Član
- Učlanjen(a)
- 17.01.2010
- Poruka
- 749
Tema se malo otrgla kontroli a mozda se i ubajatila, medjutim ja sam novajlija i volela bih da kazem nesto u vezi diskusije.
Bog nas nam je dao Apostola Nevernog Tomu koji nije verovao nicemu dok svojim ocima ne vidi. Kroz njega su i svi "neverni Tome" dobili priliku da se uvere u mnogo sta pa i u zivot duse posle ovozemaljske "smrti".
Drugi dokaz su nam mnogobrojni svetitelji kojima telo nije raspadnuto i u prah pretvoreno posle usnuca (obicnim smrtnicima ostanu samo kosti i pretavaraju se u prah itd,... vec ste pisali o tome) jer je Bog zeleo i preko njih da nama, kojima su s razlogom duhovne oci zatvorene, "objasni" da dusa obitava i posle fizicke "smrti" i da se za njenu sudbinu treba u ovom jednom i jedinom ovozemaljskom zivotu truditi. Drugu priliku nemamo.
E sada, pitanje je: da li rizikovati i cekati smrt pa sta bude (kom opanci a kom obojci) ili je bolje ipak, za svaki slucaj, potruditi se pa zasluziti neko bolje stanje duse posle ovozemaljske smrti a u Carstvu Nebeskome?
Ovde dolazi do izrazaja vera ili pak nevera. Po licnom opredeljenju.
Drugo pitanje je da li nesto postoji ako se ne moze videti, pipnuti, izmeriti....
Elem... vetar postoji, ne vidi se, ali se posledice osecaju! Dakle, postoji i to i te kako postoji! Promaja takodje. ....
Vredi li onda filozofirati o materijama, energijama, promenama stanja i oblika, sastava...itd...
Bog nas nam je dao Apostola Nevernog Tomu koji nije verovao nicemu dok svojim ocima ne vidi. Kroz njega su i svi "neverni Tome" dobili priliku da se uvere u mnogo sta pa i u zivot duse posle ovozemaljske "smrti".
Drugi dokaz su nam mnogobrojni svetitelji kojima telo nije raspadnuto i u prah pretvoreno posle usnuca (obicnim smrtnicima ostanu samo kosti i pretavaraju se u prah itd,... vec ste pisali o tome) jer je Bog zeleo i preko njih da nama, kojima su s razlogom duhovne oci zatvorene, "objasni" da dusa obitava i posle fizicke "smrti" i da se za njenu sudbinu treba u ovom jednom i jedinom ovozemaljskom zivotu truditi. Drugu priliku nemamo.
E sada, pitanje je: da li rizikovati i cekati smrt pa sta bude (kom opanci a kom obojci) ili je bolje ipak, za svaki slucaj, potruditi se pa zasluziti neko bolje stanje duse posle ovozemaljske smrti a u Carstvu Nebeskome?
Ovde dolazi do izrazaja vera ili pak nevera. Po licnom opredeljenju.
Drugo pitanje je da li nesto postoji ako se ne moze videti, pipnuti, izmeriti....
Elem... vetar postoji, ne vidi se, ali se posledice osecaju! Dakle, postoji i to i te kako postoji! Promaja takodje. ....
Vredi li onda filozofirati o materijama, energijama, promenama stanja i oblika, sastava...itd...