Gojaznost - zdravstveni a ne estetski problem

[Golden red]

Uticaj gena na gojaznost može da se prepolovi brzom šetnjom





Preterano gledanje televizije može da pogorša vašu genetsku sklonost ka gojaznosti, ali taj rizik možete da prepolovite ako svakog dana sat vremena šetate brzim korakom, objavili su istraživači na ovogodišnjoj Naučnoj konferenciji o epidemiologiji i prevenciji/ishrani, fizičkoj aktivnosti i metabolizmu u organizaciji Američke asocijacije za bolesti srca.



“U našoj studiji, brza jednosatna šetnja svakog dana smanjila je genetski uticaj na gojaznost za pola, na osnovu merenja razlika u indeksu telesne mase. S druge strane, sedentarni stil života koji karakteriše gledanje televizije četiri sata dnevno povećao je genetski uticaj za 50 odsto.” Istraživanje je obuhvatilo 7.740 žena i 4.564 muškaraca iz Studije o zdravlju medicinskih sestara i Dodatne studije o zdravstvenim radnicima. Istraživači su prikupili podatke o fizičkoj aktivnosti i gledanju TV-a dve godine pre procene indeksa telesne mase.

Indeks telesne mase je odnos težine u kilogramima i kvadrata visine u metrima – rezultat od 30 ili više se smatra gojaznošću.

Istraživači su izračunali zbir genetske predispozicije na osnovu 32 ustanovljene genetske varijante koje utiču na indeks telesne mase. Uticaj gena na gojaznost izmeren je kao razlika u indeksu telesne mase po poenu zbira genetske predispozicije, što odgovara jednom genu koji uvećava indeks telesne mase.

Svaki gen koji uvećava indeks telesne mase povezan je sa indeksom telesne mase od 0,13 kilograma po kvadratnom metru (kg/m2). Taj uticaj je smanjen kod ljudi na najvišem nivou fizičke aktivnosti u poređenju sa onima na najnižem, u odnosu 0,08 prema 0,15 kg/m2. Uticaj gena na indeks telesne mase bio je izraženiji kod ljudi koji su provodili 40 sati nedeljno u gledanju televizije nego kod onih koji su provodili sat vremena ili manje, u odnosu 0,34 prema 0,08 kg/m2.

Ekvivalent brze šetnje od jednog sata povezan je sa smanjenjem genetskog uticaja na indeks telesne mase od 0,06 kg/m2 a svako povećanje gledanje televizije od dva sata dnevno povezano je sa porastom uticaja gena na indeks telesne mase od 0,03 kg/m2. Testiranje gena na gojaznost još nije dostupno javnosti i Ki savetuje lekare da pitaju pacijente za porodičnu istoriju gojaznosti.






Izvor: Lepota&Zdravlje

 

[belja91]

Petina dece u Srbiji gojazna

[h=1]Petina dece u Srbiji gojazna[/h]Osnovni uzroci gojaznosti dece u Srbiji su nepravilna ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti, rezultat je ankete u okviru projekta "Zdravo rastimo".

Prema podacima Ministarstva zdravlja, petina dece u Srbiji je umereno gojazna ili gojazna, a više od jedne četvrtine u istočnoj Srbiji ima problema sa gojaznošću.

Skoro jedna petina dece u Srbiji ne doručkuje svaki dan, dok su namirnice koje najčešće jedu u školi sendviči i grickalice.

Prema rezultatima ankete, trećina učenika više od tri sata dnevno sedi ispred kompjutera, dok se svega četvrtina bavi sportom, uz obrazloženje da im za sport nedostaje vreme.

Pilot projekat "Zdravo rastimo" koji su sproveli Atletski savez Srbije i Nestle, uz podršku ministarstava sporta i omladine, i prosvete, okupio je od početka školske godine oko 900 učenika sedmih razreda iz Beograda, Niša i Novog Sada.

Učenici devet osnovnih škola u Srbiji imali su priliku da nauče šta su zdrave životne navike, i slušali predavanja o zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti.

