Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Нису три особе (бића), већ три ипостаси (личности) које чине једног Бога - једно биће. Нису независне и делују као један једини Бог. Све што говорите, а не разумете, датира још из времена Аријеве јереси.
Ипак је Лаодикеја на правом путу иако још увек не разуме потпуно, али бар разуме приближно. Не оспорава Сина и Духа Светога као ви. А ипак сте поткачили Аријеву јерес обојица:
Током вишедеценијског аријанског спора (318—381), хришћански свет је био подељен у погледу тријадолошких питања. Арије и његови истомишљеници су сматрали да је:
1) Син створење сродно Оцу по вољи, не по природи и (заговарају "сведоци")
2) да су личности Свете тројице по суштини различите. (заговарају адвентисти)
Адвентисти колико видим кажу да је једна суштина, али тврдећи да су независни (Отац, Син и Свети Дух) и да имају различита "тела" (духовна или физичка, како год), они заправо говоре да имамо три независна Бога која су заједно. То је немогуће јер само једносуштно може бити - једно.
Да пробам да објасним: ако помешамо воду, вино и уље - добијамо три различита елемента која су заједно, а ако помешамо воду, воду и воду - добијамо једно те исто једињење - воду. Три ипостаси су међусобно прожете (Отац у Сину, Син у Оцу, Дух у Сину и из Оца). Нема ту подела када је све Дух (Бог), једино Син је оваплоћен - видљив. Он и (об)јави Оца, да можемо ми и анђели видети нешто. То што се роди назва се Син Божији. Тако Исус и рече Филипу да је Оца видео јер је видео Сина.
Раније сам Бога описао као бесконачни Океан Духа из кога је захваћено у мали суд какво је људско тело, те тако доби обличје човека Исуса. Тај мали суд је таква минијатура и унижавање за Божију величину, да то апостол назва - обличје слуге.
Сад, да ли је Океан Духа Бог? Да ли је Његова суштина у том минијатурном суду (људско тело)? Е, тако су Дух Свети Божији и Логос који се оваплотио као Исус из Назарета Бог, и са Оцем (Океаном) из кога изиђоше такође један Бог. Један једини и нераздељиви, непромењиви.
Сигуран сам да Драган (Лаодикеја) није имао злу намеру када је рекао "различите личности", јер да је рекао "исте личности", онда је у питању само једна личност и Свето Тројство нема смисла. Једина грешка је што каже да су НЕЗАВИСНЕ. Ту је главни проблем, јер онда показује неразумевање ЗАЈЕДНИЦЕ Оца, Сина и Светога Духа. Ту је узрочно-последични однос, тј. Отац је "узрок" (Извор) из кога изиђоше Логос (Реч Божија) кроз који је све створено и Дух Свети од кога се оваплоти Логос и који нас подучава и води до доласка нашег Господа.
Бог Отац
Основна истина откривена у Старом завету јесте да је Бог један, творац света, небеса, видљивих и невидљивих створења. Исус Христос продубљује јеврејско схватање Бога називајући га Оцем.
Хришћанска догматика учи да Отац од вечности рађа Сина и исходи Духа. Отац је узрок у Тројици, што никако не значи да је постојао пре двојице. Истинско постојање Оца јесте једино као Оца Сину и Оца Духу.
Бог Син
Бог ствара свет Речју — Логосом својим и одржава га Њиме. Тим Логосом ће Бог (Отац) и узхтеднути да спаси свет. Хришћанство учи да Отац Светим Духом шаље Сина који се рађа од девојке Марије, узима људску природу и постаје истински човек. Исус Христос је Божја Реч — Логос, којим је све створено.
Исус Христос није само добри учитељ и исцелитељ болесних, већ је он, према хришћанском схватању, наново успоставио целу творевину и вратио је у послушност Оцу. Смрт је последњи непријатељ којег је Христос победио својим Васкрсењем. Њега као Сина, Бог Отац је подигао Духом Светим из мртвих.
Свети дух
Хришћанство спомиње Светог Духа као последњу личност Тројице која се непрестано открива, увек дајући и откривајући и Оца и Сина. Улога Духа је да одржава и чини све дејственим. Та дејственост пре свега значи давање вечнога постојања свему ономе што истински постоји. Духом се Христос оваплотио, Духом Отац одржава створења и целу твар у животу. Време и улога Духа је увек и без престанка, јер без њега нико не може бити у заједници Оцем и Сином.
