Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Svojim mnogobrojnim kontrastima i tako zavodljivim karakterom, Grčka neprestano oduzima dah Na zelenom Tasosu ćete čak i u najtoplijim danima u nekoj od tirkiznih uvala naći mirnu plažu. Plavetnilo mora, zelenilo šuma i blistavo beli mermer, obala isprepletana skivenim zalivima pruža nezaboravno iskustvo.
Poluostrvo Halkidiki sastoji se od tri prsta: Kasandre, Sitonije i Atosa (Svete gore). Kasandra - najzapadnije i najposećenije poluostrvo Halkidikija. Sitonija je simfonija u plavom i zelenom; nema imena za sve nijanse i boje vegetacije, mora i neba koje ćete naći ovde. Obala je atraktivna i raznovrsna - niz ribarskih sela, živopisne luke, napuštene plaže okružene bujnim zelenilom..
Atos, planina crkva hrišćanske pravoslavne religije stare hiljadama godina, poznatiji pod nazivom Sveta gora, sklonište je vizantijskim manastirima, monasima.
Pierija, poznatija kao Olimpska regija, ima poznata letovališta Paraliju i Olimpik Bič. Ovde ćete shvatiti zašto su bogovi odabrali baš Olimp za svoje sedište. Osim svoje neiscrpne prirodne lepote, Pierija čuva i uzbudljive kulturne i arheološke spomenike.
Rodos II – ostrvo posvećeno bogu sunca i čudo čovekove ruke
Rodos I – ostrvo Sunca i čudo prirode
Svaki epitet kojim pokušavamo da opišemo Rodos, četvrto po veličini ostrvo u Grčkoj, čini nam se malim i nedovoljno živopisnim. Fascinantan, jedinstven, bajkovit, čudesan... sve to, da, ali i mnogo više.
Misao o Rodosu ne znam odakle da počnem, od severa ili juga ostrva, istorije ili geografije, dnevnog ili noćnog života... početka ili kraja. Sve jednako ostavlja bez daha. Možda od onoga što leti najviše znači – plaže i mora.
Svojom veličinom od 1400 km/2 nudi mnogo sadržaja, nikad da ne dosadi, a sa druge strane, letovanje od npr. 10 dana je dovoljno da se zaokruži slika o njemu i da nemate osećaj nedovršenosti kad se vratite nazad u svakodnevnicu.
Na severnom špicu ostrva se nalazi i glavni grad koji nosi isto ime i u kom živi više od polovine ukupnog broja stanovnika ostrva (koji iznosi oko 120.000). A tu, u gradu Rodosu, na najsevernijoj tački ostrva mešaju se vode dva mora: vetrovitog Egeja koji zapljuskuje zapadnu obalu i mirnog Mediterana na istočnoj strani. Na tom mestu je čudesan prirodni fenomen preseka vetrova i talasa. Posmatrajući nemirni Egej shvatate zašto su stanovnici Rodosa morali oduvek da budu vrsni mornari. Ali ti veliki talasi onda nastavljaju ka pučini, a mediteranska strana, već 50m od te tačke, potpuno je mirna. Ovaj špic sa velikim morskim oblucima je jedna od mojih omiljenih tačaka na ostrvu. Duva tako snažno da više ni ne čujete svoje misli i sve nadalje prepuštate čulima.
Najjužnija tačka ostrva se zove Prasonisi, u prevodu Zeleno ostrvo. Prvi deo imena ('zeleno') duguje činjenici da je obraslo niskom vegetacijom. A drugi deo imena ('ostrvo') je posledica plime i oseke. Naime, to je poluostrvo koje je povezano peščanim sprudom dugačkim oko 800 m sa ostatkom Rodosa. A kad plima preplavi sprud, postaje zaista zeleno ostrvo. I na ovoj tački se mešaju vode Egejskog i Sredozemnog mora. Presek vetrova i talasa je karakterističan i za najseverniji i za najjužniji deo Rodosa, s tim da na Prasonisiju, zbog velikih talasa, ne moze uvek da se kupa, ali zato je to raj za surfovanje i mnoge druge sportove na vodi.
Ukupna dužina obale je 220 km. To znači da, ako želite da budete brzi ...i kusi... možete da je obidjete za jedan dan, sa kratkim zadržavanjima na glavnim tačkama. Ali ako želite temeljno da ga doživite, da se bar jednom okupate na svim lepim plažama i vidite neverovatne stvari koje Rodos nudi, onda je potrebno mnogo više.
Gradska plaža Eli u samom gradu Rodosu je prelepa. To je peščana plaža koja nudi i mirno more i talase, i Egej i Mediteran, pa ko šta više voli... A pogled na Tursku obalu ćete svakako imati, s obzirom da je Rodos jedno od najistočnijih ostrva Grčke. Stoga je blizu Maloj Aziji i turskom letovalištu Marmaris (za koji svakodnevno isplovljava redovna linija trajekta).
Imajući u vidu geografski položaj Rodosa, letnje žege su neminovne. Ali, ono što spašava je činjenica da vetar stalno duva. Taj vetar se zove maltem i njemu su i turisti i lokalno stanovništvo beskrajno zahvalni. Van letnjeg špica, dakle u junu i septembru, neretko su uveče potrebni i lagani dugi rukavi, pogotovo ako se ostaje do zore koja je, i inače, najhladnije doba dana.
Istočna, mirna obala je turistički više iskorišćena i nudi sve tipove plaža: peščane, šljunkovite, sa većim morskim oblucima, stenovite... sa puno ljudi ili bez ljudi uopšte, sa ležaljkama ili bez njih... Sve!
Oko 8 km južno od glavnog grada je plaža Kalitea. Ime u prevodu znači lep pogled i zaista, danju ili noću, u zoru ili sumrak, pogled je fantastičan. To su tri prelepe stenovite plaže gde su na jednoj steni, npr. romantično postavljene dve ležaljke, na nekima više, a ima i peščanih delova. Jedna od ovih plaža je u okviru nekadašnjeg lečilišnog kompleksa sa lekovitim izvorima koji je sada predivno sredjen. Zbog toga se ulaz naplaćuje 2-3 evra, dok je na ostale dve plaže ulaz slobodan. Inače, u Grčkoj su sve plaže državno dobro i ulaz se nikad ne naplaćuje, jer plaža ne pripada nikome, ni hotelu ni privatnim licima. Naplaćuju se ležaljke i suncobrani (2 ležaljke i suncobran su 7 ili 8 e), ali vi ne morate da ih iznajmite. Možete slobodno da ponesete svoje i da se stacionirate gde vam se najviše svidja.
Drugi po veličini hotelski kompleks na Rodosu je Faliraki koji se nalazi 15 km od grada Rodosa. To je fantastična peščana plaža (tj. kako Grci kažu paralia) dugačka 5 km. Pesak je divan, more još lepše. U Falirakiju se nalazi i akva park, što je raj za decu, a i one velike koji odbijaju da odrastu.
Posle nje, idući dalje na jug istočnom obalom, dolazimo do dve preslatke plaže: Ladiko- mala peščana plaža koju, iz nekog razloga, Italijani posebno vole, i Entoni Kvin- divna plaža većinom sa morskim oblucima koja nosi ime po čuvenom glumcu. Naime, tu su snimane neke scene iz filma 'Topovi Navarona', sa Entoni Kvinom i Gregori Pekom.
Plaža Afandu je sledeća na redu. To je 7 km dugačko kupalište sa morskim oblucima i većinom je prirodna, tj. samo na nekim delovima ima ležaljki i suncobrana. Nju lokalni Grci najviše vole, dolaze tu sa decom, jer nije toliko puno turista i njihove pomalo histerične energije koju sa sobom donose. Sa glavnog magistralnog puta ima više skretanja za nju. Gde god da se skrene, nećemo da pogrešimo jer se svakako izlazi na put koji paralelno ide uz more, tako da onda u vožnji biramo gde nam se najviše svidja da provedemo ostatak letnjeg dana.
Odmah posle Afandu kupališta je mesto Kolimbija (što u prevodu znači plivati). Ono polako postaje sve razvijenije turističko mesto. Plaža je većinom sa morskim oblucima, a more je predivno. Glavna ulica, ali i jedina veća atrakcija ovog malog mesta, je Eukaliptus ulica. Prelepi drvored zasadjen duž celog puta nam omogućava prijatnu šetnju čak i usred vrelog letnjeg dana.
Nedaleko od Kolimbije se nalazi jedna od, po mnogima, najlepših plaža Mediterana. U pitanju je Campika, plaža sa prekrasnim peskom. Plićak je dugačak, tako da je to za decu, ali i za razne igre u vodi (loptom i dr. rekvizitima), pravi izbor. Na brdu tik iznad plaže, 300 m od nivoa mora, nalazi se crkvica Campika. Nju pohode žene koje imaju probleme sa začećem deteta. Muško ime Campikos i žensko Campika, što bi u prevodu bilo Svetlan i Svetlana, isključivo su vezani za Rodos. Ako u bilo kom delu Grčke upoznamo nekog ko se ovako zove, znamo da je njegova/njena majka dolazila u ovu crkvu da se moli Presvetoj Campiki za božji dar, dete.
Dalje putem na jug se nailazi na divne peščane plaže kao što su Stegna, Agia Agati, Haraki itd. Svaka je lepa na svoj način i svaka je vredna posete.
A na 55-tom km od grada Rodosa nalazi se Lindos, biser ostrva i mesto koje obavezno treba posetiti. Grci ga zovu 'najlepše selo na svetu'. Sve su kuće romantično bele boje, a iznad sela se uzdiže fascinantni akropolj na kome ima ostataka iz svih istorijskih epoha koje su nesebično ostavljale svoj pečat i ovde, i na ostrvu u celini. Kristalno čisto more i beli pesak plaže na Lindosu je doživljaj koji se ne sme propustiti. Treba samo imati u vidu da je ovde nešto viša temperatura nego na ostatku ostrva jer ne duva vetar zbog čega je vrućina surovija. Prilaz Lindosu i putem i morem je tačka na kojoj se prave nezaboravne fotografije.
Malo niže od Lindosa je veoma atraktivan zaliv Apostola Pavla gde se on i iskrcao u I veku nove ere da bi širio hrišćanstvo na Rodosu. Ambijent je nestvaran, uvala izgleda kao bazen, samo je malim prolazom povezana sa morem, a plivanje čarobno.
Zapadna obala, iako ne toliko posećena kao istočna, takodje je zanimljiva za kupanje, tim pre što je talasasta i vetrovita, što je, opet, poseban doživljaj.
Iako bogata vegetacija nije karakteristika Rodosa (zbog njegovog geografskog položaja i klime), postoji jedna šumovita dolina vanredno tiha i posebno prijatna u vrelim letnjim danima. To je Petaludes, odnosno Dolina leptirova, mala tamna uska dolina sa gustim rastinjem gde protiče potok koji obrazuje jezerca i vodopade. U njoj se tokom letnjih meseci, kao da je priroda namestila za potrebe turizma, pari posebna vrsta leptira, kvadrini, koji žive jedino na Rodosu, dakle endemska vrsta. Ambijent je prekrasan, tim pre što je zabranjeno praviti buku da se leptiri ne bi uznemirili.
Još jedna šumovita tačka, oaza borova i platana, jeste Epta Piges (Sedam izvora). Iz izvora teče kristalna voda koja se uliva u malo veštačko jezero. Kod jezera je i izlaz iz jednog mračnog, ali romantičnog tunela dugačkog 186 m. Tunel je uzak, ne mogu se dve osobe mimoići, tako da postoji samo jedan smer kretanja. Kad smo kroz njega prolazili, uhvatili smo se za ruke videvši da to rade i ostali. Potpuni je mrak, samo se malo vidi 'svetlost na kraju tunela', a voda koja je do članaka prijatno rashladjuje naše putešestvije do jezerceta.
Sve ovo je samo jedan deo ukupne lepote Rodosa. Za uživanje nije potrebno mnogo, samo da se opustite, zaboravite na nedovršene ili nove poslove koji čekaju kod kuće, a ostalo će ovo nestvarno ostrvo samo da odradi.
Rodos II – ostrvo posvećeno bogu sunca i čudo čovekove ruke
Ono što prvo osetite kad dodjete na ostrvo Rodos jeste njegov kosmopolitski duh. To se oseća i u vazduhu, a i vidi se posmatrajući zdanja iz različitih istorijskih epoha kako zajedno ponosno stoje dajući mu jedinstven pečat. Divna antička priča, srednji vek i viteštvo, Turci sa svojim orjentalnim načinom života, pa Italijani sa zapadnjačkim uticajem i, naravno, Grci sa svojim duhom i tradicijom.
Ostaci antičkog akropolja grada Rodosa se nalaze na brdu Monte Smit. Relikvije hramova posvećenih Zevsu, Apolonu i Atini Polijas, zajedno sa odeonom i stadionom, vraćaju nas u onu nestvarnu grčku priču od pre Hrista. Odatle se pruža i divan pogled na zatalasano more, a najlepse je ako se tamo nadjete predveče, kad sunce zalazi i polako 'tone' u Egej.
Srednjevekovni deo ukupne čarolije Rodosa, stari grad, nalazi se na suprotnoj, istočnoj strani i izlazi na mirni Mediteran. Okružen je zidinama dugačkim 4 km i ima 11 ulaza. Najveći utisak ostavljaju Dambuaz kapija na severozapadnoj strani i monumentalna Lučka kapija sa morske strane, kako i samo ime navodi.
Glavna ulica tog starog doba je Ipoton, tj. Ulica vitezova. Svojim mirom i uzdržanošću nas vraća u vreme vitezova svetog Jovana tj. hospitalera kojima je Rodos bio glavno sedište više od dva veka. Na vrhu ulice se nalazi Palata velikog magistra koji je biran doživotno da bude na čelu reda. Ime prvog velikog magistra, Fulke de Vilarea, i dalje živi u imenu jednog ostrvskog belog vina (Villare). Palata je danas muzej i spolja, kao i iznutra, izgleda grandiozno. Sa ostrva je u 16. veku vitezove proterao osmanski sultan Sulejman Veličanstveni i tada počinju 4 veka turske vladavine Rodosom. A vitezovi su svoj put od Jerusalima, preko Kipra i Rodosa, nastavlili na Maltu, pa ih neretko nazivaju i vitezovima sa Malte sa njihovim čuvenim malteškim krstom.
