Zasto se ovo cudo desava na Hristovom grobu?
Zar bi sotona pruzao podrsku verovanju da je Hristos vaskrsao? Suludo!
Ovo je cudo znak Jevrejima i Muslimanima i celom svetu da je Hristos vaskrsao i da je nasa vera prava..
Zar bi sotona pruzao takvu podrsku Hristu!?
Upravo je suprotno, da sotona cini ovakvo cudo - za koje postoji i prorocanstvo da ce ih on ciniti, sa ciljem da bi obmanuo covecanstvo da se pokloni zveri u Ekumenizmu.
Dakle, sotona ovo cudo cini preko Jerusalimskog patrijarha za koga znamo da je Ekumenista i podanik Rima, da bi sve ljude i crkve naveo u ovo Ekumensko jedinstvo sa Rimom, za koje se zalaze Jerusalimska Pravoslavna crkva.
Ovo je cudo znak Jevrejima i Muslimanima i celom svetu da je Hristos vaskrsao i da je nasa vera prava..
Obelezje prave vere je jasno zapisano u biblij, a glasi
"OVDE JE TRPLJENJE SVETIH KOJI DRZE ZAPOVESTI BOZJE I VERU ISUSOVU, I IMAJU DUH PROROSTVA" ( otkrivenje 12. 17 / 10. 10 )
Ovde su navedena tri elementa prave vere:
1. DRZI ZAPOVESTI BOZJE
2. IMA VERU, ODNOSNO - UCENJE GOSPODA ISUSA HRISTA
3. IMA DAR PROROSTVA
Pravoslavna i Rimokatolicka crkva ne ispunjavaju ni jedan od ovih uslova da bi se nazivale Bozjom crkvom, jer je u njima zastupljena ljudska mnogobozacka tradicija, koja uci diametralno suprotnu nauku onoj koja je zapisana u Bozjoj reci.
Napomena:
Ovo cudo se ne dogadja svaki put, pa postoje dokazi da je tada pojava ognja bila lazirana od strane Patrijarha, koji je iz jedne odaje izlazio sa zapaljenim svecama koje su upaljene navodnim cudom.
Procitati i sledeci zanimljiv tekst:
Blagodatni oganj iliti mađioničarski trik star 1300 godina
Jedno od omiljenih čudesa pravoslavnih crkava, Blagodatni oganj u Jerusalimu, više od 1000 godina, donosi velike prihode pravoslavnim crkvama.
O čemu se radi?
Naime, svake godine, na Veliku subotu, Patrijarh Jerusalimski se spušta u navodno mesto gde su pripremali Hrista za sahranu, gde danas stoji Hram vaskrsenja Hristovog. Tamo, na njega se spušta Sveta vatra i on od te vatre pali sveću, potom izlazi iz prostorije, predaje sveću svim ostalima, koje šire plamen, i nose ga na sve četiri strane sveta. Ovaj običaj je prvi put pomenut 870. godine naše ere, a pomenuo ga je hodočasnik Bernard. Detaljan opis je dao ruski iguman Danilo koji je prisustvovao ceremoniji 1106. godine.
Nekoliko puta se desilo i da se ne dogodi "spuštanje Svetog Duha" u vidu vatre. Godine 1099. kad su Krstaši osvojili Jerusalim, pokušali su da molitvom spuste plamen i, navodno, pošto nisu uspeli, izbila je pobuna u novoosvojenom gradu. Takođe, 1579. godine, jermenski patrijarh se molio celu subotu, dan i noć, ali se plamen nije upalio na svećama. U prošlom veku, 1969. i 1970., jerusalimski patrijarh Benedikt je, po dogovoru koji je napravljen na svetskom savetu Crkava u Đenovi, prešao na Gregorijanski kalendar. Međutim, vatra se nije pojavila. Posle godinu dana, kada su se vratili na Julijanski kalendar, Sveti duh se opet spustio.
Takođe, verujući tvrde da vatra, u stvari, Duh sveti, je hladna i da ne pali odeću, kožu i dlake, tj. da je bezopasna.
Ne, ne, ne! O čemu se, ovde, zapravo, radi?
Ono malo podataka što je uspelo da se sačuva tokom vekova, Crkva je pažljivo uništavala i sakrivala od javnosti. Ipak, neki podaci su sačuvani. Na primer:
• Kad su Krstaši preuzeli Jerusalim 1099. godine, i kad se vatra nije pojavila, došlo je do naglog prestanka interesovanja zapadnih hodočanika za ovo čudo. Manji priliv hodočasnika, manja zarada od turizma. Zato je već sledeće godine Boldvin I Jerusalimski vratio pravoslavne sveštenike da vrše dati obred i tako je nastavljena tradicija svete vatre.
• Islamski istoričar XII veka, Ibn al-Kalanisi, opisao je koji se sve materijali koriste: „...da bi im oganj došao po ulju balzamovanog drveta i njegovih derivata, a njegovo je svojstvo stvaranje vatre u dodiru sa jasminovim uljem, a vatra je jarko svetla i ima svojstvo blještavilosti.“
• Katolički poglavar Papa Gregorije IX je 1238. godine je proglasio blagodatni oganj prevarom i zabranio katolicima da u ovom obredu učestvuju.
