Gde idemo posle smrti?

[Adrian BG]

Што користиш СЛИКУ лава и јагњета? Зашто кршиш заповест? Неки који исто говоре као ти користе СЛИКУ Исуса Христа. А по вашим тврдњама, то је идолатрија.

Имаш ли слике твојих ближњих? Сигурно да имаш.

5. Мојсијева, глава 4
15. Зато чувајте добро душе своје; јер не видесте никакав лик у онај дан кад вам говори Господ на Хориву исред огња,
16. Да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или какву год слику од човека или од жене,
17. Слику од каквог живинчета које је на земљи, или слику од какве птице крилате која лети испод неба;
18. Слику од чега што пуже по земљи, или слику од какве рибе која је у води под земљом;

А ти имаш и чуваш слике људи и животиња. Поштујеш те слике? Да не поштујеш, ти би их исцепао. Значе ти нешто, волиш да их погледаш. Да се сетиш нечега (некога), јер те на нешто подсећа.

Е, то је оно што се не разуме. Заправо, ти разумеш, зато и имаш те слике. Само контрираш ономе што говориш, тј. ономе што си покупио из некаквих секти. Колика је разлика сведоче стихови из Старог и Новог завета, а на нама је да то разумемо (ако отворимо ум, не блокирамо са застрашивањем секташким како ми кршимо заповести).


15. Зато чувајте добро душе своје; јер не видесте никакав лик у онај дан кад вам говори Господ на Хориву исред огња,

9. Исус му рече: Толико сам време с вама и ниси ме познао, Филипе? Који виде мене, виде Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца? (Јован 14)

Нико не говори да су иконе божанство (неки говоре), али слика у православљу служи исто онолико колико и теби служи та слика лава и јагњета, јер симболизује нешто. Зар не?

 

[mire000]

Ne piše, piše samo pitanje, a ne potvrdna rečenica.

A sta to znaci? Da ''zivotinjski duh ne odlazi pod zemlju''???
Ako je tako, onda znaci da ce i zivotinje biti vaskrsnute!
Jer ako ''duh zivotinje'' ne odlazi pod zemlju, onda mora da odlazi na nebo, kao i covekov duh.
Jel gde bi onda isao?
Nebitno da li je ''svestan'', ''ako odlazi na nebo znaci da ima nadu u uskrsenje''
Je li tako ili nije?

Opet nisi u pravu, pa Bog je uvijek koristio pagane za svoj cilj, opet te realnost demantuje. Jel ti bio Novuhodonosor pravedan ili Kir Veliki? Jel ih Bog nije upotrebio za svoj cilj za dobro ljudima.

Jeste Navuhodonosor bio pagan.
Jeste Isus navodio price koje imaju i nasilne elemente(recimo rat).
Ako uzmemo ovu pricu samu po sebi ne mozemo dokazati nista, ali ako je ona u povezanosti sa ostalim dokazima, onda svakako znaci nesto..

Jesi primjtio da su ti ljudi živi, dakle stihovi u kojima je duh osoba se odnosi na ljude dok su bili živi.

Opet nigdje duh ne označava osobu kada čovjek umre. Nepošteno izvrćeš stihove da bi izvukao korist za svoju lažnu nauku. Ne pada mi napamet da ti sada svaki stih posebno objašnjavam.

Pa zato sto nemas objasnjenje.
Uvek kada se koristi izraz ''ruah'' a povezana je sa covekom oznacava ''licnost''.
Dok za nezive stvari i pojmove oznacava ''energiju''.
Sada ti hoces da ti ja dam dokaz da ''ruah znaci licnost i kada je covek mrtav''.
Mozda mogu da ti nadjem i to,ali cemu, kada tebe nista nece uveriti?

A sta je sa ovim:

''Oce u ruke tvoje PREDAJEM DUH SVOJ'' -to kaze Isus na krstu dok je umirao, sta mu to predaje ''licnost'' ili ''vetar''???
Sta ce Bogu vetar?
I zasto mu on predaje vetar?
Zasto je taj vetar bitan?
Zasto ja Bogu da predajem struju?
Jel on nema dovoljno ''struje'' kod sebe, pa ja moram da mu vratim tu ''struju'' koju mi je dao?

(Post 45,27) -duh patrijarha Jakova ozive kada je cuo da je Josif ziv.

Samo ću uzeti ova dva duh Jakova znači Jakov.

Pa oznacava osobu!

“Dat ću vam novo srce, i nov duh stavicu u vas! Izvaditi ću iz tijela vašega srce kameno i dat ću vam srce od mesa. Duh svoj staviću u vas da hodite po mojim zakonima i da čuvate i vršite moje naredbe” (Ez 36,26-27, usp. 11,19 sl.)

Kakve ovo ima veze sa umiranjem? Nikakve. Ovdje se govori o nanovorođenju, a ne o tome da duh označava osobu kada čovjek umre.

Nema veze sa umiranjem, ali govori da ''ruah'' znaci ''licnost'' kada se govori o coveku.

Нико не говори да су иконе божанство (неки говоре), али слика у православљу служи исто онолико колико и теби служи та слика лава и јагњета, јер симболизује нешто. Зар не?

Tacno tako!
Uzmu pa izvrnu da poljubiti sliku znaci ''obozavati je''.
Toga nema u pravoslavlju.
Ja sam to uporedio sa zenom, kojoj je umro muz pa nosi njegovu sliku i cesto je poljubi , jer ga se seca.
Ta zena niti je luda, niti je idolopoklonik, niti bi je njen muz osudio za preljubu da vidi sta radi!
A da li bi nas osudio Bog?
Ne, ne bi!

 

[tripo 41]

A sta to znaci? Da ''zivotinjski duh ne odlazi pod zemlju''???
Ako je tako, onda znaci da ce i zivotinje biti vaskrsnute!
Jer ako ''duh zivotinje'' ne odlazi pod zemlju, onda mora da odlazi na nebo, kao i covekov duh.
Jel gde bi onda isao?
Nebitno da li je ''svestan'', ''ako odlazi na nebo znaci da ima nadu u uskrsenje''
Je li tako ili nije?

To je potpuno nebitna stvar gdje ide duh životinja. Da je bitno Solomon bi dao odg. a čovjekov duh koji ide gore nije osoba. A ono što ti uništava nauku jeste da je to isti duh. Pa i ako odlazi dole duh životinja znači da one po tebi nastavljaju da žive dole kao duhovi. Nisi ni svijestan u kakav si se glib jeretičkih učenja uvukao.

Jeste Navuhodonosor bio pagan.
Jeste Isus navodio price koje imaju i nasilne elemente(recimo rat).
Ako uzmemo ovu pricu samu po sebi ne mozemo dokazati nista, ali ako je ona u povezanosti sa ostalim dokazima, onda svakako znaci nesto..

Priča o Lazaru i bogatašu ima najmanje 3 pouke, kada neko dokazuje da to znači da se desilo onako bukvalno onda taj ima nivo razmišljanja djeteta od 5 godina koje gleda na slovo, a ne na smisao ono što je napisano. To znam jer radim u osnovnoj školi, pa stalno moram djecu da navodim na smisao teksta, a ne na ono što je napisano. Pa i Novuhodonosora je Bog upotrebio za dobru stvar. Što ne bi i pagansku priču.

Pa zato sto nemas objasnjenje.
Uvek kada se koristi izraz ''ruah'' a povezana je sa covekom oznacava ''licnost''.
Dok za nezive stvari i pojmove oznacava ''energiju''.
Sada ti hoces da ti ja dam dokaz da ''ruah znaci licnost i kada je covek mrtav''.
Mozda mogu da ti nadjem i to,ali cemu, kada tebe nista nece uveriti?

