Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Човек који се радује пропасти других (а не покајању) је веома на лошем путу. Треба захваљивати Господу на сваком новом дану, јер можда ће се (а хоће) неко покајати и призвати име Господње. Наравно да сви очекујемо долазак Господа, али веома је себично само себе и своје надање стављати испред бољитка за друге људе. Дакле, ако и не доживим тај дан доласка, доживећу га у васкрсењу. Ништа не губим. Али зато Царство небеско добија нове покајнике и свеце.
А трљати руке са речима: "bice moj Adrian BG jos gore od Holivudskih filmova veruj ljudi ce padati u nesvest od straha" мени уопште не причињава радост, већ огромну жалост. Јер сав је род људски породица и сви смо деца Адамова. А то што неко не прихвата речи јеванђеља није ништа за весеље, већ за жалост.
А трљати руке са речима: "bice moj Adrian BG jos gore od Holivudskih filmova veruj ljudi ce padati u nesvest od straha" мени уопште не причињава радост, већ огромну жалост. Јер сав је род људски породица и сви смо деца Адамова. А то што неко не прихвата речи јеванђеља није ништа за весеље, већ за жалост.