Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
"Koji covek?
reci mi molim te
To je tvoja vizija
Moja je vizija prihavatanje nase vere od strane katolika takvu viziju ima i SPC a oni u SPC koji nisu imali takvu viziju su se sami odcepili kao Vladika Artemije
Ja da imam njegovu i tvoju viziju verovatno bih bio protiv toga kao i ti i on i njegovi monasi i narod koji je povukao za sobom
Ovde se radi samo o Pravoslavcima i Katolicima ostale religije se ne ubrajaju u ovo ujedinjenje
Ne bi me cudilo da je tako kako kazes i da papa i katolici imaju tajni moto jer su oni sluge sotone i to tvrde neki teolozi koji se zalazu za Ekumenizam ove dve crkve
ALi nadam se tj. verujem da Patrijarh i Episkopi nece da nasednu na te fazone jer istom brzino za koju mozemo da se spojimo sa njima e istom tom brzinom se mozemo razdvojiti
A sto se tice skupova nasih Vladika i Budistickih,Hinduistickih i Islamskih verskih vodja to je diskutovanje i nabedjivanje njih sa nase strane prepiranje kao sto recimo ja i harry radimo tj. radili smo on se povukao
tako i oni diskutuju
Brate molim te da nebi doslo do problema sa Moderatorima i Jurivakom da mi odgovoris na temi Ekumenizam ok?
Pozdrav brate "
Немам ја визије, просто постојала је једна људска фигура којој нико није могао да нађе "слабост" у световном смислу и свештеничком. Нити је имао богатсво, нити га је хтео, већ аскетским животом пуним одрицања је на челу Српске православне цркве слао поруке које је цео свет читао и слушао, тражећи бар једно слово да га оптужи за мржњу или позив на рат, а тако и све нас да прогласи за верске фанатике, као што муслиманима раде кад им затреба.
У временима када је цео све упро поглед на Балкан, бејаше један слуга Божији који је био пример свим осталим патријарсима и ђаконима, епископима и да не набрајам, а око њега су била "браћа" која се као вуци у јагњећој кожи преобразише чим дохватише власт.
Као што Бог има Своје људе где Он мисли и кад Он мисли да треба, тако је и пре мало времена дао човека на основу кога можемо веома лако да видимо да ли су други стварно оно зашта се представљају, и да православце упути да мало боље сагледају шта је то живот у Христу, а не да везују цркву само за нацију, без Христа и Пута Његовог.
Тако црква и даље јесте Српска, а да ли је Христова? Ево шта одмах следећи свештеник говори, после мало времена од оног који је "кочио" екуменизам:
Patrijarh Irinej: Ekumenizam je realna ideja, na kojoj treba radit!
RAVENA
Posle izvesnih prekida, dijalog je nastavljen u Beogradu 2006, a zatim, u oktobru 2007. godine, u italijanskom gradu Raveni.
Tema je bila – vlast u crkvi Hristovoj, i uloga Rima i Carigrada kao prvih po časti u poretku Patrijaršija. Delegacija Ruske crkve, zbog pretenzija Carigrada da pravoslavnost autokefalnih Crkava bude definisana kao opštenje sa Vaseljenskom patrijaršijom, napustila je skup. U dokumentu iz Ravene se, po prvi put, pominje i mogućnost da papa u, zasad neostvarenoj, „ujedinjenoj Crkvi“ opet bude prvi. Kako prvi? Prvi među jednakima ili prvi kao „namesnik Hristov“? To tek treba da se vidi.
Susret u Raveni je prošao, ali se (bar neformalno), nastavio u Srbiji, u okviru pravoslavno-katoličke radne grupe „Sv. Irinej“. Šta se desilo u Srbiji, saznajemo iz „zajedničkog priopćenja za javnost“, objavljenog u listu Beogradske nadbiskupije „Blagovest“ (11/2007, novembar):
„Na poziv episkopa braničevskog Ignjatija, u Srbiji je od 31. oktobra do 4. novembra, održan četvrti susret pravoslavno-katoličke radne grupe „Sveti Irinej“. Teolozi su svoj zajednički rad započeli na Teološkom pravoslavanom fakultetu u Beogradu, a bili su nazočni beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar i vladika bački Irinej Bulović. Nakon sednice, sudionici su se uputili u Veliku Planu, gdje je nastavljen zajednički rad. Tijekom svoga rada mogli su se pomoliti i duhovno okrijepiti u poznatom obližnjem manastiru Pokajnici. Zajednička pravoslavno-katolička grupa „Sveti Irinej“ utemeljena je 2004. godine u Padenbornu u Njemačkoj, gde je održan i prvi susret. Članovi ove grupe su 13 katoličkih teologa iz Belgije, Njemačke, Francuske, Italije, Nizozemske, Austrije, Poljske i Sjedinjenih Država, kao i 13 pravoslavnih teologa iz Carigradskog patrijarhata, Antiohije, Moskve, Srbije, Rumunjske i Bugarske, zatim pravoslavnih Crkava iz Grčke, Poljske, Slovačke, Estonije i Sjedinjenih Država. Drugi je susret teologa održan novembra 2005. u samostanu Penteli u Atini, u Grčkoj, dok je treći decembra 2006. bio u benediktinskom samostanu Chevetogney u Belgiji. Tijekom četvrtoga radnog susreta, teolozi su se bavili temom „Nauka i praksa o papinskom primatu u srednjem vijeku“! To je bio nastavak rada sa prošle sjednice u Chevetogneu. Teolozi su proučavali pitanje papinskog primata u povezanosti s gregorijanskom reformom kalendara i koncilom ujedinjenja u Lionu 1274. i Ferari/Firenci 1438/39. Iznijeli su motrišta zapadnih i istočnih teologa na to vrijeme. Utvrđeno je da je za razumijevanje papinskog primata u srednjem vijeku nužno staviti ga u povijesni kontekst onoga vremena, ali također vidjeti i posljedice tog čina. Na koncu su susreta sudionici nazočili pravoslavnoj liturgiji te misi u katoličkoj crkvi Krista Kralja u Beogradu. U ime svih sudionika se za gostoprimstvo vladiki braničevskom Ignjatiju zahvalio dr Gerhard Feige, biskup iz Magdeburga iz Njemačke, a izrazio je i svoju zahvalnost za financijsku pomoć u organiziranju susreta njemačkoj dobrotvornoj organizaciji „Renovabis“ i „Zakladi Konrad Adenauer“. Sljedeći će se susret teologa pravoslavno-katoličke radne grupe „Sv. Irinej“ održati novembra 2008. u Beču.“
REAKCIJA NA RAVENU
Odmah posle skupa u Raveni, grupa srpskih intelektualaca (među kojima su bili i Žarko Komanin, Vojislav Lubarda, Predrag R. Dragić Kijuk, Miodrag Đurić, Miloš Kovačević, Tiodor Rosić, Ljubomir Protić, Duško M. Petrović, Vera Bojić, Ljubica Miletić i Angelina Marković), potpisuje apel „Ravenska konkvista“, koji glasi:
„U italijanskom gradu Raveni, predstavnici rimokatoličke crkve (na čelu sa kardinalom Valterom Kasperom) i prisutne delegacije pravoslavnih crkava (predvodio ih mitropolit Jovan Zizjulas) – potpisali su 27. oktobra 2007. dokument o načinu ujedinjavanja ove dve hrišćanske crkve.
Dokumenat od 46 tačaka je donet s ciljem prevazilaženja raskola od 1054. (Velika šizma – tj. izdvajanje rimokatolika iz izvornohrišćanske zajednice) odnosno neslaganja oko poretka prvenstva. Dokumentom se utvrđuje da „Rim kao Crkva zauzima prvo mesto u poretku“ (prvo sedište) univerzalne hrišćanske crkve, a da papi „pripada mesto primata na svim nivoima“, odnosno mesto „prvog (protos) među patrijarsima“.
Takva odluka Međunarodne komisije za teološki dijalog između rimokatolika i pravoslavaca, ne samo da unosi zabunu među pravoslavne Srbe (jer papa kao „biskup Rima“ nije sazivao ni jedan od sedam Vaseljenskih sabora koji su obavezujući za pravoslavne) već i odbojnost spram nametnute sabornosti s obzirom na istoriju papske crkve od 1054. do danas.
Insistiranje na primatu rimokatoličke crkve i pape kao njenog prvosveštenika ne samo da ne uzima u obzir crkvenu tradiciju Antiohijske, Aleksandrijske, Jerusalimske i Vaseljenske carigradske patrijaršije – već isključivo potvrđuje da se u ovom uslovljavanju temelja za ujedinjenje nalazi jedino želja da se dosegne nekontrolisana moć.
Na skupu u Raveni nisu bili predstavnici Bugarske pravoslavne crkve dok je delegacija Ruske pravoslavne crkve demonstrativno napustila sastanak Komisije za ujedinjenje što je učinila i 2006. u Beogradu.
Ravenski dokumenat nema snagu obavezujućeg crkvenopravnog dokumenta pošto će tek biti predstavljen na Saboru SPC maja 2008. to jest na Svetim arhijerejskim saborima pravoslavnih crkava. Ujedno to je i razlog da se o najnovijoj ekumenskoj farsi definitivno iskristališu stavovi pravoslavnih crkava, čiji su pojedini arhijereji zapali u tešku zabludu.
S obzirom na milenijumsku patobiografiju papske crkve, zatim njeno saučestvovanje u genocidu nad Srbima tri puta u 20. veku, te ideologiju rata kojim se uspostavlja mir tokom raspada Jugoslavije 1991-1995. i uporno prećutkivanje bombardovanja Srbije i Crne Gore 1999. kao i šiptarskog varvarstva posle 1999. na Kosovu i Metohiji – srpski intelektualci izražavaju svoje ogorčenje zbog ispolitizovanog i lakejskog ponašanja predstavnika SPC.
Potpisnici ovog APELA protiv „Ravenske Konkviste“ traže od svoje majke Crkve da se ogradi od prestupa delegacije u kojoj su bili vladika bački Irinej (Bulović) i vladika braničevski Ignjatije (Midić).
Najzad, otimanje za primat najbolje potvrđuje namere i prirodu papske crkve, koja je vekovima bila u službi antipravoslavne politike kao što je u svom izopačenju, još 1870, uzdigla za „najglavniji dogmat“ prenošenje temelja hrišćanstva „sa Bogočoveka na prolaznog čoveka“.
Za pravoslavni komonvelt prvi i večni arhijerej jeste i biće Gospod Isus Hristos i tom poretku srpski arhipastiri moraju da revnuju, kao i verujući narod kome služe. Odlučenje od tako uspostavljenog ustrojstva jedinstva pravoslavne Crkve i jedinstvenosti Crkve ravno je otpadanju od domaće Crkve.“
Uprkos ovom apelu, koji je naišao na veliki odjek u javnosti, pregovaranje se nastavilo.
reci mi molim te
To je tvoja vizija
Moja je vizija prihavatanje nase vere od strane katolika takvu viziju ima i SPC a oni u SPC koji nisu imali takvu viziju su se sami odcepili kao Vladika Artemije
Ja da imam njegovu i tvoju viziju verovatno bih bio protiv toga kao i ti i on i njegovi monasi i narod koji je povukao za sobom
Ovde se radi samo o Pravoslavcima i Katolicima ostale religije se ne ubrajaju u ovo ujedinjenje
Ne bi me cudilo da je tako kako kazes i da papa i katolici imaju tajni moto jer su oni sluge sotone i to tvrde neki teolozi koji se zalazu za Ekumenizam ove dve crkve
ALi nadam se tj. verujem da Patrijarh i Episkopi nece da nasednu na te fazone jer istom brzino za koju mozemo da se spojimo sa njima e istom tom brzinom se mozemo razdvojiti
A sto se tice skupova nasih Vladika i Budistickih,Hinduistickih i Islamskih verskih vodja to je diskutovanje i nabedjivanje njih sa nase strane prepiranje kao sto recimo ja i harry radimo tj. radili smo on se povukao
tako i oni diskutuju
Brate molim te da nebi doslo do problema sa Moderatorima i Jurivakom da mi odgovoris na temi Ekumenizam ok?
Pozdrav brate "
Немам ја визије, просто постојала је једна људска фигура којој нико није могао да нађе "слабост" у световном смислу и свештеничком. Нити је имао богатсво, нити га је хтео, већ аскетским животом пуним одрицања је на челу Српске православне цркве слао поруке које је цео свет читао и слушао, тражећи бар једно слово да га оптужи за мржњу или позив на рат, а тако и све нас да прогласи за верске фанатике, као што муслиманима раде кад им затреба.
У временима када је цео све упро поглед на Балкан, бејаше један слуга Божији који је био пример свим осталим патријарсима и ђаконима, епископима и да не набрајам, а око њега су била "браћа" која се као вуци у јагњећој кожи преобразише чим дохватише власт.
Као што Бог има Своје људе где Он мисли и кад Он мисли да треба, тако је и пре мало времена дао човека на основу кога можемо веома лако да видимо да ли су други стварно оно зашта се представљају, и да православце упути да мало боље сагледају шта је то живот у Христу, а не да везују цркву само за нацију, без Христа и Пута Његовог.
Тако црква и даље јесте Српска, а да ли је Христова? Ево шта одмах следећи свештеник говори, после мало времена од оног који је "кочио" екуменизам:
Patrijarh Irinej: Ekumenizam je realna ideja, na kojoj treba radit!
Zanimljiv deo intervjua:
Kada se u jednoj rečenici pomenu pravoslavna i katolička crkva nekako odmah „iskrsne“ i pitanje ekumenizma. Utisak je, međutim, da većina i ne zna šta je ekumenizam i u čemu je suština polemike o njemu.
- Dobro ste primetili. Ekumenizam znači vaseljena. Ekumenizam, dakle, obuhvata čitav svet - ovde mislimo na čitav hrišćanski svet , hrišćansku ekumenu. Ekumenizam je želja da svi budemo ujedinjeni crkvom i hrišćanstvom. Hrišćanstvo jeste ekumenska religija, sa idejom da obuhvati čitav svet. Oni koji zastupaju ideje ekumene žele da hrišćanstvo bude svima zajedničko i da bude religija cele hrišćanske vaseljene. Ali, pošto je došlo do razvoja hrišćanstva u raznim pravcima, a 1054. i do velikog raskola između Istočne i Zapadne crkve, postoji ekumena koju ima pravoslavna crkva, kao i ekumena, sa nekim posebnim elementima, koju ima Rimokatolička crkva. Mi u pravoslavnoj crkvi imamo svoju hrišćansku ekumenu: verujemo u jednu svetu sabornu i apostolsku crkvu. Crkva je, dakle, jedna u svetu, za nju se molio i gospod Isus Hristos. Ideja je da svi pripadamo jednoj crkvi, jednom hrišćanstvu i budemo jedinstveni pre svega u učenju, u dogmi, a ako budemo jedinstveni u učenju i dogmi, bićemo jedinstveni i u životu.
Koliko je ta „ideja“ ili „želja“ realna u sadašnjim okolnostima i situaciji?
- Apsolutno je realna, ali je druga stvar da li je i koliko sadašnji svet, u sadašnjem stanju, sposoban da primi tu ideju. Na tome treba raditi.
Kada se u jednoj rečenici pomenu pravoslavna i katolička crkva nekako odmah „iskrsne“ i pitanje ekumenizma. Utisak je, međutim, da većina i ne zna šta je ekumenizam i u čemu je suština polemike o njemu.
- Dobro ste primetili. Ekumenizam znači vaseljena. Ekumenizam, dakle, obuhvata čitav svet - ovde mislimo na čitav hrišćanski svet , hrišćansku ekumenu. Ekumenizam je želja da svi budemo ujedinjeni crkvom i hrišćanstvom. Hrišćanstvo jeste ekumenska religija, sa idejom da obuhvati čitav svet. Oni koji zastupaju ideje ekumene žele da hrišćanstvo bude svima zajedničko i da bude religija cele hrišćanske vaseljene. Ali, pošto je došlo do razvoja hrišćanstva u raznim pravcima, a 1054. i do velikog raskola između Istočne i Zapadne crkve, postoji ekumena koju ima pravoslavna crkva, kao i ekumena, sa nekim posebnim elementima, koju ima Rimokatolička crkva. Mi u pravoslavnoj crkvi imamo svoju hrišćansku ekumenu: verujemo u jednu svetu sabornu i apostolsku crkvu. Crkva je, dakle, jedna u svetu, za nju se molio i gospod Isus Hristos. Ideja je da svi pripadamo jednoj crkvi, jednom hrišćanstvu i budemo jedinstveni pre svega u učenju, u dogmi, a ako budemo jedinstveni u učenju i dogmi, bićemo jedinstveni i u životu.
Koliko je ta „ideja“ ili „želja“ realna u sadašnjim okolnostima i situaciji?
- Apsolutno je realna, ali je druga stvar da li je i koliko sadašnji svet, u sadašnjem stanju, sposoban da primi tu ideju. Na tome treba raditi.
Izvor: Danas
RAVENA
Posle izvesnih prekida, dijalog je nastavljen u Beogradu 2006, a zatim, u oktobru 2007. godine, u italijanskom gradu Raveni.
Tema je bila – vlast u crkvi Hristovoj, i uloga Rima i Carigrada kao prvih po časti u poretku Patrijaršija. Delegacija Ruske crkve, zbog pretenzija Carigrada da pravoslavnost autokefalnih Crkava bude definisana kao opštenje sa Vaseljenskom patrijaršijom, napustila je skup. U dokumentu iz Ravene se, po prvi put, pominje i mogućnost da papa u, zasad neostvarenoj, „ujedinjenoj Crkvi“ opet bude prvi. Kako prvi? Prvi među jednakima ili prvi kao „namesnik Hristov“? To tek treba da se vidi.
Susret u Raveni je prošao, ali se (bar neformalno), nastavio u Srbiji, u okviru pravoslavno-katoličke radne grupe „Sv. Irinej“. Šta se desilo u Srbiji, saznajemo iz „zajedničkog priopćenja za javnost“, objavljenog u listu Beogradske nadbiskupije „Blagovest“ (11/2007, novembar):
„Na poziv episkopa braničevskog Ignjatija, u Srbiji je od 31. oktobra do 4. novembra, održan četvrti susret pravoslavno-katoličke radne grupe „Sveti Irinej“. Teolozi su svoj zajednički rad započeli na Teološkom pravoslavanom fakultetu u Beogradu, a bili su nazočni beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar i vladika bački Irinej Bulović. Nakon sednice, sudionici su se uputili u Veliku Planu, gdje je nastavljen zajednički rad. Tijekom svoga rada mogli su se pomoliti i duhovno okrijepiti u poznatom obližnjem manastiru Pokajnici. Zajednička pravoslavno-katolička grupa „Sveti Irinej“ utemeljena je 2004. godine u Padenbornu u Njemačkoj, gde je održan i prvi susret. Članovi ove grupe su 13 katoličkih teologa iz Belgije, Njemačke, Francuske, Italije, Nizozemske, Austrije, Poljske i Sjedinjenih Država, kao i 13 pravoslavnih teologa iz Carigradskog patrijarhata, Antiohije, Moskve, Srbije, Rumunjske i Bugarske, zatim pravoslavnih Crkava iz Grčke, Poljske, Slovačke, Estonije i Sjedinjenih Država. Drugi je susret teologa održan novembra 2005. u samostanu Penteli u Atini, u Grčkoj, dok je treći decembra 2006. bio u benediktinskom samostanu Chevetogney u Belgiji. Tijekom četvrtoga radnog susreta, teolozi su se bavili temom „Nauka i praksa o papinskom primatu u srednjem vijeku“! To je bio nastavak rada sa prošle sjednice u Chevetogneu. Teolozi su proučavali pitanje papinskog primata u povezanosti s gregorijanskom reformom kalendara i koncilom ujedinjenja u Lionu 1274. i Ferari/Firenci 1438/39. Iznijeli su motrišta zapadnih i istočnih teologa na to vrijeme. Utvrđeno je da je za razumijevanje papinskog primata u srednjem vijeku nužno staviti ga u povijesni kontekst onoga vremena, ali također vidjeti i posljedice tog čina. Na koncu su susreta sudionici nazočili pravoslavnoj liturgiji te misi u katoličkoj crkvi Krista Kralja u Beogradu. U ime svih sudionika se za gostoprimstvo vladiki braničevskom Ignjatiju zahvalio dr Gerhard Feige, biskup iz Magdeburga iz Njemačke, a izrazio je i svoju zahvalnost za financijsku pomoć u organiziranju susreta njemačkoj dobrotvornoj organizaciji „Renovabis“ i „Zakladi Konrad Adenauer“. Sljedeći će se susret teologa pravoslavno-katoličke radne grupe „Sv. Irinej“ održati novembra 2008. u Beču.“
REAKCIJA NA RAVENU
Odmah posle skupa u Raveni, grupa srpskih intelektualaca (među kojima su bili i Žarko Komanin, Vojislav Lubarda, Predrag R. Dragić Kijuk, Miodrag Đurić, Miloš Kovačević, Tiodor Rosić, Ljubomir Protić, Duško M. Petrović, Vera Bojić, Ljubica Miletić i Angelina Marković), potpisuje apel „Ravenska konkvista“, koji glasi:
„U italijanskom gradu Raveni, predstavnici rimokatoličke crkve (na čelu sa kardinalom Valterom Kasperom) i prisutne delegacije pravoslavnih crkava (predvodio ih mitropolit Jovan Zizjulas) – potpisali su 27. oktobra 2007. dokument o načinu ujedinjavanja ove dve hrišćanske crkve.
