Član
- Učlanjen(a)
- 18.06.2009
- Poruka
- 790
Miloje, Zvezda je uz tebe!
Zvonko Milojević proslavio je 38. rođendan. Društvo našem Miloju u Ribarskoj banji pravili su, kao i uvek, najrođeniji: porodica i zvezdaši! Pred utakmicu protiv Napretka u Kruševcu našeg Miloja je, u toku najvažnije životne „utakmice“, posetilo najuže klupsko rukovodstvo.
Elem, staru gardu predvodio je Milojev učitelj od prvih zvezdaških dana, sada član Upravnog odbora našeg kluba – Stevan Ostojić. Saigrače, saborce iz mnogih Zvezdinih bitaka, predstavljao je Ivan Adžić, nekad vihorno krilo iz Milojevih dana, sada sportski direktor naše „generacije koja obećava“. Neizbežan beše i Goran Negić, tehnički koordinator kluba jednako neumoran kao i u vreme kad je bio desni bek generacije koja je fudbalsku azbuku na Marakani počela da uči tek godinu-dve pre Miloja. Klupsku operativu. U gostima kod Miloja, predstavljali su generalni sekretar, prvi operativac našeg kluba, Andrija Kleut i Miodrag Miki Antonijević, savetnik predsednika.
Sastalo se društvo staro. Reč po reč, o svemu... Najviše o Zvezdi. I Miloju, naravno. Himna „severa“ kaže da „život pred nama još bitaka skriva...“. Miloje bije najvažniju. Životnu. Za sobom ima milionsku armiju. I pobediće! Jer, bio je i ostao ratnik. Naš „zlatni dečko“ iz decembra 1991. Onaj klinac koji se na pobedničkom postolju u Tokiju gurao sa „fudbalskim vanzemaljcima“ ponovo pokušava da bude najjači, najbolji na svetu. I biće. Sa zvezdašima se može, sve što se poželi...
Hvala svima na lepim željama, mnogo hvala – naš Miloje bio je i ostao otelotvorenje skromnosti i dobrote. – Ne mogu rečima da opišem i iskažem koliko mi je drago što su me se setili u mojoj Zvezdi i posetili me, ovde u Banji. To govori da nisam zaboravljen. Među ljudima je najteže ostati čovek. Baraba može svako da bude. Srećan sam što me zvezdaši još pamte. I što sam u njihovim očima onaj stari Miloje.
U Ribarskoj banji, to već zna svaki od miliona zvezdaša, dete našeg kluba, golman nekoliko Zvezdinih generacija bori se sa povredama, stečenim u saobraćajnoj nesreći.
- Dan mi je ovde ispunjen, prave pripreme prolazim – otkriva nam Miloje i pojašnjava. Ujutru vežbe, posle podne bazen. Tek uveče ostane malo slobodnog vremena. Za fudbal, naravno. Zvezdu i Ligu šampiona.
Čuli smo i prenosimo ono što žele da čuju, maločas pomenuti milioni ljudi u Srbiji:
- Ide nabolje! Ima napretka! U svakom pogledu. To se jasno vidi. Ostaje mi „samo“ da budem uporan i strpljiv.
Kroz razgovor, naravno, stiglo se do Zvezde, naših utakmica. Miloje je otkrio prvu među jednakima.
- Prošlogodišnji derbi, beše 5. oktobar, pamtiću večno. Onaj transparent „Miloje, sever je uz tebe“, ne silazi mi sa očiju i dan-danas. Mnogo mi znači da imam ljude iza sebe, da dobijam „isporuke“ podrške i lepih želja - svakodnevno. Miloje ima kredibilitet zbog dugogodišnjeg staža da hvali. I kritikuje, svakako.
- Ma Zvezda je konačno pronašla sebe! Zašto? Zato što su u njoj ljudi koji znaju šta je Zvezda! Niko ne može da je voli više od onih koji su izgarali za nju. Sadašnja uprava, na čelu sa Lukićem i Pižonom, na pravom je putu. Ide sve kako treba, ali iz iskustva savetujem zvedašima, navijačima, da u svakom slučaju imaju i malo strpljenja. Ne može se sve preko noći.Neizbežno je bilo poglavlje o „delijama“...
- Čudo su napravili ovog leta, u tri evropske utakmice, protiv Rada naravno... Ta spona navijači-igrači mora da postoji. Bez toga rezultata nema. Navijači su duša kluba. Iskreno, u Evropi smo postigli maksimum koji smo mogli u ovom trenutku. Tim je mlad. Ali, raduje potencijal koji se jasno video protiv Slavije. Samo još strpljenje i da se radi na sticanju iskustva.
Ostalo je još samo da se dogovori novi susret. Ali, da bude na „Marakani“...
- Eto mene uskoro, ne brinite – obećao je Miloje. - Ako ne ranije, na derbiju računajte na mene – dodao je Miloje, uz osmeh koji dobro pamtimo.
Zvonko Milojević proslavio je 38. rođendan. Društvo našem Miloju u Ribarskoj banji pravili su, kao i uvek, najrođeniji: porodica i zvezdaši! Pred utakmicu protiv Napretka u Kruševcu našeg Miloja je, u toku najvažnije životne „utakmice“, posetilo najuže klupsko rukovodstvo.
Elem, staru gardu predvodio je Milojev učitelj od prvih zvezdaških dana, sada član Upravnog odbora našeg kluba – Stevan Ostojić. Saigrače, saborce iz mnogih Zvezdinih bitaka, predstavljao je Ivan Adžić, nekad vihorno krilo iz Milojevih dana, sada sportski direktor naše „generacije koja obećava“. Neizbežan beše i Goran Negić, tehnički koordinator kluba jednako neumoran kao i u vreme kad je bio desni bek generacije koja je fudbalsku azbuku na Marakani počela da uči tek godinu-dve pre Miloja. Klupsku operativu. U gostima kod Miloja, predstavljali su generalni sekretar, prvi operativac našeg kluba, Andrija Kleut i Miodrag Miki Antonijević, savetnik predsednika.
Sastalo se društvo staro. Reč po reč, o svemu... Najviše o Zvezdi. I Miloju, naravno. Himna „severa“ kaže da „život pred nama još bitaka skriva...“. Miloje bije najvažniju. Životnu. Za sobom ima milionsku armiju. I pobediće! Jer, bio je i ostao ratnik. Naš „zlatni dečko“ iz decembra 1991. Onaj klinac koji se na pobedničkom postolju u Tokiju gurao sa „fudbalskim vanzemaljcima“ ponovo pokušava da bude najjači, najbolji na svetu. I biće. Sa zvezdašima se može, sve što se poželi...
Hvala svima na lepim željama, mnogo hvala – naš Miloje bio je i ostao otelotvorenje skromnosti i dobrote. – Ne mogu rečima da opišem i iskažem koliko mi je drago što su me se setili u mojoj Zvezdi i posetili me, ovde u Banji. To govori da nisam zaboravljen. Među ljudima je najteže ostati čovek. Baraba može svako da bude. Srećan sam što me zvezdaši još pamte. I što sam u njihovim očima onaj stari Miloje.
U Ribarskoj banji, to već zna svaki od miliona zvezdaša, dete našeg kluba, golman nekoliko Zvezdinih generacija bori se sa povredama, stečenim u saobraćajnoj nesreći.
- Dan mi je ovde ispunjen, prave pripreme prolazim – otkriva nam Miloje i pojašnjava. Ujutru vežbe, posle podne bazen. Tek uveče ostane malo slobodnog vremena. Za fudbal, naravno. Zvezdu i Ligu šampiona.
Čuli smo i prenosimo ono što žele da čuju, maločas pomenuti milioni ljudi u Srbiji:
- Ide nabolje! Ima napretka! U svakom pogledu. To se jasno vidi. Ostaje mi „samo“ da budem uporan i strpljiv.
Kroz razgovor, naravno, stiglo se do Zvezde, naših utakmica. Miloje je otkrio prvu među jednakima.
- Prošlogodišnji derbi, beše 5. oktobar, pamtiću večno. Onaj transparent „Miloje, sever je uz tebe“, ne silazi mi sa očiju i dan-danas. Mnogo mi znači da imam ljude iza sebe, da dobijam „isporuke“ podrške i lepih želja - svakodnevno. Miloje ima kredibilitet zbog dugogodišnjeg staža da hvali. I kritikuje, svakako.
- Ma Zvezda je konačno pronašla sebe! Zašto? Zato što su u njoj ljudi koji znaju šta je Zvezda! Niko ne može da je voli više od onih koji su izgarali za nju. Sadašnja uprava, na čelu sa Lukićem i Pižonom, na pravom je putu. Ide sve kako treba, ali iz iskustva savetujem zvedašima, navijačima, da u svakom slučaju imaju i malo strpljenja. Ne može se sve preko noći.Neizbežno je bilo poglavlje o „delijama“...
- Čudo su napravili ovog leta, u tri evropske utakmice, protiv Rada naravno... Ta spona navijači-igrači mora da postoji. Bez toga rezultata nema. Navijači su duša kluba. Iskreno, u Evropi smo postigli maksimum koji smo mogli u ovom trenutku. Tim je mlad. Ali, raduje potencijal koji se jasno video protiv Slavije. Samo još strpljenje i da se radi na sticanju iskustva.
Ostalo je još samo da se dogovori novi susret. Ali, da bude na „Marakani“...
- Eto mene uskoro, ne brinite – obećao je Miloje. - Ako ne ranije, na derbiju računajte na mene – dodao je Miloje, uz osmeh koji dobro pamtimo.