LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Trojni pakt u potaji
Trojni pakt u potaji
Novosti
Nemci držali u strogoj tajnosti pripreme za parafiranje pakta. Vest o paktu na Radio Beogradu uz posmrtni marš
Dvorac Belvedere u Beču
VANREDNO izdanje „Politike“ za 25. mart 1941. donelo je na naslovnoj strani udarnu političku vest o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu i u naslovu saopštilo suštinu specifičnog jugoslovenskog statusa u okviru Pakta, u želji da se negativno dejstvo vesti ublaži: „Jugoslavija je pristupila paktu triju sila pod uslovom da za sve vreme trajanja rata Nemačka i Italija ne traže prelaz niti prevoz svojih trupa preko jugoslovenske teritorije.“
U istom umirujućem tonu bio je i naslov u „Vremenu“ od 25. marta 1941, „Uloga Jugoslavije je u znaku pune nezavisnosti jugoslovenskog naroda i njegove teritorije“. Objavljeno je da su u Beč otputovali Cvetković i Cincar-Marković, a Miroslav Spalajković je na sugestiju kneza Pavla u uvodniku“ Politike“ uzalud obrazlagao da je „održanje mira jedina težnja Jugoslavije“ i da je pristup Paktu politička neminovnost. Efekat je bio upravo suprotan. Članak je izazvao „buru negodovanja u beogradskoj intelektualnoj javnosti“, a negativnom raspoloženju doprinosio je i Radio Beograd, koji je, „sabotirajući Vladu, tekst Pakta objavio uz sviranje posmrtnog marša“.
Često se jugoslovenskoj vladi prebacuje da nije ništa uradila da pripremi javno mnjenje na potpisivanje pristupa Paktu. Gubi se pri tome iz vida da je nemačka strana bila izričito protiv toga da se bilo šta objavljuje pre čina pristupanja. Štaviše, tražila je da se u javnost vest iznese tek u podne 25. marta, dakle, na dan potpisivanja.
Jugoslavija je pristupila Trojnom paktu u dvorcu Belvedere, u Beču, koji je, kao mesto potpisivanja, odabrao Hitler, jer je vekovima carska prestonica bila politički i kulturni centar jugoistočne Evrope, ali i iz bezbednosnih razloga. Beč je, za razliku od Berlina, još bio van dometa britanskih bombardera, mada je oko dvorca Belvedere bilo postavljeno „nekoliko protivavionskih topova radi svake sigurnosti“, zabeležio je „Politikin“ izveštač.
Belvedere je kao letnju rezidenciju podigao princ Evgenije Savojski, koji se u istorijskom pamćenju kod Austrijanaca i Nemaca zadržao kao oslobodilac Beograda od Turaka 1717. Dvorac je potom bio i rezidencija prestolonaslednika Franje Ferdinanda, odakle je krenuo na put u Bosnu 1914. I zbog jednog i zbog drugog, barokni dvorac usred Beča imao je tako simboličku vrednost za jugoslovensku delegaciju, a posebno za Andrića.
Jugoslavija se pristupanjem Trojnom paktu našla u taboru sa zemljama jugoistočne Evrope koje su mu već pristupile: Mađarskom (20. novembra 1940), Rumunijom (23. novembra 1940), Slovačkom (24. novembra 1940) i Bugarskom (1. marta 1941), koja je to takođe učinila u Belvedereu. Već pominjani Domarus je taj dan nazvao „još jednom pozorišnom predstavom u dvorcu Belvedere“.
Toga 25. marta, prema pisanju „Vremena“, po dolasku Čana iz Rima i italijanskog poslanika iz Berlina na Zapadnu železničku stanicu, „doputovao je vozom u Beč jugoslovenski poslanik u Berlinu g. dr. Ivo Andrić, koga je dočekao naš bečki generalni konzul g. Životić“, da bi nešto posle 10 časova stigli na istu stanicu Cvetković i Cincar-Marković, koje su dočekali Ribentrop, namesnik Rajha Fon Širah i, između ostalih, general vazduhoplovstva Aleksander Ler. On će samo nekoliko dana kasnije komandovati operacijom bombardovanja Beograda.
CVETKOVIĆ I CINCAR
-Marković su se u pratnji Ribentropa i ostalih odvezli do hotela „Bristol“, gde su bili apartmani za jugoslovenske predstavnike. Od predstavnika jugoslovenskih novinskih kuća, prisutni su bili šef Centralnog presbiroa predsedništva vlade Predrag Milojević, direktor „Vremena“ Danilo Gregorić i direktor „Politike“ Jovan Tanović. Tek kada su svi akteri pristigli u Beč, čime je svaka neizvesnost bila otklonjena, stigao je i Hitler, u 11.15.
