Hodočašća

[SUD NARODIMA]

Nemojte tražiti pomoć od lažne religije!

Apostol govori da će se nakon što se uklone svi oni koji zadržavaju tajnu bezakonja (a zadržavaju je živi apostoli koji razobličavaju svaku zabludu, to možemo čitati u poslanicama), doći do otpada...

2Th 2:3 Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli,
2Th 2:4 Koji se protivi i podiže više svega što se zove Bog ili se poštuje, tako da će on sesti u crkvi Božjoj kao Bog pokazujući sebe da je Bog.
2Th 2:5 Ne pamtite li da sam vam ovo kazivao još kad sam kod vas bio?
2Th 2:6 I sad znate šta zadržava da se ne javi u svoje vreme.
2Th 2:7 Jer se već radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava.
...

Već u vreme apostola se razvija tajna bezakonja ("jer se već radi tajna bezakonja"), samo neće moći da se javi sve dok se ne ukloni apostol koji sprečava da se zabluda ustoliči.

(Apostol Pavle kaže da će nakon njegovog odlaska ući među hrišćane vuci koji će govoriti izvrnutu nauku.

Act 20:29 Jer ja ovo znam da će po odlasku mom ući među vas teški vuci koji neće štedeti stada;
Act 20:30 I između vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom.)

Vidimo da će nakon uklanjanja apostola doći do pojave čoveka bezakonja koji će postojati sve do Hristovog dolaska:

...
2Th 2:8 Pa će se onda javiti bezakonik, kog će Gospod Isus ubiti duhom usta svojih, i iskoreniti svetlošću dolaska svog;
...

3. Era duhovne tame

...

Ne uzdajte se čuda! I Sotona može da čini čuda i on se čudima obilato koristi da bi potvrdio lažnu religiju...

2Th 2:9 Kog je dolazak po činjenju sotoninom sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima,
2Th 2:10 I sa svakom prevarom nepravde među onima koji ginu: jer ljubavi istine ne primiše, da bi se spasli.
2Th 2:11 I zato će im Bog poslati silu prevare, da veruju laži;
2Th 2:12 Da prime sud svi koji ne verovaše istini, nego voleše nepravdu.

Ne prihvatajte čuda zato što su to čuda! Prihvatite istinu Božje reči. Odbacite svaku zabludu, laž, prevaru i svaki greh koji Tvorac osuđuje.

Tražite Boga dok se se može naći, trudite se da upoznate Njegovu volju da biste živeli novim životom. I molite se da Vas oslobodi svakog greha i onda ćete imati mir u srcu i slobodu od palih anđela.

Isa 55:6 Tražite Gospoda, dok se može naći; prizivajte Ga, dokle je blizu.
Isa 55:7 Neka bezbožnik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, i smilovaću se na nj, i k Bogu našem, jer prašta mnogo.

 

[SUD NARODIMA]

4. PRIZNANJE

“Ko krije prestupe svoje, neće biti srećan; a ko priznaje i ostavlja, dobiće milost.” (Priče 28,13)

Uslovi za dobijanje Božje milosti jednostavni su, pravedni i razumni. Gospod ne zahteva od nas da se izlažemo mukama da bismo dobili oproštenje greha. Ne moramo da odlazimo na duga i zamorna hodočašća, ili obavljamo mučna ispaštanja da bismo sebe preporučili nebeskom Bogu ili okajali svoje prestupe, nego onaj koji priznaje i ostavlja svoj greh dobija milost.

Apostol kaže: ”Ispovedajte, dakle, jedan drugome grehe, i molite se Bogu jedan za drugoga, da ozdravljate.”(Jakov 5,16) Priznajte svoje grehe Bogu, koji vam jedini može oprostiti, a svoje pogreške jedan drugome. Ako ste uvredili svog prijatelja ili sudeda, treba da priznate svoju krivicu, a njegova dužnost je da vam od srca oprosti. Zatim treba da potražite oproštenje i od Boga, jer je brat kojeg ste povredili Božje vlasništvo, pa ste ranjavajući njega zgrešili i njegovom Stvoritelju i Otkupitelju. Taj slučaj iznosi se pred jedinog pravog Posrednika, našeg velikog Sveštenika, koji je “u svačemu iskušan kao i mi, osim greha”, koji “saoseća s našim slabostima”(Jevrejima 4,15) i može nas očistiti od svakog traga bezakonja.

Oni koji se nisu ponizili pred Bogom priznanjem svoje krivice, nisu ispunili ni prvi uslov da budu primljeni. Ako se nismo istinski i neopozivo pokajali, ako u dubokoj poniznosti i skrušenosti srca nismo priznali svoje grehe, grozeći se svog bezakonja, mi nikad nismo stvarno tražili oproštenje greha; a ako nikad nismo tražili mir sa Bogom, nismo ga nikada ni dobili. Jedini razlog što nismo primili oproštenje prošlih greha jeste naša nespremnost da ponizimo svoje srce i ispunimo uslove Reči istine. O tome su nam data izričita uputstva. Priznanje greha, bilo javnih ili tajnih, mora se izneti iz srca i jasno iskazati. Ono ne sme biti iznuđeno od grešnika. Ono se ne sme dati olako i nepromišljeno, nti se sme na silu tražeti od onih koji nisu svesni odvratne prirode greha. Priznanje, poteklo iz dubine duše, naći će svoj put do Boga punog beskrajne samilosti. Psalmista kaže:”Gospod je blizu onih koji su skrušena srca i pomaže onima koji su smerna duha.” (Psalam 34, 18)

Pravo priznanje uvek je izričito i odnosi se na određene grehe. Oni su ponekad takve prirode da se mogu priznati samo Bogu; ili su to zla dela koja se moraju priznati onima koji su zbog njih pretrpeli štetu; ili to mogu biti javni gresi koji se moraju javno priznati. Sva priznanja moraju biti jasna i potpuna, moramo priznati upravo one grehe za koje smo krivi.

U Samuilove dane Izrailjci su odlutali od Boga. Trpeli su posledice greha zato što su izgubili svoju veru u Boga, svoju sposobnost da vide Njegovu silu i mudrost u upravljanju narodom, kao i poverenje u Njegovu sposobnost da brani i odbrani svoje delo. Odbacili su velikog vladara svemira i zaželeli da imaju isti oblik vladavine kao i okolni narodi. Pre nego što su stekli mir, dali su ovo određeno priznanje: “Dodasmo k svim gresima svojim zlo ištući sebi cara!” (1. Samuilova 12,19) Morali su da priznaju upravo onaj greh za koji su bili krivi. Njihova nezahvalnost tištala ih je i odvajala od Boga.

Bog ne može da primi priznanje bez iskrenog pokajanja i promene. Moraju se videti odlučne promene u životu; sve što vređa Boga mora biti odbačeno. To će biti posledica istinske žalosti zbog greha. Delo koje mi sami moramo da obavimo jasno nam je otkriveno: “Umijte se, očistite se, uklonite zloću dela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti. Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ispravljajte potlačenoga, dajite pravicu siroti, branite udovicu.” (Isaija 1,16.17) “I (ako) vrati bezbožnik zalog, i vrati što je oteo, i stane hoditi po uredbama životnim ne čineći bezakonja, doista će biti živ, neće umreti.” (Jezekilj 33,16) Govoreći o plodu pokajanja Pavle kaže: “Jer, gle, ovo samo što se po Bogu ožalostiste, koliko učini staranje među vama? U svemu pokazaste se da ste čisti u delu.” (2.Korinćanima 7,11)

Kad greh umrtvi moralnu osetljivost, onaj koji čini zlo ne uviđa nedostatke svog karaktera i ne razume strahotu zla koje je počinio; i ako se ne pokori osvedočavajućoj sili Svetog Duha, ostaće delimično slep prema svom grehu. Njegova priznanja nisu ni iskrena ni ozbiljna. Svakom priznanju svoje krivice on dodaje opravdanje kao izgovor za svoje ponašanje, govoreći da nikad ne bi učinio ono za šta je okrivljen da ga određene okolnosti nisu na to pokrenule.