I danas je stari grad mesto u kom se najviše oseća taj orjentalni duh. Tu se prodaju suveniri, pomalo zlata i krzna i sve podseća na tipičan turski bazar. Kad tome dodate nekoliko upadljivih minareta džamija koje sada većinom nisu u funkciji, ionako ne mnogo udaljena turska obala vam se čini još bližom.
Stari grad danju i stari grad uveče odišu potpuno drugačijom atmosferom. Preko dana je to dodir sa poštovanja vrednom istorijom, velelepnim zidinama koje nam prenose svoje ratničke priče. Ono što je zanimljivo jeste da su ta stara zdanja i dalje naseljena, danas tu živi oko 4000 ljudi. A noću se transformiše u centar provoda i odlične zabave. Divno osvetljene zidine postaju deo ukupne estetike noćnog života. Mnogo je kafića, restorana i barova na otvorenom koji rade do sitnih sati.
Sa spoljne strane zidina se nalazi velika trgovačka luka, i preslatka Mandraki luka odakle kreću brodovi za jednodnevne izlete. Ulaz u Mandraki luku krase statue jelena i košute, zaštitni znaci Rodosa. Jelen i košuta su, kaže mit, oslobodili ostrvo od zmija i tako omogućili da bude naseljeno. Na tom mestu je nekada davno, u trećem veku p.n.e. stajalo jedno od sedam čuda antičkog sveta: Kolos sa Rodosa. Prema legendi, kip je bio visok 35 m, jedna noga mu se nalazila tamo gde je danas statua jelena, a druga gde je statua košute. Stojeći tako raširenih nogu, brodovi su, ulazeći u luku, prolazili kroz njegove noge. U podignutoj desnoj ruci je držao baklju i tako služio kao svetionik. Iako je poživeo i kraće od jednog veka, njegova velelepnost ga je uvrstila u sedam svetskih čuda. Naime, srušio ga je jak zemljotres, pukao je u kolenu, pa se zato poetski kaže da je tada 'pokleknuo'. Bio je posvećen bogu sunca, Heliosu, kao što je i čitavo ostrvo, po legendi, Zevsov dar Heliosu.
A iza Mandrakija je ulica čitava izgradjena za vreme Italijana gde su, jedna za drugom, nanizane elegantne javne zgrade (Palata pravde, Policija, Narodno pozorište...). Italijani su veliki pečat ostavili na Rodosu, iako je on bio u njihovom posedu manje od pola veka, u prvoj polovini 20-tog stoleća. Vršili su restauracije istoriskih zdanja i lokaliteta i ulagali su u sredjivanje prirodnih bogatstava ostrva. Danas veliki broj turista na Rodosu čine upravo Italijani.
Po celom gradu Rodosu, preciznije, u turističkoj zoni, razbacane su razne prodavnice markirane i nemarkirane robe. Tipičan suvenir koji treba poneti sa sunčanog Rodosa (gde, u proseku, 13 dana godišnje pada kiša) je, verovali ili ne, kišobran! Mnogo radnji sa kišobranima najrazličitijih oblika i boja je raštrkano po gradu, mada je dosta njih skoncentrisano oko glavne autobuske stanice iznad Mandraki luke. Veruje se da ćete se, ako kupite kišobran, sigurno vratiti na ovo predivno ostrvo (što ostaje želja svakom koji ga je posetio).
Noćni život je takodje jedna od stvari kojom Rodos može veoma da se ponosi. Već smo rekli da je stari grad odličan izbor. Zatim, tu je i Bar street (Ulica barova) gde se, izmedju ostalog, nalazi i diskoteka na tri sprata, Kolorado, a na svakom spratu je različita vrsta muzike. Nekoliko sjajnih diskoteka na otvorenom se nalaze širom ostrva. Par kilometara od grada na istočnoj obali je diskoteka na otvorenom, Paradiso. Nalazi se kod mesta Kalitea (u prvom delu smo već rekli da Kalitea znači 'lep pogled'). A pogled je najlepši ako tamo dočekate izlazak sunca 'direktno' iz mora. Blizu grada Rodosa, ali sa zapadne, egejske strane, u mestu Iksija, nalazi se diskoteka, takodje pod vedrim nebom, Tadž Mahal, kao i dva poznata buzukja mesta: Sfera i Astra. O tom zanimljivom grčkom načinu zabave sa tzv. 'ratom cveća' pogledajte u reportaži o Atini. Još jedna čuvena diskoteka je Amfiteatar u Lindosu, ali Lindos zahteva da mu se obrati posebna pažnja.
Mesto Faliraki, 15 km od grada Rodosa, nadaleko je čuveno po svom razvratnom noćnom životu. Britanci posebno vole baš takav način provoda. Faliraki zimi nije naseljen, ali je zato u toku sezone živ 24h.
Lindos je spektakularno mesto, tačka koju obavezno treba posetiti kad dodjete na Rodos. Već smo u prvom delu rekli da ga Grci zovu 'najlepše selo na svetu'. Lindos je jedinstven doživljaj i danju i noću. Sve su kuće bele boje, većinom ravnih krovova sa prelepim, često umetničkim, ulaznim vratima. Većinu tih kuća su gradili bogati kapetani u 17. i 18. veku. A u baštama kuća, kao i po celom selu, nalaze se prelepi mozaici od morskih oblutaka. Zovu se hoklakia i karakteristični su samo za ovu skupinu ostrva kojoj pripada i Rodos – Dodekane.
Uske kamenom popločane ulice su leti pune ljudi. A kroz njih cirkuliše i jedan poseban vid prevoza: tzv. 'lindijski taksi'. To su magarci. Postoje dve linije 'taksija'. Prva je od luke do centra sela i to zadovoljstvo košta 5e. Druga je od centra sela do akropolja i tu uslugu plaćate 7e. U suvenirnicama kojih ima svuda po Lindosu turisti, izmedju ostalog, kupuju figure magaraca kao prepoznatljiv znak sela.
U samom mestu nema hotela koji bi narušili vizuelnu harmoniju, već samo apartmanskog smeštaja.
Antički Lindos je bio jak vojni, pomorski i trgovački centar. Akropolj iznad sela svojim ostacima nam pripoveda o svim velikim silama u čijem je posedu Rodos bio tokom svoje burne istorije. Na jednom mestu se meša duh starih Grka i Rimljana i Vizantije, a sve je to oivičeno zidinama vitezova svetog Jovana. Sa akropolja se pruža divan pogled na Lindos, sa jedne strane, i zaliv Apostola Pavla (gde se on i iskrcao u nameri da širi hrišćanstvo na ostrvu), sa druge.
Lindos je noću čaroban. U isto vreme je i romantičan i pun lude noćne zabave. Već pomenuta diskoteka 'Amfiteatar' je pod vedrim nebom, nalazi se izvan sela i običaj je da se tu dočekuje predivan izlazak sunca iz Sredozemnog mora. Dakle, zabava do jutra je postala pravilo.
