Gde idemo posle smrti?

[mire000]

Sta je onda "istina" Laodikeja, jel istina to da Hristos nije Bog? Ili ih je istinitim predstavila jedino zbog subote?

Zar svi oni koji su ucili subotu, a imali su tolike jeresi da se ne mogu ni pojmiti, trebaju biti nazvani "braniocima istine"?

Zar su oni "odrzavali kontinuitet kroz vekove", ili kontinuiteta nije ni bilo?

Sta mislis?

 

[mire000]

U svojim bezuspešnim pokušajima da pokažu kako je Bog u sva vremena imao svoj narod koji je bio prethodnica njihovim verskim zajednicama osnovanim u kasnija vremena, mnogi protestanti se pozivaju na razne jeretičke grupe koji bi po njima bili oni „pravi“ „verni ostatak”. Među takvim grupama se spominju i Albigenzi.
Na primer, Elena Vajt, jedan od utemeljivača adventizma u 19. veku o njima piše:
“Tako je Rim odredio da se ugasi svetlost Božje Reči i da narod ostane u tami. Ali nebo je predvidelo druga sredstva za OČUVANjE CRKVE. Mnogi VALDEŽANI i ALBINŽANI, prognani iz Francuske i Italije, došli su u Češku. Iako se nisu usudili da propovedaju javno, oni su ipak tajno radili. I tako se PRAVA VERA očuvala iz stoleća u stoleće“ (Elen Vajt, Velika Borba, 79.str)
„Vekovima se prolivala KRV SVETACA. Dok su VALDEŽANI na gorama Pijemont davali svoj život „za reč Božju i svedočanstvo Isusa Hrista“ francuski ALBIGENZI podnosili su iste žrtve zbog istih uzroka“ (Isto, str. 226)
Ko su zapravo Albigenzi?
Albigenzi se pojavljuju kao neognostička i neomanihejska sekta na jugu Francuske tokom 12. i 13. veka (Albi – pokrajina/grad). Nazivani su i Katarima (kataros – čisto), iako su bili samo deo Katarskog pokreta. Osnov njihovog učenja bazirao se na dualizmu i raznim gnostičkim idejama.
Verovali su u 2 boga, dobrog i lošeg. Zli bog je onaj bog Starog Zaveta, kreator fizičke materije uključujući i ljudsko telo. Dobri bog je kreator svog duhovnog sveta i to je bog Novog Zaveta. Taj dobri bog je poslao Isusa Hrista, stvoreno biće, na zemlju da oslobodi sve božanske duše koje su zarobljene u fizičkim telima. Upravo zato Albigenzi
nisu verovali ni da je Hristos došao u stvarnom telu, već je to bila samo iluzija (slično jeresi docetizma iz ranih vekova). Njegova nebeska suština je probila Marijino uho, ulazeći tako u nju, a rađanje koje je usledilo je bila samo iluzija.
Takođe njegove muke i stradanja po njima nisu bili stvarni.
Učili su da Isus zapravo nije spasio čoveka , već samo pokazao put kojim mi možemo zadobiti spasenje. Takođe učili su protiv braka i seksualnih odnosa koji bi zapravo doveli do rađanja novog tela. (mada su praktivali konkubinat) Za one koji su već bili u braku bilo je sasvim dozvoljeno i preporučljivo da napuste svoje supružnike. Tako da su odbijali i hranu koja bi na bilo koji način bila povezana sa reprodukcijom kao što su mleko, jaja ili meso (osim ribe). Nisu verovali u vaskrsenje tela.
Bili su podeljeni u dve grupe. Obične vernike i Savršene. Ovi „savršeni“ su uvek putovali u paru i strogo se držali svojih pravila. Cilj onih običnih je bilo primanje obreda inicijacije (consolamentum) iz ruke „savršenih“ koji se često izvodio na samrtničkoj postelji. U slučaju da osoba ne bi odmah umrla, onda bi često ubrzavali proces umiranja ne dajući osobi ništa da jede (to su zvali endura, ili istrajati u bolu i patnji), a često su se i same osobe samovoljno odlučivale na enduru kako bi se oslobodile od sveta materije. (tipična
samoubistva ) Taj obred je bio najvažniji i smatrali su ga pravim krštenjem, budući da su odbijali krštenje vodom, jer je za njih i voda deo ovog materijalnog zlog sveta.
Tokom primanja u zajednicu „savršenih“ kandidat je pitan: „Da li obećavaš da odsada nećeš jesti meso, jaja, sir, mast, i da ćeš živeti samo od povrća i ribe. Da nećeš lagati, psovati, ubijati, da nećeš svoje telo odati bilo kojoj raskoši, da nećeš nikada ići sam kada imaš priliku da ideš u društvu, da nećeš nikada spavati bez pantalona i majce i da se nikada nećeš odreći svoje vere pred vatrom, vodom ili bilo kojom pretnjom smrti.“
Protivili su se ratu i svakom obliku kažnjavanja koje bi država preduzimala. Rimokatolici su u više navrata pokušavali da suzbiju dalje širenje ove jeresi koje je u jednom momentu zahvatilo više od 1000 naselja i gradova. Na saboru u Toluzu (1119. godine) se učenje Albigenza definiše kao jeretičko, međutim to nije mnogo uticalo na one koji su prihvatali verovanja Albigenza. Kasnije (1145.) papa Eugen 3 šalje delegaciju kardinala u Languduk, međutim ni njihovi pozivi nemaju efekta.
Stvari se radikalizuju nakon što je papski izaslanik Giles Abej ubijen 1208. na njegovom putu nazad u Rim. Papa Inoćentije 3 pokreće obračun protiv Albigenza. Čitav sever Fransuske se okreće protiv juga, i ostaju poznate reči jednog od izvršioca dela koji se pitao kako da razlikuje katolike od katara, na šta je dobio odgovor „pobij sve a Gospod će prepoznati svoje“ (mada rimokatolici negiraju autentičnost takve izjave i tvde da je ona podmetnuta). Smatra se da je poslednji katar ubijen 1321. godine čime je ovaj pokret sasvim ugusen.

