- Učlanjen(a)
- 22.07.2016
- Poruka
- 11.465
Slazem se ja sa vama i da ne treba izgovarati Bozje ima uzalud,i protiv idola.Sto se tice subote,dana odmora taj dan su jevrejske vodje pretvorile ljudima u ogroman teret,naprimer da nisu davali drugima da lece na taj dan bolesne,kao i mnoge druge obicaje koje su obicne uljude ozlojedile umesto da se raduju tom danu odmora i da uzivaju u citanju Biblije i obozavanju Boga. Ali deseta zapoved kaze sledece.
Baš tako brate Zaokret. Fariseji su naturili mnoge zabrane na subotu što Biblija ne traži i učinili od nje teret. A znaš zašto brate? Pa upravo zato jer nisu bili preobraženog srca i nije im zakon bio upisan u srcu. A kada zakon nije upisan u srcu onda ga grešno ljudsko biće pokušava da na jedan spoljašnji način manifestuje tj. da nadoknadi onu duhovnu stranu tog zakona. I zato su fariseji u nedostatku pravog poštovanja subote kao i ostalih delova zakona nadodavavali ljudska pravila i forme ne bili time nadoknadili veliku prazninu istinskog poštovanja zakona. Zato je Isus pokazao pravo poštovanje zakona pa i subote jer je lečio i činio brojna izlečenja tog dana. Bolja promocija subote i zakona nije bila potrebna. Apostoli i prvi hrišćanski su upravo oponašali ovaj Isusov model i činili su sve da od Subote načine pravi Šabat a ne da je opterete kao fariseji.
Ali deseta zapoved kaze sledece.
5:moj 5:21
21 Ne poželi ženu bližnjeg svog, ne poželi kuću bližnjeg svog, ni njivu njegovu, ni slugu njegovog, ni sluškinju njegovu, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta šta je bližnjeg tvog.
Rimljanima 7:7,8
Šta ćemo dakle reći? Je li zakon greh? Bože sačuvaj! Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za želju da zakon ne kaza: Ne zaželi.
8 A greh uze početak kroz zapovest, i načini u meni svaku želju; jer je greh bez zakona mrtav.
5.мој 11
Upravo ovde Pavle iznosi potrebu za zakonom. Da zakon ne kaza da smo grešni ne bismo to ni znali. Ali zakon nam ukazuje na naše pravo stanje i zato nas upućuje Spasitelju. Spasitelj nam inače ne bi ni bio potreban da smo bez greha. Zato zakon ima pozitivnu ulogu u sagledavanju našeg pravog stanja. E sad pošto smo prihavatili Spasitelja Isusa u našem životu sada više ne strahujemo od zaknske osude i u tom smislu je "zakon mrtav" tj. mrtav je da nas osudi. Ali iako nas zakon više ne osuđuje mi poštovanjem zakona pokazujemo poštovanje prema Zakonodavcu. Pismo to upravo i kaže:"Šta ćemo dakle reći? Hoćemo li ostati u grehu da se blagodat umnoži? Bože sačuvaj! Jer koji umresmo grehu kako ćemo još živeti u njemu?", Rimljanima 6,1.2. Dakle živetu u grehu jeste živeti van zakona. To nije spono i ti se jasno vidi iz konteksta Pavlovog govora u glavi 5. Zakon je svet i pravedan i on jeste oličenje pravde. Greh jeste dakle život van tog zakona. Ali pošto nas zakon osuđuje Pavle postavlja retoričko pitanje na koje uskoro i odgovara a to je da li onda pošto nas zakon osuđuje mi više ne treba da živimo u njemu? Odgovor je jasan. Pavle se grozi takovog zaključka i kaže Bože sačuvaj. Zato u nastavku i kaže:"Jer koji umre oprosti se od greha", Rimljanima 6,7 To upravo znači da smo dužni oprostiti se od greha i živeti po pravdi tj. zakonu. Zakon sada držimo ne zato što se možemo njime spasti već upravo iz zahvalnosti Isusu što nas je spasao osude zakona. Zakon svakako nije kriv već slabost našeg tela. Ali oprostiti se greha znači živeti po pravdi. A Zakon nam u tome pomaže jer želeći da izbegnemo da živimo u grehu mi Zakon imam pred sobom koji nas usmerava da to ne činimo. Tako greh podrazumeva preljube, krađe, ubistva, ali i klanjanje likovima rezanim i nepoštovanje subote....
Pozdrav brate.