Eto vidiš. Pokazuješ da znaš definiciju psihologije, ali istovremeno pokazuješ kolika si neznalica po pitanju Biblije...Jer, da nisi neznalica, onda bi znao da se Biblija sukobi sa ljudskom psihologijom, i da joj je sušta suprotnost.
Nisam siguran na šta tačno misliš pod ovim.
To je inače (već sam pisao o tome) dokaz da Bibliju nisu pisali samo ljudi, već da je postojala i Božija intervencija, kao i da ona nije menjana po svojoj suštini kroz istoriju...Da su samo ljudi bili ti koji su pisali i osmislili Božije Reči, onda se u njoj nikada ne bi nalazila uputstva poput: "ljubi neprijatelje svoje" ...
Zanimljiv način zaključivanja. Moram priznati da se nisam sreo sa ovakim zaključkom do sada. Na tvoju žalost, ipak je pogrešan.
Prvo - Biblija jasno opisuje svu ljudsku slabost, oholost, sebičnost, kukavičluk i sve ostale mane koje jedinke naše vrste pokazuju i danas. Opisi u Bibliji samo pokazuju manifestacije istih karakteristične za taj period.
Drugo - ti kažeš da se suština "božije intervencije" nije promenila kroz istoriju? Pa zašto onda više ne smatramo humanim i hrišćanskim da podvodimo decu, masakriramo neprijatelje, uništavamo čitave civlizacije jer nisu naše vere, spavamo sa roditeljima, imamo robove, trgujemo ljudima a sve u slavu gospoda boga našeg (tačnije vašeg)? Jer upravo su to intervencije kojima bog interveniše u Bibliji da bi ljudima dokazao pravoverje.
Čitav ljudski napredak kako u moralno-vrednosnom pogledu, tako i u materijalno-tehnološkom najviše je vođen ljudima koji su odbili da se vode božanstvima te su razum i kritičko mišljenje stavili kao najviše dosege ličnog razvoja.