HRISCANSKI OTPAD-Kad se pojavio i njegovi nosioci
- Začetnik teme RIS BG
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 05.11.2010
- Poruka
- 1.246
Svi vi lepo da se pripremite kad zatrubi pošljednja truba da bježite iz svojih crkava. Neki će milom a niki će i silom. Ovako nalazimo jedni drugima greške kojih imaju svi ali drugih hrišćana nema. Zato pazite i gledajte na stražare kad zatrubi pošljednja truba da se ne desi da ne budete spremni.
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.400
Ma, slažem se. Nikada do kraja ne možemo znati što je Istina, ali itekako možemo prepoznavati laži. Opasno je šutjeti zato što ne znamo "punu istinu", jer tada aboliramo i laž.
UPLOADER
- Učlanjen(a)
- 19.10.2010
- Poruka
- 3.322
Vaši praoci su bili vjernici , zašto stese odrekli svoji ????
Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.330
Samo da ti Strazari nisu iz Kule Strazare - Watch Tower (Jehovnih Svedoka) kako se oni i nazivaju, pa da njima moramo da bezimo, onda propadosmo...
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Ne postoje moje podvale, već činjenice koje ti svesno ili nesvesno negiraš.
Svesno - što znači da želiš da negiraš ono što je izneseno, znajući da je to istina ali zbog ličnog ponosa ne želiš da je prihvatiš.
Nesvesno - jer postoji mogućnost da ti stvarno ove činjenice ne poznaješ i da si sam zaveden i uhvaćen u mrežu zablude i pogrešnih tumaćenja tradicionalnih crkava.
Da vidimo da li u mojim izjavama ima kontradiktornosti.
1. Laodikeja je napisao(la): ↑
Samo Rimokatolicko svestenstvo nije hriscansko - vec pagansko, jer je nastavljac Vavilonske religije.
Dakle, u ovoj izjavi sam napisao - da su lažni učitelji poput Damaskusa koga sam naveo kao onoga koji je bio školovan u Jezaveljinoj školi Vavilonske religije - nakon otpada polovinom 2 veka u crkvu uneli mnogobožačka učenja i elemente i uspostavili sveštenstvo koje je bilo nastavljač vavilonske misterijske religije.
2. Laodikeja je napisao(la): ↑
1054 godine dolazi do velike sizme ili Raskola na istocnu i zapadnu crkvu, to jest na Rimokatolicku i Pravoslavnu, koja i ako se odvojila od Rima, ipak je zadrzala Vavilonska ucenja, obrednu praksu i svestenstvo, po uzoru na Vavilonsku religiju. Tako su od jedne, nastale dve vestacki stvorene organizacije, kao proizvod Mnogobozacke Vavilonske religije, Rimokatolicka i Pravoslavna.
U ovoj drugoj izjavi, napisao sam da je 1054 godine došlo do velike šizme ili raskola na istočno i zapadno Hrišćanstvo i da su od jedne - postale dve organizacije ili crkve.
Jedan deo se odvojio od drugog ali su obeležja i poreklo ostali isti.
Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.330
Kakve veze ima Vavilonska religija sa Hriscanstvom, kada je Vavilonska religija i njeno ucenje hiljadama godina udaljeno od Hriscanstva? Neka neko od vas prvo ovo dokumentuje inace ove vase teze padaju u vodu, i sve slicnosti koje postoje izmedju Vavilonske i Hriscanske religije ne moraju da znace nista..
Da bar govorite o Grckoj religiji i mitologiji, nego pricate nepovezano...
Da bar govorite o Grckoj religiji i mitologiji, nego pricate nepovezano...
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Vavilonska religija ima svoj istorijski razvojni put od tog prvobitnog centra u Vavilonu i kasnije je prenesena u sve kulture i civilizacije starog sveta, od Egipta, Persije, Grčke i Rima i u novom dobu u sve moderne okultne kultove, pa i u samu Hrišćansku religiju u doba pojave Hrišćanstva.
Ako se pogleda sam početak stvaranja mnogobožaćke filozofije koja je bila obeležje Vavilonske religije - ona je prvobitno stvorena u umu palog anđela Lucifera - koji je svojim zbacivanjem na ovu zemlju skovao plan, da borbu koju je odpočeo protiv Boga i njegovog carstva na nebu - nastavi na ovoj zemlji među ljudima.
Tako je on stvorio ličnu religiju naspram Božanske, kako bi zaveo ljude i odveo ih daleko od istine sa ciljem da bi u ljudima izbrisao svest o Bogu.
Ono što je vezano i za početak Vavilonske religije kao vidljive manifestacije ovog Luciferovog plana je to - da je on nakon potopa inspirisao Nevroda Nojevog praunuka da sagradi Vavilonsku kulu kao simbol protivljenja Bogu i grad Vavilon u kome je uspostavljen prvi mnogobožački religijski sistem suprotan Božanskom.
Mnogoboštvo ili paganizam - podrazumeva religijski sistem obožavanja mnoštvo bogova i boginja, kao i sistem obrednih praksi, simbola i učenja o svetu i čoveku, kosmosu, prirodi i zagrobnom životu, u kojima se prepliću mnoštvo legendi i priča o bogovima, mitološkim bićima i mitskim junacima.
Dva od najznačajnijih božanstava u Vavilonskom mnogobožačkom religijskom sistemu je bilo sunce poznatiji kao kult sunca i kult bogova plodnosti.
Ovi kultovi su kasnije preneseni u sve pomenute kulture i civilizacije starog sveta, a postoje i danas - u Hinduizmu i istočnjačkim filozofijama, kod afro i američkih indijanaca ( indijaca ), u masoneriji, magiji i okultizmu.
Dalja istorija mešanja Vavilonske religije sa Hrišćanstvom - je opisana u već priloženooj analizi.
INFILTRACIJA VAVILONSKOG SVESENSTVA I FILOZOFIJE U HRISCANSKU CRKVU:
Hriscanska crkva je sve do druge polovine drugog veka nove ere sacuvala ovu autenticnu cistotu biblijske istine, i prakticnog zivota.
Od druge polovine drugog veka, u crkvi nastaju duboke promene pod uticajem mnogobostva i mnogobozackih filozofofija koje su se polako uvlacile u okrilje mlade novonastale Hriscanske crkve.
Sva ova ucenja poticu iz jednog centra a to je drevni Vavilon, i ova cinjenica daje potpuni istorijski odgovor, kako je doslo do mesanja Hriscanstva sa mnogobozackom filozofijom, i kako su nastali odredjenie sekte, filozofski pravci, i hriscanske organizacije.
Vavilon je bio centar mnogobozacke filozofije staroga sveta. Dva od najznacajnijih Bozanstava ili kultova Vavilona su bili "Kult sunca" i "kult Bogova plodnosti" sa razvijenom obrednom praksom koju su vodili Vavilonski svestenici, takozvani magovi. Posle pada Vavilona od trane Persijanaca 538 godine p.n.e i njegovim osvajanjem od strane Grcke predvodjene Aleksandrom Makedonskim 331 godine p.n.e, Vavilonski svestenici su pod najezdom osvajaca napustili grad Vavilon, i tom prilikom sa sobom poneli svoje Bogove, i obredno ritualne elemente, i nastanili se u gradu Pergamu.
Posle smrti Pergamskog cara Atala 133 godine p.n.e, Etruscani su iz Lidije (podrucja Pergama), dosli u Italiju, i sa sobom doneli Vavilonsku religiju sa svim njenim ucenjima i obredima. Oni su uspostavili pontifeksa koji je bio glava svestenstva, kasnije su Rimljani usvojili oog pontifeksa kao svog gradskog upravitelja, Julije Cezar je bio uzdignut do vrhovnog pontifeksa Vavilonskog reda, tako je postao naslednik prava i titule Atala, Pergamskog pontifeksa koji je dao Rimu nasledje Vavilonskog svestenstva
Tako je prvi Rimski imperator postao glava Vavilonskog svestenstva, a Rim je postao naslednik Vavilona.
Posto je u doba pojave Hriscanstva mnogobozacka Vavilonska filozofija bila u krizi opstanka, napravljen je istorijski kompromis izmedju ove dve filozofije, a kljucni dogadjaji su se odigrali polovinom 2 veka antijevrejskom kampanjom pokrenutom u Rimskom carstvu zbog Jevrejskog ustanka pod vodstvom Barkohbe, i 300 godine, kada je Rimski imperator Konstantin Veliki, prihvatio Hriscanstvo kao drzavnu religiju Rimskog carstva i ako sam nikada nije u sustini postao Hriscanin, vec do kraja zivota slavio svoje omiljeno Bozanstvo "Mitru" Boga sunca.
Tim cinom Konstantin je napravio kompromis izmedju mnogobostva i Hriscanstva, omogucivsi njihovo spajanje, cime su u Hriscansku crkvu tokom vremena uneseni mnogi mnogobozacki obicaji, ucenja, i verovanja, mnogobostvo je u sustini samo promenilo ime, a zadrzalo sva svoja negativna obelezja.
Hricani koji nisu prihvatali ovo mesanje, i promene koje su se desavale unutar crkve, bili su iskljuceni iz zajednice, i sa njima se postupalo krajnje nehumano.
Rimski imperator je nastavio da vrsi ulogu vrhovnog pontifeksa sve do 376 n.e, kada je imperator Gracijan iz Hriscanskih razloga odbio ovu titulu.
Medjutim, Damaskus, biskup crkve u Rimu, bio je izabran za ovu poziciju vrhovnog pontifeksa.
U ono vreme on je vec 12 godina bio biskup, od 366 godine, a na to mesto bio je postavljen uticajen uticajem svestenika svetog Karmela, visoke skole Vavilonske religije koju su osnovali Jezaveljini svestenici (1 knjiga o carevima 18 i 19 poglavlje).
Godine 381 n.e glava Vavilonskog poretka i svestenstva postala je upravitelj Rimske crkve, tako su Vavilon i Rim ujedinjeni u jedinstvo jednog verskog sistema, Rimokatolickoj crkvi, sa Vavilonskom religijom i svestenstvom.
Ubrzo posle toga kada je biskup Damaskus postao vrhovni pontifeks, u crkvi su se poceli pojavljivati Vavilonski rituali, obicaji, i ucenja.
1054 godine dolazi do velike sizme ili Raskola na istocnu i zapadnu crkvu, to jest na Rimokatolicku i Pravoslavnu, koja i ako se odvojila od Rima, ipak je zadrzala Vavilonska ucenja, obrednu praksu i svestenstvo, po uzoru na Vavilonsku religiju. Tako su od jedne, nastale dve vestacki stvorene organizacije, kao proizvod Mnogobozacke Vavilonske religije, Rimokatolicka i Pravoslavna.
538 godine, armije Rimske imperije pod vodstvom cara Justinijana, isterale su Arijanske Ostrogote iz Rima i svu vlast prepustile Rimskom bikupu, nazvan Papa, sa sedistem u Vatrikanu, cime je zvanicno odpoceo mracni srednji vek progonstva Hriscana koji nisu zeleli da prihvate mnogobozacka ucenja Rima i Rimske crkve, i autoritet Rimskog biskupa.
Na istoku je vlast vrsio Patrijarh, nazvan Vaseljenski, sa sedistem u Carigradu.
Izvor: BIBLISKE ISTINE