Juda

[starstuff]

Tolkien je upotrijebio maštu i u toj mašti je " vidio" i Froda i Gandalfa.
I ja mogu upotrijebiti maštu da oživim slike iz Evanđelja.
Ja da se educiram? Nisi li mi na drugom mjestu preporučio drugu lektiru za čitanje. Ja sam dosta čitala, sad je na tebi red.

Ok, nemoj da se ljutis.:dont-know:

 

[infamous111]

najjace je to sto u svakom jevandjelju onaj cije je jevandjelje je junak, petar u njegovom evo sad i juda u njegovom, svako sebe hvali

 

[Isabeleta]

najjace je to sto u svakom jevandjelju onaj cije je jevandjelje je junak, petar u njegovom evo sad i juda u njegovom, svako sebe hvali

Nemoj se zafrkavati, infamous...:dtyste:
Isus je junak svih Evanđelja. Samo ON.
Sv. Petar je pisao poslanice, ne Evanđelja, a Judino evanđelje je apokrifno, nije valjano. Nemoj da te tokom noći ova dvojica uvjere u nešto drugo.

 

[infamous111]

a sto se odbacuje judino jevandjelje? sto nije valjano? zato sto je neki paja patak rekao da to nije validno?

 

[Isabeleta]

Zna Isabeleta dosta o Jevanđelima, zna takođe i da pisci Novozavjetnih Jevanđelja, nisu svi mogli biti Isusovi savremenici, kao i da ono što piše u pojedinim Evanđeljima nije sve autorsko djelo onih po kojima se na zovu, ali, ona je gorljiva vjernica, pa zvuči uvjerljivije, neporicivije i autentičnije, kada kaže da su svi oni neposredno svjedočili Isusovom djelu. Time pojačava vrijednost i neosporivost samih njihovih djela.
Moramo je razumjeti:dtyste:

Možemo svi biti gorljivi i izgorjeti u nastojaju da nešto dokažemo, ali ako nije - NIJE. :dtyste:
Sveti Ivan evanđelista je umro posljednji od apostola, oko 101 g. Dakle?
Evanđelje koje danas imamo su nastala do tog vremena. Druga stvar je što nisu sačuvani autografi, već samo prijepisi.
U ovom tekstu je dobro rečeno o apokrifnim evanđeljima

APOKRIFI NOVOG ZAVETA

Može da se učini čudnim zašto su određeni spisi prihvaćeni, a zašto nisu prihvaćeni neki drugi (osobito zašto protestanti ne prihvataju spise koje katolici i/ili pravoslavni smatraju takođe kanonskim). Ovde se radi o dva pitanja, komplementarna ali različita. Takođe, odgovor nije istovetan po pitanju Starog ili Novog zaveta.

Osnovni uslov prihvatanja spisa u kanon bio je apostolski pečat. Svi pisci novozavetnih spisa bili su ili apostoli (Matej, Jovan, Petar, Pavle) ili iz njihovog neposrednog kruga (Marko, Luka, Juda i Jakov). Iako je pitanje šta sve u sebe obuhvata naziv apostol, ipak je jasno da se radi o očevicima Isusovog života (osim Pavla, ali koji kasnije ima viziju Hrista), koji su bili poslani (grč. apostolos znači poslanik) od samoga Isusa da šire Jevanđelje. Crkva je pomno ispitivala sve spise koji su za sebe tvrdili da su apostolski i odbacivala je sve one koji nisu imali dokazano poreklo, odnosno potvrđenu predaju iz apostolskih vremena. Dodatni test za provjeru svih “pretendenata” na kanoničnost bilo je njihovo učenje, koje se moralo slagati s priznatim kanonskim spisima. Uglavnom, svim odbačenim spisima, iako ponekad pravovernim, nedostajao je upravo apostolski pečat, dok je većina njih svojim učenjem duboko zastranila s pozicije apostolske nauke.
Novozavetni apokrifi

Oni se sastoje od mnoštva knjiga, svih novozavetnih vrsta – jevanđelja, dela, poslanica i apokalipsi - od kojih neke potiču još iz 2. veka (većina iz znatno kasnijih). Njihova je uloga bila dvostruka – ili da se istakne neka hrišćanska doktrina (što je često znalo dovesti i do uvođenja neke nehrišćanske doktrine) ili da se zadovolji radoznalost čitalaca novozavetnih spisa opširnim detaljiziranjem događaja opisanih u Novom zavetu (posebno Isusovog djetinjstva, Marijinog začeća, sudbine dvojice razbojnika i sl.). Neki apokrifni spisi zadržavaju ranohrišćansku doktrinu (ali nemaju apostolski pečat); drugi skreću u raznovrsne jeresi (gnostičke ili sektaške prirode), ponekad prelazeći i granice osnovne pristojnosti i dobrog ukusa. Svima njima nedostaje istorijske utemeljenosti, osim u onim detaljima gde postoji slaganje s kanonskim spisima.

Apokrifna Jevanđelja
Obično se dele na:
1. Jevanđelja o Isusovim roditeljima i Isusovom detinjstvu

Njima se želi nadomestiti šturi opis ovih tema u Mateju, Marku i Luki (Jovan nema ništa o tome). Najpoznatija su Protojevanđelje Jakovljevo, Tomino jevanđelje detinjstva, Pseudo-Matejevo jevanđelje, Uznesenje Marijino, Istorija Josifa tesara i Arapsko-armenijska jevanđelja o Isusovom detinjstvu.

Protojevanđelje Jakovljevo govori o Marijinom rođenju od ostarele majke Ane i bogatog Joakima. Slično malom Samuilu, trogodišnju Mariju dovode u hram, gde je hrane anđeli sve do dvanaeste godine, kada je po čudesnom izboru zaručena za Josifa. Josif je udovac sa sinovima iz prethodnog braka. Kada Josif otkrije da je Marija u šestom mesecu trudnoće, poju vodu očišćenja (vidi 4. Mojsijeva 5,11-31). Isus se rađa u pećini, Mariju porađa jevrejska babica a Saloma potvrđuje da je Marija devica. U poslednjim poglavljima Irod ubija Zahariju, oca Jovana Krstitelja, a sam Krstitelj izbjegava tu sudbinu begom u planine.
Tomino jevanđelje djetinjstva prikazuje Isusa u dobu od pet do dvanaest godina. Petogodišnji Isus uspeva napraviti 12 glinenih vrabaca koji čudesno poleću. Kada mu sin Ane pisara prolije vodu iz posude, Isus ga proklinje: “Ti drski, bezbožni glupane!”. Dečak koji se slučajno sudario s Isusom pada mrtav. Oni koji ga optužuju gube vid. Mali Isus pomaže poočimu tesaru čudesno proširujući grede do željene veličine.
Pseudo-Matejevo jevanđelje donosi neke anegdote iz puta po Egiptu: palmino drvo se saginje da bi Marija ubrala plodove, put od trideset dana oni uspijevaju prevaliti za jedan dan, 365 idola u paganskom hramu padaju pri ulasku Marije i djeteta.
U drugim jevanđeljima o Isusovom djetinjstvu navodi se svedočanstvo babice s Isusovog rođenja da Isus nije imao težinu kao druge bebe i nije plakao; na putu u Egipat Marija i Isus susreću dva razbojnika, Tita i Dimaha, kojima beba Isus proriče da će za trideset godina biti razapeti s njim, i to koji na kojoj strani (Dimah je onaj koji je priznao Isusa). Vaznesenje Marijino donosi izvještaj o čudima vezanim uz tijelo mrtve Marije, koje kasnije oživljuje i biva preneseno u raj.
2. Jevanđelja Isusove muke i vaskrsenja

Najvažnije je Petrovo jevanđelje, koje je bilo u širokoj upotrebi kod ranih hrišćana krajem II. veka. Isus je prikazan kao onaj koji nije osećao nikakav bol prilikom raspeća. Stražari na grobu ujedno su svedoci vaskrsenja: dvojica čije glave sežu do neba vode jednoga čija glava nadrasta nebesa. Jevanđelje Nikodimovo govori da je Veliko veće nakon vaskrsenja priznalo da je Isus vaskrsao; rimske zastave se klanjaju pri Isusovom ulasku kod Pilata; Isusu u prilog svedoče Nikodim i Berenika (Veronika), koju je Isus izlečio od tečenja krvi; razbojnici razapeti s Isusom jesu Disma i Gesta, a vojnik koji je kopljem probô Isusa jeste Longin. Isus silazi u donji svet, strašeći Sotonu i odvevši sa sobom vernike, uključujući Adama i pokajanog razbojnika Dismu. Neki detalji ovog jevanđelja doveli su do kanonizacije Pilatove žene Prokle u Grčkoj pravoslavnoj crkvi i do proslave Dana svetog Pilata u Etiopskoj pravoslavnoj crkvi.

