U sklopu istorije crkve provlači se i sedam Božjih praznika koji se moraju imati u vidu jer ih i tradicionalisti kao i protestanti priznaju.
Svaki od tih praznika je bio pokazatelj dešavanja koja će se odigrati i time imaju veliki značaj u crkvi kao zajednici svetih.
Ko ne razume praznike gubi orjentir i govori svoje.
Svi će se složiti da je Pasha našla ispunjenje kao i Pedesetnica a moje pitanje glasi:kad je ispunjen praznik Senica i Truba?
Znajući u kom vremenu padaju isti i koja je svrha tih praznika uočavamo da i u budućnosti se isti navode kao mera. Ali ne navodi se samo Senice već i Subota i to u vremenu milenijuma. (Isaija 66)
Imamo u proroštvima jasno rečeno da će se svaki praznik ispuniti i svako slovo naći ispunjenje te tako dolazimo do pitanja koja vremena će menjati za tri i po godine čovek bezakonja i zašto je oslovljen bezakonikom?
Taj isti će narediti da se klanja ikoni i njemu lično kao Bogu i sveti će tad trpiti i stradati jer su u to vreme dole gde i bezakonik na zemlji (Otk.14. 12) i sad ponovo ide pitanje ko je crkva na temelju koja drži zapovesti Božje i veru Isusovu a koja drži zapovesti i neće se pokloniti promeni VREMENA i ZAKONA?
Piše da oni što pristanu uz Jevrejina i njegovu veru DUŽNI SU da isto vrše što i Jevrejin.Pod krovom Jevrejina ni stranac-nevernik ne može obavljati posao u VREME ODMORA dakle nije samo Jevrejin obavezan već i onaj koji je kod njega i sa njim.Piše kako će se deliti teritorija svetim plemenima i uz njih će biti i oblast za one što su spašeni uz Jevreje i oni dobijaju teritoriju i sad Jevrejin odmara subotom i odlazi u hram a stranac-paganin on ide na njivu...jel? NE. ide i on u hram i on tad odmara jer reč važi za obojicu isto.
Hrišćanstvo nije nova vera već stara Jevrejska gde su pagani prihvatili nasleđe Izraela i tako kroz Avraama postali sunaslednici VEROM isto kao i Jevreji ali im oboma ostaje ista obavaza kroz isto spasenje.Pedesetnica jeste uvek padala u prvi dan nedelju ali ona nema blagoslov za odmor već je pokazatelj kad će stići Duh.Svaki pokušaj izmeštanja vremena za odmor je kršenje zakona. Kao što se na dane praznika nije tog dana radilo tako se i na praznik Pedesetnice ne mora raditi ali ona pada jednom godišnje kao i vaskrsenje Isusovo a ne svake sedmice.
Samo Judejin može reći da je Mesija u prvi dan vaskrsao a paganin ne.
Judejinu je petak počeo zalaskom sunca u četvrtak po podne i trajao do zalaska sunca u petak a tad mu počinje odmor-šabat.Do sunote posle podne kad sunce zađe počinje nedelja-prvi dan.
Pagani onog vremena su uzimali početak dana pojavom sunca a grob je već bio prazan na pojavu sunca u prvi dan te nemaju argument da je u njihovu nedelju Hrist vaskrsao jer pojavom sunca grob je već bio prazan koliko sati pre toga neznamo ali pre sunca je vaskrsao.
Tako pokušaj podmetanja jednog praznika u zamenu dana odmora je bezakonje isto kao i pokušaj ubacivanja vaskrsenja u pagansku nedelju.U apokrifima čitamo da su preko noći anđeli stigli i velika svetlost od koje su popadali stražari ali nije kanonizovan jer kvari nedelju kao dan za proslavu paganima.I Bibliji čitamo kako se nudi od rimske strane da su ga učenixci ukrali NOĆU umesto dolaska anđela NOĆU.
Da bi se pokušala nedelja poturiti i subota pogaziti mora se i mnoštvo proroštava zanemariti i tako se SVETI koji drže BOŽJU REČ nalaze u trpljenju zbog zakona i vremena a pagani gaze isto i idu u nebo...idu li zaista?
Otk.14.12 govori da SVETI trpe životom od zveri-bezakonika zbog čega...zbog ZAPOVESTI i neće da prihvate drugo VREME za odmor do ono što je jednom svetima dato.A ko su ti SVETI?
To su oni što će živeti tamo gde će bezakonik otići u HRAM BOŽJI i sesti te sebe tamo Bogom predstaviti i onom narodu koji živi gde se i taj hram nalazi pokušava menjati VREME za odmor ali tamo neće uspeti jer ako je on bezakonik oni nisu.
Isaija na kraju opisuje u kom vremenu će se sastajati SVETI i pominje svaku subotu kao vreme sabora i mladini kao praznik i senice kao podsetnik na milost govoreći da oni što imaju ljubavi k Bogu DRŽE ZAPOVESTI a koji nemaju ljubavi k Bogu oni staju na stranu bezakonika i odriču zakon i vreme od Boga određeno kad se šta čini.
Izvolite Isaiju 66 i pažljivo pratite u kom vremenu se zbiva radnja i šta se navešćuje u milenijumu:
Isa. Glava 66
Ovako veli Gospod: Nebo je presto moj i zemlja podnožje nogama mojim: gde je dom koji biste mi sazidali, i gde je mesto za moje počivanje?
66:2 Jer je sve to ruka moja stvorila, to je postalo sve, veli Gospod. Ali na koga ću pogledati? Na nevoljnog i na onog ko je skrušenog duha i ko drhće od moje reči.
66:3 Ko kolje vola, to je kao da ubije čoveka; ko kolje ovcu, to je kao da zakolje psa; ko prinosi dar, to je kao da prinese krv svinjsku; ko kadi kadom, to je kao da blagoslovi idola. To oni izabraše na putevima svojim, i duši se njihovoj mile gadovi njihovi.
66:4 Izabraću i ja prema nevaljalstvu njihovom, i pustiću na njih čega se boje; jer zvah a niko se ne odazva, govorih a oni ne slušaše, nego činiše šta je zlo preda mnom i izabraše šta meni nije po volji.
66:5 Slušajte reč Gospodnju, koji drhćete od Njegove reči: braća vaša, koja mrze na vas i izgone vas imena mog radi, govore: Neka se pokaže slava Gospodnja. I pokazaće se na vašu radost, a oni će se posramiti.
66:6 Vika ide iz grada, glas iz crkve, glas Gospodnji koji plaća neprijateljima svojim.
66:7 Ona se porodi pre nego oseti bolove, pre nego joj dođoše muke, rodi detića.
66:8 Ko je ikada čuo to? Ko je video takvo šta? Može li zemlja roditi u jedan dan? Može li se narod roditi ujedanput? A Sion rodi sinove svoje čim oseti bolove.
66:9 Eda li ja, koji otvaram matericu, ne mogu roditi? veli Gospod. Eda li ću ja, koji dajem da se rađa, biti bez poroda, veli Bog tvoj.
66:10 Radujte se s Jerusalimom i veselite se u njemu svi koji ga ljubite; radujte se s njim svi koji ga žaliste.
66:11 Jer ćete sati sise od utehe njegove, i nasitićete se, ješćete i naslađivaćete se u svetlosti slave njegove.
66:12 Jer ovako veli Gospod: Gle, ja ću kao reku dovesti k njemu mir i slavu naroda kao potok bujan, pa ćete sati; bićete nošeni na rukama i milovani na kolenima.
66:13 Kao kad koga mati njegova teši tako ću ja vas tešiti, i utešićete se u Jerusalimu.
66:14 Videćete i obradovaće se srce vaše i kosti će se vaše pomladiti kao trava, i znaće se ruka Gospodnja na slugama Njegovim i gnev na neprijateljima Njegovim.
66:15 Jer, gle, Gospod će doći s ognjem, i kola će Mu biti kao vihor, da izlije gnev svoj u jarosti i pretnju u plamenu ognjenom.
66:16 Jer će Gospod suditi ognjem i mačem svojim svakom telu, i mnogo će biti pobijenih od Gospoda.
66:17 Koji se osveštavaju i koji se očišćavaju u vrtovima jedan za drugim javno, koji jedu meso svinjsko i stvari gadne i miševe, svi će izginuti, veli Gospod.
66:18 A ja znam dela njihova i misli njihove, i doći će vreme, te ću sabrati sve narode i jezike, i doći će i videće slavu moju.
66:19 I postaviću znak na njih, i poslaću između njih koji se spasu k narodima u Tarsis, u Ful i u Lud, koji natežu luk, u Tuval i u Javan i na daleka ostrva, koja ne čuše glas o meni niti videše slavu moju, i javljaće slavu moju po narodima.
66:20 I svu će braću vašu iz svih naroda dovesti Gospodu na dar na konjima i na kolima i na nosilima i na mazgama i na kamilama ka svetoj gori mojoj u Jerusalim, veli Gospod, kao što prinose sinovi Izrailjevi dar u čistom sudu u dom Gospodnji.
66:21 I između njih ću uzeti sveštenike i Levite, veli Gospod.
66:22 Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše.
66:23 I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako telo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.
66:24 I izlaziće i gledaće mrtva telesa onih ljudi koji se odmetnuše od mene; jer crv njihov neće umreti i oganj njihov neće se ugasiti, i biće gad svakom telu.
Ima li neko dokaz da je ovo proroštvo pogrešno ili možda da objasni šta je pogrešno u gornjem tekstu rado ću poslušati i odbaciti svoje razumevanje teksta i prihvatiti drugo ako se pokaže da grešim izvolite: