Član
- Učlanjen(a)
- 13.11.2010
- Poruka
- 317
i za tebe je taj film nesto merodavno,ajooooooooooooooj.ccc...tesko vama cyber-generaciji
wacko2Dodato posle 5 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Dakle, osnovni (u krajnjoj liniji i jedini) atribut Božanstva jeste svemoć, koji, kao takav, isključuje potrebu za drugim Božanstvima (jer kada već postoji Neko Svemoćan – šta bi bila njihova uloga?).
Prema tome, ideja da je Bog usamljena ličnost, Koja je, doslovnim rađanjem Sina, u jednom trenutku večnosti, doživela promenu (što je apsurd, jer je Bog Apsolut - Savršen, Nepromenljiv), da bi Ga potom (i tek nakon nekog vremena) uzdigla do jednakosti sa Njom Samom (već smo zaključili da je postojanje dva Božanstva nepotrebno i nemoguće), nije zasnovana na činjenicama niti, samim tim, na Božjoj Reči, koja, takođe, svedoči o uslovnosti Hristove podređenosti Ocu:
“Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu, Koji, ako je i bio u Obličju Božjem, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je PONIZIO Sam Sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao Čovek. Ponizio SAM Sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.” (Filibljanima 2,5-8)
Stoga, kao što smo zaključili, Njegova jednakost sa Ocem nije uslovna, već apsolutna: »Jer u Njemu živi svaka punina Božanstva telesno.« (Kološanima 2,9)
“Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete Crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju Svojom.” (Dela 20,28) “Budući pak da deca imaju telo i krv, tako i On uze udeo u tome, da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola.” (Jevrejima 2,14) “Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, Kojemu je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: …Bog Silni, Otac Večni…” (Isaija 9,6) “Jer kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu.” (1. Timotiju 3,16) “Hristos… Koji je nad svima Bog Blagosloven.” (Rimljanima 9,5)
Besmisleno je da Bog od stvorenog bića napravi još jednog Stvoriteljai da Ga metne izvan vremena i prostora, tamo gde mu mesto ne pripada. Iz takvog shvatanja sledi da je Bog sam prekršio Prvu Božju zapovest, jer je navodno stvorenje Hrista uzdigao na mesto Stvoritelja i zatim tražio od ljudi Njegovo obožavanje, u skladu sa inače postojećim ljudskim bezumljem: "I većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca." (Rimljanima 1,25) Ako Bog može da krši svoj zakon pukom odlukom, šta možemo očekivati od sledbenika takvog Boga? Uvek sam imao problema sa Jehovinim svedocima da im objasnim da je nedosledno Bogu da nekim svojim dekretom idem protiv sopstvenog zakona, kao da zakon nije definisan svojim smislom i karakterom, nego može da se menja po nečijem ćefu, mimo svog jasnog smisla i karaktera ljubavi. Prirodno je da farisejsko shvatanje zakona, koje ne gleda na duh i smisao, može da dođe do takvog zaključka da se kao kakvo puko pravilo zakon može promeniti, a da ne dođe u sukob sa samim duhom ljubavi koji zapravo u suštini zakon definiše. Takvi vi ljudi ne shvataju prirodu ni ljubavi ni greha, kada misle da njihova definicija može da se menja nekakvim dekretima
Poslednja izmena:
