Ne PAvle kaže da je subota sjena, zar ne vidiš koliko izvrćete?
U ovome se vidi da ne poznaješ kontekst biblije po pitanju tipologije, odnosno tipoloških elemenata prisutnih u starom zavetu koji su se ispunili u Hristu, a biblija se tumači u kontekstu.
Dakle, kontekst je sledeći.
"TIPOS" ili predslika - u nekim tekstovima preveden kao "SEN" u bibliji predstavlja obredni zakon sa obrednim elementima - koji je u svojoj predslici ukazivao na buduće događaje ili dolazak Mesije.
Tako je starozavetna Svetinja TIPOS ili predslika jedne druge Svetinje koja postoji na nebu.
Grad Jerusalim je TIPOS jednog drugog grada koji postoji na nebu, takozvani "nebeski Jerusalim"
Žrtve koje su se prinosile u Hramu ili Svetinji - su tipos ili predslika Hristove žrtve koju je prineo za ljudske grehe.
Starozavetni praznici koji su se proslavljali - u svojoj tipološkoj predslici su ukazivali na Hrista i na plan spasenja, kao i na određene događaje u njegovom životu kao deo plana spasenja.
Dakle, obredni zakon je TIPOS budućih stvari.
Zato apostol Pavle u 2 Kološanima poslanici kaže:
"И избрисавши писмо уредбе која бјеше против нас, и то узевши са сриједе прикова га на крсту;
И свукавши поглаварства и власти изведе их на углед слободно, и побиједи их на њему.
Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе;
Које је све било сјен од онога што шћаше да дође, и тијело је Христово" ( Kološanima 2. 14 - 17 )
Ovo je apostol Pavle napisao načinom pisanja onoga vremena, i on ovde ne kaže
"da vas niko ne osuđuje za svetkovanje Subote" već kaže:
"Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, ( JESTIVE I NALJEVNE ŽRTVE - KOJE SU SE PRINOSILE ) за какав празник, или за младине, или за суботе ( ODNOSNO - U VREME KAKVOG PRAZNIKA, MLADINA, I SUBOTA ).
Akcenat je na JELIMA I PIĆIMA ( jestivim i naljevnim žrrtvama ), koje su se prinosile u vreme kakvog praznika, praznika Mladina, i u vreme Subota, kojih je osim sedmične Subote - bilo sedam godišnjih Subota u toku jedne godine.
Da su TIPOS ili predslika JELA I PIĆA ( jestive i naljevne žrtve ), apostol Pavle potvrđuje na drugom mestu, u Jevrejima poslanici 9 poglavlju - gde govori o službi prinošenja žrtava u zemaljskoj Svetinji:
"A kad ovo beše tako uređeno, ulažahu sveštenici svagda u prvu skiniju i savršivahu službu Božiju.
A u drugu ulažaše jednom u godini sam poglavar sveštenički, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja.
Ovim pokazivaše Duh Sveti da se još nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji; Koja ostade prilika ( TIPOS ) za sadašnje vreme, u koje se prinose dari i žrtve, i ne mogu da se svrše po savesti onog koji služi.
Osim u jelima i pićima, i različnom umivanju i pravdanju tela, koje je postavljeno do vremena popravljenja.
Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja,
Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.
Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu;
A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom" ( Jevrejima 9. 6. 14 )
Zaključak je, da Subota koja je deo deset zapovesti nije "SEN" ili predslika budućih stvari, kao što to nije ni jedna druga zapovest dekaloga, već je to obredni sistem ili prinošenje žrtava koje su Jevreji prinosili "u vreme kakvog praznika, praznika mladog meseca, i u vreme sedmičnih i godišnjih Subota" i da niko ne treba da osuđuje Hrišćane zašto ne prinose ove žrtve, jer to bilo predslika Isusa Hrista koji je sebe žrtvovao za spasenje sveta.
