Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.330
kako mozes biti tako licemerna ako si Krscanka , oktud ti samo takve gluposti i ideje da se mi klanjamo strazarima u kuli , to samo govori koliko svi vi imate mrznje prema JS , odi na nasu stranicu JW.ORG pa pogledaj ko je nas uzor i vodja , nadam se da si pismena i razumna pa ces brzo pronaci , i nemoj lupati proizvoljno, drugo rekao sam o ikonama koje se kace na zidovima i slike svetaca , o njihovom obozavanju , nije bilo reci o osobenoj molitvi Isusu , poznajes li ti pisma pre svega .
Opravdanje za upotrebu religioznih slika i kipova
Ipak, danas će se mnogi koji odaju čast religioznim slikama i kipovima odlučno suprotstaviti tome da ih se nazove obožavateljima slika i kipova. Njihovi prigovori na takvo označavanje, međutim, nisu novi. U 4. stoljeću “sveti” Augustin je izvrgao ruglu zaključivanje nekršćanskih obožavatelja slika: “Ima neki diskutant koji sam sebe smatra učenim i kaže: ‘Ne obožavam ovaj kamen ni onu sliku ili kip bez razuma... Ne obožavam ovu sliku ili kip, ali obožavam ono što vidim i služim njemu kojeg ne vidim.’” Drugim riječima, oni tvrde da obožavaju samo nevidljivu osobu predstavljenu idolom. “Na temelju ovog opisa njihovih slika i kipova”, dodao je Augustin, “oni se smatraju sposobnim diskutantima, jer ne obožavaju idole, a ipak obožavaju đavla” (Enarrationes in psalmos).
Rimokatolički teolozi bili su, doduše, brzo spremni osuditi pogansko idolopoklonstvo, ali kad se radilo o vlastitoj upotrebi slika i kipova, opravdavali su je nerijetko istim argumentima koje su navodili i takozvani pogani. Primjerice, na koncilu u Trientu, održanom u 16. stoljeću, bilo je s obzirom na slike Krista, Marije i “svetaca” rečeno: “Dužnu čast i obožavanje im treba iskazivati, ali ne zato što u njima samima pretpostavljamo unutarnje božanstvo ili silu.” Ali, zašto im se ona pridaje čast? “Jer je njima iskazano strahopoštovanje namijenjeno prauzoru”, bilo je objašnjeno na koncilu, “i kroz slike koje ljubimo i pred kojima skidamo šešir i klečimo obožavamo samog Krista i odajemo čast svecima čiju sliku i priliku oni predstavljaju.”
Još i danas katolička crkva opravdava ovu vrst idolopoklonstva istim obrazloženjem: slike su samo sredstvo za svraćanje pažnje na nebesku osobu predstavljenu kroz njih; slike same po sebi nemaju nikakvu vlastitu snagu ili moć. No, u kojoj mjeri se to slaže s onim što se čini u praksi? Zar nitko od onih koji upotrebljavaju slike ne vjeruje da one posjeduju bilo kakvo ‘unutarnje božanstvo ili silu’?
Treba li da ti izvucem direktno stavak da ne smes da se klanjas kipovima i idolima
Ja sam na ovo odgovorio.
Samo slep covek, koji je skroz nerazuman moze tvrditi ovakvo nesto.
Cemu ova dugacka pisanija, ovo su gluposti, uzeo si pa kopirao tekst
Ja sam lepo odgovorio:
Klanjanje i ljubljenje ikone je znak postovanja -nebeske stvarnosti, a ne idolopoklonstvo kao sto vi predstavljate.
Niko ne ''obozava ikonu'' , vec samo odaje postovanje onome sto ona predstavlja.
To je slicno kao kada zena nosi sliku umrlog muza, pa je izvadi i poljubi.
Da li je to ''idolopoklonstvo'' ili mislis da bi je njen muz osudio ,kad bi video sta radi?
Naravno da je ne bi osudio, jer ona ne ljubi drugog coveka, vec ljubi istog coveka, svog muza.
To nije preljuba, ta zena nije luda , niti je idolopoklonik.
Tako nece ni Bog osuditi onoga koji poljubi ikonu u znak postovanja.
U staro vreme se poljubac i naklon smatrao znakom postovanja..