Izdvojila bih još jednu predivnu srednjevekovnu tačku Rodosa na zapadnoj obali, na nemirnom Egeju. To je zamak Monolitos, sto u prevodu znaci jedan kamen. Nalazi se na velikoj steni koja ima oštar, skoro dramatičan pad od 235m do mora. Unutar zidina izgradjenih u 15. veku nalaze se i dve kapele, sv. Pantelejmon i sv. Djordje, obe ukrašene freskama.
Rodos, što u prevodu znači cvet hibiskusa i nara, kojih ima posvuda po ostrvu, nikada nikog nije ostavio ravnodušnim! Za svaki ukus, svaki uzrast i svaku ideju letnjeg odmora. I kupite kišobran da biste se ponovo vratili na Rodos... meni je do sad uvek palilo... i beskrajno sam srećna zbog toga... sa mojom već pozamašnom kolekcijom kišobrana.
Najslikovitije ostrvo arhipelaga Ciklada i fascinantni vulkanski pejzaž ostrva Santorini prepoznali su evropski umetnici pre tridesetak godina, a slavni pesnici opevali su njegovu 4.000 godina staru istoriju.
Vulkani i istorija
Ostrvce preko puta grada je aktivni vulkan
Santorini, kako mnogi kažu biser među grčkim ostrvima, nastao je usled vulkanske aktivnosti još u praistoriji. Ogromna erupcija užarene lave i pepela koja je u kasnom bronzanom dobu zadesila ovo područje, uzrokovala je nestanak jedne od najnaprednijih civilizacija tog doba, ali je istovremeno i stvorila mit o Atlantidi. Najnoviji pokazatelj vulkanskog stvaralaštva su dva obližnja ostrvca - Palea i Nea Kameni.
Istoričari navode da je prvi naziv ovog atraktivnog ostrva bio Strongyle (Okrugli), a da je kasnije preimenovan u Kalliste (Najlepši), naziv koji uveliko dočarava njegove prirodne draži. Današnje ime dobio je od naziva kapelice Sv. Irene (Santa Irene).
Bogata ostorija Santorinija vidi se najbolje kroz dva arheološka lokaliteta - Akrotiri otkriva ostatke praistorijske Tere, a tu je i drevni grčki grad Mesa Vouno.
U glavnom ostrvskom mestu Thiri (Firi) nalazi se Muzej There, kao i Arheološki muzej i Muzej folklora. Obilaskom brojnih ostrvskih naselja nailazi se na više od 250 crkvi, sagrađenih na vrlo kreativan način, kao uostalom i većina arhitekture na ovom prelepom mestu.
Tamne stene, plavetnilo mora i očaravajuća belina kuća kreiraju izuzetno fotogeničnu turističku destinaciju. Topli sunčevi zraci obasjavaju ovo drevno ostrvo tokom većeg dela godine, pa čak i za vreme takozvanog "kišnog razdoblja“ od novembra do marta. Toplo i suvo vreme vlada od aprila pa sve do oktobra, stoga je taj period idealan za potpuno uživanje u slikovitom kraju Santorinija.
Tipične jesenje i zimske temperature ovog podneblja kreću se od 12-20 stepeni Celzjusa, dok proleće i leto donose od 17-27 stepeni.
Plaže
Crna plaža
Na južnoj i jugoistočnoj strani ostrva se nalaze najpopularnije plaže od kojih je svaka na svoj način jedinstvena, zahvaljujući upravo svom vulkanskom poreklu, jer, zanimljive forme okoline, crni, beli i crveni pesak i blistavi kamenčići crne boje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Plaže na severu ostrva nude veću privatnost, budući da ih je teže uočiti sa glavnih puteva, pa su ih turisti, uglavnom parovi i porodice, tek nedavno počeli otkrivati.
Na jugo-istočnom delu se nalaze dobro opremljene plaže kao što su Monolitos, Avis i Kamari, gde su dostupni i mnogi dodatni sadržaji – radnje, restorani, hoteli, centri za vodene sportove.
Prekrasan spoj plavog mora i crnog peska, kratak je opis Perise i Perivolosa, najpoznatijih plaža Santorinija. Na samom jugu oostrva očekuju vas Crvena i Bela plaža, zatim Vlikada, koje su deo nezaboravnog pejzaža nastalog dugogodišnjom igrom vetra.
Venčanja i magarci
Santorini je sve poznatiji i po velikom broju venčanja koja se tu organiziraju, budući da su bajkoviti zalasci sunca idealna scenografija za romantične duše. Glavni šoping centar na ostrvu nalazi se u Firi, međutim, zanimljive suvenire, nakit, odeću i izvorne narodne rukotvorine modu se naći i u prodavnicama pored plaža ili u galerijama i buticima smeštenim u naseljima kao što je Oia. Za vreme letnje sezone dućani su otvoreni do ponoći.
Jedna od tradicionalnih atrakcija Santorinija je jahanje magaraca po strmim stepenicama i uskim uličicama ostrvskih naselja. Ono što većina ne zna kada sedne na magarca je da se ove mirne životinje kreću mnogo brže nego što se čini na prvi pogled.
E.B.| 20. 04. 2010. - 09:58h| Foto: AFP| Blic Online Iz bogate ponude „Džoli Travela“, ovoga puta izdvajamo najbolje hotele po preporukama stručnjaka ove agencije i ujedno dobre predloge porodicama sa decom koje planiraju da predstojeći letnji odmor provedu u Grčkoj.
Elinotel Apolomare
Rezervišite vaš boravak u komfornom i atraktivnom hotelu „Elinotel Apolomare“ 5*. Nudi toplu dobrodošlicu, ultra ol inkluziv uslugu, a gostoljubivi domaćini će učiniti sve da odmor provedete kao u raju. Arhitektura u baroknom stilu i “butik” dizajn su glavne odlike ovog hotela koji se nalazi na samoj plaži čuvenog mesta Hanioti na poluostrvu Halkidiki, na 90 km od Soluna. Ovaj predivan hotel je najpre namenjen porodicama sa decom, a takođe i za parove koji žele maksimalnu uslugu. Hotel nudi veliki broj različitih sportskih aktivnosti, odličnu animaciju za decu sa mnogobrojnim aktivnostima, 87 moderno opremljenih soba i apartmana. Kompletno je renoviran 2008. godine i sadrži: recepciju, restoran, bar, bazen, bazen za decu, mini klub, teretana.
Sobe i apartmani sadrže: kupatilo sa tuš kadom ili kadom, fen za kosu, balkon ili terasa, TV, frižider, klima (centralna), telefon, sef
Usluga: ultra ol inkluziv (doručak, ručak i večera su na bazi švedskog stola, snek (toplo ili hladno posluženje) od 11 do 12.30; sladoled tokom dana u baru i restoranu; domaća alkoholna i bezalkoholna pića do 23 sati u baru i tokom obroka; kafa, čaj i sokovi u baru do 23 sata; korišćenje suncobrana i ležaljki na bazenu i na plaži; korišćenje teretane i mini kluba za decu; animacije tokom dana i večeri i grčko veče jednom nedeljno, koršćenje ležaljki i suncobrana na plaži uključeno je u cenu.
