EM tehnologija
- Začetnik teme Hanza
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 24.03.2012
- Poruka
- 158
MK, (mlečno kiseli mikroorganizmi) su sposobni da uništavaju, veoma rasprostranjene, škodljive mikroorganizme FUSARIUM, izazivače bolesti kod biljaka.
Povećan broj Fusarium, mikroorganizama, slabi biljke, što kod njih izaziva druge bolesti, te često izaziva naglim stvaranjem, broja, nematoda.
Količina nematoda,se smanjuje postepeno, čim MK "podave" Fusarium, bakterije
Povećan broj Fusarium, mikroorganizama, slabi biljke, što kod njih izaziva druge bolesti, te često izaziva naglim stvaranjem, broja, nematoda.
Količina nematoda,se smanjuje postepeno, čim MK "podave" Fusarium, bakterije
Član
- Učlanjen(a)
- 24.03.2012
- Poruka
- 158
Glavna razlika između japanske EM-tehnologije Terua Higa i russke, Pjotra Ajuševiča Šabljina, je u vodećim mikroorganizmima.
Kod Japanaca to su fotosintezirajući mikroorganizmi a kod Russa Mlečno kisele bakterije, igraju vodeću ulogu u preparatu Bajkal EM-1.
Mlečno kisele bakterije leče, kako zemlju, tako i biljke, dok fotosintezirajuće bakterije pa povećavaju rast biljke.
Kod Japanaca to su fotosintezirajući mikroorganizmi a kod Russa Mlečno kisele bakterije, igraju vodeću ulogu u preparatu Bajkal EM-1.
Mlečno kisele bakterije leče, kako zemlju, tako i biljke, dok fotosintezirajuće bakterije pa povećavaju rast biljke.
Član
- Učlanjen(a)
- 24.03.2012
- Poruka
- 158
Bilo je par postova u kojima se spominje Total herbicid. Ajde da ne budem baš džangrizalo pa da pitam zašto se taj herbicid uopšte spominje na ovakvom forumu ali kako ovo nije običan herbicid evo par rečenica o njegovoj prirodi:
Glifosat ima dvojako delovanje:
1. Njegovi molekuli vezuju minerale koji su neophodni za ishranu biljaka tako da biljka gladuje i iscrpljuje se.
2. Glifosat ima još jednu gadnu osobinu, đavolsku, demonsku, da ubija korisne bakterije na površini korena biljke - bakterije koje pomažu biljci da se odbrani od patogenih bakterija. Na taj način iscrpljena biljka bez pomoći korisnih bakterija postaje laka žrtva za pathogene organizme. istovetan mehanizam je otkriven pre par meseci u studiji koja se bavila ishranom pilića GMO sojom. U njihovom želudcu, glifosat je ubio sve korisne bakterije što je dovelo do eksplozije u broju patogenih bakterija - raznih klostridija, salmonela, itd. Naravno krajnji rezultat je bio uginuće pilića od proliva, itd.
Šta dalje reći?
Glifosat ima dvojako delovanje:
1. Njegovi molekuli vezuju minerale koji su neophodni za ishranu biljaka tako da biljka gladuje i iscrpljuje se.
2. Glifosat ima još jednu gadnu osobinu, đavolsku, demonsku, da ubija korisne bakterije na površini korena biljke - bakterije koje pomažu biljci da se odbrani od patogenih bakterija. Na taj način iscrpljena biljka bez pomoći korisnih bakterija postaje laka žrtva za pathogene organizme. istovetan mehanizam je otkriven pre par meseci u studiji koja se bavila ishranom pilića GMO sojom. U njihovom želudcu, glifosat je ubio sve korisne bakterije što je dovelo do eksplozije u broju patogenih bakterija - raznih klostridija, salmonela, itd. Naravno krajnji rezultat je bio uginuće pilića od proliva, itd.
Šta dalje reći?
Član
- Učlanjen(a)
- 24.03.2012
- Poruka
- 158
Teruo Higa je pratio oko 3.000 mikroorganizama koji žive u zemlji i koji zemlji daju život, kako one koje zemlju regenerišu tako i one koji je degenerišu.
Ugotovio je da od svih tih mikroorganizama oko 5% je takvih vođa,lidera, za kojima idu, svi drugi mikroorganizmi.
Na kraju je izabrao 86,lidera, koje je nazvao EM- i koji korisno deluju na zemlju i biljke a istovremeno uništavaju štetne MO a neki od štetnih se čak i pretvaraju u korisne.
Zapamtimo; u zemlji mora da bude i korisnih i štetnih mikroorganizama, ukoliko je veća količina EM- tada imamo zdravu zemlju pa takođe i biljke, a veća količina štetnih prouzrokuje slabljenje biljaka, koje zatim brzo oboljevaju.
Ugotovio je da od svih tih mikroorganizama oko 5% je takvih vođa,lidera, za kojima idu, svi drugi mikroorganizmi.
