Bog je 2001 godine u crkvi podigao odredjeni broj ljudi i kroz njih uputio poruku zasnovanu na savetu vernog i istinitog svedoka Isusa Hrista Laodikejskoj crkvi iz otkrivenja 3 poglavlja u cilju duhovnog probudjenja i reforme Adventisticke crkve na globalnom nivou.
Da ne bih objasnjavao svojim recima - prilazem moje prvo svedocanstvo koje sam napisao u tom cilju 2004 godine, a koje podrobno objasnjava sustinu ovog dela i vesti koja se kroz ovo delo objavljuje crkvi.
Prvi deo sadrzi moje licno iskustvo dolaska u Adventnu crkvu i upoznavanja sa istinom kao i obracenja, dok je drugi deo vezan za samo delo i moje pozvanje na sluzbu.
Malo je duze ali se cita u jednom dahu.
ISKUSTVA I SVEDOČANSTVA - Božji poziv Adventnom narodu za probuđenje i reformu
Svestan težine odgovornosti zadatka kojeg mi je Gospod poverio i službe na koju me je pozvao, a u skladu sa njegovom svetom voljom i proviđenjem, želim da iznesem svoje lično svedočanstvo sa iskrenom željom i molitvom da Gospod otvori vaše srce za primanje onih vesti koje on šalje svom narodu u ovim danima preko svojih izabranih oruđa.
Kao što znate proročanstva svetog pisma i Duha proroštva o poslednjim danima koji su zapisani u svoje vreme, danas se ostvaruju pred našim očima vrtoglavom brzinom.
Poremećaji u prirodi praćeni sve učestalijim i razornijim prirodnim katastrofama, i dešavanja unutar političkih i verskih krugova su takve prirode da sa sigurnošću možemo reći da je blizu dan o kome govori proročka reč našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista, dan njegovog slavnog dolaska kada će se ispuniti vekovna nada čovečanstva.
Pišući o ovim poslednjim danima i o Božjoj crkvi u tom vremenu, Duh proroštva preko svoje sluškinje Ellen G. White naglašava da će se Božji narod tog vremena nalaziti u jednom teškom stanju duhovnog mrtvila, ali da će biti podignut jasnim nedvosmislenim svedočanstvom vernog i istinitog svedoka Isusa Hrista koje će Bog uputiti svom narodu preko svojih izabranih oruđa koja će podići da rade u njegovom delu.
Duh proroštva naglašava da ovo svedočanstvo neće imati dobar prijem kod onih koji svoja srca nisu ponizili pred Gospodom u iskrenom pokajanju i predanju, da će biti odbačeno i da će oni koji ga budu odbacili ustati da se protiv njega bore, što će dovesti do rešetanja u Božjem narodu.
Moje svedočanstvo upućeno vama danas, je to da je vreme o kome govori Božja reč i Duh proroštva već uveliko nastupilo.
Ono što se danas dešava unutar Adventističke Crkve, vest koja se danas aktivno objavljuje preko Božjih izabranih slugu, predstavlja upravo tu poslednju poruku miolosti u vidu otvorenog svedočanstva Vernog i Istinitog Svedoka Isusa Hrista Božjoj crkvi pred njegov slavni dolazak
Oni koji prihvate ovu vest i poruku vernog svedoka koji poziva svoj narod na potpuno pokajanje i predanje srca Gospodu i život posvećenja i zajednice sa Bogom iz trenutka u trenutak, primiće obećani pozni dažd i sa glasnom vikom izaći u svet sa poslednjom porukom milosti zapisanoj u poruci trojice anđela iz Otkrivenja 14 poglavlja, što će dovesti do progonstva i Hristovog slavnog dolaska čime će se delo konačno i završiti.
Ja vas pozivam da otvorite svoje srce pred Bogom i da u tihoj molitvi zatražite da vas on osvedoči da li je ovo delo, koje je danas pokrenuto u Božjoj Crkvi preko njegovih izabranih slugu, od njega.
Ako budete potpuno iskreni i otvoreni, bez ikakvih prerasuda, ja verujem da će on to učiniti.
Ova iskustva i svedočanstva koja iznosim a koja predstavljaju Božji poziv Adventnom narodu za probuđenje i reformu i moju ličnu podršku delu, sadrže moje iskustvo obraćenja, iskustva u životu i zajednici sa Bogom, kao i iskustva koja sam doživeo u vreme mog prihvatanja ovog dela.
U njemu su sadržana i proročka otkrivenja koja sam primao od Gospoda u poslednjih nekoliko godina, u vreme kada je ovo delo počelo sa radom.
Moja je želja da ova iskustva i svedočanstva budu na blagoslov Božjem narodu i da misli čitaoca upute na onoga koji je jedini Put, Istina i Život.
"I posle ću izliti duh svoj na svako telo, i proricaće sinovi vaši i
kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare.
I na sluge ću i na sluškinje u one dane izliti duh svoj;
I učiniću čudesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i pušenje dima.
Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dođe veliki i
strašni dan Gospodnji.
I svaki koji prizove ime Gospodnje spašće se; jer će na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao
što je rekao Gospod, i u ostatku koji pozove Gospod" ( knjiga proroka Joila 2. 28 - 32 ).
"Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama
svojim prorocima" ( knjiga proroka Amosa 3. 7 ).
"Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego dođe veliki i strašni
dan Gospodnji;
I on će obratiti srce otaca k sinovima, i srce sinova k ocima
njihovim, da ne dođem i zatrem zemlju. ( knjiga proroka Malahije 4. 5 ).
Uvod
Draga braćo i sestre, imam veliku potrebu pokrenutu Duhom Božjim da vama, koji živite u ovim poslednjim danima zemaljske istorije, iznesem neka svoja lična iskustva iz života i zajednice sa Gospodom i spasiteljem Isusom Hristom i da vas ujedno uputim na ono što mi je Gospod otkrio, a što se tiče velikog dela probuđenja i reforme koju je on pokrenuo u svojoj crkvi i svom narodu preko svojih izabranih oruđa koja je podigao da u ovo vremenu posletka, u Duhu i sili Ilijinoj, objave njegovom narodu poslednju poruku milosti zapisanu u poruci Laodikejskoj crkvi iz Otkrivenja 3 poglavlja.
Jedan od ličnih poziva koji mi je Gospod uputio doživeo sam krajem 2008 godine.
Jednom prilikom dok sam čitao određenu knjigu verskog sadržaja, sasvim slučajno sam otvorio stranicu na kojoj je bio zapisan biblijski tekst iz knjige proroka Jezekilja 2 poglavlja.
U trenutku kada sam otpočeo sa čitanjem ovog teksta, Gospod mi je dao jasnu viziju u kojoj sam video dragog Isusa koji je stajao iznad mesta na kome sam sedeo i okrenut prema meni sam izgovarao ovaj biblijski tekst kao da mi se lično obraća, što je u tom trenutku i činio.
