Nisam čula za Isihaiste, ali mi je drago čuti da u istočnoj Crkvi imaju isti princip.
O Isihaistima ti može Mire nešto više reći, jer Adrian nije tu. No, mogu ti reći sledeće Radi se o nekoj vrsti duhovnih vežbi - meditacija nastalih među pravoslavnim monasima. Nastanak isihaizma se vezuje za Grigorija Palamu, koji je imao viziju nakon što je satima ponavljao Isusovu molitvu (Oče naš) ritmički, u kadnecama samih stihova molitve dišući.
To što je Grigorije Palama, inače izvandredan teolog, koristio tehnike disanja (u stvarnosti nesvesno je disanje prilagodio stihovima molitve) izazvalo je veliku kontroverzu u Crkvi Istoka, posebno ako se u obzir uzme ćinjenica da su se monasi s Atosa suprotstavljali Lionskoj Uniji koju je podržavao Mihail VIII Paleolog. Sabor koji je odbacio tu Uniju, pre nego što će o istoj raspravljati, raspravljao je o Isihaističkom pokretu, koji je po mnogima bio opasno heretički (nije negirao osnovne istine vere, ali je unosio ličnu komponentu pristupa Bogu, naime mnogi koji su prihavatili Palamu i njegovo učenje, verovali su da mogu bez sleđenja kanona sami dopreti do Boga. O tome da su prakse koje su uključivale meditaciju - disanje u ritmu molitve, mnogima ličile na tada već poznate islamske derviše)
Naravno, bojazan je bila preuranjena, ali će sabor - sinod, prihvatiti Isihaizam u izmenjenoj formi lične pobožnosti - molitve, iako je veliki broj prelata - jerarha, sveštenstva bio protiv istog, isključivo zato jer je Rim, dakle Crkva zapada doslovno rekla da je Isihaizam put u herezu (reći će to na osnovu prenagljenih izveštaja pojedinaca).
Zašto su se bojali Ishaista? Zbog toga što su sve hereze i istoka i zapada i započinjale tako što bi pojedinci, više ili manje teološki obrazovani, svojim ličnim mišljenjima uspevali da zavedu mase, a onda povedeni svojim egom stvaraju svoje "crkve" sa potpuno apostatskim učenjima.
No, bojazan od Isihaista je zaista bila prenaglašena, jer isti će u vreme dok je Islam harao, a protestantska divljanja se širila Europom, biti čuvari ortodoksije.
I osjećaju se posebnima i odabranima zbog " dara proroštva " i " subote".
Problem je što oni taj dar
nemaju. Prorok koji govori laži, koji Bogu u usta stavlja blasfemije i prevare, nije prorok nego lažljivac.
Naime, dar proroštva, dar samog Duha Svetog (trećeg lica - osobe - ipostasa, jednog i jedinog Bića- Boga) ne dolazi tako kako su oni zamislili i zamišljaju, ljudskim delovanjem i zamislima, nego ga Bog daruje kome hoće i kako hoće, pri tome a ovo je najvažnije, Bog ne govori danas jedno, sutra drugo, a prekosutra nešto treće.
Nema naime proroka koji je prorokovao nešto, pa se onda kada se to ne dogodi izvlačio na nekakve "karte", ili a to su subotarski nasrtljivci i te kako spremni da kažu, izvinjavao i menjao mišljenja.
Bog je apsolut, i ako ljudima nešto poručuje, to što je poručio NE MENJA. O tome da Bog sebe ne ograničava ljudskim, materijalnim danima, satima, datumima, da i ne govorim.
Ujedno, dar proroštva se ne odnosi na proroštvo u Staro Zavetnom smislu, jer "zakon i proroci su do Ivana (krstitelja)"
Radi se o daru razumevanja PORUKE EVANĐELJA, daru donošenja EVANĐELJA.
Ne o daru donošenja nekavog novog Evanđelja.
O suboti i ostalim budalaštinama i blasfemijama subotarskog kulta je već mnogo puta rečeno, tako da se zaista više ne treba ponavljati (barem ne na ovom postu)
Ujedno, niti jedan prorok iz Starog Zavjeta to nije postao tako što je iščitavao PIsama ili čega već ne i tako dobio "objavu". Doslovno niti jedan jedini prorok, Staro Zavetni prorok se nije gurao da sazna naume Božije.
