Koja Crkva spasava?

[TomaD]

Bog ti dobrom uzvratio, Marko!

Sa radošću primećujem da ima puno istine u tvojim rečima.
Ponajviše mi se svidjaju pitanja koja postavljaš (meni .... sebi ... svima!)
jer nas ona nadahnjuju da od Duha Svetoga izmolimo odgovor
koji je na spasenje naših duša a na slavu Božiju.

U "Simvolu vere" mi ispovedamo, odmah posle Boga - Oca,
i Sina i Duha Svetoga, ispovedamo Crkvu, koja je jedna,
sveta, saborna i Apostolska. Elem, Crkva je jedna, kao što je
i Hristos Jedini Spasitelj Crkve.

Pitaš ko je u ono vreme pripadao Crkvi, jevrejsko sveštenstvo ili mudraci?
Mislim da su malčice kasniji dogadjaji odgovor na tvoje pitanje
jer po delima se poznaju ko su Božiji. Konkretno, tri (po predanju)
mudraca, premda behu astronomi i/ili astrolozi pre susreta sa Sinom Božijim,
postadoše sledbenici Stvoritelja zvezda u koje oni pomno gledahu.
To se desilo njima ali se bojim ne i svim ostalim astronomima/astrolozima.
Tako i jevrejsko sveštenstvo, na neke je susret sa Hristom delovao tako
da, premda Ga po mraku upoznaše prvi put, na kraju otvoreno i javno
Ga ispovedahu. Starac Nikodim je primer. To ih je dovelo do mučeničke smrti,
ali iz krvi svetitelja Crkva se radja.

Eto, to je još jedna tajna Božije Premudrosti!

brat Toma

 

[Laodikeja]

Pomaže Bog, svima!

Razumem te zašto tako veruješ.
Moguće je da si video grehe nekih ljudi u Crkvi,
pa si zaključio da oni stoga nisu Crkva. A možda si
otišao i korak dalje i odlučio da onda to i nije Crkva,
Hristova Nevesta, jer su ti neki ljudi očigledno grešni.

Sa druge strane, ostaje vaistina da je Crkva zajednica
Duha Svetoga i vernog naroda, koji premda jeste veran,
nije bezgrešan. Samo je Bog Bezgrešan.

Za mene je to i dalje tajna, Crkva kroz koju Gospod čini
volju Svoju i čuda Svoja, premda On jako dobro zna sve naše grehe!
Pune su mu nozdrve smrada greha mojih a On ipak ....

brat Toma

Zavisi o kojoj crkvi govoriš.

Crkva je jedna, i ona se prepoznaje po učenju zapisanom u Svetoj Božjoj reči bibliji, i po Duhu koji u njoj vlada na spasenje onih koji dođu u dodir sa crkvom.

U mojoj crkvi koju smatram jedinom i istinitom - ima dve grupe ljudi:

1. Onih koji su postali formalni članovi crkve krštenjem u vodi, čija su imena zapisana u crkvenim knjigama, ali koji ničim ne pokazuju da je Bog ušao u njihov život i izvršio duboki uticaj u njima samima, i promenio ih.
Oni su tu iz samo sebi poznatih razloga, koji podrazumeva i eventualno nepoznavanje prave suštine i smisla vere i posvećenja.

2. Druga grupa je istinski posvećenih ljudi i žena koji su doživeli ovo iskustvo promene, i koji žive svoju zajednicu sa Bogom.

Da se razumemo, Hrišćanski život je život stalne borbe u "dobroj borbi vere" kako kaže reč Božja.
Ona podrazumeva i određene probe i čak padove koje Hrišćanin doživljava na tom životnom putu, ali Hrišćanski idel jeste "život potpunog posvećenja, gde se čovek predaje Bogu, a Bog Duhom čini da čovek raste, i da uspešno pobeđuje sve slabosti tela koje navode čoveka na greh, i koje dovode do odvajanja čoveka od Boga"
Zato je bitno spoznati "šta je prava priroda posvećenja, i kako se do njega dolazi"

Oni koji ne spoznaju ovo, oni u stvari imaju samo površnu veru koja se zadržava na nivou misli, pa i određenih osećanja, bez istinskog iskustva predanja srca Bogu, u kome Bog vrši promenu u čoveku, i čini da čovek rađa duhovne rodove.

Pozdrav!

 

[TomaD]

Bog pomogao!

Razumem te zašto ovako pišeš.
I mogu ti reći da sam često čuo ili pročitao ista ili slična mišljenja.
A nekada sam i sam tako razmišljao.

