Suština ateističkog protivljenja da je Biblija od Boga nadahnuta knjiga, leži u njihovom neshvatanju da je Biblijska nauka ustvari u sukobu sa ljudskom psihologijom. Ovakvu kakva je sada po svom sadržaju čovek je nikada ne bi mogao izmisliti. Štaviše, on u svojoj prirodi nema motiva iz kojih bi mogao da je prihvati, a ima samo motive iz kojih bi mogao da je odbaci. Ona dira u njegove prirodne motive ponašanja, smatrajući da su izraz njegove sebičnosti i samopravednosti. Da je neko uticao na sadržaj Biblije, on bi u nju uneo upravo ono što godi čovekovoj prirodi, a ne ono što se suproti, i Biblija ne bi više bila predmet tolikih kritika i sumnjičenja...
Čovek svoju predstavu o Bogu mora svakodnevno izgrađivati i održavati autoritetom Božje reči. Koliko je Božji karakter uzvišeniji od predstave koju mi prirodno imamo o Njemu, pokazuje činjenica da se veran Bogu hrišćanin, čitajući Bibliju, svaki dan oduševljava kako Bog, koji je toliko svet i pravedan, može da voli njega toliko slabog i grešnog. Razumna predstava o Njegovom karakteru zasnovana na autoritetu Biblije pruža povode Bogu da odgovori na naše usrdne molitve, da nam otkrije sebe u svojoj pravoj veličini, i da nas tako dovede u pokajanje.
Naša borba nije da ostvarimo spasenje, već da ga izaberemo. Bog spasava,a mi biramo.