Tekst glasi: "I reče mi: Sine čovečji, ustani na noge da govorim s tobom.
I uđe u me duh kad mi progovori, i postavi me na noge, i slušah Onog koji mi govoraše.
I reče mi: Sine čovečji, ja te šaljem k sinovima Izrailjevim, k narodima odmetničkim, koji se odmetnuše mene; oni i oci njihovi biše mi neverni do ovog dana.
K sinovima tvrdog obraza i upornog srca šaljem te ja, pa im reci: Tako veli Gospod;
I poslušali ili ne poslušali, jer su dom odmetnički, neka znaju da je prorok bio među njima.
I ti, sine čovečji, ne boj ih se niti se boj njihovih reči, što su ti uporni i kao trnje i živiš među skorpijama; ne boj se njihovih reči i ne plaši se od njih što su dom odmetnički.
Nego im kaži reči moje, poslušali ili ne poslušali, jer su odmetnici. ( knjiga proroka Jezekilja 2 poglavlje ).
Ova iskustva i svedočanstva upravo nastaju u tom cilju i ujedno predstavljaju i poziv da preispitate, vođeni Duhom onoga koji je svoj život položio na krstu Golgote za sve ljude, da li je delo reforme koje je danas pokrenuto u redovima Crkve Adventista kao legitimnom predstavniku Božjem u ovim poslednjim danima - Božji glas koji nas pozivana reformu srca - na potpuno predanje Hristu i život u svetosti..
Moja je želja i molitva da ova iskustva i svedočanstva budu na blagoslov Božjem narodu i da misli čitaoca upute na onoga koji je jedini Put, i Istina i Život.
"Probuđenje prave pobožnosti je naša najveća i najhitnija potreba. Za njom treba svako da teži.
Mi moramo ozbiljno i iskreno da ištemo Božje blagoslove. ne zato što Bog nije voljan da nam ih
da, nego zato što mi nismo spremni da ih primimo. Naš nebeski otac je svagda voljan da nam da
svog Svetog Duha i to više nego što su naši roditelji voljni da daju dobre dare svojoj deci. Ali mi
moramo da priznamo svoje grehe, da se ponizimo, da se pokajemo i iskreno molimo da bi smo
ispunili uslove pod kojima je Bog obećao svoje blagoslove, duhovno probuđenje će tada uslediti
kao odgovor na naše molitve" ( 1 SM 121 ).
"Bog će učiniti velike stvari za one koji se uzdaju u njega. Razlog što njegov narod nema veće sile
leži baš u tome što se mnogo uzda u sebe i što ne daje priliku Bogu da otkrije svoju silu unjegovu
korist. On će pomoći svojoj vernoj deci u svakoj prilici samo ako se budu sa nepokolebljivim
poverenjem predala u Božje moćne ruke" ( PP 493 ).
"IŠTITE I DAĆE VAM SE, TRAŽITE I NAĆI ĆE TE
KUCAJTE I OTVORIĆE VAM SE.
JER SVAKI KOJI IŠE PRIMA I KOJITRAŽINALAZI
I KOJI KUCA OTVORIĆE MU SE
( Matej 7. 7 - 8 ).
Svaki čovek koji se rodi na ovom svetu, bar jedan put u svom životu postavi sebi to sudbonosno pitanje: šta je smisao ljudskog života? Čemu život ako se rađamo, živimo ovaj kratki period vremena i umiremo kao da nikada nismo ni postojali, i sve u nama, i sve naše, odlazi u zaborav, jednom zauvek - za celu večnost.
To sudbonosno pitanje prvi put sam sebi postavio 1989 godine kao mladić sa svojih 15 godina života. Ono što je dovelo do toga da postavim sebi ovo pitanje bila je prošlost koja me je pratila a koja je na mojoj duši ostavila otvorene ožiljke socijalne i društvene bede u kojoj smo ja i moja porodica živeli, kao i razne životne trzavice i socijalne nepravde kroz koje su moji roditelji prolazili.
U to vreme, i kasnije - u naredne četiri godine, moj život je bio ispunjen traganjem za smislom života, praćenim mnogim razočaranjima, usponima i padovima.
U tom periodu, vrlo često sam odlazio u tradicionalne crkve i molio se pred oltarom za sebe i svoju porodicu, često sa jecanjem i suzama u očima. Iako u to vreme o Bibliji nisam znao mnogo, u dubini duše sam osećao i verovao da tamo - negde na nebu, postoji Biće, pa ma kako Ga ja u tom trenutku zamišljao, koje čuje vapaj mog srca, i Koje ima odgovore na suštinska pitanja ljudskog postojanja.
U to vreme, preko nekih izvora, došao sam do većeg broja knjiga koje su se bavile temama filozofskog i naučnopopularnog karaktera, među kojima su bile knjige koje su obrađivale teme poput života posle smrti, reinkarnacije, života na drugim planetama i natprirodne pojave. Iako sam u početku mislio da će mi čitanje ovakve literature pomoći da dođem do odgovora na pitanje šta je smisao i suština života, odgovori nisu stizali već se pojavilo i mnoštvo drugih pitanja.
Božje proviđenje je učinilo da sam u to vreme upoznao jednog prijatelja čija je majka bila dugogodišnji vernik Hrišćanske adventističke crkve. Susret sa tom poniznom i Bogobojaznom ženom je u potpunosti promenio tok mog života. Na inicijativu te osobe, počeo sam da proučavam lekcije Dopisne Biblijske škole a time i Sveto pismo, i u meni se otvorio jedan novi svet - divan svet.
Zahvaljujući Svetom Pismu, upoznao sam Tvorca punog ljubavi i nežnosti, i još u početku doživeo neka upečatljiva iskustva sa Bogom. Bilo je trenutaka kada sam čitao Sveto pismo i sa suzama u očima zahvaljivao Gospodu na onome što je učinio položivši Svoj život na krstu Golgote za mene -
nedostojnog grešnika.
U dvoranu Hrišćanske Adventističke crkve u ulici Božidara Adžije broj 4 u Beogradu, prvi put sam kročio jednog subotnog popodneva u proleće 1993 godine.
Ti prvi trenutci u Božjem domu su na mene ostavili vrlo jak utisak. Sama atmosfera praćena rečima izgovorenim sa propovedaonice i muzikom sa orgulja je odisala svežinom Božje prisutnosti.
Ipak, i pored ovakve atmosfere, postojala je i jedna negativna nota koja je kvarila celu ovu sliku; a to je u tim trenutcima bio jasno vidljivi nedostatak Božje ljubavi u srcima većine prisutnih, ljubaznosti i
požrtvovanosti za druge. Očitavala se svetovna samodovoljnost, oholost i podozrivost.
I pored ovakvog stanja, nastavio sam da posećujem Božji dom i proučavam sveto pismo, jer sam znao da me Bog prima i da želi da mu služim i budem pripadnik njegovog naroda.