Na kraju je izabrao 86,lidera, koje je nazvao EM- i koji korisno deluju na zemlju i biljke a istovremeno uništavaju štetne MO a neki od štetnih se čak i pretvaraju u korisne.
Zapamtimo; u zemlji mora da bude i korisnih i štetnih mikroorganizama, ukoliko je veća količina EM- tada imamo zdravu zemlju pa takođe i biljke, a veća količina štetnih prouzrokuje slabljenje biljaka, koje zatim brzo oboljevaju.
Član
- Učlanjen(a)
- 24.03.2012
- Poruka
- 158
Član
- Učlanjen(a)
- 24.03.2012
- Poruka
- 158
Ukoliko, sumnjate u mogućnosti EM-tehnologije, nemojte sebe prisiljavati, da radite na "veliko".
Krenite od nekoliko najprostijih radnji:
-namočite deo semena u EM-preparat,
- poprskajte nekoliko biljaka
-zalijte nekoliko strukova jagoda, malina, kupina.
Uporedite, tretirano EM-preparatom sa netretiranim.
Krenite od nekoliko najprostijih radnji:
-namočite deo semena u EM-preparat,
- poprskajte nekoliko biljaka
-zalijte nekoliko strukova jagoda, malina, kupina.
Uporedite, tretirano EM-preparatom sa netretiranim.
Član
- Učlanjen(a)
- 24.03.2012
- Poruka
- 158
Uvod
NITI
JEDNO STVORENJE,
pa čak ni
svinja,
ne
zagađuje svoj svinjac tako razuzdano kao što to čini
homo sapiens,
trujući svoje stanište đavolski smiješanim kemikalijama injihovim smrtonosnim otrovnim otpadom. Sve nas čeka bezizlazni glib od trulog ljudskog mesa, ako ubrzo ne primijenimoprotuotrove. Na svu sreću protuotrovi postoje, oni su djelotvorni i, kao što će se na ovim stranicama vidjeti, oni nasmogu vratiti zdravlju.To da zemlja boluje - i da se gotovo više i ne može opora viti - bilo je sasvim jasno još 1912. godine dobitniku Nobelovenagrade dr. Alexisu Carrelu. U djelu
Man, the Unknown
1
,
ovajugledni francuski učenjak upozorio je da, budući da je tlotemelj sveg ljudskog života, naša jedina nada u zdrav svijetleži u ponovnom uspostavljanju sklada u tlu kojeg smoporemetili našim suvremenim metodama agronomije. Našcjelokupni život bit će ili zdrav ili nezdrav, rekao je Carrel,ovisno o plodnosti tla. Neposredno ili posredno, sva hranadolazi iz tla
NITI
JEDNO STVORENJE,
pa čak ni
svinja,
ne
zagađuje svoj svinjac tako razuzdano kao što to čini
homo sapiens,
trujući svoje stanište đavolski smiješanim kemikalijama injihovim smrtonosnim otrovnim otpadom. Sve nas čeka bezizlazni glib od trulog ljudskog mesa, ako ubrzo ne primijenimoprotuotrove. Na svu sreću protuotrovi postoje, oni su djelotvorni i, kao što će se na ovim stranicama vidjeti, oni nasmogu vratiti zdravlju.To da zemlja boluje - i da se gotovo više i ne može opora viti - bilo je sasvim jasno još 1912. godine dobitniku Nobelovenagrade dr. Alexisu Carrelu. U djelu
Man, the Unknown
1
,
ovajugledni francuski učenjak upozorio je da, budući da je tlotemelj sveg ljudskog života, naša jedina nada u zdrav svijetleži u ponovnom uspostavljanju sklada u tlu kojeg smoporemetili našim suvremenim metodama agronomije. Našcjelokupni život bit će ili zdrav ili nezdrav, rekao je Carrel,ovisno o plodnosti tla. Neposredno ili posredno, sva hranadolazi iz tla
Član
- Učlanjen(a)
- 24.03.2012
- Poruka
- 158
Danas su tla umorna, prerađena, iscrpljena, bolesna, zatrovana sintetičkim kemikalijama. Zbog toga trpi i kvalitet hranei zdravlje. Loša ishrana počinje od tla. Dobro ljudsko zdravlje
ovisi o zdravoj hrani, a ona može doći samo iz plodnog i bogatog tla. Minerali u tlu, rekao je Carrel, kontroliraju metabolizam u stanicama biljaka, životinja i ljudi. Bolesti nastajuuglavnom narušavanjem sklada koji vlada među mineralnimtvarima jedva prisutnim u zraku, vodi, hrani, i što je najvažnije- u tlu. Ako tlu nedostaju elementi u tragovima, i hrana i voda bit će lošije kvalitete.
Carrel je zatim prešao na stvar: kemijska gnojiva ne mogutlu vratiti plodnost. Ona ne djeluju u tlu već ih biljka silomupija, što truje i biljku i tlo. Samo organski humus pridonosiživotu.Carrel je rekao da su biljke važni posrednici pomoću ko jih elementi u stijenama, pretvoreni u crnicu djelovanjemmikroorganizama, mogu postati dostupni životinji i čovjeku,kao građa za kosti, meso i krv. Naprotiv, kemijska gnojiva nemogu ni poboljšati humusni sadržaj tla niti ga mogu zamjenjivati. Oni razaraju njegova fizička svojstva, pa prema tomei njegov život. Kada se kemijska gnojiva unose u tlo ona serastvaraju i traže prirodnu kombinaciju s mineralima koji suu zemlji već prisutni. Nove kombinacije prezasićuju, preto- varuju biljku i ona postaje neuravnotežena. Ostale kombinaci je ostaju u tlu, mnoge od njih u obliku otrova.Biljke koje gnojimo kemikalijama mogu izgledati sočno, ali bujan rast stvara vodenasto tkivo koje je podložnije bolesti a vrijednost je bjelančevina manja. Umjetna gnojiva, rekao jeCarrel, povećavajući bogatstvo usjeva i iscrpljujući elemente iztla, pridonijela su promjeni hranjive vrijednosti žitarica: »Sto više civilizacija napreduje to se više udaljava od prirodneishrane.« Naša sadašnja ishrana sastoji se od hrane koja jepatvorena. Iz nje su uklonjeni najdragocjeniji, bitni sastojci bo jenjem, bijeljenjem, zagrijavanjem i konzerviranjem. Pasteriziranjemlijeka ubija encime koji su od životne važnosti za ishranu iostavlja samo raspadnute bakterije. Osim toga mlijeko je - posli je mesa - u Sjedinjenim Američkim Državama drugi glavniizvor ostataka pesticida u hrani. Bijelom kruhu, lažno »obogaćenom«, ritualno se uklanjaju klice (koje sadrže hranjive tvariod životne važnosti), što predstavlja namjerno škopljenje.
ovisi o zdravoj hrani, a ona može doći samo iz plodnog i bogatog tla. Minerali u tlu, rekao je Carrel, kontroliraju metabolizam u stanicama biljaka, životinja i ljudi. Bolesti nastajuuglavnom narušavanjem sklada koji vlada među mineralnimtvarima jedva prisutnim u zraku, vodi, hrani, i što je najvažnije- u tlu. Ako tlu nedostaju elementi u tragovima, i hrana i voda bit će lošije kvalitete.
Carrel je zatim prešao na stvar: kemijska gnojiva ne mogutlu vratiti plodnost. Ona ne djeluju u tlu već ih biljka silomupija, što truje i biljku i tlo. Samo organski humus pridonosiživotu.Carrel je rekao da su biljke važni posrednici pomoću ko jih elementi u stijenama, pretvoreni u crnicu djelovanjemmikroorganizama, mogu postati dostupni životinji i čovjeku,kao građa za kosti, meso i krv. Naprotiv, kemijska gnojiva nemogu ni poboljšati humusni sadržaj tla niti ga mogu zamjenjivati. Oni razaraju njegova fizička svojstva, pa prema tomei njegov život. Kada se kemijska gnojiva unose u tlo ona serastvaraju i traže prirodnu kombinaciju s mineralima koji suu zemlji već prisutni. Nove kombinacije prezasićuju, preto- varuju biljku i ona postaje neuravnotežena. Ostale kombinaci je ostaju u tlu, mnoge od njih u obliku otrova.Biljke koje gnojimo kemikalijama mogu izgledati sočno, ali bujan rast stvara vodenasto tkivo koje je podložnije bolesti a vrijednost je bjelančevina manja. Umjetna gnojiva, rekao jeCarrel, povećavajući bogatstvo usjeva i iscrpljujući elemente iztla, pridonijela su promjeni hranjive vrijednosti žitarica: »Sto više civilizacija napreduje to se više udaljava od prirodneishrane.« Naša sadašnja ishrana sastoji se od hrane koja jepatvorena. Iz nje su uklonjeni najdragocjeniji, bitni sastojci bo jenjem, bijeljenjem, zagrijavanjem i konzerviranjem. Pasteriziranjemlijeka ubija encime koji su od životne važnosti za ishranu iostavlja samo raspadnute bakterije. Osim toga mlijeko je - posli je mesa - u Sjedinjenim Američkim Državama drugi glavniizvor ostataka pesticida u hrani. Bijelom kruhu, lažno »obogaćenom«, ritualno se uklanjaju klice (koje sadrže hranjive tvariod životne važnosti), što predstavlja namjerno škopljenje.
Član
- Učlanjen(a)
- 24.03.2012
- Poruka
- 158
Želite nešto više da saznate o biodinamičkoj proizvodnji hrane, ili da kupite takvu hranu direktno od proizvođača, ili da menjate semena???
Biodinamika
Biodinamika