Hotel je poznat po veoma lepim i prostranim apartmanima za porodice s decom, a cene za četiri osobe kreću se dnevno od 125 evra u junskom do 222 evra u julskom/avgustovskom periodu.
Agencija „Džoli“ toplo preporučuje ovaj hotel, jer kako kažu, pamte nezaboravne trenutke koje su proveli nedavno kao gosti ovog hotela. Korfu-Dasia Čandris
Hoteli „Dasia i Korfu Čandris“ su jedni od najpopularnijih i najlepših na Jonskom moru. Nalaze se na Krfu, zalivu Dasia, 12 kilometara od grada Krfa. Korak do raja, kako kažu, ovaj luksuzni hotel sa četiri zvezde je povezan sa jednom od najpoznatijih bašti na Krfu sa izvrsnim pogledom na safirno more. Hotel nudi verovatno najbolji komfor i smeštaj na Krfu, a usluga ljubaznih domaćina sigurno neće ostati neprimećena.
„Korfu Čandris“ u svom sastavu ima 213 soba, koje su skoro renovirane, sve sa neverovatnim pogledom na more ili mirnom i lepom baštom. Pored soba, hotel nudi i mogućnost odsedanja u jednom od 28 divnih bungalova ili 36 vila-apartmana. Svaka od ovih soba se nalazi na korak od privatne peščane plaže. Sobe su opremljene kupatilom sa kadom ili tuš kabinom, balkonom ili terasom, klima uređajem, telefonom, TV sa satelitskom antenom, mini barom, sefom ( korišćenje uz doplatu ), fenom za kosu.
Doručak i večera su na bazi švedskog stola. Ležaljke i suncobrani na bazenu besplatni. Ležaljke i suncobrani na plaži se plaćaju. Peškiri se plaćaju i na bazenu i na plaži. Cena apartmana u predsezoni se kreće od 659 evra, dok u sezoni cena po osobi sa avionskim prevozom ide do 1.039 evra.
Besplatno zdravstveno osiguranje
Agencija “Džoli Travel” odnedavno, svakom svom putniku poklanja međunarodno zdravstveno osiguranje, a aranžmane možete platiti i do šest mesečnih rata čekovima građana ili kreditnim karticama. Rani buking u ovoj agenciji traje do 30. aprila.
Alexander Beach
Hotel „Alexandra Beach“ 4* se nalazi u predgrađu mesta Potos, udaljen oko 40 kilometara od Limenasa. Hotel u svom sastavu ima 135 soba. Lociran je na plaži, sa predivnim pogledom na Egejsko more. U okviru hotela nalazi se zatvoreni bazen, restorani, barovi na plaži i bazenu, taverna, dečije igralište, fitness sala, teretana, spa centar, veliki broj prodavnica, teniski tereni, biznis centar, kao i rent-a-kar usluge. Svaka soba je opremljena klima uređajem, televizorom, telefonom, frižiderom, fenom za kosu, sefom. U hotelu se organizuju različiti programi animacije, kao i tradicionalno grčko veče. Postoje i mogućnosti za različite sportove: odbojku na plaži, tenis, fudbal kao i razne sportove na vodi. Postoji i spa centar poznat po relaksacionim masažama, finskoj sauni, turskom kupatilu, đakuziju.
Hotel je od 2006. godine svojim potencijalnim gostima omogućio ishranu u takozvanom “open kitchen “ restoranu za koji se smatra da je među najboljim u Grčkoj. Doručak i večera su na bazi švedskog stola. Hotel je jedan od najboljih na Tasosu sobe su prostrane i daju razne mogućnosti za porodice.
Cene u predsezoni se kreću od 365 evra po osobi, dok u špicu idu i do 899 evra. Usluga je polupansion i u cenu je uključen autobuski prevoz.
Krit je ostrvo neobične lepote, neobičnih ljudi i neobičnih običaja. Nekada su ga voleli grčki bogovi, a danas ga, zbog peskovitih plaža i mnoštva istorijskih lokacija, pohode turisti. Najveće, najjužnije i najsunčanije grčko ostrvo, mesto Zevsovog rođenja, centar minojske kulture, okupano mirisima divljeg morača i bosiljka, razmaziće svakog posetioca bogatstvom svojih mitova i legendi. Dramatično lepi pejzaži oduzimaju dah, nudeći neverovatan spoj prošlosti i sadašnjosti.
Prvi kritski vladar - kralj Minos (sin Zevsa i princeze Evrope), rođen je baš tu. Minos je, kako legenda opominje, bio kažnjen pošto nije ispunio obećanje kada je stupio na presto. Trebalo je da žrtvuje belog bika iz mora koga su bogovi poslali u znak podrške njegovoj vladavini. Kada je čuo da je bika zadržao za sebe, Posejdon je učinio da se Minosova žena strasno zaljubi u prelepu životinju. Plod nedolične ljubavi bilo je čudovište Minotaur, pola bik, pola čovek, koga je razljućeni Minos zatvorio u Lavirint.
Svake godine vladar Minos prinosio je nemani žrtve: po sedam mladića i devojaka koje je dovodio iz Atine. Da bi oslobodio Atinjane te pokore, na Krit je krenuo i lepi Tezej, najveći heroj Atike. Pred polazak na put, rekao je ocu Egeju da će, ukoliko ubije Minotaura, prilikom povratka razviti bela jedra. Na izazovnom putu sve se srećno završilo po Tezeja. Ubio je Minotaura, a uz pomoć Minosove kćeri Arijadne lako je izašao iz Lavirinta. Na svoju nesreću, zaboravio je na obećanje dato ocu. Kad je Egej, još u daljini, ugledao lađu s crnim jedrima, pomislio je da mu je sin ubijen i u očajanju se bacio s visoke litice u more koje se od tada zove Egejsko. To nije sve. S obala Krita u nebeske visine vinuli su se Dedal i njegov sin Ikar. Krit ne može da se obiđe za nekoliko dana. Treba mu posvetiti dolično vreme i pažnju, jer su se na ostrvu koje zapljuskuju Kritsko i Libijsko more sudarale brojne kulture i ostavljale svoj trag. Boravili su na njemu Rimljani, Arapi, Mlečani, Turci, Grci.
Danas je Krit jedna od vrhunskih turističkih destinacija. Podeljen je na četiri regije: Hanija, Retimno, Heraklion i Lasiti (Agios Nikolaos), koje prirodno formiraju visoki planinski lanci. Nekada mala ribarska mesta, danas su to poznati turistički centri.