Deci su predstavljene osnove pravilne ishrane, planiranje obroka i razumevanje svojstava hrane, promene u pubertetu i uticaj sporta na zdravlje.
B92

 

[Golden red]

Otkriven “čudesni molekul” protiv gojaznosti






Naučnici su nedavno otkrili skriveni molekulu koji sadrže pivo, mleko i još neke namirnice i koji može da bude ključan u borbi protiv gojaznosti, jačanju mišićne mase i koji čak može da produži život.


Radi se o molekulu pod imenom nikotinamin ribosid (NR) koji je veoma mali i težak za otkrivanje. Grupa švajcarskih naučnika ispitivala je dejstvo ovog molekula na laboratorijskim miševima, a rezultati su, kako kažu, impresivni.

Miševi kojima je davan NR dobili su 60 odsto manju telesnu težinu od onih koji su jeli istu, visokokaloričnu hranu, ali bez ovog čudesnog molekula, a bili su i u boljem fizičkom stanju.

Eksperiment nije otkrio nikakve neželjene efekte.

Zbog toga što je veoma mali, teško je i skupo ga veštački stvoriti, a još uvek nije moguće odrediti njegovu koncentraciju u mleku i drugim namirnicama. Ipak, istraživanja o ovom “čarobnom molekulu” se nastavljaju.






Izvor: Lepota&Zdravlje

 

[crvendac_011]

Najbolji doručak za topljenje sala sa stomaka

Najbolji doručak za topljenje sala sa stomaka

Vesti 19.09.2012 09:12



Grčki jogurt sa orasima i voćem idealan za početak dana i manji stomak

Kada je reč o mršavljenju, doručak je najbolji prijatelj. Tako barem tvrdi većina ljudi koja je uspela smrša i održi tu težinu sledećih nekoliko godina. Ako preskačete doručak, veća je verovatnoća da ćete se kasnije tokom dana prejedati. Ovo su namirnice u čijim bi ukusima trebalo da uživate svakoga jutra.

Jaja - Jaja su jedno vreme bila na lošem glasu, ali sada se smatraju vrednom namirnicom. Zahvaljujući proteinima duže vas drže sitim i pomažu da unosite manje kalorija tokom dana. Ujedno ih je jednostavno pripremiti i relativno su jeftina.

Maslac od oraha - Nezasićene masnoće, belančevine i nizak nivo šećera u maslacu od oraha održaće stabilan nivo šećera u krvi. Namažite ga na tost ili dodajte kašićicu do dve u žitarice.

Borovnice - Borovnice su bogate vlaknima i nemaju mnogo šećera poput ostalih plodova. One posebno pomažu pri otapanju masnoća. Istraživanje je pokazalo da borovnice mogu da smanje rast masnih ćelija za čak 73 odsto.

Ražani hleb - Zamenite pšenični hleb ražanim. Istraživanje objavljeno u jednom stručnom časopisu pokazalo je da su ljudi koji su jeli ražani hleb bili duže siti od onih koji su jeli druge vrste hleba iste kalorijske vrednosti.

Grejp - Grejp se pokazao izrazito efikasnim kod mršavljenja i otapanja masnih naslaga. Ipak, budite oprezni ako pijete lekove jer grejp može da oteža posao enzimima koji razgrađuju lekove, što može uticati na njihovu efikasnost. Zato se pre drastičnijeg uvođenja grejpa u jelovnik posavetujte s lekarom.

Grčki jogurt - Grčki jogurt je postao vrlo popularan i to s razlogom - pun je proteina, ima relativno malo šećera i veliki je izvor probiotika. Izaberite nezaslađenu verziju jogurta, dodajte malo meda, ubacite borovnice ili orahe i dobićete savršen doručak.

 

[crvendac_011]

Jeste li deblji ili mršaviji nego što mislite?

Jeste li deblji ili mršaviji nego što mislite?

Telesni indeks mase računa se tako što se telesna masa u kilogramima podeli s kvadratom visine u metrima. Međutim, matematičar Nik Treften smatra da je bolja njegova formula - pomnožite broj kilograma koji imate s 1.3. Dobijeni broj potom podelite s visinom u metrima. Tako ćete stvarno znali da li ste debeli ili mršavi.


