Kalendar kojim se belezi Uskrsenje Isusa Hrista

[Jovan Prezviter]

Kakve veze ima sto ne pise? Ja mogu da slavim ako hocu

Ti možeš ali ja smatram da ono što apostoli nisu rekli tj. kako nije Duh Sveti vodio njih u tom pravcu mislim da je pravilo pre da se to ne čini. Jer pazi, možeš ti lično kao pojedinac, može i grupa ljudi koji se udruže ali isto tako nije pogrešno a čak je i afirmatovno ostati na onome što i apostoli.

Pa sta? Spis je najkasnije nastao 165. n.e., i u njemu pise da su tadasnji Hriscani slavili nedelju kao dan vaskrsenja! Bas ti Hriscani za koje vi tvrdite da im je konstantin tek kasnije nametnuo nedelju!

Ne, ja ne tvrdim da je tek od Konstantina počelo..to je već postao stereotip među onima koji potenciraju nedelju. Nije, naravno..i ja sam ti rekao da je već krajem I veka počela ta praksa. Ništa sporno. Samo kažem ostati na apostolskom je sasvim dovoljno. Treba imati na umu i samu svrhu proslave. Šta se slavi? Dan vaskrsa svake nedelje. Ok...ali zar nije logično da bi sam Isus to uspostavio da je hteo i da je to bilo tako važno za hrišćane? Zar ne bi apostloli to takođe uspostavili i objasnili da je taj dan dan vaskrsa važan? Ili bar jednom godišnje da je rečeno kao što tvrde JS..a nije ni tako rečeno. Ako nemamo od Hrista i apostola samo po sebi ono nema važnost za nas hrišćane. To može biti stvar pojedinca ali u misli Hrista i apostola ono nema nikakav značaj. To je činjenica.

A tvoja sloboda da to činiš, naravno.

 

[stvarnoslap]

Pa? Spis je najkasnije nastao 165. n.e., i u njemu pise da su tadasnji Hriscani slavili nedelju kao dan vaskrsenja! Bas ti Hriscani za koje vi tvrdite da im je konstantin tek kasnije nametnuo nedelju!

Subotari još više papi pripisuju "pogansku nedjelju" nego Konstantinu. Zaista, samo imbecil može optuživati papu i Konstantina kako su u 4. stoljeću uveli "pogansku nedjelju", uz postojanje mnoštva pisanih dokumenata još iz 1. i 2. stoljeća o tome kako se kršćani nedjeljom okupljaju na Euharistiju. Uz ovu činjenicu zaista, mora se biti imbecil da bi se papu i Konstantina iz 4. stoljeća optužilo za uvođenje "poganske nedjelje".

Nije konatantin Hriscanima nametao nedelju, vec je zapovedio nehriscanima da slave taj dan, aludirajuci na njihovog "boga sunca". I to je paganima naredjeno!

Zaista, mora se biti imbecil, da se ovo ne razumije.

Da je Hriscanima naredio "slavite boga sunca nedeljom" naatao bi ogroman otpor, jer oni koji su do juce stradali za Hrista, ne bi nikada prihvatili da slave "boga sunca" i poklone se idolu!

Da dodam. Da su kršćani Boga slavili i odmarali subotom, i da im je Konstantin to zabranio i zapovjedio da to moraju činiti slaveći poganskom nedjeljom, kršćani bi ili našli načina da zadave Konstantina, ili bi svi dobrovoljno izabrali Arenu u kojima bi bili hrana divljim zvijerima. Da se ovo ne razumije, mora se biti idiot.

Napomena:

imbecili - retardirani ljudi čiji je IQ između 26 i 50

idioti - retardirani ljudi čiji je IQ između 0 i 50

Dakle, nije njima upuceno, vec paganima sa aluzijom na njihov praznik, a Hriscani su i ranije slavili nedelju! Konstantin je samo potvrdio Hriscansku praksu, a vi ste se uhvatili toga sto pise "casni dan sunca".

Što ćemo. Nažalost, postoje imbecili i idioti.

Zaista mi nije namjera nikoga vrijeđati, naprosto se o nekim stvarima ne može i ne smije šutjeti.

 

[Laodikeja]

I sta kaze Stvarnoslap "IMBECILI"

Da vidimo poreklo nedelje, i ko je uveo.

PRAZNOVANJE NEDELJE

U mnogožaćkoj planetarnoj sedmici - svaki dan je bio posvećen određenom Bgu.
Nedelja je bila posvećena paganskom bogu sunca i ovaj kult je bio osnova svih religija u davnoj prošlosti

* SUNDAY - Nedelja: Solis (Sunce) dimanche domenica domingo Sun

* MONDAY - ponedeljak: Lunae (Luna - Mesec) lundi lunedi lunes Moon

* TUESDAY - utorak: Martis (Mars) mardi martedì martes Tiw (the Anglo-Saxon god of war, the equivalent of the Norse Tyr or the Roman Mars)

* WEDNESDAY - sreda: Mercurii (Mercur) mercredi mercoledì miércoles Woden (the Anglo-0Saon equivalent of the Norse Odin or the Roman Mercury)

* THURSDAY - četvrtak: Jovis (Jupiter jeudi giovedi jueves Thor (the Norse god of thunder, the equivalent of the Rofman Jupiter)

* FRIDAY Veneris - petak: (Venera) vendredi venerdi viernes Frigg (the Norse god of love and fertility, the equivalent of the Roman Venus)

* SATURDAY - subota: Saturni (Saturn) samedi sabato sábado Saterne (Saturn, the Roman god of agriculture)

U najstarijem Vavilonskom astrološkom sistemu - bog sunca je bio vrhovni bog vladar, i glavni bog zodijaka.- zvezanog sazvežđa, dok se smatralo da svi drugi bogovi proishode iz njega - da su samo njegove manifestacije, emanacije i inkarnacije, telo njegovog tela.

Zato su sve prirodne pojave smatrane samo manifestacijom jednog boga - sunca, i to verovanje su kasnije usvojili svi drevni narodi.

U svakom narodu bog sunca je imao drugačije ime.
Persijanci su ga zvali Mitra, Asirci Bel, Haldejci Šamaj, Feničani i Sirci Vaal, Egipćani Amon Ra, Indijci Šiva ili Višnu kao njegove inkarnacije, Indijanci Kvecalkoatl..

Kod mnoggobožačkih naroda - sunce je predstavljalo drevni simbol božanske sile koja daje život.
Pošto je bog sunca u toku dana na nebeskom svodu donosio svetlost, a po noći zalazio za horizont i silazio u podzemlje i tamu - njemu su pripisivane dve suprotne osobine.
On je bio obožavan i kao dobar i zao, i kao muški i ženski princip.
Odatle potiče okultno shvatanje - da je kosmička energija i zla i dobra, i da su oba ova principa neophodna za ravnotežu i harmoniju u svemiru.
Iz tog razloga postojao je ritual prinošenja ljudskih žrtava - kako bi se bog sunca umirio i podario svetu svetlost i blagostanje.

Danas među najvećim obožavaocima boga sunca - spadaju Masoni, kao i svi hermetički ( magijski ) pravci
U masoneriji sunce kao izvor materijalnog svetla - predstavlja
izraz intelektualnog prosvetljenja za kojim Masoni tragaju.
Ono je za masone samo vidljivi simbol suverenog autoriteta, odnosno skrivenog Masonskog boga.
Masoni za sunce uglavnom koriste ime antičkog boga Ozirisa.

Slike u crkvama Rimokatolicizma i Pravoslavlja - prikazane su sa likovima sa sunčevim diskom iza glave:

Mnogobožački bogovi predstavljeni su na ovaj način:

Jedan od masonskih simbola je svevideće oko.
U Egiptu ovaj simbol predstavlja Ozirisa.
Grci su sunce naživali "Jupiterovo oko ioko sveta"
U Indiji - Šiva bog sunca je predstavljen u vidu oka.
Ono je simbol božjeg sveznanja.
U okultizmu - oko je simbol okultnih moći, vidovitosti i elemenat duhovnog prosvetljenja.

Kod Rimljana je bio zastupljen kult sunca.
U Rimskoj mnogobožačkoj tradiciji su postojala dva vida ovog kulta - nacionalni kult sunca kao sastavni deo Rimske religije od starine, i Mitraizam - kult sunca prenet iz Persije u doba pojave Hrišćanstva.
Mitraizam se u Rimskoj imperiji širio prvo kao privatni kult, a kasnije za vreme cara Marka Aurelija Heliogabala ( 218 - 222 n. e ), postao je službeni kult celog carstva.

Dan posvećen bogu sunca se kod Rimljana nazivao "Dies Solis" ( dan sunca ), i danas se na pojedinim jezicima nedelja naziva - dan sunca, Engleski - Sundau, Nemački - sontag.

Prihvatanjem Hrišćanstva od strane mnogobožačkog Rima i jednim ediktom Rimskog imperatora Konstantina velikog - nedelja ( dan sunca ), preuzima ulogu Hrišćanskog praznika, kao uspona na dan kada je Bog stvorio svtlos i na Hrista kao vaskrslo sunce pravde.
Značaj dotadašnjeg biblijskog dana odmora subote je izbrisan, a na njegovo mesto postavljen novi dan - nedelja, simbol boga sunca.

Ovaj konstantinov dokument o obaveznom svetkovanju sunčevog dana je objavljen 321 godine nove ere i glasi:

"Načasni dan sunca - neka se gradska uprava i narod koji živi u gradu odmaraju, i neka sve radionice budu zatvorene.
Međutim - na selu, seljaci koji se bave zemljoradnjom mogu slobodno nastaviti svoje poslove, jer se dešava da koji drugi dan nije pogodan za setvu ili za rad u vinogradu.
Neka se obavljaju takvi poslovi - da ne bi ppropali blagoslovi koje nam nebo šalje"

Najraniji crkveni sabor koji se bozabavio svetkovanjem nedelje - bio je sabor u Laodikeji 364 godine nove ere.
U svom 29 kanonu ovaj sabor je objavio:

"Hrišćani ne smeju da svetkuju subotu i da se odmaraju tog dana - već moraju da rade, ali dan gospodnji treba naročito da poštuju, i kao Hrišćani toga dana ne treba da rade.
Ako budu dalje svetkovali subotu - neka budu prokleti"

Postoje različite izjave ponikle iz redova Rimokatolicizma, koje svedoče o tome - da je Rimokatolička crkva svojim autoritetom prenela svetost subote na nedelju.

Neke od ovih izjava glase:

"Nedelja je Katolička institucija i zahtevi za njeno svetkovanje jedino se mogu definisati na osnovu katoličkih principa" ( the catolic press, Sidney - Australia, August 1900 ).

"Od početka do kraja svetog pisma - nema nikakvog označenog teksta, koji bi opravdao promenu sedmičnog javnog bogosluženja - od poslednjeg dana u sedmici na prvi" ( priest Bradu - in the adress reported in the Elizabeth. nj. news - march 18. 1903 ).

"Biblija nigde ne podupire svetkovanje nedelje, ona je ustanova Katoličke crkve, i oni koji praznuju taj dan - poštuju zapovest Katoličke crkve" ( bishop Simour - vhu vi keep sundau ).

"Mi smo promenili od sedmog dana na prvi dan sedmice, od subote na nedelju - autoritetom svete Katoličke apostolske Hristove crkve" ( statement of Katholic church ).

I pored svih zabrana koje su u istoriji uspostavljene protiv svetkovanja subote - tokom cele istorije su postojali Hrišćani koji su poštovali ovaj dan koji je deo Božjeg zakona kao četvrta zapovest i uspomena na stvaranje i simbol Božje stvaralačke sile i njegovog autoriteta.

 

[Laodikeja]

A evo i posebni dokaz i obelodanjivanje Stvarnoslapove lazi da papstvo nije uvelo nedelju.

KONSTANTIN I CRKVENI SABORI ZAKONSKI UVODE NEDELJU ( priznanje same crkve ).

Prihvatanjem Hrišćanstva od strane mnogobožačkog Rima i jednim ediktom Rimskog imperatora Konstantina velikog - nedelja ( dan sunca ), preuzima ulogu Hrišćanskog praznika, kao uspona na dan kada je Bog stvorio svtlos i na Hrista kao vaskrslo sunce pravde.
Značaj dotadašnjeg biblijskog dana odmora subote je izbrisan, a na njegovo mesto postavljen novi dan - nedelja, simbol boga sunca.

Ovaj konstantinov dokument o obaveznom svetkovanju sunčevog dana je objavljen 321 godine nove ere i glasi:

"Načasni dan sunca - neka se gradska uprava i narod koji živi u gradu odmaraju, i neka sve radionice budu zatvorene.
Međutim - na selu, seljaci koji se bave zemljoradnjom mogu slobodno nastaviti svoje poslove, jer se dešava da koji drugi dan nije pogodan za setvu ili za rad u vinogradu.
Neka se obavljaju takvi poslovi - da ne bi ppropali blagoslovi koje nam nebo šalje"

Najraniji crkveni sabor koji se bozabavio svetkovanjem nedelje - bio je sabor u Laodikeji 364 godine nove ere.
U svom 29 kanonu ovaj sabor je objavio:

"Hrišćani ne smeju da svetkuju subotu i da se odmaraju tog dana - već moraju da rade, ali dan gospodnji treba naročito da poštuju, i kao Hrišćani toga dana ne treba da rade.
Ako budu dalje svetkovali subotu - neka budu prokleti.

IZJAVE RIMOKATOLIKA I PRIZNANJE PROMENE SUBOTE NA NEDELJU

"Nedelja je Katolička institucija i zahtevi za njeno svetkovanje jedino se mogu definisati na osnovu katoličkih principa" ( the catolic press, Sidney - Australia, August 1900 ).

"Od početka do kraja svetog pisma - nema nikakvog označenog teksta, koji bi opravdao promenu sedmičnog javnog bogosluženja - od poslednjeg dana u sedmici na prvi" ( priest Bradu - in the adress reported in the Elizabeth. nj. news - march 18. 1903 ).

"Biblija nigde ne podupire svetkovanje nedelje, ona je ustanova Katoličke crkve, i oni koji praznuju taj dan - poštuju zapovest Katoličke crkve" ( bishop Simour - vhu vi keep sundau ).

"Mi smo promenili od sedmog dana na prvi dan sedmice, od subote na nedelju - autoritetom svete Katoličke apostolske Hristove crkve" ( statement of Katholic church ).

 

[stvarnoslap]

A evo i posebni dokaz i obelodanjivanje Stvarnoslapove lazi da papstvo nije uvelo nedelju.

KONSTANTIN I CRKVENI SABORI ZAKONSKI UVODE NEDELJU ( priznanje same crkve ).

Ja lijepo napisah da uz mnoštvo pisanih dokumenata i svjedočanstava, još iz 1. i 2. stoljeća, samo imbecili mogu optuživati papu i Konstantina da su u 4. stoljeću uveli "pogansku nedjelju", i evo, hvala Bogu, oni se sami dolaze ovdje legitimirati.

 

[Laodikeja]

Dao si dokaze, ali upravo onih koji su polovinom 2 veka i promenili subotu na nedelju i zaveli druge da krenu tim putem.

To je i dovelo do otpada Rimske lokalne crkve.

Zakonski nedelja je legalizovana sa Konstantinom i crkvenim saborima.

Sve ima gore u moja dva komentara, i priznanje tvoje crkve.

Ako svojoj crkvi ne verujes, kakav si to sluzitelj papi.