Heraklion je glavni grad Krita, nekada važna mletačka luka. Kulturni centar je Hanija, egzotični i izazovni miks venecijanske i otomanske arhitekture. Agios Nikolaos je ušuškan u zalivu Mirabelo. Retimno, mediteranski gradić sa svojom renesansnom arhitekturom, venecijanskom tvrđavom, muzejima i peskovitim plažama nudi bogatstvo lokaliteta za obilazak. Hersonisos je grad koji živi dan i noć. Kosmopolitski i otvoren za sve prohteve, na samom obodu Evrope, izazovan već zbog svoje istorije, Krit je ostrvo kome se, kada se jednom dođe na njega, uvek vraća. Knosos je prva i najreprezentativnija palata minojske civilizacije. Datira iz 12. veka p. n. e. U želji da posetiocima da bar približan uvid u to kako je izgledao, delimično ga je rekonstruisao ser Artur Evans, koji ga je i otkrio. U Knososu se nalazi i legendarni lavirint, ali i brojni detalji koji najbolje govore o sofisticiranosti Minojaca. Festos je bio drugi najvažniji grad Minojaca. Osnova je identična kao u Konsosu, ali za razliku od njega u Festosu ima sasvim malo fresaka. Ostrvo Elafonisi, s izuzetnim plažama, nalazi se na jugozapadu Krita. Manastir Arkadi je simbol borbe Krićana za oslobođenje od turske okupacije i značajan evropski spomenik kulture. Blizu su i pećine za koje se veruje da je u jednoj od njoj rođen Zevs. Tu je i klanac Samarija, nacionalni park dug 18 kilometara, jedna od najuzbudljivijih atrakcija. Krićani su dugovečni (možda je razlog tome izuzetno maslinovo ulje) i bitno drugačiji od ostalih Grka, što je mišljenje svih koji su bili na Kritu. Ratnički narod je svoju srčanost i borbenost najupečatljivije pokazao u Drugom svetskom ratu i čuvenoj Kritskoj bici 1941, koju su ostrvljani naoružani svim i svačim, a pre svega hrabrošću, ipak izgubili. Ljudske žrtve bile su nemerljive - svaka ostrvska porodica izgubila je najmanje po jednog člana. Do današnjeg dana, u spomen na žrtve, kritski muškarci, naročito brđani, po pravilu imaju duge brkove i obučeni su u crno. Inače, navika da se naoružavaju ostala je još od turskih vremena, a da su laki na okidaču pokazuju i brojni izrešetani saobraćajni znaci. Krićani govore svojim dijalektom, muzika nije tipično grčka, već se oseća i jak uticaj arapskog melosa, instrument je lira, a u pesmama se uglavnom spominju nastradali u ratu. Šta da ponesete s Krita? Već pomenuto maslinovo ulje, med, koji je izuzetan zbog bogatstva začinskih biljaka, vino i sariki - kapicu koju nose muškarci.
Severno od Rodosa, blizu turske obale, leži ostrvo Simi, biser Dodekaneskogarhipelaga. Na prvi pogled, kada mu se približavate s mora, gole strme vrleti izgledaju pomalo zastrašujuće. Kada nakon takvog prvog utiska uplovite u zaliv Jalos, ne možete a da se ne oduševite. Pogled na zaliv u obliku potkovice kojim dominira zvonik iz 1881. godine i starinske, neoklasicističke, uredno u pastelne boje okrečene kuće, govori da je ovo nekada bio izuzetno bogat grad. Zapravo, još koliko do pre 100 godina to je bilo jedno od najprosperitetnijih grčkih ostrva. Danas je to atraktivno, mondensko turističko mesto, koje je zadržalo svoju autentičnost. Godine 1970. donet je zakon o zabrani gradnje, tako da ovde nema velikih modernih hotela, već su postojeće kuće preuređene tako da pruže punu udobnost posetiocima, ali da istovremeno zadrže patinu i probude nostalgiju. Kada vaš brod pristane uz kameni dok, prvo na šta naiđete je niz prodavnica od kojih većina prodaje sunđere i školjke u ogromnim košarama. Nekada sunđer velesila, Simi danas uvozi ove proizvode iz Tajlanda, što zbog činjenice da u vodama oko ostrva sunđera više nema kao nekada, što da bi se zaštitila priroda, a opet zadovoljile potrebe turista. Nasuprot prodavnicama, na vezu se uvek nalazi niz atraktivnih jedrilica i brodova za koje je Simi pravi magnet. Moguće je da su se neki od ovih brodova, barem oni stariji, zapravo vratili u domovinu. Brodograditeljski zanat se i dalje neguje, mada to danas nije ni prineti onom vremenu kad se odatle porinjavalo i po 500 brodova godišnje. Ova plovila bila su nadaleko poznata po brzini, zahvaljujući čemu su Simljani mogli da aktivno učestvuju u ratovima za oslobođenje od Turaka i uspešno trguju. Po legendi, na Simiju su se rodile tri Gracije, a ime je dobio po nimfi Simi, koja se udala za boga mora, Posejdona, i rodila Htoniosa, vođu prvih stanovnika ovog ostrva. Druga legenda kaže da je ime dobio po princezi s Rodosa koja je na Simi pobegla s bogom Glaukosom, jer otac joj, kralj, nije bio zadovoljan njenim izborom. Tokom starih vremena Simi se još zvao Kariki, Aigli i Metapontis, a prvi narodi koji su tu živeli zvali su se Kariansi i Lelegesi. Homer je zapisao da je Simi učestvovao u Trojanskom ratu s tri broda, predvođen Simiotom, kraljem Nireasa. Rimljani su stigli u 2. i 1. veku nove ere, a nakon njih nije ih zaobišao ni vizantijski period. Zlatno doba ovde počinje dolaskom vitezova svetog Jovana, koji su ostrvo osvojili 1309. godine i dali svoj pečat svim ostrvima Dodekaneskog arhipelaga (arhipelag od 13 ostrva, od kojih je najveće Rodos). Tada je na ostrvu počela da se razvija trgovina sunđerima, brodogradnja, izgradnja velelepnih zdanja i crkava koje mogu i danas da se vide, kao i zamka koji je bio sedište vitezova. Turci nastupaju 1522, a Simljani, koji su svoju slobodu cenili više od novca, rešili su da podmite sultana u zamenu za izvesna prava i privilegije, slobodu vere, govora i obrazovanja. Zahvaljujući tome, osnivane su škole poput Akademije sv. Marine (1756-1821), dok su ostrvljani i dalje negovali zanate brodogradnje i lova na sunđere. Turska čizma je žešće zagazila 1832, a 1912. dolaze Italijani, koji nisu bili mnogo blagonakloni prema domorocima, i za razliku od Rodosa, nisu ulagali u ostrvo. Kako se u to vreme pojavljuju brodovi s motornim pogonom i veštački sunđeri, ovo nekada bogato ostrvo tone u siromaštvo. Italijanska tiranija okončala se 1943, kada su se nekoliko puta smenjivali Englezi i Nemci. Dana 8. maja 1945. Nemci potpisuju povelju o predaji Dodekaneskog arhipelaga i Englezi predaju ostrvo Grcima 1. aprila 1947. Na osnovu Protokola o pripajanju svih Dodekaneskih ostrva Grčkoj, Simi 8. marta 1948. konačno postaje deo te države. Nažalost, nakon rata, broj stanovnika pao je sa 23.000 na samo 6.000, a od velelepnih građevina ostale su ruševine. Ono što vam je neophodno kada dođete na Simi jeste šešir, tanka bela košulja koju možete kupiti na tezgi u marini, naočare za sunce i dobra kondicija. Ovo je brdovito ostrvo, pa ako imate nameru da vidite još nešto osim pristaništa, potrebno je da se popnete uz 375 trošnih stepenika Kali Strate do Gornjeg grada (Chorio), gde će vas dočekati tipična grčka, ruralna atmosfera prepuna mirisa domaće kuhinje, starice u tradicionalnoj odeći i kapci na prozorima jarkoplave boje. Gornji grad prepun je starih kuća koje su u 18. veku naseljavali bogati meštani, a koje se sada izdaju turistima. U Gornjem gradu nalaze se i simpatični mali Arheološki i Nautički muzej (otvoreni od 9.00, odnosno 11.00, do 15.00 sati), koji vam mogu dati jasniju sliku o prošlosti ostrva.