• Otomanski putopisac, Evlija Čelebija, tvrdio je da je jedan pravoslavni monah bio zadužen da iz skrivenog odeljka sipa belu naftu niz lanac na mesto gde treba da se zapali plamen.
• Na grčkoj državnoj televiziji (na youtube linku dole) Mihail Kalopulos je izveo demonstraciju samozapaljivanja sveća koje prethodno umočio u beli fosfor.
• Ruski Vladika Porfirije (Uspenski) je u svojim dnevnicima jasno stavio do znanja da je Blagodatni oganj prevara koju sveštenstvo u Jerusalimu praktikuje vekovima.
• Za one koji znaju ruski, skeptik Igor Dobrohotov je detaljno istražio ceo slučaj.
Zašto?
Na kraju se postavlja pitanje zašto se ova prevara održava toliko vekova. kao i uvek kad su ovakve stvari u pitanju, glavna pokretačka snaga su finasije. I dok su Jerusalimom vladali katolici, i kad su vladali pravoslavni, i kad su vladali muslimani, a i sad, kad vladaju Jevreji, prihodi od ove vrste hodočasništva su ogromni. Postoje zapisi, još iz XIII veka, da je odgovor koji su hrišćanski monasi dali jednom muslimanskom caru, koji je hteo da sazna tajnu Blagodatnog ognja bio sledeći:
Šta je draže caru: bogatstvo koje se dobija na takav način; ili znanje o tajni koja može da se raširi ako previše ljudi za to zna? Kada je car to čuo, shvatio je potrebu da se čitava stvar drži u tajnosti i pustio da se i država i crkva bogate.
Izvor: pouke.org.
-----------------------------------------------------------------
Јерусалимски патријарх хитно позван у Ватикан
Римски папа Фрањо сусрео се 23. октобра у Ватикану с
патријархом јерусалимским Теофилом Трећим. У свом говору папа је нагласио да садашње потешкоће и ране из прошлости не би требало да ометају хришћане
на путу ка јединству.
Папа је изразио солидарност са онима који већ деценијама страдају у конфликтима у Светој земљи, а такође и дубоко жаљење због непрекидне нестабилности ситуације, недостатка међусобног разумевања међу странама, ограничавања основних права и масовних емиграција.
Папа је такође изразио и жаљење поводом више пута поновљене нетолеранције према светињама – било хришћанским, муслиманским или јудејским. Између осталог, последњих година јудејски ектремисти оскрнавили су бројне хришћанске храмове у Израелу.
"Знак наде у сложеној ситуацији је богословски дијалог између римокатолика и православних, а такође и сарадња православне и јерменске јерусалимске патријаршије и францисканаца у рестаурацији Гроба Господњег", уверен је Фрањо.
Патријарх Теофил, који је боравио у Риму од 22. до 25. октобра, сусрео се с државним секретаром „Свете столице“ кардиналом Пјетром Парилином и секретаром за односе с државама надбискупом Полом Ричардом Галахером. У програму патријархове посете био је и разговор с председником папског Савета за унапређење хришћанског јединства кардиналом Куртом Кохом и шефом савета за међурелигијски дијалог кардиналом Жан-Луи Тораном.
Садашњи патријарх јерусалимске Цркве до сада се два пута сусрео с папом Фрањом: први пут у мају 2014. године, за време папине посете Светој земљи (фото изнад) и исте године у Ватикану, поводом екуменистичке молитве за мир у Светој земљи (погледати видео).
Планирано је да се патријарх Теофил 29. октобра у Атини сусретне с премијером Грчке Алексисом Ципрасом, а 1. новембра у његовом програму су преговори с надбискупом кентерберијским Џастином Велбијем.
Подсећамо да је 3. маја текуће године патријарх јерусалимски Теофил примио англиканску делегацију предвођену надбискупом Џастином Велбијем која је била у посети Јерусалиму. У Храму Гроба Господњег, патријарх
је началствовао екуменистичким „молебаном“ у коме су учествовали англиканци, римокатолици и монофизити.
А 7. маја у англиканској содомитској антицркви збио се догађај посвећен устоличењу „Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Кентерберијског“ Џастина Велбија за канонског „епископа“ “Episcopal Canon” Горе Кармил. Свечаност је одржана у англиканском катедралном храму Светог Георгија у Јерусалиму, где се патријарх Теофил обратио слављенику поздравном речју.
Подсећање:
Патријарх Теофил дошао је на патријаршијски престо преко ноћи, збацивањем и закључавањем легитимног патријарха Иринеја у патријаршијску келију. Оно што је пласирано у јавност и што је послужило као изговор за отимање патријаршијског престола су оптужбе православних Арапа да је патријарх Иринеј продавао црквену имовину Јеврејима, угрожавајући тиме православне Арапе ширењем Јевреја у источном Јерусалиму, делу града који православни Палестинци сматрају престоницом своје будуће државе. Међутим, такве оптужбе никада нису доказане а народ који му је остао веран тврди да је патријарх Иринеј утамничен због одсуства његове склоности ка екуменизму. До његовог свргавања, Јерусалимска патријаршија није нагињала ка екуменизму, да би се брзо по узурпирању патријаршијског трона курс Јерусалимске патријаршије усмерио ка истом, што горе објављена вест недвосмислено потврђује.
