EM tehnologija

[Hanza]

Da li ima leka za šarku kod šljive???

Tuzla-"Vahida Šeremet pronašla uzrok i lijek za šarku", autorski prilog agencije SensServis,02:50 - YouTube

Ovde bi EM, bili veoma efikasni.

 

[Hanza]

PITANJE 33. Kako se bez hemijskih otrova možemo izboriti protiv štetočina
i bolesti biljaka?

ODGOVOR. Učesnici foruma na mom sajtu Персональный сайт - Главная страница
pričaju o nekakvim poznatim i nepoznatim štetočinama baštenskih kultura i o
simptomima bolesti koje izazivaju i predlažu razne nove preparate iz reklama, koje
su oni pronašli, nova hemijska sredstva za borbu protiv njih.
Štetočine iz jajašaca i ličinki, kao i izazivači bolesti, žive u zemlji. Tamo prvo
postaju lutke, rastu i zatim počinju svoju, za biljke, pogubnu aktivnost. Pošto se one
nalaze u zemlji, onda, prirodno, postavljamo sebi pitanje: „Kako da uradim tako, da
tim štetočinama i izazivačima bolesti u zemlji mojih leja ne bude prijatno da žive?
Kako da stvorim takve uslove u zemlji, da ona postane nepogodna za njihovo
prisustvo u njoj?“ Ranije, pre oko 12 godina, otkrio sam u zemlji leja ličinke
gundelja i još neke, dosta krupne ličinke, meni nepoznatih bića. Bilo ih je i u mojoj
kompostnoj gomili. Ali posle primene preparata „Bajkal“, prilikom pripremanja i
slaganja kompostne gomile i posle primene EM-komposta na zemljištu leja i u
proleće, i u jesen, i polivanja leja i na proleće i u jesen rastvorom preparata, nisam
više primetio ni u zemljištu, ni u gomili nikakve ličinke. Prirodno, ja i štete na
biljkama od tih štetočina nemam. I u zemljište leja, i u kompostnu gomilu ja sipam
pepeo od drveća-lišćara. Pepeo dobro prihvataju mikroorganizmi preparata, a
uopšte se ne sviđaju mnogim sisajućim i grizućim štetočinama i izazivačima bolesti
biljaka. Meni se čini, da masovnim naseljavanjem mikroorganizama u zemljište
leja, takođe stvaramo nepovoljne uslove za život štetočina i izazivača bolesti
biljaka. Ove poslednje jednostavno pojedu zemljišni organizmi i njihovo postojanje
se završava, ili masa mikroorganizama prosto uguši delovanje virusa tih bolesti. Ja
zbog toga i predlažem baštovanima da manje traže razna sredstva za borbu protiv
već ozloglašenih po šteti, štetočina i izazivača bolesti biljaka, a da se zauzmu, pre
svega, za stvaranje zdrave zemlje u lejama svojih bašti.

Na zdravoj zemlji rastu zdrave biljke, a nauci je poznato, da bolesti i
štetočine napadaju samo slabe biljke. A „drski“ virusi bolesti i „drske“ štetočine će
napraviti mnogo manje štete vašim zdravim kulturama. Garancije za potpuno
oslobađanje od štetočina i bolesti niko vam neće pružiti. Priroda je ustrojena tako
da su joj potrebni i jedni i drugi. Prosto, njima je potreban drugi prostor – prostor
iza ograde vaše bašte. Osim stvaranja zdrave zemlje, možemo koristiti useve i
sađenje biljaka-kompanjona, koje prosto plaše svojim fitocidima razne štetočine. O
tome sam takođe pisao na forumu svoga sajta. Samo, radi Boga, izbegavajte
primenu hemijskih sredstava za borbu protiv onih, koji vam nisu potrebni u vašoj
bašti!

