Andrija Kaluđerović – golgeter iz Njegoša
Lovćenac, Bačka Topola, Stara Karaburma, Banjica, a od letos Marakana. Stepenik po stepenik,
Andrija Kaluđerović krči put ka zvezdama.
Iako je prevalio već mnogo, boreći se sa usponima i padovima, hvalospevima, ali i osporavanjima, ne misli da se zadovolji postignutim. Golovi u crveno–belom dresu protekle jeseni, često u presudnim trenucima, šta više, potvrdili su da
Kaluđerović izrasta u vrhunskog golgetera. Dokazujući se iz meča u meč, 23–godišnji napadač ne krije da posle Crvene zvezde sanja da zaigra za Orlove, takođe i u nekoj od najjačih liga Evrope.
A, sve je počelo u dvorištu porodične kuće u Lovćencu. Andrija je u njemu načinio prve korake, životne, ali i fudbalske.
Idući ulicom Borisa Kidriča prema kući u kojoj je odrastao, napadač Zvezde se vratio u detinjstvo i period pre selidbe sa roditeljima u Bačku Topolu.
– Ovde je nekad sve vrvelo od dece, a sada kao što vidite nikog ne možete da sretnete – pokazivao je
Kaluđerović rukom na pustu ulicu sa ušorenim prizemnim kućama, kojoj se gotovo nije video kraj.
Uz baku Mariju, ali i baku Stanku napadač crveno–belih je i rastao, jer se deda i ne seća. Jedan je umro dok se još nije rodio, a drugi kad je napunio tek drugu godinu. Imao je, međutim, sreću da su kuće baki na samo desetak metara jedna od druge. Dele ih, praktično, ulica i jedno komšijsko dvorište.
– Od prvog dana se znalo da će Andrija biti fudbaler. Samo je jurio za loptom – tvrdi baka Stanka, koju smo prekinuli u odmoru –
Vukota je potpuno drugačiji, on je zbog njega počeo da trenira… Ne mogu da kažem da je bio previše nestašan, već živahan, pa smo imali dosta problema sa komšijama. Sva sreća da nije bilo prozora sa njihove strane, ipak, smetalo im je lupanje lopte.
Od starog društva, međutim, nikog nismo sreli. Drugova iz detinjstva sad gotovo da nema.
– Svi su u većim gradovima. U Topoli, Subotici, Novom Sadu, Beogradu… Retko se srećemo, ali sam ih zato sve pozvao na moju svadbu. Bilo mi je drago što smo se svi okupili ponovo… – istakao je Kaluđerović, vodeći nas ka terenu FK „Njegoš“ u Lovćencu, gde je praktično zakoračio u svet fudbala.
Kapija stadiona je bila zaključana, pa nismo uspeli da provirimo…
– Počeo sam da treniram sa sedam–osam godina. Fudbal je ovde bio jedina mogućnost, a ja sam ga i najviše voleo. Pretpostavljam da znate, na istom terenu je, počeo i Radovan Krivokapić, koji je pre mene nosio dres Crvene zvezde, a sada igra na Kipru.
Lovćenac je, ipak, bio samo početna stanica, jer
Kaluđerović u njemu nije dugo igrao. Kad je imao deset godina preselio u Bačku Topolu.
– Roditelji su zbog posla morali u veći grad. Iako je udaljen 20–tak kilometara bilo bi naporno da svaki dan putuju, pa smo se preselili kad sam završio treći razred osnovne škole.
U mlađim selekcijama AIK–a omalenog napadača su zapazili skauti OFK Beograda.
– Zahvaljujući Zvezdanu Terziću, koji je rodom iz Topole, OFK Beograd je bio nekako logičan put za svakog talentovanog igrača odavde. U osmom razredu pozvan sam na zimske pripreme, zadovoljio posle šest meseci. Kad sam završio osnovu školu, prešao sam u OFK Beograd.
Stasao je u generaciji sa kumom
Šaranovim,
Rajkovićem,
Simčevićem,
Kasalicom,
Anteljom… Međutim, u jednom momentu našao se u drugom planu. Na Karaburmi su, izgleda, loše procenili.
– Na početku sam bio talentovan, na kraju očigledno da nisam, kad su me olako pustili u Rad. Ne znam zbog čega, ali dali su šansu drugim igračima. Verovatno su mislili da od mene neće biti ništa. Ja nisam mislio tako! Odlučio sam da krenem drugim putem…
Inat, ali i odlazak u Rad, na kraju su dali rezultat.
– Prelazak u Rad mi je jedan od najboljih poteza u karijeri. Na Banjici sam se afirmisao, zbog čega ljudima iz kluba dugujem veliku zahvalnost. Bila je stepenik ka Crvenoj zvezdi, najvećem klubu u Srbiji. U mom slučaju, kao što vidite, sve ima nekakav logičan sled. Nisam preskakao razrede. Posle Zvezde, bože zdravlja, nastaviću karijeru u nekom velikom klubu iz inostranstva.
Na Marakani je, zasad, veoma zadovoljan. Za kratko vreme stekao je simpatije navijača i postao gotovo nezamenjiv u timu Crvene zvezde. Ove zime je, uostalom, označen kao jedan od igrača koji u ovom momentu nisu na prodaju!
– Iskreno, nisam očekivao da će me tako dobro krenuti u Zvezdi. Za protekla tri meseca je sve onako kako sam zamišljao. Jedino što na pauzi nismo prvi, ali imamo vremena na proleće da sve nadoknadimo. Učinićemo sve da donesemo trofeje na Marakanu.
I brat vrlo talentovan
Sve vreme obilaska početnih stanica u karijeri Andrije Kaluđerovića pratio nas je njegov deset godina mlađi brat Vukota, koji je krenuo stopama napadača crveno–belih. Trenira u mlađim kategorijama Bačke Topole.
– Brat mi je, naravno, idol – ne krije Vukota.
A, da ima talenat potvrdio je
Vladimir Pavićević, nekadašnji kapiten prvog tima AIK–a u vreme dok je Andrija igrao za mlađe selekcije tog kluba. Sreli smo ga, naravno, na stadionu u Topoli.
– Andrija je odličan igrač, ali upamtite Vukotu. To će biti igračina – poručio je
Pavićević.
Ostaje na marakani
Ranko Stojić je zbog neizmirenih obaveza Zvezde najavio mogućnost da se
Kaluđerović ove zime vrati u Rad.
– Verujem da do toga neće doći. Predsednik Lukić je, uostalom, na novogodišnjem koktelu uputio jasnu poruku, tako da ostajem na Marakani.
Kad treba menja pelene
Napadač crveno–belih je od prošle godine u braku sa poznatom voditeljkom Milicom, jednim od zaštitnih lica TV Avala, prepoznatljivoj po emisiji „Milica na kvadrat“, sa kojom ima sedmomesečnog sina Luku.
Iako ima tek 23 godine, napadač Zvezde ne krije da uživa u roditeljstvu.
– Ništa mi nije teško. Ni da menjam pelene, kad zatreba – priznaje Kaluđerović.–
Oni su mi sad najveća podrška i nikad se ne odvajamo. Osim kad sam u karantinu.
Sportski zurnal