A sta je sa ovim:

''Oce u ruke tvoje PREDAJEM DUH SVOJ'' -to kaze Isus na krstu dok je umirao, sta mu to predaje ''licnost'' ili ''vetar''???
Sta ce Bogu vetar?
I zasto mu on predaje vetar?
Zasto je taj vetar bitan?
Zasto ja Bogu da predajem struju?
Jel on nema dovoljno ''struje'' kod sebe, pa ja moram da mu vratim tu ''struju'' koju mi je dao?

Imam objašnjenje za svaki onaj stih, samo neću da ti dam jer ne bi svejedno prihvatio istinu. Znam ja dobro za šta služe tradicionalne crkve. Osim toga koji ti onaj od stihova dokazuje da taj duh ide na nebo kada čovjek umre.

Pa jel rekao da predaje sebe. Opet si napošteno izvukao iz konteksta, ne možeš porediti stihove koji nemaju jedni sa drugim veze, tipično za tradicionaliste. Kakvihsam se samo budalaština načitao i naslušao od njihovih objašnjenja stihova. Naravno ni kontekst ti nije poznat tog stiha, a kamoli da znaš šta je Isus rekao Ocu ili Stefan Isusu.

Pa oznacava osobu!

A kakve veze ima stih sa temom? Nikakve. Jer duh znači i um. Ali samo čovjek živ ima um.
Duh životni sa tim nema veze, um je slika Božija a ne duh životni.

Nema veze sa umiranjem, ali govori da ''ruah'' znaci ''licnost'' kada se govori o coveku.

Pa kada nema veze onda onda što uzimaš taj stih za dokazivanje. Vidiš da ne možeš da shvatiš kontekst nijednog stiha koji ima riječ duh. A nepošteno koristiš siromaštvo semitskog jezika hebrejskog da bi uvukao svoj kontekst tamo gdje ga nema.

Da ti malo pojasnim ne bi li shvatio, kada čovjek umire izlazi duh životni kojeg imaju i životinje. Jer kada je čovjek stvaran ušao je od Boga duh životni koji ga je oživio. Kada je čovjek živ i stih nema veze sa smrću onda duh označava um. A to ej slika Božija, a ne duh životni. Tako da ne možeš svoju nauku dokazati. Ja tačno znam kada je koje značenje riječi duh u kojem stihu. I hvala Bogu za to. Osim toga ja sam dao stih gdje čovjek ide, a da li je čovjek po tebi osoba. Pa vidiš u kakve apsurde upadaš. Ako je tvoje tačno, onda ispada da čovjek (osoba) ne ide u grob. Onda po tebi u čovjeku žive dvije osobe. Ma paganizam kojem ni hinduizam nije ravan. Pravoslavlje ni po čemu nije bolje od hinduizma npr.

Tacno tako!
Uzmu pa izvrnu da poljubiti sliku znaci ''obozavati je''.
Toga nema u pravoslavlju.
Ja sam to uporedio sa zenom, kojoj je umro muz pa nosi njegovu sliku i cesto je poljubi , jer ga se seca.
Ta zena niti je luda, niti je idolopoklonik, niti bi je njen muz osudio za preljubu da vidi sta radi!
A da li bi nas osudio Bog?
Ne, ne bi!

Ali kakve veze ima što je neko umro sa teologijom, religijom. Kada neko ljubi sliku u religioznom smislu onda jeste idolopoklonstvo. Ma sve je nakaradno u pravoslavlju, Petar je ukorio Kornilija što mu se poklonio, a vi (ne vi lično) se klanjate slikama apostola, a Kornilije koji se poklonio živom apostolu je bio ukoren.

Kada nađeš da čovjek ide na nebo onda se javi. A probaj reći da čovjek nije osoba. Pa onda zamisli da su u čovjeku dvije osobe. Jedna kao duh ide gore, a druga kao tijelu umire i ide u prah.

 

[mire000]

Sad videh da sam propustio na ovo da odgovorim.
Ah, ko ce se maltretirati..

 

[tripo 41]

I još nisi našao da čovjek ide na nebo nakon smrti.

 

[mire000]

I još nisi našao da čovjek ide na nebo nakon smrti.

Al nasao sam da ide u pakao, jel tako pise.
A na nebo pise da ide duh.
Ja ne mogu da ignorisem te stihove.

 

[tripo 41]

Al nasao sam da ide u pakao, jel tako pise.
A na nebo pise da ide duh.
Ja ne mogu da ignorisem te stihove.

Znači mijenjaš nauku, a prije je išao na nebo kao duh.

Da ide u pakao u grob. Još nisam vidio da je neko sahranjen u neki pakao, svi idu u grob.

 

[mire000]

Znači mijenjaš nauku, a prije je išao na nebo kao duh.

Da ide u pakao u grob. Još nisam vidio da je neko sahranjen u neki pakao, svi idu u grob.

Ne menjam ja nista, vec smo pricali o tome pa si zaboravio.
U svakom slucaju, necu te ja uveravati ni u sta, jer ova tema kod mene nije resena...
Tvoj problem je sto si ti 'apsolutno siguran'.

 

[stvarnoslap]

I još nisi našao da čovjek ide na nebo nakon smrti.

Lk 23,42-43: Onda reče: "Isuse, sjeti me se kada dođeš u kraljevstvo svoje." A on će mu: "Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju!"

Fil 1,21-24: Ta meni je živjeti Krist, a umrijeti dobitak! A ako mi živjeti u tijelu omogućuje plodno djelovanje, što da odaberem? Ne znam! Pritiješnjen sam od ovoga dvoga: želja mi je otići i s Kristom biti jer to je mnogo, mnogo bolje; ali ostati u tijelu potrebnije je poradi vas.

Nema dvojbe.

 

[Laodikeja]

Nauka o besmrtnosti ljudske duše i zagrobnom životu je oduvek bila zastupljenja u mnogobožačkim učenjima i filozofijama i vezuje se za različite mitove i legende.

Ideja o besmrtnosti duše je bila obeležje stare Vavilonske religije.
Tokom istorije ona je iz Vavilona preneta u Egipat, a iz Egipta u Grčku.
Glavni nosioci ideje o besmrtnosti ljudske duše - bili su sveštenici tajnih Grčkih religioznih kultova, takozvanih "misterija"

U pozadini ovog verovanja je persijski Zoroastizam, čije je glavno obeležje dualizam - učenje o boirbi dva suprotna principa, dobra i zla, svetlosti i tame.
Po tom učenju - svemir je pozornica kosmičke drame, od koje zavisi i čovekova sudbina.
Ova drama nastala je u sukobu koji se vodi između "Ormuzda" principa dobra i svetlosti i "Arhimana"
principa zla i tame.
( Ormuzd je smatran bogom stvoriteljem - nebeski svet je njegovo carstvo, Arhiman je smatran zlim duhom koji razara i uništava, njegovo prebivalište je svet ispod meseca podvrgnut propadanju.
Ljudska tragedija je u tome - što se čovek nalazi u procesu između ovih dveju svetova.
Po svojoj duši koja je iskra istrgnuta iz nebeske vatre - on pripada gornjem svetu, a po svom telu pripada nižem svetu tame.
Spasenje se sastoji u tome - da se čovekova duša oslobodi iz vidljivog sveta, da napusti svoj telesni zatvor i obredima očišćenja, spoznajom i askezom - osigura sebi povratak u nebesku domovinu.
Dualizam i vera u besmrtnost duše se nalazi i u Grčkom mitu o Dionisu.

Po ovom mitu "titani" nosioci zla - napadnu Dionisa i ubiju ga, pošto su rastrgli njegovo telo - pojedu ga.
Zevs - otac Bogova, da bi osvetio svog sina Dionisa, spali titane ognjem munje.
Njihov pepeo je rasejan po zemlji i iz njega su se rodili ljudi.

Ovaj mit objašnjava mešavinu iz koje se sastoji čovek, u njemu je nešto od Dionisa ( božanskih elemenata ), a nešto od titana ( elemenata zla ).
On treba da se oslobodi Titanskih elemenata i da se čist vrati Bogu od koga se jedan deo nalazi u njemu.
Dionisov kult je kod Grka prvi rasejao seme verovanja u besmrtnost duše.

Glavni i najveći pobornik nauke o besmrtnosti ljudske duše je Grčki filozof Platon ( 427 - 347 p. n. e. ).
Platon u početku svog razmišljanja o duši - preuzima Antičku teoriju Orfika i Pitagorejaca po kojoj je telo zatvor duši, i da ona treba da se oslobodi okova i vrati svojoj prvobitnoj visini, to jest Bogu.
Platon kasnije stvara svoje lične poglede i ideje o duši - njenim svojstvima, sećanjima duše i njenoj preegzistenciji.

Pišući o postanku duše - platon kaže:
"Demijurg" vrhovni razum stvorio je dušu i to najpre svetsku dušu, a ljudske duše nisu ništa drugo - nego delovi te svetske duše.
Glavno obeležje duše je da se kreće i živi - ona je slika večnih bogova, duša je početak i prvi princip života.
Duša se sastoji od jednog božanskog dela a to je razum, i dva smrtna dela a to su apetit i hrabrost.
Božanski deo dzše stvorio je sam Demijurg i to od istih elemenata od kojih je načinio i svetsku dušu, a stvorenim Bogovima kao svojim oruđima - Demijurg je poverio zadatak da stvore smrtne delove duše, želju i hrabrost, kao i telo u kome ti delovi prebivaju.
Sedište božanskog dela duše je u glavi, a smrtnih delova u grudima i trbuhu.

U jednom svom filozofskom delu - Platon opisuje sudbinu duše:
"Posle smrti tela - sve duše idu na sud.
Čiste duše dobijaju kao nagradu nebo, a zle Tartar.
Nepopravljivi grešnici bačeni su u tartar - večni zatvor, ali za ograničeno vreme, kada se pokaju i okaju svoje grehe - bivaju oslobođeni iz muka koje postoje u Tartaru"
Platonovi spisi izvršili su ogroman uticaj - kako na Neoplatoniste, tako i na Hrišćanske crkvene oce, Origena, Svetog Avgustina i druge.

Prvi zastupnik učenja o urođenoj besmrtnosti ljudske duše među Hrišćanskim apologetama - je Atenagora ( 127 - 190 n. e. )
To učenje naročito će razviti Tertulijan iz Kartage ( 160 - 240 n. e. ), koji će ga povezati sa naukom o večnom mučenju zlih u ognjenom paklu.
Atenagora i Tertulijan uče - da čovek poseduje neumrlu dušu, i da će se grešnici zbog svojih greha mučiti u večnom paklu.
Ovaj pogled - odraz je Platonovog učenja, i on će postati dominantni stav crkve.

Početkom 3 veka nove ere među predstavnicima Hrišćanske misli - postojala su dva različita pogleda na čovekovu prirodu i sudbinu.
To su na prvom mestu zastupnici biblijskog učenja o uslovnoj besmrtnosti čoveka ( nauka po kojoj je čovek stvoren kao jedinstveno biće, a besmrtnost dar od Boga koji će biti dat pravednima prilikom vaskrsenja na kraju istorije sveta ).
U ovu grupu spadaju apostolski oci - Justin Martin, Tacijan, Teofil antiohijski, Melito sardski, Polikarp efeski, Irinej...
Zastupnici drugog pravca su Atenagora i Tertulijan, sa naukom o urođenoj besmrtnosti duše i večnim mukama u paklu.
Platonov postulat "besmrtnost duše" Katolička crkva proglasila je dogmom 1513 godine nove ere.

Izvor: velikeistinebiblije.blogspot.com