 

[Hanza]

PITANJE 36. Vi predlažete da se u bašti radi samo ploskorezom i da se
isključi iz upotrebe ašov. Ali, ploskorezom je vrlo teško formirati od ledine, zarasle
travuljinom, baštu. Pa i riljati leje bašte je teško ploskorezom.

ODGOVOR. Jedna od varijanti formiranja bašte na neobrađenoj ledini
naveden je u odgovoru na sedmo pitanje. Ta varijanta omogućava i nadalje
plodnost zemljišta bašte, iskoristivši svu izraslu organiku na parceli, da se
oslobodite od najvećeg broja korova, i da se mnogo ne umorite od fizikalisanja –
zar niste trebali da prekopate celu parcelu? I po ovoj varijanti, ašov je samo
pomoćnik. A posle osvajanja ledine, vrlo je poželjno da ašov sklonite podalje od
baštenskih leja.
A o tome, da je teško raditi ploskorezom na zemljištu već formirane bašte,
može da govori samo čovek koji ne ume da radi ploskorezom. Evo šta sam na
Internetu pronašao o ploskorezu:
„Ljudi se žale da ploskorez ne može po glini i po travi, da se na rukama
pojavljuju žuljevi da taj „komadić gvožđa ništa ne seče i ne plevi“, da posle rada
ploskorezom bole leđa i ruke i da je bolje da kopaju, kao i pre, ašovom.
Zbog čega se ovo događa?
Očigledno da teškoće i problemi, koji se javljaju prilikom rada sa tom
alatkom, praktično su kod svih isti. I, prema tome, njihova pojava je izazvana
tipičnim greškama.
U čemu se sastoji suština tih grešaka?
Stvar je u tome, što, radeći ne jedno desetleće ašovom i satarom,
automatski prenosimo svoje navike rada sa njima na nove alatke. Prvo, mi se
savijamo u pojasu i, drugo, pri radu držimo ploskorez isto onako kao sataru. I
lupamo njime po zemlji kao satarom. To i jesu glavne i tipične greške.
Prilikom takvog korišćenja ploskoreza, odmah se gubi jedno od njegovih
najvažnijih preimućstava – mogućnost rada bez savijanja. Žena je na bašti ispravila
leđa! (žena – pošto ih na bašti više nego muškaraca).
Dok radite ploskorezom mora se stajati uspravno uz samo lagani nagib
tela, ne savijajući se. Ploskorez držimo kao kosu, palčevi na obema rukama su gore.
I, laganim pokretima, kao da kosimo gornji sloj zemlje, prosečno do dubine od 5
sm. Jednim pokretom i riljanje i sečenje korova.
Još je jedan razlog što se često savijamo je nepravilno držanje ploskoreza
za ručku. Nema uzalud ploskorez 4 varijante pričvršćavanja, a otvori na dršci su na
stranama u odnosu na njegovu centralnu liniju. Uz opštu nesimetričnost otvora na

ručici, svega 3-4 mm, postoje 4 ugla položaja ploskoreza prema centralnoj liniji, da
bi se mogao tačnije podesiti, prema vašem rastu. Ako je ploskorez montiran za niže
rastom ljude, onda za normalan rad morate da se saginjete. A odatle i bol u
leđima. Ako je, pak, montiran za visokog čoveka, višeg od vas, onda će se on
zabadati u zemlju i zastajati, što čak i pri odličnoj naoštrenosti, imaćete utisak da je
tup. Glavno je, da niste lenji, probajte načine učvršćenja i izaberite najoptimalniji,
koji vam najviše odgovara, zašto da trpite bol u leđima i krivite za to nepodesnost
ploskoreza za rad na zemlji. Ako stojimo i držimo ploskorez pravilno, mi čak
nećemo ni uspeti da radimo s njim, kao sa satarom, celom širinom sečiva,
udarajući paralelno u zemlju, što je još jedna tipična greška. Ploskorez nije satara!
Satara seče uglavnom odozgo na dole pod različitim uglovima. Rad sa ploskorezom
se zasniva na drugom principu, a naime na principu ravnog i plitkog rezanja slojeva
zemlje. Nožići ploskoreza moraju ulaziti u zemlju oštrim krajem napred pod malim
uglom, skoro paralelno sa površinom, a ne pljoštimice i odozgo.
Pokazatelji da mi radimo pravilno su prava leđa i lakoća obrade zemlje. To
nećete uspeti sa još jednom greškom. Neki montiraju ploskorez na okruglu ručicu,
govoreći da je takav način uobičajen, pogodniji i sačuvaće vas od suvišnih žuljeva.
Zbog čega to nije tako?
Postavite ploskorez bez ručke ispred sebe na sto tako da sečivo gleda
prema vama i obratite pažnju na mesto njegovog pričvršćenja na ručku. Ono nije
paralelno sa sečivom, a kao da je zavrnuto u odnosu prema njemu za ugao,
otprilike, od 45 stepeni. Na taj način, pri radu, ploskorez ulazi u zemlju pod uglom.
Taj ugao baš omogućava lako sečenje korenja u zemlji. Ali samo pri radu ravnom
ručicom on će se držati automatski, jednostavno, drugačije držati instrument neće
valjati. I, što je tvrđa zemlja, oštriji ugao držimo. A ako koristimo okruglu ručicu,
onda će se ploskorez sve vreme okretati i vraćati kao satara, što suviše opterećuje
ruke, a odatle bol i žuljevi na rukama. Crtež optimalnog oblika ručke imate u
brošuri V. V. Fokina „K zemlji s naukom“.
Osim toga, raditi tupim ploskorezom je teško i skoro da nema nikakvog
smisla. Zbog toga pazite da je naoštren. O tome, kakao se pravilno oštri alatka,
napisano je ovde.
Pa, na kraju morate znati da ploskorez nije panacea (lek za sve). Mada je to
izvrstan supermnogofunkcionalan instrument (alatka), ali i on ima svoja
ograničenja u primeni. Jednostavnost i lakoća rada ovom alatkom mogući su samo
uz određenu formu leja. Naprimer, ploskorez je jedina alatka koja dobro radi po
posipu (mulči). Ali nema nikakvog smisla pokušavati kositi njime seno za krave ili
kositi travu odjednom na 10 ari. Za brzo osvajanje ledine (neobrađene zemlje)
postoje jednostavniji i efikasniji načini“.
Ploskorezom se može odjednom isplanirati površina leje, bez upotrebe
grabulja, da se naprave duž leje zemljani bedemčići, da se usput poreže na visini
zemljišta korov na prolazima, da napravite brazdice za setvu semena, njime možete

pogrebsti i skloniti sa prolaza poplevljen korov, njime možete... mnogo toga njime
možete! Zlatna alatka, hvala Fokinu.

 

[Hanza]

 

[Hanza]

Ovako rade Amerikanci, kompostne gomile od po nekoliko stotina metara.

 

[Hanza]

PITANJE 37. U tekstovima Vaših knjiga, gde se govori o nanošenju
komposta na površinu leja u jesen, u zagrdi obavezno stoji upozorenje „to je
naročito važno“. U čemu je ta „naročita važnost“ jesenjeg nanošenja komposta na
površinu leja?

ODGOVOR. Osnovni zadatak ovog postupka je u tome da se oslobodi
zemljište leja od korova, glavnih konkurenata kulturama za zemljišnu i atmosfersku
hranu. To je korisno ne samo za dobijanje sledeće sezone većih prinosa, već i zbog
toga, što baštovan neće morati celog sledećeg leta mahati motikom i pleviti korov.
To će olakšati posao baštovanu, i priuštiti mu vreme za prijatnije poslove.
Pred jesenje nanošenje komposta na površinu leja, zemlja se pažljivo rilja
posebnim ploskorezom, da bi se ostalo u zemlji korenje kultura i korova što je
moguće više iseklo. Posle toga se nanosi kompost, u ravnom sloju se raspoređuje
po celoj površini leja. Sloj komposta se poliva rastvorom EM-preparata sa
dodatkom slatkog. Mikroorganizmi EM-preparata pod slojem komposta, kao ispod
bunde, još dugo će posle dolaska jesenjih mrazeva i sledećih mrazeva, nastaviti
aktivno da žive i fermentišu ostali u zemlji humus, između ostalih i korenje
ozloglašenih korova. Uoči proleća sledeće godine, zemljište celog korenskog sloja
popunjava se novim humusom, postaje rastresitije i struktuiranije, što znači i
plodnije baš pred početak nove setve i sadnje u novoj sezoni. Zar pobrojano gore
nije „naročito važno“?

 

[Hanza]

 

[Hanza]

Vrednosti preoparata "Bajkal EM-1"

-Obezbeđuje prirodnu vodenu i vazdušnu propusnost plodnog sloja zemljišta do dubine od 60-80 cm.

-Nekoliko puta ubrzava proces stvaranja humusa ( za 3 godine primene EM preparata debljina humusnog sloja se povećava za 2-3 puta).

-Organski otpad se pretvara u EM kompost već za 2-3 nedelje.

-Povećava temperaturu zemljišta za 2-5 °C, što doprinosi bržem formiranju korenovog sistema, klijavosti, cvetanju i rađanju plodova ( berba se obavlja ranuje za 10-15 dana ).

-Pomaže povećanju prinosa ( povrća za 2-5 puta, žitarica i krmnog bilja za 10-15% kod cveća se znatno povećava broj peteljki sa pupoljcima i veličina cvetova ).

-Poboljšava karakteristike plodova u pogledu ukusa i kvaliteta ( povećan sadržaj vitamina, karotina, skroba i t.d. po svojim lekovitim svojstvima šargarepa postaje skoro, kao žen šen ).

-Pomaže snižavanju količine nitrata u povrću i voću za 4-5 puta.

-U znatnoj meri povećava otpornost biljaka na bolesti i štetočine, kao i u odnosu na nepovoljne prirodne faktore, konkretno, u odnosu na sušu i mraz ( smanjuje se oboljevanje od gljivičnih i bakterijskih bolesti za 50-60% ).

-Omogućava gajenje jedne kulture na istom mestu nekoliko sezona zaredom bez promene podloge ( ovo je izuzetno aktuelno za proizvođače u staklenicima i plastenicima ).

-Omogućava neutralizaciju soli teških metala do nivoa koji je bezbedan za čoveka.

-Pomaže odgajanju zdravih, ekološko čistih, poljoprivrednih proizvoda i cveća sa dužim rokovima trajanja ( rezane ruže imaju nedelju dana svež izgled a krompir se može čuvati godinama!).

-Omogućava proizvodnju konkurentnih proizvoda sa visokim potrošačkim kvalitetima i cenom ( cena proizvoda dobijena primenom EM-tehnologije, u inostranstvu nekoliko puta premašuje cenu proizvoda dobijenim standardnim agrotehničkim načinom ).

-Uklanja neprijatne mirise pri razlaganju organskog otpada u jamama, kao i u stajama i taložnicama.

Bajkal EM-1 je nagrađen, zlatnim medaljama, na međunarodnim izložbama "Ekološki bezbedna proizvodnja" ( grad Moskva 200, 2003. 2005 godine ).

 

[Hanza]

Druga godina upotrebe EM.

Danas tako, sutra već drugačije.

 

[Hanza]

Zašto vam kačim slike iz moje bašte? ne zbog toga što je najbolje ili najlepše,nego da vidite da se možei bez hemije, ( veštačkog đubriva, pesticida, herbicida).
Neverne tome će reći- "Lako je tebi na maloj površini"- moj odgovor je: "probajte na maloj pa ćete videti da može i na velikoj".