Kada je neposredno pred potpisivanje predsednik Vlade Dragiša Cvetković upitao Andrića šta misli o tekstu Pakta, Andrić je rekao da „sve ne može biti bolje“. Cvetković, koji je kasnije zabeležio Andrićeve reči kao znak priznanja, nije shvatio njihov cinizam kao odgovor na omalovažavanja koja je doživeo kao poslanik uvođenjem specijalnog emisara i izopštavanjem. Navodno je Andrić tada izjavio da je pristupanje Jugoslavije Paktu „produžena ruka neutralnosti“.
Nemačka novinska agencija dala je na značaju nemačkom ministru inostranih poslova, te je izvestila da je, dok su svi strani učesnici bili uveliko okupljeni u Belvedereu, nemačka delegacija, predvođena Ribentropom, došla tek u 14 časova. Prema pisanju „Felkišer Beobahtera“, oko 14 časova je Ribentrop, kao domaćin, ispred dvorca Belvedere dočekao sve strane zvanice. Tačno je i jedno i drugo. Naime, svi strani predstavnici su bili prisutni kada je došao Ribentrop, ali su tek posle njega došli najviši predstavnici Jugoslavije. Potom su se svi uputili u Žutu dvoranu.
Prema Miti Dimitrijeviću, kašnjenje čitavog cermonijala imalo je drugačiji razlog: Cvetkovića i Cincar
-Markovića sačekao je u Beču Ribentrop, čime je Hitler hteo da pokaže nezadovoljstvo što Jugoslavija nije odmah pristupila Paktu, te je iz istog razloga jugoslovenska delegacija morala da čeka na Hitlera od 10 do 14 časova, a onda je u poslednji čas Ribentrop zatražio da se prestilizuju dve rečenice Cvetkovićevog govora.
OPUŠTENI ČINOVNIK
ANDRIĆ AndriĆ je i inače imao indiferentan odnos prema poslu. Tako je Crnjanski, na poslednjoj konferenciji Male Antante na Bledu, avgusta 1938, zatekao Andrića, tada pomoćnika ministra inostranih poslova, kako posle potpisivanja završnih dokumenata pije kafu na terasi hotela „Toplice“. Na pitanje zašto nije učestvovao u tom činu, Andrić je odgovorio da je njegov činovnički deo posla obavljen, pa sada neka pozvaniji rade ono što je njihova dužnost.
Trojni pakt u potaji
Novosti
Nemci držali u strogoj tajnosti pripreme za parafiranje pakta. Vest o paktu na Radio Beogradu uz posmrtni marš
Dvorac Belvedere u Beču
VANREDNO izdanje „Politike“ za 25. mart 1941. donelo je na naslovnoj strani udarnu političku vest o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu i u naslovu saopštilo suštinu specifičnog jugoslovenskog statusa u okviru Pakta, u želji da se negativno dejstvo vesti ublaži: „Jugoslavija je pristupila paktu triju sila pod uslovom da za sve vreme trajanja rata Nemačka i Italija ne traže prelaz niti prevoz svojih trupa preko jugoslovenske teritorije.“
U istom umirujućem tonu bio je i naslov u „Vremenu“ od 25. marta 1941, „Uloga Jugoslavije je u znaku pune nezavisnosti jugoslovenskog naroda i njegove teritorije“. Objavljeno je da su u Beč otputovali Cvetković i Cincar-Marković, a Miroslav Spalajković je na sugestiju kneza Pavla u uvodniku“ Politike“ uzalud obrazlagao da je „održanje mira jedina težnja Jugoslavije“ i da je pristup Paktu politička neminovnost. Efekat je bio upravo suprotan. Članak je izazvao „buru negodovanja u beogradskoj intelektualnoj javnosti“, a negativnom raspoloženju doprinosio je i Radio Beograd, koji je, „sabotirajući Vladu, tekst Pakta objavio uz sviranje posmrtnog marša“.
Često se jugoslovenskoj vladi prebacuje da nije ništa uradila da pripremi javno mnjenje na potpisivanje pristupa Paktu. Gubi se pri tome iz vida da je nemačka strana bila izričito protiv toga da se bilo šta objavljuje pre čina pristupanja. Štaviše, tražila je da se u javnost vest iznese tek u podne 25. marta, dakle, na dan potpisivanja.
Jugoslavija je pristupila Trojnom paktu u dvorcu Belvedere, u Beču, koji je, kao mesto potpisivanja, odabrao Hitler, jer je vekovima carska prestonica bila politički i kulturni centar jugoistočne Evrope, ali i iz bezbednosnih razloga. Beč je, za razliku od Berlina, još bio van dometa britanskih bombardera, mada je oko dvorca Belvedere bilo postavljeno „nekoliko protivavionskih topova radi svake sigurnosti“, zabeležio je „Politikin“ izveštač.