Viši ljudi mogu imati višak kilograma, ali ne mora da znači da su gojazni

Niski ste rastom? Vrlo je velika verovatnoća da ste malo deblji nego što mislite, pokazuje najnovije istraživanje naučnika s Oksforda. Matematičar Nik Treften smatra da indeks telesne mase treba drugačije računati nego do sada.

Prema njegovom mišljenju, niski ljudi su deblji nego što sami misle, a visoki ljudi nisu toliko debeli koliko im govore. Svoju, na prvi pogled zbunjujuću logiku, profesor Treften objasnio je uz pomoć konkretnog primera. Pevačica Lili Alen koja je visoka malo iznad 150 centimetara, kaže profesor, nije toliko mršava koliko joj možda ljudi govore.

Telesni indeks mase računa se tako što se telesna masa osobe u kilogramima podeli s kvadratom visine u metrima. No, Treften kaže da se obračun treba raditi uz pomoć njegove formule - pomnožite broj kilograma koji imate s 1.3. Dobijeni broj potom podelite s visinom u metrima.

Njegovi izračuni govore da nižim osobama preti debljina već i pri manjem broju dobijenih kilograma, dok više osobe mogu sebi da dopuste mali luksuz s obzirom na to da njima treba više kilograma kako bi se približili gojaznosti.

Izvor: Vestionline

 

[taman]

A i taj Treften se igra vatrom. Danas sam, umalo, sletio sa ceste od smeha. Slušao sam radio a tema je bila debljina. Od jednom, potpuno nenadano, čuo se muški glas: "Ne sudite im u kilogramima da one ne bi sudile nama u centimetrima!"

 

[crvendac_011]

Bolesni od suvišnih kilograma

Bolesni od suvišnih kilograma

Rizik od srčanih napada kod gojaznih veći šest puta, a od dijabetesa čak 10 puta nego kod osoba normalne težine



OSIM ŠTO višak kilograma predstavlja estetski problem, bitno ugrožava i zdravlje, jer utiče na kvalitet i na dužinu života.

Nekoliko studija potvrdilo je direktnu povezanost između povećanja indeksa telesne mase (BMI) i učestalosti dijabetesa tip 2, hipertenzije, srčane bolesti, moždanog udara i artritisa.
Kao posledica gojaznosti mogu da se jave i: metabolički sindrom, poremećaj lipida, depresija, nealkoholna masna jetra (NAFLD), neplodnost kod žene, a erektilna disfunkcija kod muškaraca, bolesti žučne kese, opstruktivna apnea u snu, gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), neki karcinomi (endometrijuma, dojke, debelog creva), astma...
Zbog potencijalnih poremećaja koji značajno povećavaju rizik od daljeg obolevanja i stopu umiranja gojaznih, u Srbiji je zdravlje ugroženo svakoj petoj osobi, jer se procenjuje da toliko imamo gojaznih. U velikom riziku su i oni koji imaju povećanu telesnu masu, a „kilažu“ bi, prema tome, trebalo da smanji svaki drugi stanovnik naše zemlje.

MOŽDANI UDAR
Gojaznost se smatra drugim najvažnijim faktorom za nastanak šloga. Prekomerna telesna masa i gojaznost se vezuju za progresivno povećanje rizika od ishemijskog moždanog udara, nezavisno od starosti, načina života i drugih kardiovaskularnih faktora rizika.
Kardiovaskularni problemi
Gojazni ljudi su skloni kardiovaskularnim bolestima, jer srce nije sposobno da pumpa dovoljno krvi u različite organe tela i da obavlja fiziološke funkcije. Najčešći uzrok srčanih oboljenja je sužavanje ili blokada koronarnih arterija, koje snabdevaju krvlju srčani mišić. Kod nekih osoba dolazi i do uvećanja srca izazvanog zadebljanjem srčanog mišića.
Gojazni imaju šest puta veći rizik od srčanih napada, a srčana oboljenja se smatraju jednim od glavnih razloga koji doprinosi ranoj smrti gojaznih.
- Sa debljinom povećavaju se i masne naslage, pa ateroskleroza brže napreduje, što povećava rizik od infakta i šloga - kaže docent dr Arsen Ristić, direktor Klinike za kardilogiju KCS.
- Faktor rizika za kardiovaskularne bolesti predstavlja i visceralna gojaznost, kada se nakupljaju depoziti masti oko unutrašnjih organa, a za srce je opasna i gojaznost oko pojasa, koja je češća kod muškaraca.