Pošto su jeli od zabranjenoga ploda, Adama i Evu ispunilo je osećanje stida i užasa. Najpre su razmišljali samo o tome kako da opravkaju svoj greh i izbegnu smrtnu kaznu koje su se užasavali. Kad ih je Gospod ispitivao o njihovom grehu, Adam je odgovorio, prebacujući krivicu delimično na Boga a delimičn9o na svoju drugaricu:”Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh!” Žena je prenela krivicu na zmiju, govoreći: “Zmija me prevari, te jedoh!” (1. Mojsijeva 3, 12.13) Zašto si stvorio zmiju? Zašto si dozvolio da uđe u u Edem? Ova pitanja bila su uključena u njen izgovor zbog počinjenog greha, čineći Boga odgovornim za njihov pad. Duh samoopravdanja potiče od oca laži i javljao se u svim sinovima i kćerima Adamovim. Ovakva priznanja nisu nadahnuta božanskim Duhom i Bog ih ne može prihvatiti. Pravo pokajanje navodi čoveka da sam ponese svoju krivicu i da je prizna bez varanja ili licemerstva. Kao jadni carinik, koji se nije usuđivao ni oči podignuti prema nebu, on će uzviknuti: ”Bože, budi milostiv meni grešnome!” Oni koji stvarno priznaju svoju krivicu biće opravdani, jer će se Isus svojom krvlju založiti za pokajnika.

Primeri pravog pokajanja i poniznosti, zapisani u Božjoj reči, otkrivaju nam spremnost na priznanje bez izgovora za greh ili pokušaja samoopravdanja. Pavle nije pokušavao da se opravda; on slika svoj greh najtamnijim bojama, ne trudeći se da umanji svoju krivicu. On kaže: “Mnoge od svetih ja zatvarah u tamnice, primivši vlst od glavara svešteničkih; i kad ih ubijahu, pristajah na sud. I po svim zbornicama mučeći ih često, nagonjah da hule na Isusa; i odviše mrzeći na njih gonjah ih čak i do tuđih gradova.” (Dela 26,10.11) Nije oklevao da izjavi kako “Hristos Isus dođe na svet da spase grešnike, od kojih sam prvi ja”. (1.Timotiju 1,15)

Ponizno i slomljeno srce, ukroćeno istinskim pokajanjem, uvideće, iako nepotpuno, kolika je Božja ljubav i cena Golgote; i kao što sin priznaje ljubaljenom ocu, tako će i pravi pokajnik izneti sve svoje grehe pred Boga. Stoji napisano: “Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde!” (1. Jovanova 1,9.)

Kopirano sa
http://puthristu.blogspot.rs/

 

[SUD NARODIMA]

Pogledajte dokumentarni film.

Otkrivenje: Nevesta, Zver i Vavilon

 

[mire000]

To ne dokazuje da ste vi u pravu. Jer vaše shvatanje Boga je pagansko, Bog je samo tamo. Niko nije rekao da nije Bog u Jerusalimu.

Moja prijateljica sa jednom bolešču otišla u manas. Ostrog, dakle tamo ide da joj Bog pomogne.

Mj komšija ima psihičkih problema i ide tamo da mu Bog pomogne. Dakle ne traže pomoć tamogdje se nalaze.

Ovo je konkretni život i na hiljade ljudi tako imaju paganska shvatanja. Jer tamo dolaze mnogi radi pomoći.

To se zove IZOPAČENA slika o Bogu. Potpuno izvrnuta. I većini bude još gore nego što im je bilo prije.

A Mire neće to da spomene, nego se bavi Biblijom, a KONKRETNA REALNOST ga demantuje da su oni većinom pagani a da to i ne znaju.

A zbog čega su odlazili u Jerusalim je jasno, išli su da sretnu Boga, ne zato što su vjerovali da Bog nije kod njih ngo zato što je praznik. Nikakve veze sa ovim konkretnim primjerima paganskog shvatanja Boga.

Pa tebe realnost demantuje, jer crkva ne uci da ljudi moraju ici u ostrog da bi se izlecili!
Istices samo jednu stranu medalje.. To je podmuklo..

_____________________________________________________________

A sta ces sa ljudima koji su dobili dar od Boga da lece i proricu?
Jel ne treba ljudi da idu na put da sretnu proroka i izlece se, vec treba da sede u kuci i mole se?

Postoje sredstva koja Bog koristi, bilo da su to ljudi ili sveta mesta, u nacinu komunikacije sa ljudima..


Sta ces sa Biblijskim primerima, gde Elizej salje Namana u reku da se opere i ocisti od bolesti, zar je morao da ''hodocasti''?

"A Elizej je poslao k njemu glasnika i poručio mu: “Idi, okupaj se sedam puta u Jordanu da ozdravi tijelo tvoje, i bit ćeš čist!"