Belvedere je kao letnju rezidenciju podigao princ Evgenije Savojski, koji se u istorijskom pamćenju kod Austrijanaca i Nemaca zadržao kao oslobodilac Beograda od Turaka 1717. Dvorac je potom bio i rezidencija prestolonaslednika Franje Ferdinanda, odakle je krenuo na put u Bosnu 1914. I zbog jednog i zbog drugog, barokni dvorac usred Beča imao je tako simboličku vrednost za jugoslovensku delegaciju, a posebno za Andrića.
Jugoslavija se pristupanjem Trojnom paktu našla u taboru sa zemljama jugoistočne Evrope koje su mu već pristupile: Mađarskom (20. novembra 1940), Rumunijom (23. novembra 1940), Slovačkom (24. novembra 1940) i Bugarskom (1. marta 1941), koja je to takođe učinila u Belvedereu. Već pominjani Domarus je taj dan nazvao „još jednom pozorišnom predstavom u dvorcu Belvedere“.
Toga 25. marta, prema pisanju „Vremena“, po dolasku Čana iz Rima i italijanskog poslanika iz Berlina na Zapadnu železničku stanicu, „doputovao je vozom u Beč jugoslovenski poslanik u Berlinu g. dr. Ivo Andrić, koga je dočekao naš bečki generalni konzul g. Životić“, da bi nešto posle 10 časova stigli na istu stanicu Cvetković i Cincar-Marković, koje su dočekali Ribentrop, namesnik Rajha Fon Širah i, između ostalih, general vazduhoplovstva Aleksander Ler. On će samo nekoliko dana kasnije komandovati operacijom bombardovanja Beograda.
CVETKOVIĆ I CINCAR
-Marković su se u pratnji Ribentropa i ostalih odvezli do hotela „Bristol“, gde su bili apartmani za jugoslovenske predstavnike. Od predstavnika jugoslovenskih novinskih kuća, prisutni su bili šef Centralnog presbiroa predsedništva vlade Predrag Milojević, direktor „Vremena“ Danilo Gregorić i direktor „Politike“ Jovan Tanović. Tek kada su svi akteri pristigli u Beč, čime je svaka neizvesnost bila otklonjena, stigao je i Hitler, u 11.15.
Kada je neposredno pred potpisivanje predsednik Vlade Dragiša Cvetković upitao Andrića šta misli o tekstu Pakta, Andrić je rekao da „sve ne može biti bolje“. Cvetković, koji je kasnije zabeležio Andrićeve reči kao znak priznanja, nije shvatio njihov cinizam kao odgovor na omalovažavanja koja je doživeo kao poslanik uvođenjem specijalnog emisara i izopštavanjem. Navodno je Andrić tada izjavio da je pristupanje Jugoslavije Paktu „produžena ruka neutralnosti“.
Nemačka novinska agencija dala je na značaju nemačkom ministru inostranih poslova, te je izvestila da je, dok su svi strani učesnici bili uveliko okupljeni u Belvedereu, nemačka delegacija, predvođena Ribentropom, došla tek u 14 časova. Prema pisanju „Felkišer Beobahtera“, oko 14 časova je Ribentrop, kao domaćin, ispred dvorca Belvedere dočekao sve strane zvanice. Tačno je i jedno i drugo. Naime, svi strani predstavnici su bili prisutni kada je došao Ribentrop, ali su tek posle njega došli najviši predstavnici Jugoslavije. Potom su se svi uputili u Žutu dvoranu.
Prema Miti Dimitrijeviću, kašnjenje čitavog cermonijala imalo je drugačiji razlog: Cvetkovića i Cincar
-Markovića sačekao je u Beču Ribentrop, čime je Hitler hteo da pokaže nezadovoljstvo što Jugoslavija nije odmah pristupila Paktu, te je iz istog razloga jugoslovenska delegacija morala da čeka na Hitlera od 10 do 14 časova, a onda je u poslednji čas Ribentrop zatražio da se prestilizuju dve rečenice Cvetkovićevog govora.
OPUŠTENI ČINOVNIK
ANDRIĆ AndriĆ je i inače imao indiferentan odnos prema poslu. Tako je Crnjanski, na poslednjoj konferenciji Male Antante na Bledu, avgusta 1938, zatekao Andrića, tada pomoćnika ministra inostranih poslova, kako posle potpisivanja završnih dokumenata pije kafu na terasi hotela „Toplice“. Na pitanje zašto nije učestvovao u tom činu, Andrić je odgovorio da je njegov činovnički deo posla obavljen, pa sada neka pozvaniji rade ono što je njihova dužnost.