Evo ponovo.

IZJAVE RIMOKATOLIKA I PRIZNANJE PROMENE SUBOTE NA NEDELJU

"Nedelja je Katolička institucija i zahtevi za njeno svetkovanje jedino se mogu definisati na osnovu katoličkih principa" ( the catolic press, Sidney - Australia, August 1900 ).

"Od početka do kraja svetog pisma - nema nikakvog označenog teksta, koji bi opravdao promenu sedmičnog javnog bogosluženja - od poslednjeg dana u sedmici na prvi" ( priest Bradu - in the adress reported in the Elizabeth. nj. news - march 18. 1903 ).

"Biblija nigde ne podupire svetkovanje nedelje, ona je ustanova Katoličke crkve, i oni koji praznuju taj dan - poštuju zapovest Katoličke crkve" ( bishop Simour - vhu vi keep sundau ).

"Mi smo promenili od sedmog dana na prvi dan sedmice, od subote na nedelju - autoritetom svete Katoličke apostolske Hristove crkve" ( statement of Katholic church ).

 

[stvarnoslap]

Očito, neki imaju potrebu dva puta se legitimirati. Godi im da budu viđeni.

 

[Zaokret]

Hvala Zaokret, istina je da se praznik vaskrsa nikada nije slavio niti je to zapoveđeno a što se tiče pričesti ona takođe nije svedena na jedan dan i to Pashu već su je apostoli svakodnevno prakikovali.

Što se tiče praznika da, on ima svoje korene u drugim izvorima..otom potom.

Pozdrav.

Eto vidis kako se mozemo sloziti po Bibliji po pitanju da uskrs nikada nije slavljen.
Sto se tice "pricesti" ,verovatno znas da se Memorijali odrzavaju na poseban dan,jednom godisnje.
Piti crveno vino ....,moze se svaki dan,ali je samo jedan dan bitan.
Samo tog jednog dana,14 nisana,Isus je izdao zapoved sebi za spomen,a to je potvrdio i ap.Pavle u
1 Korincanima, glava 11
23 Jer ja primih od Gospoda šta vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hleb.
Ne govori se o vise noci kao kad je Isus na svadbi u kani pretvorio vodu u vino,pa kad su ga nazivali pijanicom i izelicom....vec samo JEDNA NOC.

 

[Jovan Prezviter]

Eto vidis kako se mozemo sloziti po Bibliji po pitanju da uskrs nikada nije slavljen.
Sto se tice "pricesti" ,verovatno znas da se Memorijali odrzavaju na poseban dan,jednom godisnje.
Piti crveno vino ....,moze se svaki dan,ali je samo jedan dan bitan.
Samo tog jednog dana,14 nisana,Isus je izdao zapoved sebi za spomen,a to je potvrdio i ap.Pavle u
1 Korincanima, glava 11
23 Jer ja primih od Gospoda šta vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hleb.
Ne govori se o vise noci kao kad je Isus na svadbi u kani pretvorio vodu u vino,pa kad su ga nazivali pijanicom i izelicom....vec samo JEDNA NOC.

Sve te razumem ali mi u Biblij nemamo ni tu zapovest o godišnjem praznovanju pričesti već se pričest uzimala uvek kad god se to moglo..nigde nema zapovesti o pričesti jednog godišnje već može i svaki dan a može i na mesec dana itd....nema zapovesti o godišnjem uzimanju niti da to bude na tačan dan Pesaha. Ako nađeš neki tekst pIsma slobodno navedi.

 

[stvarnoslap]

Sve te razumem ali mi u Biblij nemamo ni tu zapovest o godišnjem praznovanju pričesti već se pričest uzimala uvek kad god se to moglo..

Zapovijed je tek došla s "duhom proroštva". Osim što je "duhom proroštva" zapovjeđeno kako, kada i koliko puta, "duh proroštva" je također ukinuo židovsku zapovijed da se pije vino, i zapovjedio da se "izvodi igrokaz 'drinkajući' grožđani sok".