DIJABETES
- Gojaznost je jedan od najuticajnijih faktora u nastanku dijabetesa - objašnjava profesor dr Mirjana Šumarac Dumanović, šef Kabineta za gojaznost Odeljenja za gojaznost, metaboličke i reproduktivne poremećaje Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Kliničkog centra Srbije.

- Čak do 90 odsto ljudi sa dijabetesom tipa 2 ima prekomernu telesnu masu ili je gojazno. Procena je da se 70 odsto rizika za dijabetes može pripisati višku telesne mase. Osoba koja ima višak telesne mase u 10 puta je u većem riziku od dijabetesa tipa 2. Međutim, nastanak dijabetesa može da dovede do daljeg pogoršanja gojaznosti. Prema najnovijim istraživanjima to može da se desi, verovatno, preko izmenjenog osećaja sitosti. Moguće je da je problem sitosti vezan za izmenjen prag mirisa, što može da odredi ponašanje u ishrani.

OSTEOARTRITIS
Rizik od osteoartritisa, hronične bolesti izazivane oštećenjem zglobne hrskavice i formiranjem novih koštanih izraštaja na ivicama zglobova, povećan je kod gojaznih, jer dodatna telesna masa pritiska donji deo leđa, kukove, kolena i gležnjeve, koji nose maksimalnu masu tela. Hod se menja i postaje široko zasnovan, da bi mogao da primi masu tela. Ako je osoba gojazna, onda se iscrpljivanje zglobova značajno ubrzava.
- Neke od studija čak sugerišu da se rizik od artritisa povećava sa svakim kilogramom povećanja telesne mase - ističe dr Šumarac Dumanović. - Postoji povećana povezanost između gojaznosti i gihta (depozita od kristala mokraćne kiseline u zglobovima i tkivu). Smatra se i da je gojaznost povezana i sa povećanom proizvodnjom i smanjenjem eliminisanja mokraćne kiseline iz tela.

RESPIRATORNI PROBLEMI
Nedostatak vazduha u miru i pri naporu nastaje zbog izmenjene mehanike kod gojaznih (dijafragma pritiska pluća i suženi su disajni putevi zbog viška masnoće).
- Slip apneja je stanje koje se karakteriše epizodama prekida disanja tokom sna (osoba hrče teško, a disanje može da se zaustavi i do jednog minuta) - naglašava dr Mirjana Šumarac Dumanović. - Tokom ovog vremena, može doći do pojave srčanih aritmija, što bi moglo da bude i fatalno. Osobe sa velikim obimom vrata imaju povećanu verovatnoću obolevanja od opstruktivne apneje.

GENITOURINARNI PROBLEMI
Menstrualni poremećaji, sindrom policističnih jajnika i neplodnost žena i erektilna disfunkcija muškaraca su povezani sa gojaznošću. Takođe poznata komplikacija ove bolesti je i prisustvo proteina u urinu. Postoji i veza između gojaznosti i bubrežne bolesti. Stres inkontinencija se javlja kod gojaznih žena usled dodatnog pritiska na bešiku zbog masnog tkiva, mada zavisi i od starosti osobe.

KRANIJALNI EFEKTI
Glavobolja, vrtoglavica i benigna intrakranijalna hipertenzija su česte tegobe koje imaju gojazni.
- Masne ćelije ne prihvataju uticaje drugih hormona, što kod žena, dovori do pada estrogena i progesterona - kaže profesor dr Miroslav Kovačević, neuropsihijatar KCS.

- Zbog ovog hormonskog disbalansa kod gojaznih žena javljaju se glavobolje i vrtoglavice.
Neuropsihijatrijski poremećaji
Depresija, Alchajmerova bolest i makularna degeneracija češće se javljaju kod gojaznih osoba, naročito kod žena. Gojazni adolescenti koji jedu više izloženi su većem nivou psihološkog stresa.

