Hristov Zakon ili Deset Zapovesti (Tora)? Subota VS Nedelja?

[stvarnoslap]

Kako to da piše da je subota za čovjeka, a nije napisano da je samo za Jevreje kako neki misle?

Pnz 5,1-12: Mojsije sazva sav Izrael te im reče: "Čuj, Izraele, naredbe i zapovijedi što ih danas izričem u tvoje uši! Naučite ih, držite i vršite. Jahve, Bog naš, sklopio je s nama Savez na Horebu. Nije Jahve sklopio taj Savez s našim očevima, nego baš s nama svima koji smo danas ovdje živi. ... Dan subotnji obdržavaj i svetkuj, kako ti je naredio Jahve, Bog tvoj.

Kao što vidimo, ne samo da subotni odmor nije zapovjeđen još Adamu i Evi u raju, a onda i svim ljudima, nego subotni odmor nije bio zapovjeđen ni svim Izraelcima. "Nije Jahve sklopio taj Savez s našim očevima, nego baš s nama svima koji smo danas ovdje živi. Dakle, Zakon i subotni odmor dat je jedino i isključivo Izraelcima, i to ne Izraelcima od njihova nastanka, nego samo Izraelcima koji su s Mojsijem bili na Sinaju, i naravno, njihovom krvnom potomstvu.

Kršćani koji dolaze iz poganstva nisu krvni potomci Izraelaca, zato apostoli i ne traže od njih obdržavanje Zakona. Ne traže da se obrezuju, ne traže da svetkuju subote, ne traže da svetkuju mlađake, ne traže da svetkuju godišnje židovske blagdane, ne traže da paze na čistu i nečistu hranu, ne traže da plaćaju hramski porez itd.

Zato su apostoli za svečanija i brojnija okupljanja kršćana na lomljenje kruha (Euharistiju) odabrali nedjelju, najradosniji dan, jer je to dan u koji je Krist uskrsnuo i dan kad su apostoli konačno i potpuno razumijeli Kristove riječi - "Neka se ne uznemiruje srce vaše! Vjerujte u Boga i u mene vjerujte! U domu Oca mojega ima mnogo stanova. Da nema, zar bih vam rekao: 'Idem pripraviti vam mjesto'?

 

[Laodikeja]

Sad smo upravo videli očigledan dokaz da Stvarnoslapa ne zanimaju nikakvi biblijski argumenti, jer i pored mog odgovora on ponavlja isto.

Hajde da vidimo da li je subota data samo isključivo Izrailjcima.

"Ovako veli Gospod: pazite na sud, i tvorite pravdu, jer će skoro doći spasenje moje, i pravda će se moja objaviti.
Blago čovjeku koji tako čini, i sinu čovječijemu koji se drži toga čuvajući subotu da je ne oskvrni, čuvajući ruku svoju da ne učini zla.
I neka ne govori tuđin koji pristane uz Gospoda: Gospod me je odlučio od svoga naroda; i neka ne govori uškopljenik: gle, ja sam suho drvo.
Jer ovako veli Gospod za uškopljenike: koji drže subote moje i izbiraju što je meni ugodno, i drže zavjet moj,
Njima ću dati u domu svom i među zidovima svojim mjesto i ime bolje nego sinova i kćeri, ime vječno daću svakome od njih, koje se neće zatrti.
A tuđine koji pristanu uz Gospoda da mu služe i da ljube ime Gospodnje, da mu budu sluge, koji god drže subotu da je ne oskvrne i drže zavjet moj,
Njih ću dovesti na svetu goru svoju i razveseliću ih u domu svojem molitvenom; žrtve njihove paljenice i druge žrtve biće ugodne na oltaru mom, jer će se dom moj zvati dom molitve svijem narodima" ( Isaija 56. 1 - 7 )

Ovde vidimo nekoliko elemenata:

1. SUBOTA JE DATA SVIM NARODIMA
2. ZAVET BOŽJI JE NAMENJEN SVIM NARODIMA
3. SPASENJE JE ZA SVE NARODE
4. JERUSALIMSKI HRAM JE DAT KAO DOM MOLITVE SVIM NARODIMA

Što se tiče Adama i Jeve, biblija kaže:

"Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.
I svrši Bog do sedmoga dana djela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svijeh djela svojih, koja učini;
I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svijeh djela svojih, koja učini;
To je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo" ( 1 Mojsijeva 2. 1 - 4 )

U biblijskom kontekstu "BLAGOSLOVITI I POSVETITI" znači "odvojiti za posebnu upotrebu čoveku, i za njegov blagoslov"

Na osnovu ovih biblijskih argumenata, sada se treba zapitati sledeće "ko je Stvarnoslapu otkrio nešto što je suprotno ovom biblijskom učenju?

Klasično izvlačenje tekstova iz konteksta da bi se dokazale tvrdnje.

Nije to nikakvo izvlačenje iz konteksta, jer ceo kontekst upravo govori o Izrailju kome je dat zadatak da bude čuvar istinske vere u Boga tvorca i spasitelja svih ljudi, a ne samo Jevreja, i da tog Boga objave SVIM drugim ljudima i nacijama.

Dakle, SVE što je Bog dao je i za druge ljude.

 

[stvarnoslap]

Sad smo upravo videli očigledan dokaz da Stvarnoslapa ne zanimaju nikakvi biblijski argumenti, jer i pored mog odgovora on ponavlja isto.

Hajde da vidimo da li je subota data samo isključivo Izrailjcima.

"Ovako veli Gospod: ( Isaija 56. 1 - 7 )

Ovde vidimo nekoliko elemenata:

1. SUBOTA JE DATA SVIM NARODIMA
2. ZAVET BOŽJI JE NAMENJEN SVIM NARODIMA
3. SPASENJE JE ZA SVE NARODE
4. JERUSALIMSKI HRAM JE DAT KAO DOM MOLITVE SVIM NARODIMA

Iz 66,22-23: "Jer, kao što će nova nebesa i zemlja nova, koju ću stvoriti, trajati preda mnom" - riječ je Jahvina - "tako će vam ime i potomstvo trajati. Od mlađaka do mlađaka, od subote do subote, dolazit će svi ljudi da se poklone pred licem mojim" - govori Jahve.

I? Jesu li i mlađaci dati svim narodima? Po tebi očito jesu, jednako kao i subota - Od mlađaka do mlađaka, od subote do subote, dolazit će svi ljudi
Ako je tako, zašto vas Jelena nije poučila da držite i mlađake?

Što se tiče Adama i Jeve, biblija kaže:

"Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.
I svrši Bog do sedmoga dana djela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svijeh djela svojih, koja učini;
I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svijeh djela svojih, koja učini;
To je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo" ( 1 Mojsijeva 2. 1 - 4 )

U biblijskom kontekstu "BLAGOSLOVITI I POSVETITI" znači "odvojiti za posebnu upotrebu čoveku, i za njegov blagoslov"

Bog je blagoslovio i posvetio telad. Što ćemo s njima? Hoćemo li im se klanjati?

Na osnovu ovih biblijskih argumenata, sada se treba zapitati sledeće "ko je Stvarnoslapu otkrio nešto što je suprotno ovom biblijskom učenju?

A što je to biblijsko učenje? Da se trebamo klanjati teladima, jer ih je Bog blagoslovio i posvetio?

 

[tripo 41]

Za vreme kusanja u pustinji, koji Zavet je kao odbranu upotrebio Isus?

„Pisano je: ne živi covek o samome hlebu no o svakoj reci koja izlazi iz usta Bozjih.”
5. Mojsijeva 8,3. Matej 4,4.

 

[Laodikeja]

To je moj Stvarnoslap samo izvlačenje iz nebranog grožđa, jer nisi u mogućnosti da ispoštuješ kriterijume jevanđelja.

Tvoja opaska o klanjanju je besmislena, jer niko se nikome ne klanja.

Subota ima svoju svrhu, a to je:

1. Odmor od rada u šest proteklih dana po uzoru na Boga koji je počinuo u sedmi dan nakon stvaranja.

2. Slavljenje Boga kao tvorca i njegovo stvaralačko delo, u crkvi, prirodi, ili kod svojih kuća.

Napomena: Savremena medicina je proučavajući čoveka otkrila, da je čoveku potreban isključivo jedan dan za odmor od svakodnevnih poslova.

U tome vidimo, da je Bog stvarajući čoveka u njegovo biće usadio prirodan biološki sat po kome on i njegovo telo funkcioniše.

Amin - slava Bogu.

Što se tiče teladi, Bog je uspostavio obred prinošenja žrtava koje su bile predslika Isusa Hrista i njegove žrtve, i naravno da je ovaj ceo obred bio nosilac blagoslova, jer je bio sredstvo opravdanja od greha.

Dakle, sve što Bog čini za spasenje ljudi, on to čini sa blagoslovom namenjenim čoveku, pa je tako i subotu blagoslovio za čoveka, da je čovek poštujući u njoj doživi istinske Božje blagoslove.

Pitam se kako oni koji to nisu lično doživeli i primili, mogu da pišu o nečemu na osnovu svog neznanja, i neiskustva.

 

[tripo 41]

Iz kog Zaveta je ovo?
„Jer stoji napisano: Gospodu Bogu pokalanjaj se i njemu jedinome sluzi.”
5. Mojsijeva 6,13. Matej 4,10.
Ne zaboravite da je sve ovo Isus upotrebio iz Starog zavjeta.

 

[tripo 41]

Doista,koji god u Krista kršteni Kristom se zaodenuše (ne Zakonom se zaodenuše)Neme više :Židov-Grk!Nema više: rob-slobodnjak!Nema više:muško-žensko!SVI STE JEDAN U KRISTU ISUSU.

Ista nauka i u SZ.

Pa to je važilo i u Starom zavetu. Evo šta kaže apostol Pavle:



”I svi se u Mojsija krstise u oblaku i moru; I svi jedno jelo duhovno jedose; I svi jedno pice duhovno piše; jer pijahu od duhovne stene koja idjase za njima: a stena bese Hristos.„

A ”Isus Hristos juče je i danas onaj isti i vavek„ (Jevrejima 13,8)

 

[piramida4]

Yehoshua i apostoli
su svetkovali i poštovali SUBOTU 4.BZ
i svaku SUBOTU su išli u Hram ili Sinagogu

====================================



MARKO 1,21

I stignu u Kafarnaum. Odmah u SUBOTU uđe on u sinagogu i poče naučavati.



MARKO 6,2

I kada dođe SUBOTA, poče učiti u sinagogi. I mnogi što su ga slušali preneraženi govorahu: "Odakle to ovome? Kakva li mu je mudrost dana? I kakva se to silna djela događaju po njegovim rukama?



LUKA 4,16

I dođe u Nazaret, gdje bijaše othranjen. I uđe po svom običaju na dan SUBOTNI u sinagogu te ustane čitati.



LUKA 4,31

I siđe u Kafarnaum, grad galilejski. I poučavaše ih subotom



LUKA 6,6

Druge SUBOTE uđe u sinagogu i stane naučavati. Bio je ondje čovjek kome desnica bijaše usahla.



LUKA 13,10

Jedne je SUBOTE naučavao u nekoj sinagogi.



DJELA APOSTOLSKA 13,14

Oni pak krenuše iz Perge i stigoše u Antiohiju pizidijsku. U dan SUBOTNI ušli su u sinagogu i sjeli.



DJELA APOSTOLSKA 13,7

Doista, žitelji Jeruzalema i glavari njihovi ne upoznaše njega ni riječi proročkih što se čitaju svake SUBOTE pa ih, osudivši ga, ispuniše.



DJELA APOSTOLSKA 13,42

Na izlasku su ih molili da im iduće SUBOTE o tome govore.



DJELA APOSTOLSKA 13,44

Iduće se SUBOTE gotovo sav grad zgrnu čuti riječ Gospodnju.



DJELA APOSTOLSKA 15,21

Ta Mojsije od pradavnih naraštaja ima po gradovima propovjednike koji ga u sinagogama svake SUBOTE čitaju.



DJELA APOSTOLSKA 16,13

U dan SUBOTNI iziđosmo izvan gradskih vrata k rijeci, gdje smo mislili da će biti bogomolja. Sjedosmo i stadosmo govoriti okupljenim ženama.



DJELA APOSTOLSKA 17,2

Po običaju uđe Pavao onamo. Tri je SUBOTE s njima raspravljao na temelju Pisama.



DJELA APOSTOLSKA 18,4

Svake je pak SUBOTE raspravljao u sinagogi i uvjeravao Židove i Grke.

 

[tripo 41]

A kažu Isus donio novu nauku.

Zakon

[TABLE]
[TR]
[TD]

Matej 5,17[/TD]

[TD]"Ne mislite da sam došao ukinuti Zakon ili Proroke. Nisam došao ukinuti, nego ispuniti.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


[TABLE]
[TR]
[TD]Matej 5,18[/TD]

[TD]Zaista, kažem vam, dok ne prođe nebo i zemlja, ne, ni jedno slovce, ni jedan potezić iz Zakona neće proći, dok se sve ne zbude.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


[TABLE]
[TR]
[TD]Luka 16,17[/TD]

[TD]Lakše će nebo i zemlja proći, negoli propasti i jedan potezić Zakona.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


[TABLE]
[TR]
[TD]Jakovljeva 2,10[/TD]

[TD]Ta tko sav Zakon uščuva, a u jednome samo posrne, postao je krivac svega.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


[TABLE]
[TR]
[TD]Hebrejima 10,16[/TD]

[TD]"Ovo je Savez kojim ću se svezati s njima nakon ovih dana", Gospodin govori: "Zakone ću svoje staviti u njihova srca i upisati ih u dušu njihovu.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


[TABLE]
[TR]
[TD]Hebrejima 8,10[/TD]

[TD]Nego, ovo je Savez kojim ću se svezati s domom Izraelovim nakon ovih dana - govori Gospodin: Zakone ću svoje staviti u dušu njihovu i upisati ih u njihova srca. I bit ću Bog njihov, a oni narod moj.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


[TABLE]
[TR]
[TD]Galaćanima 3,10[/TD]

[TD]Doista, koji su god od djela Zakona, pod prokletstvom su. Ta pisano je: Proklet tko se god ne drži i tko ne vrši svega što je napisano u Knjizi Zakona.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


[TABLE]
[TR]
[TD]Rimljanima 7,25[/TD]

[TD]Hvala Bogu po Isusu Kristu Gospodinu našem! Ja, dakle, umom ja služim zakonu Božjemu, a tijelom zakonu grijeha.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


[TABLE]
[TR]
[TD]Rimljanima 7,12[/TD]

[TD]Tako: Zakon je svet, i zapovijed je sveta, i pravedna, i dobra.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Rimljanima 7,14[/TD]

[TD]Zakon je, znamo, duhovan; ja sam pak tjelesan, prodan pod grijeh.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]Rimljanima 7,16[/TD]

[TD]Ako li pak činim što ne bih htio, slažem se sa Zakonom, priznajem da je dobar.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


[TABLE]
[TR]
[TD]Rimljanima 2,13[/TD]

[TD]Ne, pred Bogom nisu pravedni slušatelji Zakona, nego - izvršitelji će Zakona biti opravdani.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


"Kvarimo li dakle zakon vjerom? Bože sačuvaj! nego ga još utvrđujemo" (Rimljanima 3:31).

 

[tripo 41]

> > Проблем недостатка Закона да обезбеди силу за његово држање решио се Христовом смрћу на крсту и силаском Духа Светога. Римљанима 8,4 говоре о томе да је Дух Свети тај који даје вернику силу да испуни Закон.



Pa Sveti Duh je i u Starom zavetu davao silu za držanje zakona, inače ne bi Mojsije vikao Jevrejima:



"Zato obrežite srce svoje, i nemojte više biti tvrdovrati." (5.Mojsijeva 10,16)



I u Starom zavetu su se ljudi opravdavali verom u zasluge obećanog Spasitelja, a ne samim pronošenjem žrtvi, pa se apostol Pavle poziva na Davidove reči koje otkrivaju opravdanje verom:



"A onome koji ne radi, a veruje Onog koji pravda bezbožnika, prima se vera njegova u pravdu. Kao što i David govori da je blago čoveku kome Bog prima pravdu bez dela zakona: Blago onima koji se oprostiše bezakonja, i kojima se gresi prikriše. Blago čoveku kome Gospod ne prima greha." (Rimljanima 4,5-8)



Same žrtve nisu mogle da spasu, jer su one samo ukazivale na Spasitelja:



"Jer žrtve nećeš: ja bih je prineo; za žrtve paljenice ne mariš." (Psalam 51,16)



Bilo bi bizarno da Bog od Jevreja traži da prinose žrtve koje ukazuju na Hrista, a da oni sami nemaju ponuđenu Hristovu pravednost na raspolaganju kao plod obećane Hristove žrtve.



Bilo bi bizarno i da Bog od njih traži čisto srce a da im ne daje silu Duha da žive ispravno.



Deseta zapovest gleda na srce: "Ne poželi kuće bližnjega svojega, ne poželi žene bližnjega svojega, ni sluge njegove, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvojega." (2. Mojsijeva 20,17) Sedma zapovest u Mojsijevo vreme gleda na srce: "I da se ne zanosite za srcem svojim i za ocima svojim, kojima činite preljubu, nego da pamtite i tvorite zapovesti moje, i budete sveti Bogu svojemu." (4.Mojsijeva 15,39-40)



Iskustvo obraćena je zahtevalo i u Starom zavetu reformu srca putem Svetoga Duha:



"I sići će na te duh Gospodnji, te ćeš prorokovati s njima, i postaćeš drugi čovek." (1.Samuilova 19,6)



Sveti Duh je davao ljudima silu duhovnih darova u Starom zavetu, kao i u Novom:



"I napunih ga Duha Svetog, mudrosti i razuma i znanja i svake veštine." (2.Mojsijeva 31,3)