Zar ga Bog nije mogao kod kuce izleciti?
Zar ga prorok nije mogao izleciti?

Umesto toga on salje coveka na put , da ide na reku Jordan i da se okupa. Da ''hodocasti''. Zasto to cini?
ZATO JER SE OD COVEKA TRAZI VERA!

Bog trazi da ljudi cine cak i ''nemoguce i glupe svari'' da bi iskazali veru..
Da pokazu svoju spremnost i volju da mu sluze, i ucine nesto za njega...
Zato i postoje ''Sveta mesta''!

A vi sve izvrcete i to radite namerno!
Tako se rugate Bogu, i nacin njegove komunikacije sa ljudima ''nazivate glupim, i nepotrebnim''...

Mire, ne poznaješ učenje crkve koju podržavaš.
Pravoslavni upravo uče da se Sveti Duh prima SAMO ISKLJUČIVO na liturgiji

Crkva to ne uci!

Pravoslavna crkva uči suprotno, da ga čovek mora potražiti u manastiru, ili na liturgijama.

Crkva to ne uci!

*Kako vi volite da o tudjoj veri pricate, kao da ste njeni clanovi pa znate sve njeno ucenje bolje i od njenih vernika!?
A pojma nemate vec izmisljate, i ponavljate ''propagandu'' koju ste culi ''samo iz price'' u vasoj crkvi.
Pa normalno je da vam u vasoj crkvi nece reci pravu istinu o nama, nego ce ''izvrtati sireci propagandu'' i tako sebe opravdavati..

 

[Laodikeja]

Mire Mire, ja sam čini mi se jasno napomenuo da sam to čuo iz usta Pravoslavnog sveštenika, a kasnije mnogo puta od drugih, i dosta poznajem Pravoslavno učenje po tom pitanju.
Ja tako nešto nisam čuo u Adventizmu, jer Adventizam se ne bavi drugim crkvama i njihovim učenjima - već propovedanjem jevanđelja.

Dakle, Pravoslavlje uči da bez Pravoslavne crkve nema spasenja, jer u crkvi čovek prima sve što mu je potrebno za spasenje, on se u njoj ispoveda i prima oproštenje greha kroz sveštenike kao posrednike, i žrtvu u vidu paljenja sveća, i pokoru ako živi u manastiru, prima sakramente i blagoslov Duha Svetog kroz liturgiju, poštovanje praznika, itd..

Mire, uzmi bibliju kao vođ svog života i bićeš blagosloven..

 

[SUD NARODIMA]

Jelisije je bio Božji prorok za razliku od lažnih božanstava Sirije i drugih naroda.

Evo tog teksta...