Православна теологија
Ипак је Лаодикеја на правом путу иако још увек не разуме потпуно, али бар разуме приближно. Не оспорава Сина и Духа Светога као ви. А ипак сте поткачили Аријеву јерес обојица:
Током вишедеценијског аријанског спора (318—381), хришћански свет је био подељен у погледу тријадолошких питања. Арије и његови истомишљеници су сматрали да је:
1) Син створење сродно Оцу по вољи, не по природи и (заговарају "сведоци")
2) да су личности Свете тројице по суштини различите. (заговарају адвентисти)
Адвентисти колико видим кажу да је једна суштина, али тврдећи да су независни (Отац, Син и Свети Дух) и да имају различита "тела" (духовна или физичка, како год), они заправо говоре да имамо три независна Бога која су заједно. То је немогуће јер само једносуштно може бити - једно.
Да пробам да објасним: ако помешамо воду, вино и уље - добијамо три различита елемента која су заједно, а ако помешамо воду, воду и воду - добијамо једно те исто једињење - воду. Три ипостаси су међусобно прожете (Отац у Сину, Син у Оцу, Дух у Сину и из Оца). Нема ту подела када је све Дух (Бог), једино Син је оваплоћен - видљив. Он и (об)јави Оца, да можемо ми и анђели видети нешто. То што се роди назва се Син Божији. Тако Исус и рече Филипу да је Оца видео јер је видео Сина.
Раније сам Бога описао као бесконачни Океан Духа из кога је захваћено у мали суд какво је људско тело, те тако доби обличје човека Исуса. Тај мали суд је таква минијатура и унижавање за Божију величину, да то апостол назва - обличје слуге.
Сад, да ли је Океан Духа Бог? Да ли је Његова суштина у том минијатурном суду (људско тело)? Е, тако су Дух Свети Божији и Логос који се оваплотио као Исус из Назарета Бог, и са Оцем (Океаном) из кога изиђоше такође један Бог. Један једини и нераздељиви, непромењиви.
Сигуран сам да Драган (Лаодикеја) није имао злу намеру када је рекао "различите личности", јер да је рекао "исте личности", онда је у питању само једна личност и Свето Тројство нема смисла. Једина грешка је што каже да су НЕЗАВИСНЕ. Ту је главни проблем, јер онда показује неразумевање ЗАЈЕДНИЦЕ Оца, Сина и Светога Духа. Ту је узрочно-последични однос, тј. Отац је "узрок" (Извор) из кога изиђоше Логос (Реч Божија) кроз који је све створено и Дух Свети од кога се оваплоти Логос и који нас подучава и води до доласка нашег Господа.
Бог Отац
Основна истина откривена у Старом завету јесте да је Бог један, творац света, небеса, видљивих и невидљивих створења. Исус Христос продубљује јеврејско схватање Бога називајући га Оцем.
Хришћанска догматика учи да Отац од вечности рађа Сина и исходи Духа. Отац је узрок у Тројици, што никако не значи да је постојао пре двојице. Истинско постојање Оца јесте једино као Оца Сину и Оца Духу.
Бог Син
Бог ствара свет Речју — Логосом својим и одржава га Њиме. Тим Логосом ће Бог (Отац) и узхтеднути да спаси свет. Хришћанство учи да Отац Светим Духом шаље Сина који се рађа од девојке Марије, узима људску природу и постаје истински човек. Исус Христос је Божја Реч — Логос, којим је све створено.
Исус Христос није само добри учитељ и исцелитељ болесних, већ је он, према хришћанском схватању, наново успоставио целу творевину и вратио је у послушност Оцу. Смрт је последњи непријатељ којег је Христос победио својим Васкрсењем. Њега као Сина, Бог Отац је подигао Духом Светим из мртвих.
Свети дух
Хришћанство спомиње Светог Духа као последњу личност Тројице која се непрестано открива, увек дајући и откривајући и Оца и Сина. Улога Духа је да одржава и чини све дејственим. Та дејственост пре свега значи давање вечнога постојања свему ономе што истински постоји. Духом се Христос оваплотио, Духом Отац одржава створења и целу твар у животу. Време и улога Духа је увек и без престанка, јер без њега нико не може бити у заједници Оцем и Сином.
Православна теологија
Poslednja izmena: