EM tehnologija
- Začetnik teme Hanza
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 24.03.2012
- Poruka
- 158
Kako se biljke hrane?
O ovome sam već pisao, ali primećujem da postoji NE razumevanje, pa nije na odmet da ponovim, možda malo detaljnije.
Hrana za biljke se sastoji iz sledećih elemenata:
-Ugljen dioksid 50%
-- Kiseonik 20%
- Azot 15%
- Voda 8%
- Minerali 7%
Ugljen dioksid, kiseonik, billjka uzima direktno iz vazduha pomoću fotosinteze, ( noću diše, danju asimiliše )
Azot takođe uzima iz vazduha ali preko korenovog sistema, da pojasnim:
U vazduhu ima 78% azota, ukoliko zemlja ima mnogo rupa i rupica, ( a to može biti samo ukoliko zemlju ne okrećemo plugom ili ašovom, i da imamo dovoljnu količinu glista i ostalih stanovnika zemlje), Taj azot, iz vazduha, u zemlju dočekivaju mikroorganizmi, azotofiksatori, koji taj azot pretvaraju u amonijak dostipan biljkama za prehranu.
Sistemom avtozalivanja, biljka ima vode dovoljno a da 6 meseci ne padne kap kiše.
Naravno i za to je uslov mnogo kanala i kanalčića što od zemljanih bića što od korenja koje su mikroorganizmi pojeli, te time oslobodili kanalčiće.
U svakoj zemlji ima sasvim dovoljno minerala, ne treba ih dodavati, pod uslovom da zemlja sadrži dovoljno humusa, imikroorganizama da se mogu ti minerali istopiti i učine se biljkama dostupnim.
Humus oslobađa humusnu kiselinu koja te minerale topi, i u koliko ga je u našoj zemlji dovoljno, humusa, ( minimum 7% ) nema da razmišljamo o bilo kakvom dodavanju bilo čega u bilo kakvom obliku.
Dodavanjem komposta u zemlju, mi ne hranimo biljke već mikroorganizme, koji hrane biljku na bilo koji način, neposredno ili posredno.
O ovome sam već pisao, ali primećujem da postoji NE razumevanje, pa nije na odmet da ponovim, možda malo detaljnije.
Hrana za biljke se sastoji iz sledećih elemenata:
-Ugljen dioksid 50%
-- Kiseonik 20%
- Azot 15%
- Voda 8%
- Minerali 7%
Ugljen dioksid, kiseonik, billjka uzima direktno iz vazduha pomoću fotosinteze, ( noću diše, danju asimiliše )
Azot takođe uzima iz vazduha ali preko korenovog sistema, da pojasnim:
U vazduhu ima 78% azota, ukoliko zemlja ima mnogo rupa i rupica, ( a to može biti samo ukoliko zemlju ne okrećemo plugom ili ašovom, i da imamo dovoljnu količinu glista i ostalih stanovnika zemlje), Taj azot, iz vazduha, u zemlju dočekivaju mikroorganizmi, azotofiksatori, koji taj azot pretvaraju u amonijak dostipan biljkama za prehranu.
Sistemom avtozalivanja, biljka ima vode dovoljno a da 6 meseci ne padne kap kiše.
Naravno i za to je uslov mnogo kanala i kanalčića što od zemljanih bića što od korenja koje su mikroorganizmi pojeli, te time oslobodili kanalčiće.
U svakoj zemlji ima sasvim dovoljno minerala, ne treba ih dodavati, pod uslovom da zemlja sadrži dovoljno humusa, imikroorganizama da se mogu ti minerali istopiti i učine se biljkama dostupnim.
Humus oslobađa humusnu kiselinu koja te minerale topi, i u koliko ga je u našoj zemlji dovoljno, humusa, ( minimum 7% ) nema da razmišljamo o bilo kakvom dodavanju bilo čega u bilo kakvom obliku.
Dodavanjem komposta u zemlju, mi ne hranimo biljke već mikroorganizme, koji hrane biljku na bilo koji način, neposredno ili posredno.
Član
- Učlanjen(a)
- 24.03.2012
- Poruka
- 158
[h=5]NEKI SAVETI ZA OBRADU BAŠTI SA USKIM LEJAMA
1.Ne trudite se da podignete površinu leja iznad površine stazica (prolaza). Površina leje između bočnih bedemčića zemlje, mora biti u istoj ravni sa stazom. U suprotnom, za vreme žege zemljište uzdignutih leja se brže isušuje i zahteva češće zalivanje. Ima smisla malo podići leje u oblastima gde ima puno podzemne vode. Tamo, pak, gde je nivo podzemnih voda nizak, leje rastu od jesenjeg i prolećnog komposta, pa ih za 4 – 5 g. treba ponovo ravnjati. Naravno, ovo treba raditi u jesen, posle berbe prinosa, a leje formirati na ranijim mestima.
2.Ne pokušavajte da posejete na uskim lejama više od dva reda kultura. Može se, eventualno, posejati po sredini treći red samo vrlo ranih kultura, naprimer rotkvice, koja će biti izvađena za 25 – 30 dana posle sejanja i neće biti u sledećem periodu konkurencija ostalim kulturama.
3.Ako je zemljište na parceli vrlo tvrdo i teško (glina), onda ujesen, pre unošenja u lejice komposta, može se u njih posejati ozima raž. Samo jedna biljčica ove kulture stvara u zemljištu, u periodu vegetacije, sistem korenja dužine nekoliko stotina kilometara. Zemljišni organizmi, jedući to korenje, rastresaju zemlju na velikim dubinama i čine je rastresitijom. Za ovo vam ne treba ni ašov, ni plug. U proleće, 1,5 – 2 nedelje pre sejanja ili sadnje kultura u lejice, direkno po izrasloj raži, nanosi se kompost, sva se leja rastresa ploskorezom Tokina i poliva rastvorom EM-preparata. Ali treba potrpati u zemlju zelenu raž, čak je korisno da deo ostane na površini.
4.Zemljani nasipčići duž bokova leja mogu se iz raznoraznih razloga poremetiti. Redovno ih moramo obnavaljati i popravljati, povlačeći zemlju sa prolaza (stazica).
5.Korov, koji se pojavljuje na prolazima, treba pokositi ploskorezom do visine zemljišta, pokupiti i staviti u kompostnu gomilu. Košenjem na visinu zemljišta uništava se korenje korova, naravno, ne odjednom, ali posle nekoliko košenja, korov nestaje. Košenjem niže od nivoa zemljišta dovodi do trganja korenja iz čijih komadića izrasta ne jedna biljčica korova, već nekoliko. Da li vam je to potrebno? Neki od korova, naprimer maslačak, izdvajaju fitoncide, koji štite biljke od štetočina i bolesti. Ovakav korov je poželjno porezati na početku cvetanja, ali obavezno pre obrazovanja semena.
6.Formiravši baštu sa uskim lejicama vi ste otstupili od svih ivica parcele 100 sm. Ovaj deo obavezno iskoristite za aromatske i lekovite trave – mentu (nanu), koriander, peršun, neven i dr. Ove trave svojim fitoncidima štite baštu od mnogih štetočina.
7.Prilikom sađenja belog luka, okrenite rebro češnja na sever ili na jug. Lišće belog luka je formirano u obliku lepeze. Ova lepeza je usmerena svojom površinom s severa na jug. Pri tom svaki list lepeze dobija u toku svetlog dela dana maksimum sunčeve svetlosti, biljke mogu da koriste više hrane iz zemljišta i vazduha što će doprineti rastu češnjeva i glavica.[/h]
1.Ne trudite se da podignete površinu leja iznad površine stazica (prolaza). Površina leje između bočnih bedemčića zemlje, mora biti u istoj ravni sa stazom. U suprotnom, za vreme žege zemljište uzdignutih leja se brže isušuje i zahteva češće zalivanje. Ima smisla malo podići leje u oblastima gde ima puno podzemne vode. Tamo, pak, gde je nivo podzemnih voda nizak, leje rastu od jesenjeg i prolećnog komposta, pa ih za 4 – 5 g. treba ponovo ravnjati. Naravno, ovo treba raditi u jesen, posle berbe prinosa, a leje formirati na ranijim mestima.
2.Ne pokušavajte da posejete na uskim lejama više od dva reda kultura. Može se, eventualno, posejati po sredini treći red samo vrlo ranih kultura, naprimer rotkvice, koja će biti izvađena za 25 – 30 dana posle sejanja i neće biti u sledećem periodu konkurencija ostalim kulturama.
3.Ako je zemljište na parceli vrlo tvrdo i teško (glina), onda ujesen, pre unošenja u lejice komposta, može se u njih posejati ozima raž. Samo jedna biljčica ove kulture stvara u zemljištu, u periodu vegetacije, sistem korenja dužine nekoliko stotina kilometara. Zemljišni organizmi, jedući to korenje, rastresaju zemlju na velikim dubinama i čine je rastresitijom. Za ovo vam ne treba ni ašov, ni plug. U proleće, 1,5 – 2 nedelje pre sejanja ili sadnje kultura u lejice, direkno po izrasloj raži, nanosi se kompost, sva se leja rastresa ploskorezom Tokina i poliva rastvorom EM-preparata. Ali treba potrpati u zemlju zelenu raž, čak je korisno da deo ostane na površini.
4.Zemljani nasipčići duž bokova leja mogu se iz raznoraznih razloga poremetiti. Redovno ih moramo obnavaljati i popravljati, povlačeći zemlju sa prolaza (stazica).
5.Korov, koji se pojavljuje na prolazima, treba pokositi ploskorezom do visine zemljišta, pokupiti i staviti u kompostnu gomilu. Košenjem na visinu zemljišta uništava se korenje korova, naravno, ne odjednom, ali posle nekoliko košenja, korov nestaje. Košenjem niže od nivoa zemljišta dovodi do trganja korenja iz čijih komadića izrasta ne jedna biljčica korova, već nekoliko. Da li vam je to potrebno? Neki od korova, naprimer maslačak, izdvajaju fitoncide, koji štite biljke od štetočina i bolesti. Ovakav korov je poželjno porezati na početku cvetanja, ali obavezno pre obrazovanja semena.
6.Formiravši baštu sa uskim lejicama vi ste otstupili od svih ivica parcele 100 sm. Ovaj deo obavezno iskoristite za aromatske i lekovite trave – mentu (nanu), koriander, peršun, neven i dr. Ove trave svojim fitoncidima štite baštu od mnogih štetočina.
7.Prilikom sađenja belog luka, okrenite rebro češnja na sever ili na jug. Lišće belog luka je formirano u obliku lepeze. Ova lepeza je usmerena svojom površinom s severa na jug. Pri tom svaki list lepeze dobija u toku svetlog dela dana maksimum sunčeve svetlosti, biljke mogu da koriste više hrane iz zemljišta i vazduha što će doprineti rastu češnjeva i glavica.[/h]
Član
- Učlanjen(a)
- 24.03.2012
- Poruka
- 158
[h=5]Sve biljke, kao i sve živo na planeti Zemlji, zahteva posebne uslove za život, pre svega, dobru i zdravu hranu. Biljke dobijaju hranu iz zemlje za koju su čvrsto privezane svojim korenjem i ne mogu se premeštati u potrazi za boljim uslovima. I, malo ko zna, da hrana, koju biljke dobijaju iz zemlje, čini svega 2 – 6% njihove potrebe za hranom, a da od 94 – 98% hrane biljke uzimaju iz vazduha, odnosno, atmosfere. Samo zemljišna hrana, bez atmosferske ishrane, nije dovoljna za rast i razvitak biljaka. Isto kao što i atmosferska hrana nije dovoljna za rast i razvoj biljaka bez zemljišne. A da još preciznije kažemo, zemljišna hrana je svojevrstan katalizator onih procesa, pomoću kojih biljke mogu uzeti hranu iz atmosfere uz posredstvo sunčeve energije i zraka – u procesu fotosinteze[/h]