Kruna ovog mestašceta je Kastro - ostaci zamka iz doba vitezova svetog Jovana, sazidanog u ranom 15. veku na temeljima antičkog akropolja. Zamak je preživeo Drugi svetski rat, ali je kasnije korišćen kao skladište baruta. U vreme kada su Englezi treći put preuzeli ostrvo od Nemaca, 25. septembra 1944. došlo je do eksplozije koja je uništila zamak i crkvu Vaznesenja unutar zidina. Crkvica je, međutim, obnovljena i u upotrebi je, tako da se tokom liturgija koje se služe između sedam i osam sati možete diviti bogatim freskama. Na zvoniku, umesto jednog od zvona, visi ogromna čaura bombe koja podseća na ratna vremena. Sam Gornji grad ima 13 crkvica. Međutim, mnogo veća i poznatija sveta kuća koju pohode vernici izdaleka je srednjovekovni manastir svetog Mihajla Panormitisa, zaštitnika moreplovaca. Nalazi se na jugozapadnom delu ostrva, oko 15 kilometara od Jalosa, i do njega se može doći kolima ili brodom. Posvećen je Arhanđelu Mihajlu, zaštitniku moreplovaca. Sagrađen je 1783. na ostacima vizantijske kapele koja je bila posvećena istom svecu, a veličanstveni zvonik iz 1905. replika je izmirskog zvonika. Manastir je godinama proširivan, tako da danas može da smesti čak 500 ljudi. Unutrašnjost crkve je u 18. veku oslikana freskama, a ikonostas krasi prikaz Mihajla u čistom srebru. U manastiru se, takođe, može naći interesantna zbirka boca s molitvama moreplovaca i novčićima, za koje se kaže da su doplovile do ostrva, kao i vizantijska biblioteka. Gostoprimljivi monasi dočekaće vas ukusnim hlebom, a ako se tu zadesite između 7. i 9. novembra, možete da prisustvujete festivalu koji se održava u manastiru i istoimenom živopisnom gradiću. Unutar manastirskih kapija boravili su mnogi pobožni Grci i stranci, kako bogati biznismeni, tako i zanatlije i intelektualci, tražeći duševni mir i prosvetljenje. Novac od ulaznica koristi se za finansiranje ćelija za smeštaj hodočasnika. Pravi biser ostrva su njegove zabačene plaže. Ovde nemojte da očekujete beli pesak Kariba; plaže Simija su šljunkovite, uklesane u stene, a zapljuskuje ih najbistrija tirkizna voda Egeja. Do njih je najlakše doći brodićima koji redovno idu iz Jalosa. Mnogima je najlepša plaža Pedi (do koje se stiže istočnim drumom) u malom ribarskom selu, mada vas ni Sveta Marina (izuzetno mirna s ležaljkama za sunčanje i peščanim dnom), Sveti Nikolaos (gde možete naći hlad ispod drveća) i Nanu (gde možete uživati u senci čempresa i društvu koza) neće razočarati. Oko 20 minuta hoda od Jalosa nalazi se Nimborios, zaliv s ribarskim seocetom i šljunčanom plažom. Tokom leta ovde se može naći i privatan smeštaj, a mesto je idealno za one koji traže potpuni mir, budući da ovde nema prodavnica, a postoji samo jedna taverna. Agencije, takođe, organizuju i celodnevne izlete i vode vas brodom do potpuno nepristupačnih plaža. Ukoliko se do Simija uputite svojim ili iznajmljenim brodom ili jedrilicom, bićete u velikoj prednosti i moći ćete da uživate u mirnim uvalama, gde će vas buditi pesma zrikavaca. Ipak, obavezno se opremite maskom i perajima, jer je Simi idealan za snorklovanje. Vidljivost je veoma velika, a podvodni svet će vas prijatno iznenaditi. Uveče, dok vas koža prijatno pecka od sunca i morske vode, uputite se u neki od restorana u marini Jalos ili u tavernu u Gornjem gradu. Jedna kalorična domaća musaka opskrbiće vas energijom za dalja istraživanja ostrva koja vas očekuju, a hladna lubenica osvežiti i nadoknaditi tečnost. I dok se mesec ogleda u zalivu, a jedrilice se mirno ljuljuškaju i popularne grčke melodije se uvlače pod kožu, osetićete spokoj kakav se može osetiti samo na rajskom ostvu. A Simi to svakako jeste.
Lezbos je posle Krita i Eubeje treće po veličini ostrvo u Grčkoj, a najveće među Egejskim ostrvima. Iako je Lezbos ostrvo u sastavu Grčke, mnogo je bliže turskom kopnu, što na najužem mestu iznosi samo 15 km, a do turskog grada Izmira, vazdušnom linijom je udaljeno 100 km. Ostrvo ima razuđenu obalu i poseduje i veliki sopstveni zaliv Kalonis, dubine oko 20 km.
Lezbos i Sapfo
Reč lezbejka u direktnoj je vezi sa imenom ostrva, jer etimološki gledano reč je izvedena od Lezbos (Λέσβος) - ostrva na kojem je u 6. veku p.n.e. živela grčka pesnikinja Sapfo. Iako po mišljenju mnogih istoričara nije bila lezbejka, u svojim pesmama je opevala isključivo žensku lepotu i ljubav između žena.
Njen opus je nestao zubom vremena, jedina preostala stvar koja se vezuje za ovu pesnikinju je brdo na kojem je držala poznatu žensku pesničku školu, gde su dolazile mlade devojke iz cele Grčke da bi učile pesničku veštinu i stekle široko opšte obrazovanje
Mnoge od njenih pesama opisuju strast koju ona oseća prema svojim učenicama, koju su u antici nazivali ginerastija, analogno muškoj pederastiji.
Ipak, lokalci sebe nazivaju Lesvonijani ili Lesvioti umesto Lezbejci.
Mitilini (Mytilíni)
Mitilini je glavni grad ostrva Lezbos, danas je to moderan grad koji je nastao na ruinama istoimenog antičkog grada.
Smešten je u istočnom delu ostrva, u prirodnoj luci - omanjem zalivu, na svega 20 km od egejske obale Turske. Severno do grada nalazi se brdovitiji deo ostrva, dok se na jugu nalazi manje brdoviti i plodan deo.
Mitilini i čitavo ostrvo bili su u rukama Osmanlija od 1462. sve do 1912, što je danas ostavilo traga na arhitekturi kuća.
Na južnom delu grada nalazi se poznata riblja pijaca. Treba videti i istočnjačke crkve Agia Theodori i Agios Therapon, tvrđavu Kastro vizantijskog cara Justinijana, veliko pozorište sa čak 15. 000 mesta, arheološki muzej, vizantijski muzej, kao i muzej Theofilos.