 

[tripo 41]

Arg. Mire je da pravedni idu blizu Boga. Kako onda Boga čuju u grobu?

 

[SUD NARODIMA]

Da se podsetimo stiha o kome tripo 41 govori.

Rev 6:10 I povikaše glasom velikim govoreći: Dokle, Gospodaru Sveti i Istiniti! Ne sudiš i ne kaješ krv našu na onima što žive na zemlji?

KONTEKST

Rev 6:9 I kad otvori peti pečat, videh pod oltarom duše pobijenih za reč Božiju i za svedočanstvo koje imahu.
Rev 6:10 I povikaše glasom velikim govoreći: Dokle, Gospodaru Sveti i Istiniti! Ne sudiš i ne kaješ krv našu na onima što žive na zemlji?
Rev 6:11 I dane biše svakome od njih haljine bele, i rečeno im bi da počinu još malo vremena, dokle se navrše i drugari njihovi i braća njihova, koji valja da budu pobijeni kao i oni.

Ne samo da govore, već "povikaše glasom velikim govoreći..."

Znači mrtvi ipak imaju moć govora, zar ne?

 

[SUD NARODIMA]

Da li teologija pravoslavlja podržava svest čoveka posle smrti?

Da li teologija pravoslavlja podržava da duh čoveka nastavlja da živi kao svesno biće koje ima moć govora?

Da li teologija pravoslavlja podržava nastavak života odmah posle smrti?

 

[SUD NARODIMA]

Biblijska istina je jednostavna.

Čovek spava u grobu do vaskrsenja. Nema svesti. Nema mišljenja. Nema života.

 

[SUD NARODIMA]

Evo jevanđelja u kojem Isus govori o smrti kao spavanju.

