Član
- Učlanjen(a)
- 13.11.2010
- Poruka
- 317
A da li, šta ti misliš, zavređuje našu pažnju rasprava o tahrifu, recimo? Za tvoju informaciju, sve teorije koje ti navodiš kontra Bibliji i autoritetu Biblije, su već toliko puta prežvakani, još od 10/11 veka naše ere, kada je Ibn Hazm lansirao teoriju da je skoro čitav Stari zavet krivotvorina ili falsifikat. Jedinio je zaboravio ovo kada je sam citirao Stari zavet kako bi pokazao da su Jevreji pokvareni, da im je religija neispravna i slično.
Tahrif je termin kog koriste muslimani da bi pokazali kako je Biblija promenjena, s tim što se ovaj izraz primenjuje na 2 načina: 1) promenjeni text, i 2) promenjeno tumačenje.
Mnogi muslimanski učitelji su verovali u ovo drugo, u promenjeno tumačenje, tj., smatrali su da hrišćani, a i Jevreji, pogrešno tumače njihove spise. Neki, međutim, su uneli teoriju da je zapravo sam text izmenjen. Jedan od njih je pomenuti Ibn Hazm. Promena ili izmena texta odnosi se, u islamskom viđenju stvari, na tri tačke: 1) promena texta; 2) izbacivanje nekih textova iz Biblije; 3) ubacivanje nekih textova u Bibliji.
I ova priča je prilično stara, modifikovana kroz vekove. Praktično, ništa novo pod suncem. Sad, ja se samo pitaim - da li zavređuje sve ovo našu pažnju ili ne?
Evo nešto što svakako zaslužuje našu pažnju, a nije prepisano ni sa jednog bloga, već iz enciklopedija.
Muslimani smatraju da zapisani Kuran nije tako savršen kao "nebeski Kuran." Text koji poseduju nije isto što i tzv. "nebeski Kuran." Vernici imaju samo zapisani Kuran.
A taj zapisani Kuran nije nastao preko noći. Do nas je došao preko tzv. Utmanic kodexa. Utmanic kodex je dobio naziv po trećem kalifu - Utmanu (Uthman ibn Affan). On je najzaslužniji za kompilaciju i fixiranje texta Kurana (zapravo, dužnost kompilacije je pripala njegovom saradniku Zayd b.Thabitu) - čitavih 30 godina nakon Muhamedove smrti. Naravno, textovi Kurana su nastali, prema tradiciji, za života proroka Muhameda, ali su oni nakon njegove smrti fixirani.
Prema tradiciji, svake godine, u vreme meseca ramadana, Muhamed je recitovao otkrivenja koja je dobio pred Gabrielom, a u mesecu u kom je Muhamed preminuo - recitovao je dva puta, čitav Kuran. Zato se divim muslimanima koji znaju delove Kurana napamet, neki čak i čitav Kuran.
S druge strane, Muhamedov bliski saradnik i autoritet za Kuran, Abd-Allah ibn Mas'ud, je, prema drugoj tradiciji, zaslužan za konačnu verziju Kurana. Za njega se smatra da je lično bio svedok kada je konačna verzija Kurana otkrivena proroku Muhamedu. Zato jedna druga tradicija (tzv. kufan tradicija) kaže da je Muhamed svake godine recitovao Kuran, u mesecu ramadanu, ali da je poslednji put Muhamed recitovao dva puta, i to u prisustvu Abd-Allah ibn Mas'uda koji je svedočio o svim izmenama i dopunama koje su načinjene u njemu, Kuranu. Bar tako veli, na osnovu tradicije, Muhamedov rođak, Abd Allah ibn Abbas.
Sad, koja verzija Kurana je nastala kasnije - Utmanic verzija ili Mas'udova verzija? Kaže se, prema nekoj tradiciji, da je Muhamedov rođak, pomenuti ibn Abbasa, jednom prilikok pitao: koja od dve verzije je starija, a odgovor koji je do njega došao bio je: Zaydova verzija (to jest, Utmanic kodex). Onda je on rekao: Ne, Mas'ud je bio prisutan prilikom recitovanja Kurana, tako da je njegova verzija starija. Čak postoji jedna druga tradicija po kojoj je Muhamed rekao - ko god želi da čita Kuran čist kao kada je otkriven, neka čita Mas'udovu verziju.