Spojler

2Ki 5:1 I beše Neman vojvoda cara sirskog čovek velik u gospodara svog i u časti, jer preko njega sačuva Gospod Siriju; ali taj veliki junak beše gubav.
2Ki 5:2 A iz Sirije izađe četa i zarobi u zemlji izrailjskoj malu devojku, te ona služaše ženu Nemanovu.
2Ki 5:3 I ona reče svojoj gospođi: O da bi moj gospodar otišao k proroku u Samariji! On bi ga oprostio od gube.
2Ki 5:4 Tada on otide k svom gospodaru i javi mu govoreći: Tako i tako kaže devojka iz zemlje izrailjske.
2Ki 5:5 A car sirski reče mu: Hajde idi, a ja ću poslati knjigu caru Izrailjevom. I on otide, i ponese deset talanata srebra i šest hiljada sikala zlata i desetore stajaće haljine.
2Ki 5:6 I odnese knjigu caru Izrailjevom koja ovako govoraše: Eto, kad ti dođe ova knjiga, znaj da šaljem k tebi Nemana, slugu svog, da ga oprostiš gube.
2Ki 5:7 A kad car Izrailjev pročita knjigu, razdre haljine svoje i reče: Zar sam ja Bog da mogu ubiti i povratiti život, te šalje k meni da oprostim čoveka gube! Pazite i vidite kako traži zadevice sa mnom.
2Ki 5:8 A kad ču Jelisije, čovek Božji, da je car Izrailjev razdro haljine svoje, posla k caru i poruči: Zašto si razdro haljine svoje? Neka dođe k meni, da pozna da ima prorok u Izrailju.
2Ki 5:9 I tako dođe Neman s konjima i kolima svojim, i stade na vratima doma Jelisijeva.
2Ki 5:10 A Jelisije posla k njemu i poruči: Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu, i ozdraviće telo tvoje, i očistićeš se.
2Ki 5:11 Tada se rasrdi Neman i pođe govoreći: Gle! Ja mišljah, on će izaći k meni, i staće, i prizvaće ime Gospoda Boga svog, i metnuti ruku svoju na mesto, i očistiti gubu.
2Ki 5:12 Nisu li Avana i Farfar vode u Damasku bolje od svih voda izrailjskih? Ne bih li se mogao u njima okupati i očistiti? I okrenuvši se otide gnevan.
2Ki 5:13 Ali sluge njegove pristupivši rekoše mu govoreći: Oče, da ti je kazao prorok šta veliko, ne bi li učinio? A zašto ne bi kad ti reče: Okupaj se, pa ćeš se očistiti?
2Ki 5:14 I tako siđe, i zaroni u Jordan sedam puta po rečima čoveka Božijeg, i telo njegovo posta kao u malog deteta, i očisti se.
2Ki 5:15 Tada se vrati k čoveku Božijem sa pratnjom svojom i došav stade pred njim, i reče: Evo sad vidim da nema Boga nigde na zemlji do u Izrailju. Nego uzmi dar od sluge svog.
2Ki 5:16 Ali on reče: Tako da je živ Gospod, pred kojim stojim, neću uzeti. I on navaljivaše na nj da uzme; ali on ne hte.
2Ki 5:17 Tada reče Neman: Kad nećeš, a ono neka se da sluzi tvom ove zemlje koliko mogu poneti dve mazge. Jer sluga tvoj neće više prinositi žrtava paljenica ni drugih žrtava drugim bogovima, nego Gospodu.
2Ki 5:18 A Gospod neka oprosti ovo sluzi tvom: Kad gospodar moj uđe u dom Rimonov da se pokloni onde, pa se prihvati za moju ruku, da se i ja poklonim u domu Rimonovom, neka oprosti Gospod sluzi tvom kad se tako poklonim u domu Rimonovom.
2Ki 5:19 A on mu reče: Idi s mirom. I on otide od njega, i pređe jedno potrkalište.
2Ki 5:20 Tada reče Gijezije, sluga Jelisija čoveka Božijeg: Gle, gospodar moj ne hte primiti iz ruku tog Nemana Sirca šta beše doneo. Ali tako da je živ Gospod, potrčaću za njim i uzeću šta od njega.
2Ki 5:21 I Gijezije otrča za Nemanom. A kad ga vide Neman gde trči za njim, skoči s kola svojih i srete ga, pa mu reče: Je li dobro?
2Ki 5:22 A on reče: Dobro je. Gospodar moj posla me da ti kažem: Evo, baš sad dođoše k meni dva mladića iz gore Jefremove, proročki sinovi, daj za njih talanat srebra i dvoje stajaće haljine.
2Ki 5:23 A Neman reče: Uzmi i dva talanta. I natera ga; i sveza dva talanta srebra u dva toboca, i dvoje stajaće haljine, i dade dvojici momaka svojih, da nose pred njim.
2Ki 5:24 A on kad dođe na brdo, uze iz ruku njihovih i ostavi u jednoj kući, a ljude otpusti, te otidoše.
2Ki 5:25 Potom došavši stade pred gospodarem svojim. A Jelisije mu reče: Otkle Gijezije? A on reče: Nije išao sluga tvoj nikuda.
2Ki 5:26 Ali mu on reče: Zar srce moje nije išlo onamo kad se čovek vrati s kola svojih preda te? Zar je to bilo vreme uzimati srebro i uzimati haljine, maslinike, vinograde, ovce, goveda, sluge i sluškinje?
2Ki 5:27 Zato guba Nemanova neka prione za te i za seme tvoje doveka. I otide od njega gubav, beo kao sneg.

Zašto lažna religija u kojoj se nalazio Neman nije pomogla čoveku?

Zašto car Sirije dozvoljava da Neman ode u Izrael? Zar sumnja u svoje bogove???

Ovde vidimo jasan primer prave religije i lažne religije.

Lažna religija je nametnuta čoveku i predstavlja se kao prava i da može da leči a ona zapravo samo uklanja simptome (kada se pali anđeli povuku) ali ne pomaže čoveku da se oslobodi uzroka bolesti a to je greh, jer lažna religija ne može da spoji čoveka sa Bogom.