Tokom vremena, Bog je na neverovatan način progovorio mom srcu kroz svoju reč i uticajem svoga Duha, i svako druženje sa biblijom uz molitvu je činilo da se uvek iznova ispunim duhom ljubavi prema spasitelju i da upoznajem nove vidike hrišćanskog iskustva i zajednice sa Bogom.
Ipak do moje konačne odluke da u potpunosti stanem na Božju stranu i učinim zavet biblijskim krštenjem,, se čekalo sve do 2000_te godine.
Te godine sam počeo da proučavam osnovne istine svetog pisma sa tadašnjim pastorom Beogradske crkve, sa ciljem da se pripremim za krštenje koje je trebalo da se obavi 16 septembra iste godine.
Ti biblijski časovi su protekli u najboljem redu i verujem da me je Bog sigurnom stazom vodio ka ostvarenju tog cilja.
I ako je do tog trenutka sve bilo u najboljem redu, dan pre krštenja sam imao određene duhovne borbe koje su počele od ranih jutarnjih časova..
Tog petka, od ranog jutra sam pokušao da proučavam Božju reč i da se molim ali sam imao utisak da moje molitve nisu stizale dalje od plafona, a ni čitanje mi u tim trenutcima nije išlo od ruke.
Spremio sam se i izašao sam iz kuće sa ciljem da odem u prirodu jer sam smatrao da će mi šetnja na svežem vazduhu i vreme provedeno u prirodnom okruženju pomoći da sagledam trenutnu situaciju i razmislim i donesem odluku o tome šta mi valja dalje činiti.
Otišao sam do Ade Beogradskog jezera, seo na jednu klupu i ponovo pokušao da uz molitvu čitam Sveto pismo, ali su se u tom trenutku borbe nastavile još većim intezitetom.
Tada sam ustao sa tog mesta i otišao u jedan deo šume koja se nalazila u neposrednoj blizini, kleknuo na kolena i uputio Bogu molitvu: Gospode, ti vidiš u kakvom se stanju nalazim. Ako je tvoja volja da se sutra krstim, molim te da mi to otkriješ svojim Duhom, daj mi neki znak da bih znao šta da činim.
Molim te skini sa mene ovaj teret borbe, ispuni me svojom silom da sutra budem u potpunosti spreman da stanem pred tvojim svetim licem. U Isusovo ime, Amin!
Vratio sam se na ono isto mesto odakle sa pošao i dalje osećajući neverovatne duhovne borbe.
Seo sam i otvorio stranice Svetog pisma. Tekst koji je u tom trnutku stajao preda mnom bio upućen licno meni, te reči kao da su bile izgovorene direktno sa neba. Tekst je glasio: "A kad čuše ražali im se u srcu i rekoše Petru i ostalijem apostolima, šta će mo činiti ljudi braćo? A Petar im reče, pokajte se, i da se krstite u ime Isusa Hrista za oproštenje greha i primićete dar Svetoga Duha, jer je za vas obećanje i za decu vašu i za sve daljnje koje će god dozvati Gospod Bog naš. I drugijem mnogijem rečima svedočaše i moljaše ih govoreći: spasite se od ovog pokvarenog roda. Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se i pristade u taj dan oko tri hiljade duša. I ostaše jednako u nauci apostolskoj i u zajednici i u lomljenju hleba i molitvama" ( Dela 2. 37 - 42 ).
U tom trenutku osetio sam kao da je neka nevidljiva ruka skinula sav teret sa mog srca. Bio sam u trenutku ispunjen nepomucenim mirom, ljubavlju i istinskom radošću koje se ne mogu opisati ljudskim recima.
Zahvalio sam Gospodu na doživljenom iskustvu i napustio to mesto spreman za odbor i krštenje.
Sutradan u subotu ujutru, posle kraćih priprema u Božjem domu, nas devetoro krštenika izašli smo pred crkveni skup da posvedočimo o našoj veri u Hrista i istine biblije.
Neverovatan je osećaj i velika odgovornost stajati na tom mestu, kao da čovek stoji pred celim nebom, pred samim Bogom, Hristom i anđelima kao svedocima.
To Božje prisustvo u tim trenutcima na tom mestu meni je i bilo otkriveno u viziji.
U trenutku kada sam stajao u bazenu, a pastor izgovarao poznate reči "dragi brate Dragane, na priznanju tvoje vere, krstavam te u ime oca i sina i Svetoga Duha" ja sam, kao u nekoj izmaglici, mogao da vidim dva reda anđela na čelu sa Isusom.
To saznanje, da je celo nebo bilo prisutno prilikom ovog čina krštenja, i da mi je to pokazano u viziji ispunilo me je istinskom radošću.
Iskustva koja sam doživeo u početku svog hrišćanskog života su se nastavila i kasnije.
Neposredno posle krštenja doživeo sam i jedno iskustvo isceljenja od bolesti. Dugo vremena unazad (oko 2 godine), osećao sam jake bolove u predelu donjeg dela stomaka.
U međuvremenu sam saznao da imam bruh. Zbog straha od hirurske intervencije, trpeo sam bolove koji su tokom vremena bili sve jaci, posebno prilikom nekog većeg zamora ili dugog pešačenja.
U jednom trenutku, bol je bio toliko izražen da više nisam mogao da istrpim. Uputio sam Bogu molitvu:
"Gospode, ja više ne mogu da trpim ovaj bol. Molim te učini da me više ne boli. Isceli me, molim te to celim srcem - u Isusovo ime. Amin!
Sledeće noći usnio sam san u kome sam se nalazio u ordinaciji nekog lekara. Sedeo sam na stolici. Lekar u belom mantilu je laganim korakom prišao stolu i seo nasuprot meni. Tada je blagim glasom rekao: "ti imas bruh"
Sutradan sam se probudio zaboravivši i na san i na tu moju bolest. Tek posle dva dana sam otkrio da je bol nestao.
U trenutku kada sam shvatio da nemam više nikakvih bolova, blagi glas mi je kroz savest uputio sledeće reči: "to te je Bog iscelio, a ako mu ostaneš veran, isceliće te i od svih drugih bolesti"
Shvatio sam da u Goospodu imam divnog prijatelja i lekara koji može čoveka da izleči od svih bolesti i da nas sačuva od svih zala ovog sveta.
Kao što sam napomenuo, moje obraćenje je u potpunosti promenilo tok mog života i u mojoj duši stvorilo jedan nepomućeni mir, i istinsku radost i ljubav prema spasitelju.
Ipak, i pored svega ovoga, u životu svakog Hristovog sledbenika postoje duhovne borbe, usponi i padovi, i probe kojima Bog želi da izgradi čoveka na putu ka večnosti.
Posle svog zaveta sa Bogom, imao sam dosta ovakvih borbi i strahovanja za svoj duhovni život.
U periodu od kraja 2001 do pocetka 2002 godine imao sam određenih problema sa molitvom i redovnim proučavanjem Božje reči, što je u mom biću izazvalo dozu duhovne slabosti.
U jednom trenutku tih jakih duhovnih borbi, šetao sam Kalemegdanskim parkom i molio se Gospodu da me ojača i oslobodi tereta kojeg sam osećao, da mi ukaže na problem i na to šta trebam činiti na polju duhovnog napretka. Gospod je uslišio moju molitvu i u tom trenutku mi dao odredjenu viziju.
U viđenju sam se nalazio u dvorani hrišćanske Adventističke crkve u ulici Božidara Ađije broj 4 u Beogradu. Obavljao se obred večere Gospodnje.
Čovek sa posudom u kojoj je bio hleb - simbol Hristovog tela je laganim koracima prilazio mestu gde sam sedeo. Uzeo sam komad hleba i stavio u usta.
U tom trenutku, čuo sam mnoštvo glasova koji su u jednom tonu izgovorili dve reči: "Novi život"
U istom trenutku teret duhovne borbe je nestao, bio sam osnažen i ohrabren.
Shvatio sam da mi je Bog uputio poruku da čovek jedino može opstati i duhovno jačati hraneći se Hristovim telom u svakodnevnoj zajednici sa njim, kroz njegovu reč koja je hleb života, i da jedino u Hristu mopže imati život - novi život koji dolazi sa Božjeg prestola i nastanjuje se u ljudskim srcima.
Božja reč upućuje na ovo kada kaže: "tada im reče Isus 'zaista, zaista vam kažem, Mojsije ne dade vama hleba s neba, nego vam otac moj daje hleb istiniti s neba. Jer je hleb Božji onaj koji silazi s neba i daje život svetu... A Isus im reče: 'Ja sam hleb života, koji meni dolazi neće ogladneti i koji mene veruje neće nikad ožedneti" ( Jovan 6. 32 - 33 ).
U jednoj drugoj situacij, imao sam slične probleme koji su pretili da dovedu do ozbiljnijeg duhovnog pada, što se negativno odrazilo na moj duhovni život i zajednicu sa Bogom.
Pošto mi je šetnja prirodom mnogo puta pomogla da razmišljam o sebi i donosim važne odluke u svom životu, odlučio sam da i ovoga puta odem u prirodu.
Šetao sam i razmišljao o svom duhovnom stanju, o Bogu i njegovoj ljubavi, i o svim doživljenim iskustvima u zajednici sa njim.
Shvativši u tom trenutku svu svoju bespomoćnost i zavisnost od njega i negove sile u svom životu, zavapio sam ka Gospodu u iskrenom pokajanju za sve što sam učinio a što nije bilo po njegovoj volji i zatražio da mi oprosti i da me očisti od svake prljavštine greha.
U tom trenutku Bog mi je u jasnom viđenju pokazao dragog Isusa, koji je sa rasireni rukama stajao pred očevim prestolom i posredovao za mene nedostojnog grešnika.
Tada sam osetio životodavnu silu Duha Svetoga koja je ozarila celo moje biće. Mir se ponovo uselio u moje srce a radosna zahvalnost opet potekla sa mojih usana.
Posle svih ovih doživljenih iskustava i mnogih drugih koja nisu zapisana na ovom mestu, a koja se tiču misionskog rada u delu jevanđelja i posredničke molitve, duhovne i materijalne sigurnosti kojima me je Gospod blagosiljao, ostaje zahvalnost upućena Bogu u skladu sa rečima psalmiste Davida koji kaže: "Hvalim te Gospode od svega srca na veću pravedničkom i na saboru. Velika su dela Gospodnja, draga svima koji ih ljube. Delo je njegovo slava i krasota i pravda njegova traje doveka. Čudesa je svoja učinio da se ne zaborave, dobar je i milostiv Gospod..." Amin! ( Psalam 111 ).
"PROBUDI SE, PROBUDI SE, OBUCI SE U SILU SVOJ SIONE:
OBUCI KRASNE HALJINE SVOJE, JERUSALIME GRADE SVETI..
OTRESI PRAH SA SEBE, USTANI, SEDI, JERUSALIME;
SKINI OKOVE S VRATA SVOJEGA, ZAROBLJENA KĆERI SIONSKA"
(Isaija 52. 1 - 2 ).
2002 godina je bio ključni period u mom životu, u kome sam doneo odluku da prihvatim delo reforme i probudjenja koje je Bog pokrenuo u svom narodu preko svojih izabranih slugu, našeg brata Milana Mijailovića i braće koja su u to vreme bila aktivni saradnici u širenju ovog dela.
U tom periodu, i kasnije, imao sam veći broj iskustava i ličnih osvedočenja da pomenuto delo reforme jeste pokrenuto direktnom Božjom intervencijom u ovom vremenu, sa ciljem da Svoju Crkvu i Svoj narod izvuče iz duhovnog mrtvila i pripremi ga za veliko delo objavljivanja Trostruke anđeoske vesti ovom svetu, vreme velike nevolje i skori Hristov Dolazak.
Verujem da će iskustva koja ću izneti u ovom spisu mnogima pomoći da sagledaju svu ozbiljnost vremena u kojem živimo i podstaći ih da u svetlosti Božjih otkrivenja koja imamo, i onih koja Bog šalje preko posvećenih ljudi danas, donesu odluku za reformu u svom ličnom životu i traženje potpune i lične zajednice sa Bogom.
U vremenu kada su pomenuta braća napisala i izdala svoje prve sveske svedočanstava, dobio sam po jedan primer ovih svezaka.
Pošto sam i u ranijim periodima bio revan u proučavanju spisa i tekstova u Bibliji, koji gopvore o poslednjim danima zemaljske istorije i Hristovog Slavnog dolaska, i u dubini duše naslućivao potrebu reforme u Božjem narodu, što zbog duhovnog stanja u Crkvi, što zbog ozbiljnosti vremena u kojem živimo i svakodnevnih svetskih dešavanja opisanih i u proročanstvima Svetog pisma, otvorenog srca sam pristupio čitanju pomenutih svedočanstava naše braće.
Ono što je pratilo čitanje ovih svezaka, bila je moja molitva upućena Gospodu da mi Svojim Duhom rasvetli da li su svedočanstva koja sam imao u rukama Njegovo delo.
Gospod je uslišio moju molitvu i u narednim časovima, tokom čitanja ovih spisa, dao mi jasno osvedočenje da ovo delo jeste od Njega.
U tim trenucima, Božji mir i sila Njegove ljubavi su se izlivali u moje srce i živim prisustvom Njegovog Duha zapečatili saznanje da On nije napustio Svoj narod, već da je došao da mu Se objavi - da ga izvuče iz duhovnog mrtvila i pripremi za Svoj Slavni dolazak.
Od tog dana, u naredne dve godine, Bog mi je dao još nekoliko značajnih iskustava i osvedočenja u prilog ovom delu.
Osim toga, svaki kontakt sa ovom braćom je bio još jedno osvedočenje više, jer je sama atmosfera koja ih je okružavala odisala Božanskim prisustvom Njegovog Duha Koji utiče na srce i dovodi čoveka u podnožje krsta u iskrenom pokajanju.
U dva slučaja, Bog me je i Lično - glasom Duha Svetog osvedočio da ovo delo jeste od Njega.
U prvom slučaju, to je bilo jednog Subotnog prepodneva u trenucima kada sam se sa bratom Milanom i još jednom osobom rastajao posle prepodnevnog Bogosluženja.
Tada mi je tihi Božji glas kroz savest uputio sledeće reči: "Pođi sa njima da primiš blagoslov".
Iako u tom trenutku nisam poslušao ovaj glas, on je ostao kao živo svedočanstvo u prilog delu.
Drugom prilikom, to je bilo slično iskustvo s tim što sam ovog puta poslušao glas i tog dana primio divne Božje blagoslove i jedan lični poziv kojim me Gospod poziva da pristupim ovom delu i da se svojim radom uključim u reformu koju je On započeo u Svom narodu.
U periodu 2002/2003, u vreme kada su pomenuta braća imala mnoštvo objava od Gospoda i to zapisala u svojim spisima, ja sam imao nekoliko ličnih iskustava i objava u vidu snova i vizija, koji su se ticali duhovnog stanja Božje Crkve, duhovnog stanja pojedinih vernika, samog dela reforme i mog rada u njemu.
Prvo iskustvo u vidu noćnog viđenja imao sam krajem 2001. godine, u kome mi je Gospod pokazao da ću u određenom trenutku biti isključen iz redova Adventističke crkve zbog prihvatanja ovog dela reforme.
U noćnom viđenju sam se nalazio u zgradi Hrišćanske adventističke crkve u ulici Božidara Adžije 4 u Beogradu. Obilazio sam određene prostorije u zgradi i imao svu slobodu kretanja.
U jednom trenutku sam izašao u crkveno dvorište a zatim obišao oko zgrade i došao do glavnog ulaza.
Tu, na trotoaru, izvan kapije, bio je postavljen veliki sto za kojim su sedeli članovi crkvenog odbora i jedan od vodećih propovednika u Beogradu, i razgovarali.
U jednom trenutku, pomenuti propovednik je ustao i glasno rekao: "Dragan Mićić da se isključi iz Crkve".
Ja sam sve to posmatrao sa unutrašnje strane kapije, stojeći sa desne strane, iza jednog dela stepeništa.
Kao što sam napomenuo, ovim otkrivenjem, Gospod mi je pokazao da ću u određenom trenutku biti isključen iz redova Adventista, ali da će oni koji me isključe sami biti isključeni iz redova Božjeg naroda i da
će se naći izvan kapije Božjeg carstva i Novog Jerusalima ako se ne pokaju i ne prime ponuđenu Božju
milost koja ih poziva na reformu života.
2 decembra 2002 godine Gospod mi je prvi put u noćnom viđenju pokazao duhovno stanje Božjeg naroda.
U noćnom viđenju sam se nalazio u zgradi Adventističke crkve u ulici Božidara Adžije broj 4 u Beogradu.
U jednom trenutku sam ušao u crkvenu dvoranu broj dva u prizemlju, dvorana je bila prepuna vernika, zbog nedostatka mesta neki su stajali u pozadini. Umesto Bogosluženja na propovedaonici je bilo postavljeno
jedno veliko platno ili video bim, sa koga je bio emitovan koncert neke rok grupe sa jakom rok muzikom.
Vernici su to mirno posmatrali, a kada se emitovanjezavršilo, svi su oduševljeno počeli da tapšu.
U jednom trenutku ja sam sa velikim negodovanjem počeo da vičem nasuprot masi, i da ukoravam ovakvo ponašanje, na to su neki od vernika burno reagovali, okrenuli se ka meni i na silu me izbacili iz dvorane.
Krenuo sam ka izlazu, na putu me je susreo redar i pokušao da me izbaci iz crkve, tada sam ponovo krenuo ka crkvenoj dvorani.
U tom trenutku, iz dvorane je izašao drugi redar i rekao da moram da izađem napolje.
Ja sam mu odgovoprio da želim da uđem unutra, on mi je rekao da će me pustiti pod uslovom da budem miran.
Ušao sam u dvoranu i seo na jedno od praznih mesta, ljudi su me posmatrali.
U tom trenutku iz sredine je ustao jedan mlađi brat i rekao da mi moramo da ukazujemo na Hrista, njegovu milost i slično, ja sam ga upitao da li treba da ukazujemo na probleme u crkvi i da ih rešavamo, on je odgovorio da ne trebamo i da problemi u crkvi ne postoje.
Tada je na pomenutom video bimu počelo emitovanje nekog crtanog filma besmislenog sadržaja, vernici su to sa velikom pažnjom posmatrali.
Ovim otkrivenjem Gospod mi je pokazao da se Božji narod današnjice nalazi u jednom teškom stanju duhovnog mrtvila, i to da je svet na velika vrata ušao u redove Božjeg naroda i da većina svesno odbacuje savete i opomene smatrajući da joj ovakvo stanje može osigurati Božju naklonost i spremnost za ulazak u Božje carstvo.
Crkva smatra da joj nova svetlost nije potrebna, da su ukori i saveti posvećenih ljudi nepotrebni i da predstavljaju samo napad na postojeći crkveni poredak.
Ovakvo stanje je upravo opisano u poruci Laodikejskoj crkvi iz Otkrivenja. Tekst kaže:
"I anđelu laodikijske crkve napiši: Tako govori Amin, Svedok Verni i Istiniti, Početak stvorenja Božijega.
Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vruć. O da si studen ili vruć.Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.
Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go.
Savetujem te da kupiš u mene zlata žeženog u ognju, da se obogatiš; i bele haljine, da se obučeš, i da se ne pokaže sramota golotinje tvoje; i masti očnom pomaži oči svoje da vidiš.
Ja koje ljubim one i karam i poučavam; postaraj se dakle, i pokaj se.
Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom.
Koji pobedi daću mu da sedne sa mnom na prestolu mom, kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom.
Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama" ( Otkrivenje 3 poglavlje ).
Poruka Laodikejskoj crkvi iz Otkrivenja je poruka koja je upravo upućena Božjoj crkvi današnjeg vremena. To je najvažnija i najsvečanija poruka ikada upućena Božjem narodu.