Mas'ud je bio stariji od Zayda, pa se to smatra još jednim dokazom zašto je Mas'udova verzija starija, odnosno zašto ona ima primat u odnosu na Zayda, a i sam Mas'ud je, prema tradiciji, znao najmanje 70 poglavlja, ako ne i više, dok je Zayd bio još dete. Dakle, Zaydova verzija nije kompletna.
No, možda najveći razlog zašto je Mas'ud odbacio Utmanic kodex ili Zaydovu verziju Kurana jeste taj što je Zayd imao jevrejsko poreklo. Prema jednoj tradiciji, Mas'ud je upitan: "Ti nisi čitao Zaydovu verziju Kurana?" na šta je Mas'ud odgovorio: "Zašto bih imao bilo šta sa Zaydom ili njegovom verzijom? Ja sam naučio 70 sura od proroka kada je Zayd još uvek bio Jevrejin."
Suprotstavljanje ovom Utmanic kodexu (ili Zaydovoj verziji) bilo je alternativno rešenje, budući da se smatralo da postoji kompletniji i stariji text od Zaydove verzije. Zato je Mas'udova verzija imala primat. Svejedno, interesantno je da, kada je prorok Muhamed urmo, nije postojala kompletna verzija Kurana - on je kompletiran tek nakon njegove smrti. Ovo je navelo mnoge na sumnju da postoji izvorni, autentični Kuran. Neke tradicije smatraju da nedostaju neki stihovi Kurana, zakoni, etičke norme, govori, etc., čak i čitavi paragrafi, premda postoje objašnjenja za nedostatak pojedinih textova, a isto tako mnogi stručnjaci smatraju da ti textovi zapravo nisu nikada ni bili deo izvornog Kurana. U svakom slučaju, priča uopšte nije tako romantična kako se na prvi pogled čini.
Ono što je vredno zapažanja jeste pojava takozvanog monofizitizma, s kojim se Muhamed, po mnogima, susreo na svojim proputovanjima karavanom, do Sirije, i slično. Ovo je jedna interesantna tema koju želim da isražim, jer Muhamed nije otkrio toplu vodu kako se često pretpostavlja, nego je imao neku svoju verziju Isusovog božanstva protiv koje se borio jer je iz svog ugla shvatao kako je već shvatao, sve ove teme. Novi zavet de facto otkriva Hrista kao uzvišeno biće, kao Božjeg sina, a čitav islam odbacuje tu tezu isključivo na temeljima Muhamedove interpretacije Isusa - Muhameda koji, kao što sam rekao, nije znao da čita, a to je jako bitno, jer osnov hrišćanske teologije se nalazi u Pismu, odnosno Bibliji, a ne u tradiciji (a nju je Muhamed delom prihvatio, i protiv nje se borio). Na osnovu onoga što sam ja istražio, gotovo sam siguran da Muhamed nikad nije upoznao osnovna učenja Biblije, jer da jeste, ne bi bio u kontradikciji sa njom, kao što jeste. Na stranu što nije znao da čita i da piše (a proroci i apostoli su to znali - ipak ima nešto u tome), ali činjenica da je odbacio prethodne objave upravo jer je primio pogrešnu tradiciju (neki oblici monofizitizma) meni je jak argument da Muhamed nije poslednji prorok, niti to ikada može da bude. Proroci prihvataju Toru, a on je nije prihvatao. Postoji kontinuitet i progres u otrkivenjima, a kod Muhameda to nema. To je samo tumačenje Biblije - takav sam ja zaključak steka. Naravno, nisam rekao da ništa dobrog nema u Kuranu, daleko bilo. Ali, ipak smatram da Biblija ima primat nad Kuranom - na kraju krajeva, i sam Muhamed poziva da se njegov narod uči od sledbenika knjige. Zašto to muslimani ne rade - valjda opet zbog njihove tradicije. Imaju i oni tradiciju tumačenja Kurana, pa ako nisi u okvirima te tradicije (koja je, kao po običaju, i kao svaka tradicija - "nepogrešivi" tumač) - onda nisi musliman.
