Lako je identifikovati zver i Vavilon i reći ko su oni, ali nije tako lako objaviti tu poruku u Hristovom duhu. Jedan od razloga zašto još nije došlo do „glasne vike“ je što nije došlo do izlivanja poznog dažda zato što Božji narod još nije u potpunosti spreman da objavi tu poruku, da objavi svetu da je Vavilon pao. Poslednja stvar koju Bog želi je da Njegov narod identifikuje zver imajući duh zveri.
Sveti Duh se daje onima koji se pokoravaju Njegovim pozivima, tako da ako ne živimo poslušnim životom putem Isusove blagodati, nećemo primiti Svetoga Duha. Ne možemo praviti ni najmanje kompromise sa grehom o koji nas je Sveti Duh prethodno osvedočio, a ujedno očekivati da će se pozni dažd izliti na nas. To nije vera, već drskost. Posvećenje je od suštinskog značaja, ako ne budemo svakodnevno razapinjali svoje JA i vapili Bogu da nam da silu da nadvladamo greh, u vreme nevolje ćemo promeniti vođu, a da toga nećemo ni biti svesni i primićemo žig zverin:
"Čim se bude približavala oluja, mnogi koji su verovali u treću anđeosku vest, ali nisu bili posvećeni poslušnošću prema istini, napustiće svoje položaje i preći će u redove protivnika. Sjedinjujući se sa svetom i učestvujući u njegovom duhu, počeli su da stvari posmatraju gotovo u istoj svetlosti, a kad bude došlo iskušenje, biće spremni da izaberu lakšu, popularniju stranu.“ (VB 495.1)
„Ovde je trpljenje svetih, koji drže zapovesti Božje i veru Isusovu.“ (Otk. 14,12)
Budimo pažljivi ako nam govore da zapravo ne možemo držati Božje zapovesti! Pomoću sile Božje je sve moguće onome koji veruje. U svojoj sili ne možemo biti poslušni, ali u sili Božjoj, ujedinjeni sa Njim, možemo živeti poslušnim životom, putem Isusove blagodati. Ako verujemo da ne možemo biti poslušni sada, onda ćemo smatrati da nije tako značajna stvar koji dan čemo svetkovati na kraju vremena.
“Sotona je izjavio da je nemoguće Adamovim sinovima i kćerima da drže Božji Zakon. Ljudi koji se nalaze pod sotoninom kontrolom ponavljaju tu istu optužbu protiv Boga, podržavajući ideju da čovek ne može održati Božji Zakon.” (Znaci vremena, 16. januar 1896, par.2)
“...jer je svedočanstvo Isusovo duh Proroštva.“ (Otk. 19,10)
Nije slučajnost da su koncept poslušnosti Božjem zakonu i koncept proročkog dara, koji je ispoljen kroz spise Elen Vajt, veoma napadnuti u Adventističkoj crkvi, jer su to dva karakteristična obeležja koja je Bog upotrebio da bi zaštitio Svoj narod od sotoninih obmana. Mi možemo deklarativno prihvatati Elen Vajt kao proroka, ali da to nema nikakvu težinu, ako smatramo da ona nije bila uvek nadahnuta dok je pisala.
“I subote svoje dadoh im da su znak između mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posvećujem.“ (Jez. 20,12)
“Međutim, da bi Subotu držali svetom, ljudi i sami moraju da budu sveti.“ (DA 283.3)
Kada Isus nije Gospodar našeg života, subota se prosto pretvara u dan kada ne možemo raditi stvari koje zaista volimo, i zbog toga što Isus nije Gospodar, bogovi ovoga sveta su gospodari našeg života, tako da ne uživamo u suboti. Da bismo uživali u suboti, potrebno je da cele sedmice hodamo sa Bogom, da bismo Mu bili zahvalni što nam brige i užitci ovoga sveta nisu zauzeli mesto koje pripada samo Njemu. U suprotnom to postaje samo dan kada ne možemo raditi zabavne stvari koje inače radimo ostalih 6 dana (Gledanje sporta, svetska muzika i filmovi, video igre...).
Mi stalno govorimo kako živimo u teškoj pandemijskoj krizi, ali da li se zaista približavamo Gospodu? Kakav je naš karakter u ovim mizernim nevoljama? Da li imamo više mira i poverenja u Boga, ili imamo više straha i teskobe? Bila bi zaista sramota ako posle pola godine pandemije naš karakter ne bi bio bliži Gospodnjem i spremniji za susret sa Isusom.
“Vreme nevolje i straha koje je pred nama iziskivaće veru koja može da podnosi muke, odricanja i glad — veru koja se neće pokolebati iako će biti teško iskušana.“ (VB 505.2)
“Sada, dok naš Poglavar sveštenički vrši pomirenje za nas, mi treba da nastojimo da budemo savršeni u Hristu. Čak ni jednom jedinom mišlju nije naš Spasitelj mogao da bude naveden da popusti iskušenju. ... Isus je držao zapovesti svoga oca, i u njemu nije bilo greha kojim bi se sotona mogao poslužiti u svoju korist. To je stanje u kojem se moraju naći svi oni koji žele da se održe u vreme velike nevolje.“ (VB 506.4)
Nemojmo biti kao onih 10 uhoda koji su otišli u obećanu zemlju, pogledali je, vratili se i rekli: “Divovi su previše snažni. Ne možemo osvojiti tu zemlju.“ Budimo kao Halev i Isus Navin koji su se vratili i rekli: “To je dobra zemlja. Sasvim smo u stanju da je osvojimo...“