O ovoj poruci Duh proroštva kaže:
"Poruka Laodikeji je teška optužba protiv Božjeg naroda u ovo vreme - `I anđelu Laodikejske crkve napiši: tako goovori Amin, svedok verni i istiniti, početak stvorenja Božjega: Znam tvoja dela da nisi ni studen i vruć. O da si studen ili vruć! Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih. Jer govoriš: bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem, a ne znaš da si ti nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go. Kakve li strašne obmane kad neko veruje da je ispravan a nalazi se na pogrešnom putu. Poruka vernog svedoka nalazi Božji narod u žalosnoj obmani, ali koji nije svestan svog stanja. Narod ne zna da je njegovo stanje pred Bogom tako bedno. Dok oni kojima je poruka upućena laskaju sebi da su postigli viši duhovni stepen, Verni Svedok narušava ovu njihovu sigurnost otkrivajući im njihovo pravo stanje, njihovo duhovno slepilo, siromaštvo i nevolju. Ovo svedočanstvo, tako odlučno i oštro, ne može da bude lažno, jer je to izjava vernog svedoka" ( 3T 252 ).
Gospod mi je u dva navrata u noćnom viđenju pokazao odnos rukovodstva i vernika prema ovom delu
reforme koje je on pokrenuo u svom narodu preko svojih slugu, ali mi je tom prilikom uputio i poziv da
javno istupim i pozovem njegov narod na odluku za prihvatanje ovog dela reforme.
Prvo viđenje sam imao Novembra 2003 godine, u noćnom viđenju, bio sam pozvan da pred crkvenim skupom ispričam svoje iskustvo obraćenja.
Izašao sam za propovedaonicu i ispričao svoje iskustvo.
Na kraju sam iskoristio dati trenutak i pred svima dao javno svedočanstvo da pomenuto delo jeste od
Gospoda.
U tom trenutku glavni propovednik Beogradske crkve se popeo za propovedaonicu i sa rečima negodovanja, oterao me sa katedre.
Ja sam još jedanput uputio poziv crkvi da se moli Bogu za osvedočenje da li je ovo delo od Gospoda.
U tom trenutku, krenuo sam ka izlazu, izašao iz crkvene zgrade i stao na trotoaru preko puta zgrade.
Ljudi su izlazili iz zgrade i posmatrali me.
U jednom trenutku, prišao mi je jedan brat i uputio mi reči kritike zbog onoga što sam učinio.
Ja sam ga pozvao da se moli Gospodu.
Tada sam napustio to mesto osećajući puninu mira i Božje ljubavi u svom srcu.
Drugo viđenje sam imao 22 januara 2004 godine.
U njemu mi je Gospod pokazao stanje u Božjem narodu, odnos rukovodstva i vernika prema ovom delu
reforme, kao i potrebu mog javnog svedočanstva u prilog delu.
U nocnom viđenju, nalazio sam se sa bratom Milanom U blizini crkvene zgrade u ulici Božidara Ađije broj 4 u Beogradu.
Kretali smo se ka crkvi sa ciljem da odemo na subotno popodnevno bogosluženje.
U jednom trenutku on je napomenuo da ne može da uđe u crkvu jer mu je tamo zabranjen pristup ali da će ipak ući kako bi razgovarao sa nekim osobama.
Ušli smo u crkvenu zgradu. Ja sam stepenicama krenuo ka gornjoj sali a brat Milan je ostao dole u holu zgrade.
Na spratu, ispred ulaza u crkvenu dvoranu, stajao je odredjeni broj ljudi.
Ušao sam u dvoranu i primetio da je kraj bogosluženja i da se sakuplja dobrovoljni dar.
U dvorani se osećao jak miris duvanskog dima. otišao sam do kancelarije koja se nalazi u crkvenoj dvorani sa desne strane od ulaza.
Tu sam zatekao glavnog propovednika Beogradske crkve koji je bio nagnut za stolom i nešto pisao.
Rekao sam mu da se u dvorani oseća miris duvanskog dima ali on nije obraćao pažnju na ono što sam govorio.
Tada sam izašao iz kancelarije i krenuo u prve redove sa namerom da sednem.
U prvim redovima sam video neku braću koja su skinula svoju obuću i čarape i stavili noge na naslon klupe ispred sebe, kao u kafani.
Pomislio sam da je to hula na Gospoda i nepoštovanje Božjeg doma.
Primetio sam da su neki od vernika spavali u klupama u ležećem položaju. Dva brata su ležala i spavala na klupama iza propovedaonice.
U jednom trenutku sam se okrenuo i u pozadini ugledao brata Milana.
U tom času, naišao je glavni propovednik, i kada ga je ugledao, grubo ga je uhvatio za kaput i vukući poveo ka propovedaonici.
Kada su se popeli za propovedaonicu, propovednik je izgovorio sledeće reći: "zašto si opet došao ovamo? Sad ću da te bijem pred svima"
Ustali su i neki drugi vernici da se obračunaju sa njim.
Ja sam ustao i krenuo ka propovedaonici, sa ciljem da smirim situaciju.
Popeo sa se za propovedaonicu i počeo da branim brata milana stavši između njega i pobesnelih vernika.
Upitao sam ih zašto to rade.
Tada sam im rekao da delo na koje je on pozvan jeste od Gospoda i da su oni odbacili ovu vest i poruku Vernog Svedoka i doneli sebi prokletstvo.
Ljudi u klupama su pokušali svojim povicima da me spreče u govoru ali sam uspeo da kažem ono sto sam želeo.
Tada sam se okrenuo ka bratu Milanu i bratski ga zagrlio.
Onda se sve stišalo a redari su me poveli do izlaza.
Ovim otkrivenjem, Gospod mi je pokazao kakav je odnos crkvenog rukovodstva i Božjeg naroda prema ovom delu reforme i prema onima koje on šalje sa ciljem da izvrše njegovu volju.
Ovo otkrivenje je samo potvrda onoga što današnje rukovostvo čini isterujući, omalovažavajući i fizički napadajući one koji nose Božju vest za sadašnje vreme, čemu sam i sam bio svedok u nekoliko slučajeva.
Božji vesnici nikada nisu bili omiljeni u Božjem narodu i često su gubili svoje živote od strane onih kojima je vest bila upućivana jer je ta vest zaticala Božji narod u duhovnom mrtvilu iz kojeg nije želeo da se probudi i odbaci breme greha koje mu je bilo na plećima.
Nekoliko primera iz starog zaveta govori o ovome i upućuje na jasnu Božju osudu i ukore zbog ovakvih gnusnih dela odbacivanja i ubijanja Božjih vesnika koja je Izrailjski narod činio, a koja se i danas čine u redovima onih koji se nazivaju Hristovim imenom:
"I dođe Duh Gospodnji na Zahariju, sina Jodaja sveštenika, te stade više naroda i reče im: `Ovako veli Bog: zašto prestupate zapovesti Gospodnje? Nećete bit srećni, sto ostaviste Gospoda, zato i on vas ostavi. A oni se pobuniše na nj, i zasuše ga kamenjem po zapovesti carevoj u tremu doma Gospodnjega" ( 2 Dnevnika 24. 20 - 21 )
"Potom se vrati Jeremija iz Tofeta kuda ga beše poslao Gospod da prorokuje, i stade u tremu doma Gospodnjega, i reče svemu narodu: Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: evo, Ja ću pustiti na taj grad i na sve gradove njegove sve zlo koje izrekoh za nj, jer otvrdnuše vratom svojim da ne slušaju reči mojih. A Pashor sin Imirov sveštenik, koji bijaše starešina u domu Gospodnjem, ču Jeremiju gde prorokuje te reči. I udari Pashor proroka Jeremiju, i metnu ga u tamnicu na gornjim vratima Venijaminovim uz dom Gospodnji" ( Jeremija 19. 14 - 20 ).
"I Gospod Bog otaca njihovih slaše k njima zarana jednako glasnike svoje, jer mu beše zao naroda njegova i stana njegova. A oni se rugahu glasnicima Božjim, i nemarahu za reči njegove, i smijahu se prorocima njegovim, dokle se ne raspali gnev gospodnji na narod njegov, te ne bi leka" ( 2 Dnevnika 36. 15 - 16 ).
"I sla vam Gospod sve sluge svoje proroke zarana jednako, ali ne poslušaste, niti prignuste uha svojega da bi ste čuli. I govorahu: vratite se svaki sa svoga puta zloga i od zloće dela svojih...
Ali me ne poslušaste, govori Gospod, nego me gneviste delom ruku svojih na svoje zlo" ( Jeremija 25.4 - 7 )
"Zato evo ja ću k vama poslati proroke i premudre i knjizevnike, i vi će te jedne pobiti i raspeti, a jedne biti po zbornicama svojima i goniti od grada do grada. Da dodje na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednoga do krvi Zarije sina Varahijna, kojega ubiste među crkvom i oltarom" ( Matej 23. 34 - 35 )
"slušajte reč Gospodnju, koji drkćete od njegove reči: braća vaša, koja mrze na vas i izgone vas imena mojega radi, govore: neka se pokaze slava Gospodnja. I pokazaće se na vašu radost, a oni će se posramiti" ( Isaija 66. 5 ).
O poslednjim danima i delu reforme koje se u vreme pred sam Hristov dolazak mora obaviti u Božjem narodu preko njegovih oruđa, Duh proroštva kaže:
"U crkvi treba da dođe do veličanstvenstvene manifestacije sile Božje, ali to neće pokrenuti one koji nisu sebe ponizili pred Gospodom i otvorili vrata svog srca za priznanje i pokajanje.
U manifestaciji ove sile koja obasjava zemlju slavom Božjom oni će videti samo nešto što u svojoj slepoći smatraju opasnim, nešto što će probuditi njihov strah, i oni će se odupreti tome.
Oni će se suprostaviti delu zato što Bog ne radi prema njihovim idejama i zamislima.
Zašto, oni kažu, zar mi ne poznajemo Duha Božjeg kada već toliko godina radimo u delu? Zato, što oni nisu reagovali na opomene i preklinjanja u porukama Božjim, nego uporno govore 'bogat sam i obogatio sam se i ništa ne potrebujem" ( bible training school, may 1907 )
"Gospod mi je pokazao da ljudi na odgovornim položajima stoje direktno na putu njegovom delu. Zato što oni misle da se delo mora izvršiti, i blagoslov mora doći na određeni način, oni ga neće prepoznati kad ono dođe na neki drugi način... Bog ima svoje određene kanale svetla, ali oni nisu nužno potrebni po mišljenju nekih odgovornih ljudi" ( 5T 726 )
Reforma koju je Bog danas pokrenuo u svom narodu preko svojih izabranih slugu, predstavlja upravo tu poslednju poruku milosti njegovoj crkvi pred sam kraj istorije sveta, početka vremena velike nevolje i Hristovog drugog dolaska.
Od prihvatanja ili odbacivanja ove poslednje poruke zavisi spasenje svakog pojedinca i sudbina Božje crkve.
Bog čeka da izlije okrepljujuću silu Svetoga Duha u vidu poznog dažda na svoj narod i svoju crkvu i da je pripremi da sa glasnom vikom izađe u svet sa poslednjom porukom milosti zapisanoj u poruci trojice anđela iz apokalipse.
Sredinom avgusta 2003 Gospod mi je u noćnom viđenju pokazao da je njegov dolazak vrlo vrlo blizu, i da su njegove oči već uprte ka zemlji.
U noćnom viđenju mi je pokazano otvoreno nebo, na jednom delu neba stajao je Isus u beloj haljini okružen gustim belim oblacima. U desnoj ruci je držao carsku krunu, i prodornim pogledom gledao ka zemlji.
Od njegove pojave moje biće se uzdrmalo, i ispunilo osećanjem nedostojnosti.
Duh prorostva o tome kaze:
"Uskoro smo obratili svoje poglede prema istoku odakle se pojavio jedan mali crni oblačić koji je bio velik kao ljudski dlan. Mi smo znali da je to bio znak Sina Čovečijeg.
Kako se oblačić sve više i više približavao i povećavao pred nama, izgledao je sve slavniji i slavniji, i najzad je postao veliki beli oblak. Mi smo ga posmatrali u svečanoj tišini. Njegov donji deo izgledao je kao vatra. Iznad njega bila je duga, a oko njega anđeli, deset tisuća po deset tisuća koji su pevali umilnu pesmu. Na oblaku je sedeo Sin čovečiji. Njegova je kosa bila bela i kovrdžava i padala mu je preko ramena. Na glavi je imao mnogo kruna, stopala su mu izgledala kao od vatre.
U desnoj ruci držao je oštar srp a u levoj srebrnu trubu, oči su mu izgledale kao plamen ognjeni i prodirale u dušu njegove dece. Tada su sva lica pobledela, a ona koja je Bog odbacio, pocrnela su.
Mi smo uzviknuli: 'Ko može opstati? Je li čisto moje odelo? ( S 479 )
Draga braćo i sestre, najvažnije pitanje koje je danas postavljeno a o kome govori Duh proroštva, je upravo pitanje: Da li je čisto moje odelo? Da li ću spreman dočekati vreme kraja i čist stati pred sinom čovečijim u
svetosti?
Braćo i sestre, bog nas poziva na akciju, na potpuno predanje srca Gospodu i život posvećenja i zajednice sa Bogom iz trenutka u trenutak.
On čeka da se probudimo iz sna i da poslušamo njegov glas jer od toga zavisi sudbina nas kao Crkve i sudbina ovog grešnog sveta.
Nemojmo više oklevati, jer svako oklevanje donosi opasnost da izgubimo iz vida divnog spasitelja i da ne čujemo njegov nežni poziv kojim čezne da nas spasi i dovede u svoje večno carstvo slave.