KARCINOMI
Nedavne studije su pokazale da osobe koje imaju BMI iznad 40 (morbidno gojazni) imaju veću stopu smrtnosti od raka u odnosu na osobe normalne telesne mase. Kod oba pola, veći BMI je povezan sa višim stopama smrtnosti od raka jednjaka, debelog creva i rektuma, jetre, žučne kese, pankreasa, bubrega. Isti trend važi i za rak želuca i prostate kod muškaraca, kao i rak dojke, materice (endometrijuma), grlića materice i jajnika kod žena.
- Skoro polovina menopauzalnih žena sa dijagnozom raka dojke imaju BMI veći od 29 kg/m2 - upozorava dr Šumarac Dumanović. - Jedna od studija je pokazala da se ženama koje su dobile više od 20 kilograma od 18 godina do srednjeg doba udvostručuje rizik od raka dojke u odnosu na žene čija težina je ostala stabilna.

GASTROINTESTINALNE KOMPLIKACIJE
U poređenju sa osobama normalnog BMI, žučni kamenčići se javalju tri puta češće kod gojaznih. Osim problema sa žučnom kesom, koji češće imaju žene, gojaznost može da dovede i do hijatus hernije i refluksa ezofagitisa.

GLJIVIČNE INFEKCIJE
Kod gojaznih osoba postoji veća verovatnoća gljivičnih infekcija kože, zapaljenje folikula, zadržavanje tečnosti zbog oslabljene efikasnosti cirkulacije u donjim ekstremitetima, pojave celulitisa (infekcija tkiva). Može da se javi i pigmentacija kožnih nabora koja je često povezana sa postojanjem insulinske rezistencije - upozorava dr Šumarac Dumanović.

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Zavisnost od hrane

Zavisnost od hrane

Previše masti, šećera i soli oslobađa hormon dopamin, a to pojačava apetit i vremenom vodi ka gojaznosti



LJUDI nisu u stanju da se otrgnu potrebi da jedu u trenutku kada su zaista siti, jer se za to potrudila prehrambena industrija, tvrdi David Kesler, nekadašnji direktor američke Nacionalne uprave za kontrolu hrane i lekova, koji je sedam godina proveo istražujući šta konkretno ljude tera da se prejedaju.

Po njegovom mišljenju, hrana puna masnoća, šećera i soli stimuliše mozak na oslobađanje dopamina, koji stvara osećaj prijatnosti. Zato, pri samoj pomisli na hranu veoma brzo se javlja želja, bez obzira na stepen gladi, što vodi ka zavisnosti.
To najbolje pokazuje primer onih osoba koje po prirodi nisu "izelice". Masnoće, šećeri i so, zapravo, menjaju hemijsku strukturu mozga i pokreću "kondicionirano prežderavanje".
"Dakle, umesto zadovoljavanja gladi, hrana se dizajnira tako da mami ljude da jedu više nego što im treba. Zbog oslobođenog dopamina stvara se poseban osećaj prijatnosti, zbog čega nismo u stanju da prekinemo sa jelom. Osim toga, uslovi za jelo postoje svuda, hranu smo, u osnovi, pretvorili u zabavu", tvrdi David Kesler.
On smatra da dijete ne mogu biti delotvorne, jer se uspostavlja određeni "moždani krug" u kome ponašanje postaje kondicionirano, odnosno uvek spremno da pozitivno reaguje na određene sastojke hrane. Stoga, i ako se takva hrana u okviru dijete uskrati na mesec ili dva, posle povratka na stari režim ishrane, moždani krugovi kondicioniranja ponovo se aktiviraju, a epilog svega je vraćanje svih izgubljenih kilograma.

Da bi izašli iz ovog začaranog kruga, zavisnici od hrane moraju da promene pristup onome što ih tera da jedu. Svako ponaosob mora da uspostavi pravila u ponašanju prema hrani i otkrije šta mu odgovara. Stvar je više psihološke prirode, pa treba prekinuti "unutrašnji dijalog" na temu omiljene hrane i, zapravo, sprečiti aktiviranje moždanih stimulansa. Rešenje može da bude i promena jelovnika, uvođenje svežih namirnica, obroci iz manjih porcija, odnosno manjih tanjira, poručuje David Kesler.