Ostrvo ptica
Ostrvo Lezbos je poznato kao najbolja lokacija u Evropi za posmatranje ptica selica.
Na ostrvu postoji oko 330 različitih vrsta ptica, od čega je 120 selica koje ovde provode zimu. Najinteresantnija je sovuljaga veličine oko 60 cm - najveća vrsta sove. Dominantni su i flamingosi, pelikani, soko.
Termalni izvori
Izvori vrele vode bili su još poznati u antičko doba. Preporučivali su ih onima koji su patili od hronične reume, kožnih oboljenja, išijasa.
Danas na ostrvu postoji veliki broj izvora čija se voda zagreva zahvaljujući aktivnosti vulkana.
Na severu ostrva, nekoliko kilometara od grada Molyvos, nalazi se izvor Eftalou, na obali mora, dok se na istočnoj strani ostrva, na oko 10 km od Mitilinija, nalazi izvor Loutropoli gde voda ima čitavih 46 °C, bogata je gvožđem, i delotvorna u prevenciji reume i rešavanju problema sa varenjem.
Na severu zaliva Gera smešten je stari istoimeni izvor sa slanom vodom sa dosta hlora i ugljenika od 36 °C koja se koristi u lečenju stomačnih tegoba.
Na jugu, oko kilometar istočno od grada Polichnitos nalazi se izvor sa vodom bogatom natrijum-hloridom, koja se koristi u lečenju gihta i bolova u mišićima. Lokalci ne preporučuju da se ovde dolazi prečesto, pošto je voda u manjoj meri radioaktivna. Sa 87°C predstavlja najvreliji izvor na ostrvu.
Okamenjeno drveće
Lezbos je poznat po okamenjenoj šumi koju čine raznobojni okamenjeni ostaci drvenih sekvoja.
Pre oko 20 miliona godina stvoreni su povoljni uslovi za fosilizaciju usled erupcije vulkana, prilikom koje je tadašnja tropska šuma na severozapadu ostrva bila metrima pokrivena lavom. Nakon iskopavanja, pronađene su velike količine okamenjenih stabala.
U Sigri se nalazi muzej posvećen ovom fenomenu, u kojem su izloženi fosilni ostaci ne samo drveća, već i životinja, među kojima je i slon koji je znatno veći od slonova za koje danas znamo.
Molyvos
Antički Molyvos na severu, u poređenju sa drugim starim gradovima ostrva, preživeo je brojne ratove i razaranja. Četvrtaste kuće od prirodnog kamena, ponegde u kombinaciji sa drvetom, i srednjovekovne uske ulice koje cik-cak krivudaju ka visoko pozicioniranoj vizantijskoj tvrđavi, jesu neki od najatraktivnijih kadrova za turiste.
Tvrđavu nije moguće posetiti tokom celog dana, pa se pre odlaska raspitajte u samom selu za pouzdanu informaciju.
Petra
Selo Petra nalazi se 5 km od Molivosa, ima stari centar sa uskim ulicama i zanimljivim radnjama. Naziv je dobilo po vulkanskim stenama (petra na grčkom znači stena). U selu je smeštena crkva iz 18. veka Panagia Glykofiloussa.
Ysiloe
Neobično pozicioniran manastir Ysiloe, izgrađen je na robusnom brdu sa koga puca pogled na zarasli zapadni deo ostrva. Na ovoj visini uvek je dominantan zvižduk vetra koga dovode u vezu sa Orfejovom muzikom.
Agiasos
Planinsko selo Agiasos priklješteno je obroncima moćnog Olimpa i okruženo najlepšim šumama ostrva. U selu ćete sresti neke od autentičnih zanatlija kako i dan-danas vredno rade: drvoseče, grnčare. Radnje su dupke pune suvenirima, gde pored grnčarije dominiraju i religiozne relikvije, ikone u svim bojama i veličinama.
Karini
Karini je prijatno mesto bogato vodom, poznato po gigantskom šupljem drvetu i po slikaru Teofilosu, čije su naivne slike bile izlagane čak i u Luvru. Veseli pejzaži koje je Theofilos slikao početkom 20. veka mogu se videti po celom ostrvu i u muzeju Theofilos Chatzimichaïl u predgrađu Mitilinija.
Uzo sa Lezbosa
Veruje se da najbolji grčki uzo dolazi upravo sa Lezbosa koji neguje tradiciju staru vekovima. Najpoznatjii je uzo Mini sa 40 % alkohola. Lokalci savetuju da se uzo konzumiramo polako, sa vodom i hranom, u kombinaciji sa vodom dobija boju mleka. Pojačava ukus sveže ribe, ili grilovanog mesa.
12. 05. 2010 Press
Ostrvo Tasos idealno je za mlade, ali i za porodice sa decom
Smaragdno ostrvo, zeleni dijamant Egeja, ostrvo koje pliva, samo su neki od naziva za čarobno grčko ostrvo Tasos. Tasos očarava već prilikom prvog susreta svojom gotovo netaknutom prirodom. Kada stupite na njegovo tle shvatićete da ne postoji dovoljno reči kojima bi se opisala lepota peščanih plaža i mora, čije se boje prelivaju od svetloplave do tamnozelene. Svetski poznate plaže kao što su: Paradiso, Aliki, Makriamos, Akti, Pefkari, Tripiti... očaraće vas svojom lepotom.
Ostrvo 100 plaža
Tasos se preporučuje mladima, željnim provoda u bogatom noćnom životu Limenasa, Potosa, ali i porodicama s decom koji svakog dana mogu da otkrivaju nove plaže, a Tasos ih ima oko 100. Sve ovo možda može da zvuči pretenciozno, ali samo onima koji Tasos do sada nisu posetili. Ako spadate u njih, vreme je da ispravite grešku, a u tome može da vam pomogne agencija „Mladost turist" svojom bogatom ponudom, pristupačnim cenama i brojnim olakšicama. Preporuka agencije je Skala Potamia. Na samo 10 km od grada Tasosa, na istočnoj strani ostrva, nalazi se peščana plaža „Golden bič", poznatija kao „dragulj Tasosa". „Mladost turist" preporučuje apartmane „Poseidonia", „Elena-Nina", hotel „Dimitris", hotel „Ioannis", kao i hotele u Limenasu - „Eli Maria", „Filoxenia inn", „Lido", „Mironi". Smene su na 10 i 15 dana, počev od juna, a cene su pristupačne.
Plaćanje na rate
Za boravak od 2. do 12. juna, cena po osobi iznosi pet evra dnevno u apartmanskom smeštaju za dve, tri ili četiri osobe. U smeni od 12. do 22. juna cena po osobi iznosi sedam evra dnevno u apartmanskom smeštaju. Svi programi iz letnje ponude „Mladost turista" (a reč je o letovanjima u drugim delovima Grčke, Turskoj, Bugarskoj...) mogu da se plaćaju odloženo - na jednake mesečne rate bez kamate, do 15. novembra. Inače, u poslovnicama „Mladost turista" (Terazije 3, Kosovska 49) posluje i „Travel šop" - objedinjena ponuda svih beogradskih turističkih agencija na jednom mestu u centru grada, a pod sloganom „Ne gubite vreme - dođite u Travel šop".