Bog ih je birao, i govorio im.
A ovi, "duhom proroštva"(upravo zato pod navodnicima) posednuti, od Boga ne dobiše objavu, niti su od Boga odabrani. nego su svoje "objave" dobili
iščitavajući PIsma, i samozavaravajući sebe.
Ako ponavljamo iste greške i ustrajemo u svom načinu mišljenja i ponašanja, znak je da nismo Gospodinu dozvolili da nas zahvati i mijenja.
Tvrdogalvost je uz ponos jedan od znakova prelaska na tamnu stranu. Sotona je pored toga što je ponosan ujedno i tvrdoglav.
Bog nas zaista menja, rekao bih
vaspitava, poput roditelja koji s ljubavlju vaspitava, odgaja svoje dete.
Tako da, nije me briga za adventiste. Naravno, kad sam na forumu, reći ću što mislim. Ima onih kojih su slabi u vjeri i nije u redu da čitaju ovdje samo advenski nauk.
Osobno mislim da je njihova putanja na zalazu, " pročitani" su i više nisu nikakva novost. Imat će sljedbenika, uvijek će biti onih koji su radoznali i drski da "proriču" kad će doći svršetak svijeta da Gospodin ukaže baš na adventiste, kao na one koji su ostali vjerni. Ako čekaš Gospodnji pojavak samo zato da budeš uzdignut nad drugima, ahhh...jadan je to život.
Odgvorit ću ti samo na poslednju rečenicu jer ostalo je sve upravo onako kako jeste, uz dodatak da su oni (subotari, ali i svi ostali njima slični, oni za koje je rečeno da će služiti da nas Kristove rešeta sotona. To
možda nije tvoje mišljenje, možda ti to ne vidiš tako, no ne zaboravi da se vera mora vežbati, održavati, ne zaboravi da smo mi Kristovi ratnici, miljenici njegovi, a miljenici se moraju vežbati, a to se najbolje postiže tako što učimo kako ne treba činiti, tačnije prepoznajemo ko su ovčari (kad god to napišem sjetim se Šarplaninaca, Njemačkih ovčara.. volim cuke) a ko su vuci u jagnnjećoj koži koji na sebe staviše ogrlice (viču da su Kristovi) a dođoše da kradu ovce iz Kristova Ovčinjaka.
Ja lično sve te pokrete, sva ta američka bulažnjenja vidim kao vukove u jagnjećoj koži, sluge onoga koji je kao i kod Joba, tražio i dobio ovlaštenje da nas rešeta.
Upravo zato i pišem ovo što pišem, ne da bih subotare obratio, nego da bih im kult razotkrio, jer kult im nije od Boga, nego od neprijatelja.
Zar bi smo na njihove nasrtaje trebali da odustanemo od reči koju smo Kristu dali? Zar bi smo trebali dozvoliti da naši bližnji poveruju nečemu što je na hrvatskom katoličkom forumu korisnik SilanSi, pravilno nazvao "evanđelje za budale" i time odbace Boga?
Dakle,
potpuno si u pravu da je onome ko čeka Dolazak u Slavi samo da bi bio uzdignut nad drugima (poput onih koje Gospodin nazva Licemjerima što se na trgovima okupljaju i pokazuju da se mole, da dele milostinju ili poste) život jadan da jadniji ne može biti.
Ako li i prime plaću za to, primili su je na zemlji. Plaće na Nebesima nemaju.
Jer ne činiše to za Krista - Boga, nego za sebe i svet. A gospodar ovoga sveta (duhovni gospodar) je tko?
Otac laži, onaj koji je tražio i dobio dopuštenje da nas rešeta.
Krist, dakle Bog ga je pobedio (uvek će ga pobeđivati), ali mi moramo dokazati da znamo svog Pastira i da Njemu verujemo, u patnji, kao i u sreći.
A Pastir, naš Pastir je Rekao da dolazi kao lopov u noći, dakle iznenada.