Lažna religija se zato naziva otrovno vino Vavilona velikog.

Ona je otrov! Lažni sistem spasenja koji uljuljkuje čoveka u lažnu sigurnost da je spasen a izgubljen je.

Naravno da postoje i postojaće mnogi ljudi koji će braniti lažnu religiju kao pravu.

Sama činjenica da je ceo svet u vreme Jelisija imao lažne bogove osim jednog naroda govori nam da je prava religija u manjini.

Iako se danas lažna religija predstavlja kao Hristova nevesta, Biblija nas uči da je to Sotonin instrument. Vavilon veliki!

Evo Božje opomene...

(ovo je druga anđeoska vest koju nose verni Božji ljudi celome svetu)

Rev 14:8 I drugi anđeo za njim ide govoreći: Pade, pade Vavilon grad veliki: jer otrovnim vinom kurvarstva svog napoji sve narode.

Svi narodi su napojeni otrovnim vinom Vavilona velikog!

Evo ko je Vavilon veliki:

#77

 

[mire000]

Mire Mire, ja sam čini mi se jasno napomenuo da sam to čuo iz usta Pravoslavnog sveštenika, a kasnije mnogo puta od drugih, i dosta poznajem Pravoslavno učenje po tom pitanju.

To sto si ti cuo ''iz usta drugih'' je dezinformacija.
Navedi iz Pravoslavnog ucenja da ''covek moze primiti Svetog Duha samo u manastiru ili na Liturgiji''???

Ja tako nešto nisam čuo u Adventizmu, jer Adventizam se ne bavi drugim crkvama i njihovim učenjima - već propovedanjem jevanđelja.

Ta nemoj mi kasti
Samo sto imate predavanja o Pravoslavlju i njegovim obicajima, koliko sam puta prisustvovao, pa ih onda tamo povezujete sa paganizmom...

Dakle, Pravoslavlje uči da bez Pravoslavne crkve nema spasenja, jer u crkvi čovek prima sve što mu je potrebno za spasenje, on se u njoj ispoveda i prima oproštenje greha kroz sveštenike kao posrednike, i žrtvu u vidu paljenja sveća, i pokoru ako živi u manastiru, prima sakramente i blagoslov Duha Svetog kroz liturgiju, poštovanje praznika, itd..

Zbog cega izmisljas?
DOKAZI TE NAVODE!

Svestenik ti je posrednik
Sveca ti je zrtva
A Sveti Duh samo kroz liturgiju

Ti samo iznosis nekakve tvrdnje koje slobodno mozes macku o rep okaciti!

 

[SUD NARODIMA]

Evo nekih argumenata. Možda može da pomogne.

Pravoslavlje obasjano evanđeljem
http://siont.net/u-hristu/pdf/search.php?key=stamenkovi%E6&opt=2
http://biblijskaistina.blogspot.rs/

 

[mire000]

Evo nekih argumenata. Možda može da pomogne.

Pravoslavlje obasjano evanđeljem
http://siont.net/u-hristu/pdf/search.php?key=stamenkovi%E6&opt=2
http://biblijskaistina.blogspot.rs/

Eto vidis da se bavite Pravoslavljem i povezujete nas sa paganizmom.
Reci to svojim recima?

 

[Laodikeja]

Mire, za svojih 23 godine provedenih u Adventizmu, ja samo u jednom ilio dva slučaja slušao predavanje koje je govorilo o drugim crkvama, i to u istorijskom i biblijskom kontekstu tog predavanja, jer su ona govorila o biblijskim proročanstvima o 1260 godina, i mračnom srednjem veku.

Nigde se u Adventizmu ne govori niti piše protiv drugih crkava i njihovih učenja.

Mire, nisam čuo od nekoga trećeg - već iz prve ruke, a pisano ili izgovoreno - to je isto, jer ako neko od crkvenih zvaničnika iznosi neke stavove, to mora biti zvanični stav crkve.

Poslednji put su mi to jasno predočila trojica Sveštenika u blizini crkve Svetog Marka u Beogradu, i na moje biblijsko izlaganje plana spasenja - oni govorili o ulozi same crkve u čovekovom spasenju, i nemogućnosti da se čovek spasi bez njene uloge, i nešto o tumačenju biblije od samih crkvenih učitelja, itd..