Tahrif je termin kog koriste muslimani da bi pokazali kako je Biblija promenjena, s tim što se ovaj izraz primenjuje na 2 načina: 1) promenjeni text, i 2) promenjeno tumačenje.
Mnogi muslimanski učitelji su verovali u ovo drugo, u promenjeno tumačenje, tj., smatrali su da hrišćani, a i Jevreji, pogrešno tumače njihove spise. Neki, međutim, su uneli teoriju da je zapravo sam text izmenjen. Jedan od njih je pomenuti Ibn Hazm. Promena ili izmena texta odnosi se, u islamskom viđenju stvari, na tri tačke: 1) promena texta; 2) izbacivanje nekih textova iz Biblije; 3) ubacivanje nekih textova u Bibliji.
I ova priča je prilično stara, modifikovana kroz vekove. Praktično, ništa novo pod suncem. Sad, ja se samo pitaim - da li zavređuje sve ovo našu pažnju ili ne?
Evo nešto što svakako zaslužuje našu pažnju, a nije prepisano ni sa jednog bloga, već iz enciklopedija.
Muslimani smatraju da zapisani Kuran nije tako savršen kao "nebeski Kuran." Text koji poseduju nije isto što i tzv. "nebeski Kuran." Vernici imaju samo zapisani Kuran.
A taj zapisani Kuran nije nastao preko noći. Do nas je došao preko tzv. Utmanic kodexa. Utmanic kodex je dobio naziv po trećem kalifu - Utmanu (Uthman ibn Affan). On je najzaslužniji za kompilaciju i fixiranje texta Kurana (zapravo, dužnost kompilacije je pripala njegovom saradniku Zayd b.Thabitu) - čitavih 30 godina nakon Muhamedove smrti. Naravno, textovi Kurana su nastali, prema tradiciji, za života proroka Muhameda, ali su oni nakon njegove smrti fixirani.
Prema tradiciji, svake godine, u vreme meseca ramadana, Muhamed je recitovao otkrivenja koja je dobio pred Gabrielom, a u mesecu u kom je Muhamed preminuo - recitovao je dva puta, čitav Kuran. Zato se divim muslimanima koji znaju delove Kurana napamet, neki čak i čitav Kuran.
S druge strane, Muhamedov bliski saradnik i autoritet za Kuran, Abd-Allah ibn Mas'ud, je, prema drugoj tradiciji, zaslužan za konačnu verziju Kurana. Za njega se smatra da je lično bio svedok kada je konačna verzija Kurana otkrivena proroku Muhamedu. Zato jedna druga tradicija (tzv. kufan tradicija) kaže da je Muhamed svake godine recitovao Kuran, u mesecu ramadanu, ali da je poslednji put Muhamed recitovao dva puta, i to u prisustvu Abd-Allah ibn Mas'uda koji je svedočio o svim izmenama i dopunama koje su načinjene u njemu, Kuranu. Bar tako veli, na osnovu tradicije, Muhamedov rođak, Abd Allah ibn Abbas.
Sad, koja verzija Kurana je nastala kasnije - Utmanic verzija ili Mas'udova verzija? Kaže se, prema nekoj tradiciji, da je Muhamedov rođak, pomenuti ibn Abbasa, jednom prilikok pitao: koja od dve verzije je starija, a odgovor koji je do njega došao bio je: Zaydova verzija (to jest, Utmanic kodex). Onda je on rekao: Ne, Mas'ud je bio prisutan prilikom recitovanja Kurana, tako da je njegova verzija starija. Čak postoji jedna druga tradicija po kojoj je Muhamed rekao - ko god želi da čita Kuran čist kao kada je otkriven, neka čita Mas'udovu verziju.