Joh 11:1 Beše pak jedan bolesnik, Lazar iz Vitanije iz sela Marije i Marte, sestre njene.
Joh 11:2 (A Marija, koje brat Lazar bolovaše, beše ona što pomaza Gospoda mirom i otre noge Njegove svojom kosom.)
Joh 11:3 Onda poslaše sestre k Njemu govoreći: Gospode! Gle, onaj koji Ti je mio bolestan je.
Joh 11:4 A kad ču Isus, reče: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božiju, da se proslavi Sin Božji s nje.
Joh 11:5 A Isus ljubljaše Martu i sestru njenu i Lazara.
Joh 11:6 A kad ču da je bolestan, tada osta dva dana na onom mestu gde beše.
Joh 11:7 A potom reče učenicima: Hajdemo opet u Judeju.
Joh 11:8 Učenici Mu rekoše: Ravi! Sad Judejci htedoše da Te ubiju kamenjem, pa opet hoćeš da ideš onamo?
Joh 11:9 Isus odgovori: Nije li dvanaest sahata u danu? Ko danju ide ne spotiče se, jer vidi videlo ovog sveta;
Joh 11:10 A ko ide noću spotiče se, jer nema videla u njemu.
Joh 11:11 Ovo kaza, i potom im reče: Lazar, naš prijatelj, zaspa; nego idem da ga probudim.
Joh 11:12 Onda Mu rekoše učenici Njegovi: Gospode! Ako je zaspao, ustaće.
Joh 11:13 A Isus im reče za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje sna.
Joh 11:14 Tada im Isus kaza upravo: Lazar umre.
Joh 11:15 I milo mi je vas radi što nisam bio onamo da verujete; nego hajdemo k njemu.
Joh 11:16 Onda Toma, koji se zvaše Blizanac, reče učenicima: Hajdemo i mi da pomremo s njim.
Joh 11:17 A kad dođe Isus nađe ga, a on već četiri dana u grobu.
Joh 11:18 (A Vitanija beše blizu Jerusalima oko petnaest potrkališta.)
Joh 11:19 I mnogi od Judejaca behu došli k Marti i Mariji da ih teše za bratom njihovim.
Joh 11:20 Kad Marta dakle ču da Isus ide, izađe preda Nj, a Marija seđaše doma.
Joh 11:21 Onda reče Marta Isusu: Gospode! Da si Ti bio ovde ne bi moj brat umro.
Joh 11:22 A i sad znam da šta zaišteš u Boga daće ti Bog.
Joh 11:23 Isus joj reče: Brat će tvoj ustati.
Joh 11:24 Marta Mu reče: Znam da će ustati o vaskrsenju, u poslednji dan.
Joh 11:25 A Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre živeće.
Joh 11:26 I nijedan koji živi i veruje mene neće umreti vavek. Veruješ li ovo?
Joh 11:27 Reče Mu: Da, Gospode! Ja verovah da si Ti Hristos, Sin Božji koji je trebalo da dođe na svet.
Joh 11:28 I ovo rekavši otide te zovnu tajno Mariju, sestru svoju govoreći: Učitelj je došao, i zove te.
Joh 11:29 A ona kad ču, usta brzo i otide k Njemu.
Joh 11:30 Jer Isus još ne beše došao u selo, nego beše na onom mestu gde Ga srete Marta.
Joh 11:31 A Judejci onda koji behu s njom u kući i tešahu je, kad videše Mariju da brzo usta i iziđe, pođoše za njom govoreći da ide na grob da plače onamo.
Joh 11:32 A Marija kako dođe gde beše Isus, i vide Ga, pade na noge Njegove govoreći Mu: Gospode! Da si Ti bio ovde, ne bi umro moj brat.
Joh 11:33 Onda Isus kad je vide gde plače, i gde plaču Judejci koji dođoše s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade žalostan.
Joh 11:34 I reče: Gde ste ga metnuli? Rekoše Mu: Gospode! Hajde da vidiš.
Joh 11:35 Udariše suze Isusu.
Joh 11:36 Onda Judejci govorahu: Gledaj kako ga ljubljaše,
Joh 11:37 A neki od njih rekoše: Ne mogaše li ovaj koji otvori oči slepcu učiniti da i ovaj ne umre?
Joh 11:38 A Isus opet se zgrozi u sebi, i dođe na grob; a beše pećina, i kamen ležaše na njoj.
Joh 11:39 Isus reče: Uzmite kamen. Reče Mu Marta, sestra onog što je umro: Gospode! Već smrdi; jer su četiri dana kako je umro.
Joh 11:40 Isus joj reče: Ne rekoh li ti da ako veruješ videćeš slavu Božju?
Joh 11:41 Uzeše, dakle, kamen gde ležaše mrtvac; a Isus podiže oči gore, i reče: Oče! Hvala Ti što si me uslišio.
Joh 11:42 A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me Ti poslao.
Joh 11:43 I ovo rekavši zovnu glasno: Lazare! Iziđi napolje.
Joh 11:44 I iziđe mrtvac obavit platnom po rukama i po nogama, i lice njegovo ubrusom povezano. Isus im reče: Razrešite ga i pustite nek ide.
Joh 11:45 Onda mnogi od Judejaca koji behu došli k Mariji i videše šta učini Isus, verovaše Ga.

Ali imaju neki koji se nisu radovali vaskrsenju.

Joh 11:46 A neki od njih otidoše k farisejima i kazaše im šta učini Isus.
Joh 11:47 Onda glavari sveštenički i fariseji sabraše skupštinu, i govorahu: Šta ćemo činiti? Čovek ovaj čini mnoga čudesa.
Joh 11:48 Ako ga ostavimo tako, svi će ga verovati; pa će doći Rimljani i uzeti nam zemlju i narod.
Joh 11:49 A jedan od njih, po imenu Kajafa, koji one godine beše poglavar sveštenički, reče im: Vi ne znate ništa;
Joh 11:50 I ne mislite da je nama bolje da jedan čovek umre za narod, negoli da narod sav propadne.
Joh 11:51 A ovo ne reče sam od sebe, nego, budući poglavar sveštenički one godine, proreče da Isusu valja umreti za narod;
Joh 11:52 I ne samo za narod, nego da i rasejanu decu Božiju skupi ujedno.
Joh 11:53 Od toga, dakle, dana dogovoriše se da Ga ubiju.
Joh 11:54 A Isus više ne hođaše javno po Judejcima, nego odande otide u kraj blizu pustinje u grad po imenu Jefrem, i onde hođaše s učenicima svojim.
Joh 11:55 A beše blizu pasha jevrejska, i mnogi iz onog kraja dođoše u Jerusalim pre pashe da se očiste.
Joh 11:56 Tada tražahu Isusa, i stojeći u crkvi govorahu među sobom: Šta mislite vi zašto ne dolazi na praznik?
Joh 11:57 A glavari sveštenički i fariseji izdaše zapovest ako Ga ko opazi gde je, da javi da Ga uhvate.

Joh 12:1 A Isus pre pashe na šest dana dođe u Vitaniju gde beše Lazar što umre, koga podiže iz mrtvih.
Joh 12:2 Onde Mu, pak, zgotoviše večeru, i Marta služaše, a i Lazar seđaše s njim za trpezom;
Joh 12:3 A Marija uzevši litru pravog nardovog mnogocenog mira pomaza noge Isusove, i otre kosom svojom noge Njegove; a kuća se napuni mirisa od mira.
Joh 12:4 Onda reče jedan od učenika Njegovih, Juda Simonov Iskariotski, koji Ga posle izdade:
Joh 12:5 Zašto se ovo miro ne prodade za trista groša i ne dade siromasima?
Joh 12:6 A ovo ne reče što se staraše za siromahe, nego što beše lupež, i imaše kovčežić, i nošaše što se metaše u nj.
Joh 12:7 A Isus reče: Ne dirajte u nju; ona je to dohranila za dan mog pogreba;
Joh 12:8 Jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate svagda.
Joh 12:9 Razume, pak, mnogi narod iz Judeje da je onde i dođoše ne samo Isusa radi nego i da vide Lazara kog podiže iz mrtvih.
Joh 12:10 A glavari sveštenički dogovoriše se da i Lazara ubiju;
Joh 12:11 Jer mnogi njega radi iđahu iz Judeje i verovahu Isusa.

Kako je strašno biti na strani neprijatelja istine.

Mržnja protiv istine će ih prožeti da ubijaju i uklanjaju sve one koji stoje kao dokaz Božje sile.

Istorija se ponavlja. Samo sa drugim akterima.

 

[SUD NARODIMA]

Zamislite!

Istina izaziva mržnju!

 

[Laodikeja]

Mire, o kakvom NAVODNOM progonstvu protestanata govoriš?

Pa to je istorijska činjenica koja se može pronaći čak i u uđbeniku za 5 razred.

Ostalo si sve pomešao.. jer istorija nije kontradiktorna, i Ellen White je iznosila određene istorijske podatke iz istorijskih dela onoga vremena, a ne svoja mišljenja kako ti kažeš..

 

[SUD NARODIMA]

Žena kurva (otpala crkva) je pijana od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih!

Rev 17:1 I dođe jedan od sedam anđela koji imahu sedam čaša, i govori sa mnom govoreći mi: Hodi da ti pokažem sud kurve velike, koja sedi na vodama mnogima.
Rev 17:2 S kojom se kurvaše carevi zemaljski, i koji žive na zemlji opiše se vinom kurvarstva njena.
Rev 17:3 I uvede me duh u pusto mesto; i videh ženu gde sedi na zveri crvenoj koja beše puna imena hulnih i imaše sedam glava i deset rogova.
Rev 17:4 I žena beše obučena u porfiru i skerlet i nakićena zlatom i kamenjem dragim i biserom, i imaše čašu u ruci svojoj punu mrzosti i poganštine kurvarstva svog;
Rev 17:5 I na čelu njenom napisano ime: Tajna, Vavilon veliki, mati kurvama i mrzostima zemaljskim.
Rev 17:6 I videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih; i začudih se čudom velikim kad je videh.