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Žudnja za hranom ili nedostatak nutrijenata?

Imali ste obilan ručak prije samo dva sata, a sada sve o čemu razmišljate je kremasta čokolada sakrivena u gornjem kuhinjskom elementu?
Pet minuta uspješno odolijevate iskušenju, ali ne možete prestati misliti na to kako bi bio ukusan barem jedan mali komadić čokolade.


Vaš svijet se usporava i misao da će vam čokolada pomoći se pojačava.


Uz opravdanje da vam je sada potrebna čokolada zbog manjka energije, nemate izbora i popuštate napasti.


Pokušavate se što zdravije hraniti, ali ipak ste nemoćni u takvim situacijama? Ne brinite, niste sami.


Većina ljudi ima potrebu ili želju za određenom hranom, čak i kada nisu gladni.


Dobra vijest je da u većini slučajeva žudnja za hranom proizlazi iz jednostavnih fizioloških ili psiholoških uzroka i može se kontrolirati unosom neophodnih organizmu nutrijenata.


Pri tome je vrlo važno pri ruci imati zdravu hranu koja će u kriznim trenucima biti odlična zamjena za nezdravu.

Povezanost žudnje za hranom i nedostatka nutrijenata

Slane grickalice


Potreba za čipsom, kokicama, flipsom i drugim slanim grickalicama upućuje na određene nedostatke vezane za nadbubrežnu žlijezdu i manjak elektrolita.


Često se javlja uslijed disbalansa hormona zbog stresnih situacija.


Pojačana potreba za unosom soli najčešće ukazuje na potrebu organizma za elektrolitima i mineralima.


Žudnja za slanim također može značiti da tijelo vapi za vodom, budući da sol ima tendenciju zadržavanja vode u organizmu.


Povećajte unos tekućine. Konzumirajte celer, masline, rajčice, alge ili himalajsku sol da bi nadoknadili elektrolite i minerale.


Osigurajte organizmu dovoljno sna čime ćete normalizirati razinu hormona stresa u organizmu.


Ugljikohidrati: kruh, tjestenina, peciva


Zaokupljaju vas misli o tjestenini, kolačima, kruhu, krekerima i pecivima?


To može biti pokazatelj inzulinske rezistencije, hipoglikemije (naglog pada razine šećera u krvi), nedostatka kroma ili kroničnog umora.


Najvjerojatnije vam je potreban dodatan unos kroma i balans razine šećera u organizmu.


Konzumirajte banane, jabuke, marelice, špinat, ciklu, avokado, brokulu, celer, blitvu, mrkvu i pastrnjak.


Za bolju kontrolu šećera uključite u vašu prehranu više vlakana.


Da biste prevladali čežnju za ugljikohidratima, konzumirajte što više povrća tamno zelene boje, odnosno namirnica bogatih kromom i magnezijem.


Osigurajte si unos malih količina proteina sa svakim obrokom (soja, mahunarke, mliječni proizvodi).


Čokolada


Žudite li za čokoladom, postoji vjerojatnost da vašem tijelu nedostaju magnezij, esencijalne masne kiseline i krom.


Za vrijeme stresa u organizmu je smanjena razina magnezija, kroma, vitamina B i esencijalnih masnih kiselina.


Upravo zbog toga, kada smo izloženi stresu posegnemo za čokoladom da nadoknadimo manjak tih nutrijenata.


No to nije sve - čokolada povećava razinu serotonina u krvi. Budući da je serotonin hormon sreće, žudnja za čokoladom se može povezati i s emocionalnim potrebama.


Konzumirajte vruću čokoladu napravljenu od sirovog kakaa, orašaste plodove i sjemenke, mahunarke, zeleno lisnato povrće i drugu hranu bogatu magnezijem i esencijalnim masnim kiselinama.


Odlično rješenje je i druženje s voljenim osobama i prijateljima ili bavljenje bilo kojom aktivnošću koja će podići razinu serotonina i doprinijeti dobrom raspoloženju.


Slatkiši


Ne možete ni dan bez slatkiša? To znači da je vašem organizmu potrebna dodatna energija, krom ili esencijalna aminokiselina triptofan.