Dokumenat od 46 tačaka je donet s ciljem prevazilaženja raskola od 1054. (Velika šizma – tj. izdvajanje rimokatolika iz izvornohrišćanske zajednice) odnosno neslaganja oko poretka prvenstva. Dokumentom se utvrđuje da „Rim kao Crkva zauzima prvo mesto u poretku“ (prvo sedište) univerzalne hrišćanske crkve, a da papi „pripada mesto primata na svim nivoima“, odnosno mesto „prvog (protos) među patrijarsima“.
Takva odluka Međunarodne komisije za teološki dijalog između rimokatolika i pravoslavaca, ne samo da unosi zabunu među pravoslavne Srbe (jer papa kao „biskup Rima“ nije sazivao ni jedan od sedam Vaseljenskih sabora koji su obavezujući za pravoslavne) već i odbojnost spram nametnute sabornosti s obzirom na istoriju papske crkve od 1054. do danas.
Insistiranje na primatu rimokatoličke crkve i pape kao njenog prvosveštenika ne samo da ne uzima u obzir crkvenu tradiciju Antiohijske, Aleksandrijske, Jerusalimske i Vaseljenske carigradske patrijaršije – već isključivo potvrđuje da se u ovom uslovljavanju temelja za ujedinjenje nalazi jedino želja da se dosegne nekontrolisana moć.
Na skupu u Raveni nisu bili predstavnici Bugarske pravoslavne crkve dok je delegacija Ruske pravoslavne crkve demonstrativno napustila sastanak Komisije za ujedinjenje što je učinila i 2006. u Beogradu.
Ravenski dokumenat nema snagu obavezujućeg crkvenopravnog dokumenta pošto će tek biti predstavljen na Saboru SPC maja 2008. to jest na Svetim arhijerejskim saborima pravoslavnih crkava. Ujedno to je i razlog da se o najnovijoj ekumenskoj farsi definitivno iskristališu stavovi pravoslavnih crkava, čiji su pojedini arhijereji zapali u tešku zabludu.
S obzirom na milenijumsku patobiografiju papske crkve, zatim njeno saučestvovanje u genocidu nad Srbima tri puta u 20. veku, te ideologiju rata kojim se uspostavlja mir tokom raspada Jugoslavije 1991-1995. i uporno prećutkivanje bombardovanja Srbije i Crne Gore 1999. kao i šiptarskog varvarstva posle 1999. na Kosovu i Metohiji – srpski intelektualci izražavaju svoje ogorčenje zbog ispolitizovanog i lakejskog ponašanja predstavnika SPC.
Potpisnici ovog APELA protiv „Ravenske Konkviste“ traže od svoje majke Crkve da se ogradi od prestupa delegacije u kojoj su bili vladika bački Irinej (Bulović) i vladika braničevski Ignjatije (Midić).
Najzad, otimanje za primat najbolje potvrđuje namere i prirodu papske crkve, koja je vekovima bila u službi antipravoslavne politike kao što je u svom izopačenju, još 1870, uzdigla za „najglavniji dogmat“ prenošenje temelja hrišćanstva „sa Bogočoveka na prolaznog čoveka“.
Za pravoslavni komonvelt prvi i večni arhijerej jeste i biće Gospod Isus Hristos i tom poretku srpski arhipastiri moraju da revnuju, kao i verujući narod kome služe. Odlučenje od tako uspostavljenog ustrojstva jedinstva pravoslavne Crkve i jedinstvenosti Crkve ravno je otpadanju od domaće Crkve.“
Uprkos ovom apelu, koji je naišao na veliki odjek u javnosti, pregovaranje se nastavilo.
Vladimir Dimitrijević (Печат)
Poslednja izmena:
