Ne slazem se da ce Musliman ili Hindus uci u nebo ako nisu prihvatili Hrista, jer uslovi spasenja su u bibliji jasno definisani.
Ja sam govorio "prema svetlosti" koju imaju. Pre svega na one koji nisu čuči ili naučili o Hristu...živeli su ljudi po svetlsoti koju su imali. A i čuti za Hrista pa ostati nehrišćanin u ovom našem formalnom smislu ne znači da neće bti spaseni..ovo su složenije stvati nego što misliš Laodikeja. Ja naravno ne govorim da uopšte ne treba prihvatiti Hrišćanstvo i Hrista te da se ostane uporan u svojoj veri i da će biti spasen. Ne, rekao sam..Bog će suditi prema svetlosti..što znači prema tome koliko je neko ko je i čuo za Hrista stvarnio razumeo, mi to ne možemo da znamo..ne možemo da sudimo a da ne govorim o onima vekovima unazad koji su živeli i umrli u svojoj veri a da su vrlo malo znali o Hristu. Bog ih neće po tome suditi.
Vidiš Laodikeja, ovo pitanje je povezano sa onim poznatim Biblijskim principom "opravdanje verom". Božiji Duh Sveti može da deluje na svako srce ali to ne ovisi od formalnog ispovedanja vere već od toga da li je Duh Sveti mogao delovati na srcu i promeniti ga. Duh svakako deluje nezaustavljivo na svako srce i nijedna religija sama po sebi ne može da ga pospeši ili da ga oduzme. Dakle, ne spasavaju dela tj. pripadnost zajednici. Naravno, da će Bog tražiti od svakoga da položi račun i On koji negreši će zato pravedno prosuditi koliko je ko kao Musliman, kao Budista ili kao Hrišćanin dopustio da ga Duh Sveti menja. To naravno ne znači da im ne treba svedočiti za pravog Boga..apsolutno ali ne treba ih smatrati nespasenima ako celog svog života su živeli u nehrišćanskogj religiji.
Ja imam svetlost po tom pitanju koju je Bog dao za poslednje vreme, ali ne bih je iznosio u ovom trenutku.
To nije Biblijski odgovor jer toga što ti imaš nema u Pismu
. Nepotrebno je to što misliš da je potrebno jer svi dobijaju ovde šansu. Svi ljudi ikada koji su živeli će biti suđeni prema svetlosti koju su imali i kako su njome raspolagali. Nepotrebno je da neko ko nije čuo vest formalno se vrati i čuje je opet da bi mu se po tome sudilo. Sve je to princip opravdanja verom a nasuprot delima.."i potreba za čuvanjem formalnim" jeste opravdanje delima(pripadnošću zajednici).
Brate Amkobr, ono što je dato u Reči Božijoj prosvetljuje oči..čini nas sposobnima da sagledavamo način funkcionisanja duhovnog sveta i njegovih zakonitosti. Što više razumevamo princip opravdanja verom koji je centralna poruka Svetog Pisma sve više uviđamo kako funkcioniše sistem laži koji postoji u svetu i generalno u ljudskom umu.
Svi mi volimo recimo da imamo "sopstvene zasluge" pred Bogom. Međutim, Reč Božija kaže da u nama samima nema išta dobro..je li istina? Jeste, to se svako može uveriti. Sva naša pravda je ništa i umrljana i uprljana našom sebičnoću. To je prva lekcija.
Kada uvidimo našu nedostojnost ili pravi karakter mi tada uviđamo koliko nam znači "pravda" koja nam se pripisuje..mi smo u Hristu opravdani..hejjjjj...nemoramo da očajavamo, ne spasavamo se svojim savršenstvom..zamisli pripiše ti se Hristova savršena pravda...i Bog te gleda kroz Hrista. To je ono što uči Pismo kada dopustimo da Bog deluje u našim srcima. On nas pod uticajem Duha Svetoga menja i čini po svojoj volji..ali i dalje se ne spasavamo svojom pravom ni pređašnjom ni sadašnjom nego smo savršeni u Hristu. Kakvog li divnog osećaja.
Šta ti misliš o ovoj temi? Možeš li ovo slično naći u Islamu ili da kažem da li ima nekih citata u Časnome Kuranu koji govore o ovoj temi i sl...to bi nam moglo biti osnov za nadogradnju naše vere
. Voleo bih da mi ti pre svega kažeš šta misliš o ovoj najvažnijoj temi Biblije tj. opravdanje verom i kako Kuran gleda na ovo pitanje.
Budi mi pozdravljen.
Muslimani ne prihvataju biblijsku istinu da je isus umro na krstu za ljudske grehe, i da je prihvatanje njegove zrtve uslov spasenja.
Oni tako ostaju u grehu, jer nema koga da ih preuzme na sebe.
Ovo što kažeš tj. zaključuješ jeste opravdanje delima. Zašto? Jer ističeš da Muslimani zato što formalno nisu prihvatili Isusovu žrtvu tj. ne ispovedaju je nemogu biti pod Hristovom milošću. Zato brate, moraš ispitati svoj stav u svetlosti principa "opravdanja verom". Naravno da Bog od svakoga očekuje da stekne puno poznanje istine u Isusu. Ali moraš razgraničiti to da ne bude u kontekstu opravdanja delima tj. pukim ispovedanjem. Upravo zato što je Isus umro za svakog čoveka..ne za pripadnike samo jedne vere već za sve ljude. Ako je tako onda Duh Sveti ima pristup svakom srcu samo deluje prema materijalu kojim raspolaže..a svakome je omogućeno da odluči o svom spasenju tj. da li će dopustiti delovanje Duha Svetoga ili ne. Od toga zavisi..znači ne za one koji samo ispovedaju nešto nego po tome kako žive.
Tako isto neki misle da ih opravdava krštenje..kažu ako nisi kršten ne možeš biti spasen...drugi kažu ako čitam redovno Bibliju ću biti spasen, treći ako verujem u krizmu spasen sam, četvrti ako se redovno molim spasen sam....itd. Ljudi pretpostavljau da li obred da li dobro delo kao sredstvo spasenja što znamo da to nije. Tako neki isto govore ako nisi Hrišćanin nećeš biti spasen. Jer ne razumeju suštinu Biblijskog principa opravdanje Hristovim zaslugama...već se uvek mora ubaciti i zasluga nekog sa strane na ovoj ili onaj način.
Pošto se ne spasavamo zaslugama sigurnost spasenja ne ovisi od bilo čega spoljašnjeg ili vidljivog..
ono što je propisano u Pismu jeste kanal kojim Bog deluje i kojim se otkriva istina o Njemu ali ne zamenimo kanale Božijeg delovanja sa sredstvima spasenja. To je opasno i pogrešno.
Zato ljudima trebamo da nudimo kanale kojim se povezuju sa Bogom jer su oni istina ali ne zaboravimo da kanal nije sredstvo spasenja samo po sebi. Zato je spasnje samo u Hristovim zaslugama a one se automatski pripisuju svkome čoveku koji je dopustio da Duh deluje na njegovo srce. A kako to u praksi izgleda u životu svakog čoveka to je već u sveri Božijeg pravednog odlučivanja.
