim. I pojedinačno izvršavanje eutanazije, koje su takvi bolesnici tražili baš od samih lekara - može se zamisliti, kakva je to bila velika duševna borba u njima, mada su verovali da je u takvim situacijama to moralo biti, (što mi lično ne odobravamo). Istovremeno takvim činom bili su u sukobu i sa neželjenom izdajom medicine. Jer prilikom njihove promocije, koja se vrši i dandanji, lekari polažu zakletvu, koja glasi: „Kunem se da nikad neću nikome, makar me on i molio, dati sredstvo koje donosi smrt, niti takav savet...“ A osnovni medicinski zakon pri lečenju glasi: „Primum non nocere!“ (Pre svega ne škoditi!). A od škoditi do
eutanazije jeste ogroman jaz. Ali ljudska zahvalnost je retka stvar, koju u svakom slučaju lekari najmanje traže. Što se tiče razloga da bi ma koji lekar mogao da izvrši zloupotrebu eutanazije u izvesnoj zločinačkoj nameri, smatram da bi takav lekar bio čudovište. Zato se toga ne bi trebalo bojati. Ali ako bi neko izvršio takav zločin iz tzv. humanih razloga, „iz samilosti“, kako je ranije bilo nazivano, takav razlog ne može danas postojati iz razloga gore navedenih. Bez obzira na ma kakav motiv, svaka eutanazija ne može, pogotovu danas, biti opravdana i mora podleći najstrožoj kazni Krivičnog zakona.
Dodato posle 8 Sati 58 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Najviše zameram većini lekara sa kojima sam imao posla nedostatak širine posmatranja života i u njegovim okvirima-zdravlja i bolesti. Skučenost je prepreka za svaki posao. Zdravlje i lečenje bolesti podležu prirodnim zakonima i harmoniji koja je za ljude još uvek misterija. U okviru te misterije, pojavljuje se savremeni lekar i ponaša se kao da je pao sa druge planete, kao da sam nema organizam,
telo i u njemu organe. Da ne govorim o životnoj energiji, svesti, osećanjima i ostalim tričarijama koje nas čine ljudima. Pacijenta posmatra kao neživu prirodu na kojoj on treba da primeni ono što je naučio. Negira sve što nije pročitao i što mu profesori nisu rekli. Logika? Nema je analiticko razumno razmatranje ne postoji, komunikacia sa kolegama slaba, izmisljane nemogucih nemogucih scenarija,
napustanje pacijenata, ne preduzimanje adekvatnih intervencija, bezanje od istine u tajnu, zloupotreva zakonskih regulativa, previse visoko misljenje o sebi, zlouporeba pacijentovog loseg stanja, nepostovanje kolega iz profesije, nepoznavanje dejstva lekova na biohemiju pacijenta. Nepoznavanje novih tehnologija, beskrupulozne lazi, zloupotreba plemenite profesije, neverovatan nemoral.
Zasticivanje nesavesnih kolega po svaku cenu, skrivanje prljavog vesa od javnosti. Povratne sprege (feedback) lekari-ministarstvo, lekari-komora, lekari-sld, odbijanje bilo kakve komunikacije sa porodicom bolesnika. Organizacija neverovatno slicna u organizacionom smislu mafiji.
Jedino resenje je rusenje ove farse zvane “moderna medicina” , osavremenjivanje i obrazovanje doktora na pravi nacin nacin, jer je neverovatna glupost da u XXI veku ljudi zive u strasnim zabludama i sto je najgore da misle da je to istina. Ne kažem da su svi lekari takvi, ali je to neki trend koji preovladava u velikom delu zdravstva,
sto je najgore kod SLD, ministarstva, sindikata.
Uz uvažavanje ove plemenite profesije diskredituju sebe i divni plemeniti lekari koji ne preduzimaju nista i na taj nacin prikrivaju neverovatne neznalice i ubice neznanjem. Gospodo svi cemo jednoga dana umreti, svako ce nositi svoj krst zato se preispitajte idite na psihoanalizu, ako imate kod koga. Stvar je samo u odluci i medicina ce postati nova i savremena, ima dosta znanja u svetu, samo treba u sebi pobediti zablude. Gospodo “strucnjaci” razmislite malo, pa gde vam je EGO kreativni um zar je moguce da vama vladaju zabljude??? Ubijate ljude, zene decu, pa onda bezite u iracioalnu tajnu SRAM VAS BILO.
U ovom slucaju ne pomazu zakletve, pomaze ucenje i znanje, bolest se ne pobedjuje zabludama, i srcem vec velikim radom i ogromnim znanjem.
U SUPROTNOM SLUCAJU CEMO SVI IZUMRETI ZASTO? ZBOG VASIH ZABLUDA I
NEZNANJA. PREKINITE SA FILOZOFIRANJEM NENAUCNE MEDICINE USKORO
CETE UCITI NAUCNU MEDICINU SVE CE PRECI NA MATEMATIKU I INFORMATIKU,
ZATO STO JE COVEK SAMOUCECI ORGANSKI ROBOT, A TO JE CISTA NAUKA, A NE
NEVEROVATNO LUPETANJE STATISIKE I RACUNA VEROVATNOCE, NA TAJ NACIN
VASA MEDICINA POSTAJE SAMO IGRA NA SRECU KAO STO JE LOTO, BINGO ITD.
SVODI SE NA VEROVATNOCU ILI CE ZIVETI ILI CE UMRETI UVEK JE 50% 50%
(KAKO KAZU; POLA-POLA) I ONDA NIKO NIJE KRIV.
Poslednja izmena:
| Facebook