3. Jevrejsko-hrišćanska jevanđelja

Najpoznatija su Jevanđelje Nazarena, Jevanđelje Ebionita i Jevanđelje Jevreja. Prva dva predstavljaju prerađene verzije Matejevog jevanđelja. Prema jevanđelju Nazarena čovek sa suvom rukom (Mt. 12,10) je bio klesar; Isus nalaže učenicima da praštaju 70 puta 7, dodajući da je i u spisima Starog zaveta bilo pogrešnih tekstova; bila su dva bogata mladića, a od tri sluge s talentima jedan je umnožio bogatstvo, drugi je sakrio talenat a treći ga potrošio s bludnicama i sviračima. U Jevanđelju Ebionita, koji su bili jevrejski hrišćani iz Transjordanskih oblasti, govoreći o Krstiteljevoj ishrani, a u skladu sa svojim strogim vegetarijanstvom zamjenjuju reč “skakavac” (grč. akris), s rečju “kolač” (grč. enkris). Nema izveštaja o rođenju, jer su negirali Isusovo rođenje od djevice.

4. Jeretička jevanđelja

Radi se uglavnom od gnostičkim jevanđeljima – samo za gnostika Bazilida postoji podatak o 24 prikupljena jevanđelja. Osim ovih, najpoznatija su Evino jevanđelje, Jevanđelje Jude Iskariotskoga, Jevanđelje Egipćana i brojna Vartolomejeva jevanđelja.

 

[Jurivaka]

Možemo svi biti gorljivi i izgorjeti u nastojaju da nešto dokažemo, ali ako nije - NIJE. :dtyste:
Sveti Ivan evanđelista je umro posljednji od apostola, oko 101 g. Dakle?
Evanđelje koje danas imamo su nastala do tog vremena. Druga stvar je što nisu sačuvani autografi, već samo prijepisi.
U ovom tekstu je dobro rečeno o apokrifnim evanđeljima

Dakle??? Sad malo skontaj!
Napisaću kasnije nešto o ovome (možda), ali, i sama si iznijela podatak koji govori da Jovan nije mogao biti Isusov savremanik.

 

[infamous111]

ljudi ja ne znam za vas ali ja vise prihvatam ona jevanjdjelja koja nisu u bibliji nego ona iz biblije, upravo zato sto je neki paja patak glumeo nekog bosa i rekao ovo je bogohuljenje i ne moze da pise u bibliji, i danas imamo isto nekog paja patka i njegove sledbenike koji nastavljaju sa takvim ponasanjem i osudjuju ljude koji hoce da prihvate i druga jevandjelja, ali ti paja patkovi svataju da postaju ne bitni i da ne mogu da upravljaju drugim slobodnim ljudima i ne mogu da ih uplkase pricama o paklu ili sta ti ja znam cemu vec i da ih kontrolisu

 

[spedy12]

u vrijeme Isusa, u izraleskom narodu su djelovale 4 jake skupine
saduceji- ajmo reći politički vođe, mrzili su sve ljude pogotovo farizeje, nije ih zanimala istina, niti im je stalo do boga
nego su željeli sa mrskim rimljanima zagospodariti svijetom
farizeji- poznavatelji božjeg Zakona, duhovni vođe, isto tako nisu marili za istinu
zeloti- revolucionari, iščekivali su spasitelja, mesiju na bijelom konju i mačem u ruci koji če ih osloboditi rimljana
iako takav spasitelj nikada nigdje nije bio najavaljen, niti u jednom prorčanstvu
eseni- ljudi koji su proučavali svete spise, živjeli izvan gradova ondašnjih, praslika kršćana

juda je bio pripadnik zelota, i želio je Isusa za vođu, da im se pridruži
buduči da je Isus to odbio, u judi je buknula mržnja i zato je učinio izdaju

 

[Bojanxy]

Јуда је био Исусов најбољи пријатељ и био је распет заједно са Исусом на Голготи. Након васкрсења Исуса је отишао са Исусом у Индију, али се вратио да би се борио против Римљана са осталим зелотима. У тим борбама је и погинуо.

Иначе, историјски детаљи у Библији су потпуно небитни, јер их не можемо проверити. Битна је наука о којој је причао Исус.

 

[spedy12]

@bojanxy
nije točno da je izdajnik bio Spasiteljev najbolji prijatelj
niti je bio razapet sa njime na golgoti
on se objesio kad je shvatio što je učinio
sve to jasno i glasno piše u evanđelju
iznosite javno skroz krive informacije i time ne poštujete 9.zapovijed
pročitajte evanđelje