Mas'ud je bio stariji od Zayda, pa se to smatra još jednim dokazom zašto je Mas'udova verzija starija, odnosno zašto ona ima primat u odnosu na Zayda, a i sam Mas'ud je, prema tradiciji, znao najmanje 70 poglavlja, ako ne i više, dok je Zayd bio još dete. Dakle, Zaydova verzija nije kompletna.
No, možda najveći razlog zašto je Mas'ud odbacio Utmanic kodex ili Zaydovu verziju Kurana jeste taj što je Zayd imao jevrejsko poreklo. Prema jednoj tradiciji, Mas'ud je upitan: "Ti nisi čitao Zaydovu verziju Kurana?" na šta je Mas'ud odgovorio: "Zašto bih imao bilo šta sa Zaydom ili njegovom verzijom? Ja sam naučio 70 sura od proroka kada je Zayd još uvek bio Jevrejin."
Suprotstavljanje ovom Utmanic kodexu (ili Zaydovoj verziji) bilo je alternativno rešenje, budući da se smatralo da postoji kompletniji i stariji text od Zaydove verzije. Zato je Mas'udova verzija imala primat. Svejedno, interesantno je da, kada je prorok Muhamed urmo, nije postojala kompletna verzija Kurana - on je kompletiran tek nakon njegove smrti. Ovo je navelo mnoge na sumnju da postoji izvorni, autentični Kuran. Neke tradicije smatraju da nedostaju neki stihovi Kurana, zakoni, etičke norme, govori, etc., čak i čitavi paragrafi, premda postoje objašnjenja za nedostatak pojedinih textova, a isto tako mnogi stručnjaci smatraju da ti textovi zapravo nisu nikada ni bili deo izvornog Kurana. U svakom slučaju, priča uopšte nije tako romantična kako se na prvi pogled čini.
Ono što je vredno zapažanja jeste pojava takozvanog monofizitizma, s kojim se Muhamed, po mnogima, susreo na svojim proputovanjima karavanom, do Sirije, i slično. Ovo je jedna interesantna tema koju želim da isražim, jer Muhamed nije otkrio toplu vodu kako se često pretpostavlja, nego je imao neku svoju verziju Isusovog božanstva protiv koje se borio jer je iz svog ugla shvatao kako je već shvatao, sve ove teme. Novi zavet de facto otkriva Hrista kao uzvišeno biće, kao Božjeg sina, a čitav islam odbacuje tu tezu isključivo na temeljima Muhamedove interpretacije Isusa - Muhameda koji, kao što sam rekao, nije znao da čita, a to je jako bitno, jer osnov hrišćanske teologije se nalazi u Pismu, odnosno Bibliji, a ne u tradiciji (a nju je Muhamed delom prihvatio, i protiv nje se borio). Na osnovu onoga što sam ja istražio, gotovo sam siguran da Muhamed nikad nije upoznao osnovna učenja Biblije, jer da jeste, ne bi bio u kontradikciji sa njom, kao što jeste. Na stranu što nije znao da čita i da piše (a proroci i apostoli su to znali - ipak ima nešto u tome), ali činjenica da je odbacio prethodne objave upravo jer je primio pogrešnu tradiciju (neki oblici monofizitizma) meni je jak argument da Muhamed nije poslednji prorok, niti to ikada može da bude. Proroci prihvataju Toru, a on je nije prihvatao. Postoji kontinuitet i progres u otrkivenjima, a kod Muhameda to nema. To je samo tumačenje Biblije - takav sam ja zaključak steka. Naravno, nisam rekao da ništa dobrog nema u Kuranu, daleko bilo. Ali, ipak smatram da Biblija ima primat nad Kuranom - na kraju krajeva, i sam Muhamed poziva da se njegov narod uči od sledbenika knjige. Zašto to muslimani ne rade - valjda opet zbog njihove tradicije. Imaju i oni tradiciju tumačenja Kurana, pa ako nisi u okvirima te tradicije (koja je, kao po običaju, i kao svaka tradicija - "nepogrešivi" tumač) - onda nisi musliman.