Kasnije sam to sve nekako prepustio Gospodu Bogu i počeo na sve
koje srećem na Liturgiji da gledam kao na ... pa da budem 100% iskren,
pokušavam da "ugledam Boga" u toku te Božanstvene službe kao i na Agapama.
A ljudi oko mene, ako bih baš morao da ih poput tebe podelim u 2 grupe,
jedni bi bili poput mladjeg sina koji je od oca uzeo ono što je mislio
da mu pripada i polako propada dok ne dodje o "patosa" i do pokajanja,
a drugi bi bili poput starijeg sina koji jeste telom ostao sa ocem ama
su misli i osećanje njegova .. podaleko od potpune zajednice sa ocem.
Ali dobro nam je ovde biti, te je tako dobro i da su njih dvojica pored oca svoga.

Da, jednom sa na Agapam posle Liturgije pitao ljude šta misle da se
dogodilo kasnije, po povratku mladjeg brata, i po okončanom veselju
koje je otac upriličio za njega, za sebe, za starijeg sina i za sve sluge.

O da si mogao čuti te simpatične i nadahnute odgovore!
Mada, nisu ni bili svesni šta taj odgovor koji su davali ustvari znači!

brat Toma

 

[Laodikeja]

U odnosu na način Bogosluženja ili liturgije koju pominješ, reč Božja kaže; "POSVETI IH ISTINOM SVOJOM, REČ JE TVOJA ISTINA"

Ništa drugo nije Bogoposvećujuće osim reči Božje.

Neka ti Bog pomo0gne da kreneš isključivo sa rečju Božjom, i ličnom molitvom, ako nisi do sada.

Pozdrav!

 

[TomaD]

U odnosu na način Bogosluženja ili Liturgije koju pominješ, reč Božja kaže: "POSVETI IH ISTINOM SVOJOM, REČ JE TVOJA ISTINA"
Ništa drugo nije Bogoposvećujuće osim reči Božje.
Neka ti Bog pomogne da kreneš isključivo sa rečju Božjom, i ličnom molitvom, ako nisi do sada.
Pozdrav!

Bog pomogao i niko ti ništa ne mogao!

Dobro si napisao, a Reč Božija jeste Sam Logos, Hristos Spas!

Zahvalan sam ti na željama, ali ipak "malčice" više Gospodu Hristu,
Autoru i Usavršitelju moje vere.

brat Toma

 

[Laodikeja]

Ipak pođi sa rečju, i molitvom.
To neka ti bude jedini princip.
Sve ostalo je ljudsko, i nesavršeno, i nema u njemu posvećenja.

 

[TomaD]

Ipak pođi sa rečju, i molitvom.
To neka ti bude jedini princip.
Sve ostalo je ljudsko, i nesavršeno, i nema u njemu posvećenja.

Pomaže Gospod Bog!

Ne zameri, cenjeni neistomišljeniče, što te neću poslušati,
nego ću se prvo držati Boga Svemogućeg a tek potom, Njega radi,
Svetog Pisma.

brat Toma

 

[Laodikeja]

Poslušati Boga možeš jedino kroz pismo, jer je u njemu zapisana Božja volja, i tako se i otkriva Gospod.
Bog i pismo nisu u opoziciji jedno na drugo.
Bog upućuje na pismo, i pismo na Boga.

 

[TomaD]

Bog ti dobro dao!

Razumem zašto tako govoriš. I nisi jedini, ne brini se!
Sa druge strane, ne bih ja Boga Neograničenog pokušao
da ograničim ičim, pa ni od Njega nam datim (preko Bogonadahnutih
svetih ljudi) Svetim Pismom ili Svetim Uljem ili...

Evo i ti, iskreno se nadam da si se Bogu u molitvama obraćao
i rečima koje nisi našao zapisanim u Svetom Pismu.
I nisi pogrešio!

brat Toma

 

[Laodikeja]

Nisi me možda potpuno razumeo.

Biblija je samo jedno i najbitnije sredstvo kako se Bog otkriva čoveku, odnosno - kako otkriva svoju volju, ali ima i druge načine, kroz savest glasom Svetog Duha, lično kroz proroštvo, kroz znakove, itd..

Ipak, biblija je put ka pravom Bogu, jer se on u njoj otkriva kao takav, i njoj su zapisani principi i načela vere i spasenja.
Još više, to je reč nadahnuta Božjim Duhom, i kroz nju Bog menja čoveka, usađuje tu reč u njega, i čini da čovek živi po toj reči.

Onaj ko kroz reč Božju upozna Boga i put spasenja, on doživljava i sva druga iskustva Božjeg otkrivenja u svom životu, gore opisana.

Dakle, nije ništa pogrešno u mom predhodnom komentaru.