Објавио Dragan Mićić у 15.13 Нема коментара:
Пошаљи ово имејломBlogThis!Дели на Twitter-уДели на Facebook-уДели на Pinterest-у
CITATI DUHA PROROŠTVA
"Mi ne trebamo poveravati drugima da istražuju Pisma za nas. Neki od naše vodeće braće često su zauzimali položaje na pogrešnoj strani i ako bi Gospod poslao poruku i čekao da ova starija braća otvore put za njeno napredovanje, ona nikada ne bi stigla do naroda." (GW 303)
"Čuvajmo se odbacivanja onoga što je istina... Oni koji nisu navikli da istražuju Bibliju sami za sebe, ili da vagaju dokaze, imaju poverenje u vodeće ljude i prihvataju njihova mišljenja; tako će mnogi odbaciti prave vesti, koje Bog šalje Svom narodu, ako ih ova vodeća braća ne prihvate." (TM 107)
"Neki su me pitali da li ja mislim da nikada neće doći više svetla Božjem narodu? Naši umovi su postali tako ograničeni da nam se čini da ne možemo da razumemo da Bog ima moćno delo koje trebamo da učinimo. Pojačano svetlo treba da nas obasja jer staza pravednička je tako obasjana svetlošću da sija više i više do savršenog dana." (CW 34,35)
"Ukor Gospodnji ostaće na onima koji budu sprečavali da jasnije svetlo dođe do naroda. Treba da se izvrši veliko delo i Bog vidi da naši vodeći ljudi imaju potrebu za više svetla, da bi mogli da se ujedine sa vesnicima koje šalje da izvrše delo koje je On planirao da bude učinjeno." (GW 304)
"Dok se čvrsto držimo istine koju smo već primili, ne smemo sumnjati u novo svetlo koje nam Bog može poslati." (GW 310)
"Nije važno po kome je svetlo poslano; mi trebamo da otvorimo srca u Hristovoj poniznosti, ali mnogi to ne rade." (GW 301)
"Sadašnje stanje Crkve ne zadovoljava Boga. Tu se uvuklo samozadovoljstvo koje ih vodi da osećaju da nije potrebno više istine, niti veća svetlost. Mi živimo u vremenu kada je sotona na delu, nama s desne i leve strane, ispred i iza nas, i još kao narod mi spavamo. Božja je volja da glas koji će se čuti probudi Njegov narod na akciju." (GW 300; 5T 709)
"Čak su i Adventisti Sedmog dana u opasnosti da zatvore oči pred istinom koja je u Isusu, jer ona protivureči nečemu što su oni uzeli kao gotovu činjenicu na koju ih Sveti Duh nije uputio kao na istinu." (TM 70)
"Gospod mi je pokazao da ljudi na odgovornim položajima stoje direktno na putu Njegovom Delu zato što oni misle da se Delo mora izvršiti i blagoslov mora doći na određen način i oni ga neće prepoznati kada ono dođe na neki drugi način... Bog ima Svoje određene kanale svetla ali oni nisu nužno potrebni po mišljenju nekih odgovornih ljudi." (5T 726)
U našim mesnim Crkvama treba da dođe do veličanstvenog ispoljavanja Božje sile, ali to neće uticati na one koji se nisu ponizili pred Gospodom i otvorili Mu vrata svojih srca priznanjem greha i pokajanjem. U ispoljavanju te sile, koja će ceo svet obasjati Božjom slavom, oni će videti nešto što će u svojoj zaslepljenosti smatrati opasnim, nešto što će izazvati njihov strah, i oni će ustati da mu se usprotive. Pošto Gospod neće delovati u skladu sa njihovim idejama i očekivanjima, oni neće priznati to delo. Oni će kazati: 'Zašto i mi ne bismo mogli da prepoznamo Božjeg Duha kada već toliko godina radimo u delu?' Zato što oni nisu reagovali na opomene i preklinjanja u porukama Božjim, nego uporno govore: 'Bogat sam i obogatio sam se i ništa ne potrebujem.' ” (RH extra 23. dec.1890)
"Gospod često radi tamo gde Ga najmanje očekujemo; On nas iznenađuje otkrivenjem Njegove sile kroz oruđe Svog vlastitog izbora, dok prolazi pokraj onih ljudi koje smo smatrali onima kroz koje svetlo treba da dođe." (TM 106)
"Gospod ne traži odobrenje onih na odgovornim dužnostima kada želi da upotrebi izvesne pojedince kao Svoje zastupnike za objavu istine, već će upotrebiti koga On hoće." (RH 23, 1825)
“Dozvolite mi da vam kažem da će se način Gospodnjeg rada pri završetku Dela potpuno razlikovati od uobičajenog, na neki način biće suprotan svakom ljudskom planiranju. Među nama će uvek biti onih koji če želeti da Božje Delo stave pod svoju kontrolu, da diktiraju šta treba da se čini čak i onda kada Delo bude išlo napred pod upravom anđela, koji će se pridružiti trećem anđelu u objavljivanju poruke koja treba da se uputi svetu. Bog će se poslužiti putevima i načinima koji će pokazati da je On uzeo uzde u Svoje ruke. Evanđeoski radnici će biti iznenađeni jednostavnošću sredstava kojima će se On poslužiti da obavi i dovrši Svoje Delo pravednosti.” (TM str. 300 – 1885; Događaji poslednjih dana, poglavlje Glasna vika)
"Nego će Sveti Duh od vremena do vremena otkrivati istinu kroz Svoja osobno odabrana oruđa i nijedan čovek, čak ni sveštenik ili vladar, nema pravo da kaže: 'Vi ne smete izdavati po vašem mišljenju, jer ja u njih ne verujem.' To divno 'ja' može pokušati da sruši učenje Svetog Duha." (TM 70)
"Neko treba da dođe u duhu i sili Ilije, a kad se on pojavi, ljudi će reći: "Suviše si revan, ne tumačiš Pismo na ispravan način. Dozvoli da te naučim kako da objavljuješ svoju vest." "Bog te može poučiti više u jednom trenutku Svojim Svetim Duhom nego što ti možeš naučiti od velikih ljudi." (RH feb. 18. TM 119)
"Ali Gospod će za dovršenje Svog dela upotrebiti sredstva koja mi sada ne vidimo. On će podignuti između običnog naroda ljude i žene da rade na Njegovom Delu, kao što je ranije pozvao ribare da budu Njegovi učenici. Uskoro će doći do velikog probuđenja koje će iznenaditi mnoge. Oni koji ne shvataju potrebu onoga što se mora uraditi, ostaće po strani a nebeski vesnici će raditi sa onima koji se nazivaju običnim ljudima, osposobljavajući ih da nose istinu u mnoga mesta. Sada je vreme za nas da se dignemo i da radimo šta možemo." (Loma Linda messages, unabridges edition, pp 131.132)
"Duh u kom ste vi prišli proučavanju Svetog Pisma i Duha proroštva odrediće karakter pomoćnika na vašoj strani. Anđeli koji pripadaju svetu svetla biće sa onima koji u poniznosti srca traže Božansko vođstvo." (TM 108)