Žudnja za slatkim je možda jedna od najkompleksnijih prehrambenih potreba.


Ona može upućivati na nedostatak aminokiselina ili rast gljivica u organizmu.


Također, pojačana potreba za slatkišima odnosno šećerom može biti znak da su vašem tijelu potrebni ugljikohidrati kao energija za mozak i tijelo.


Želja za slatkim namirnicama može biti i emocionalan znak da nedostaje "slasti" u vašem životu.


Konzumirajte mahunarke, kruške, bobičasto voće, sjemenke bundeve, sjemenke suncokreta i cjelovite žitarice.


Počastite se aktivnostima koje će vas razveseliti i opustiti kao što su šetnja u prirodi, umjetnost, dobra glazba i primijetit ćete da se žudnja za slatkim može utažiti i bez hrane.


Pržena i masna jela


Čežnja za prženom i masnom hranom upućuje na nedostatak esencijalnih masnih kiselina ili pomanjkanje kalcija.


Konzumirajte orašaste plodove i sjemenke, ulje lana, brokulu, kelj, mahunarke i zeleno lisnato povrće.


Gazirana pića


Žudnja za gaziranim pićima je često prisutna kod osoba koje unose previše stimulanata u organizam, a istovremeno ne piju dovoljno vode.


To može biti i znak nedostatka kalcija u organizmu.


Konzumirajte kelj, bademe, špinat i brokulu uz čiju pomoć ćete nadomjestiti kalcij.


Led


Žudnja za ledom, glinom, zemljom, kredom i drugim neprehrambenim proizvodima je stanje koje se također naziva Pica ili Geophagia (što doslovno znači "jesti zemlju").


To često može upućivati na nedostatak željeza ili drugih minerala u organizmu.


Ova pojava češća je kod djece, ali se može javiti i kod odraslih osoba tijekom razdoblja pojačanih prehrambenih potreba, kao što je trudnoća.


Konzumirajte što više hrane bogate željezom, uključujući tamnozeleno lisnato povrće, mahunarke, orašaste plodove i sjemenke.


Dok vam ovaj članak pruža potrebne informacije uz pomoć kojih možete identificirati nedostatak važnih nutrijenata u organizmu, kod težih oblika žudnje za hranom svakako se obratite kvalificiranom stručnjaku i napravite test na manjak vitamina i minerala u organizmu.

Izvor: Alternativa za Vas

 

[crvendac_011]

Samo ih dodajte u vodu: Tri pokretača metabolizma

Nije tajna da pijenjem dovoljno vode pod kontrolom možete da držite telesnu težinu, ali zašto ne biste otišli i korak dalje? Dodavanjem jedne od ove tri namirnice u čašu vode podstaknućete dodatnu potrošnju kalorija i ubrzati metabolizam.

Agrumi
Dodavanjem agruma u vodu možete ubrzati proces sagorevanja masnoća i imati više energije. Limun i pomorandža posebno su dobri izvori vitamina C i pomažu u sagorevanju masnoća na ćelijskom nivou. To znači da dodavanjem vitamina C možete povećati sagorevanje masnoća, a sve što treba je da dodate tri-četiri tanke kriške limuna ili pomorandže u čašu vode.

Krastavci
Očistite organizam i podstaknite metabolizam ispijanjem čaše vode s krastavcima. Rezultati ovog prirodnog diuretika koji sadrži kalijum i vitamine A i C, jesu čišćenje toksina i pokretanje metabolizma. Dodajte šest-sedam kriški krastavca u bokal vode i nakon što malo odstoji, počastite se osvežavajućim napitkom.

Biber
Premda zaljućena voda ne zvuči primamljivo, dajte joj šansu. Istraživanja pokazuju da kapsaicin iz bibera može da podstakne metabolizam vrlo brzo nakon konzumacije te da duže zadržava osećaj sitosti. Biber možda sam po sebi nije dovoljno privlačan pa pokušajte sledeće – izmešajte komadiće jagode, borovnice i pola kašičice bibera u vodi. Dobićete iznenađujuće slatki napitak koji će pokrenuti potrošnju kalorija.

Izvor: B92