Član
- Učlanjen(a)
- 11.01.2010
- Poruka
- 603
Verujem.Ima puno takvih svedocanstava.Hvala sto si bio toliko hrabar i iskren da to podelis sa nama, da bismo se jos vise okrenuli Hristu koji je vaskrsao i pobedio zlo.
Od Boga ti blagoslov i mir.
Egzorcizam
- Začetnik teme Ana_ana
- Datum pokretanja
Verujem.Ima puno takvih svedocanstava.Hvala sto si bio toliko hrabar i iskren da to podelis sa nama, da bismo se jos vise okrenuli Hristu koji je vaskrsao i pobedio zlo.
Od Boga ti blagoslov i mir.
Član
- Učlanjen(a)
- 03.10.2009
- Poruka
- 112
NAIVNOSTI NIKAD KRAJA...
KOJA JE TVOJA MISIJA
kalista
OCITO JE DA NE POZNAJES SVOJU, HRISCANSKU RELIGIJU
HRIST SE CEKA DRAGA MOJA, I TO KADA DODJE SUDNJI DAN
DOCI CE DA SPASI VERUJUCE, POKAJNIKE PRE SVIH
BEZGRESNE NE
TAKVIH NEMA
SAMO POKAJNIKE
AL SAMO KAD DODJE SUDNJI DAN NE PRE
KOJA JE TVOJA MISIJA
kalista
OCITO JE DA NE POZNAJES SVOJU, HRISCANSKU RELIGIJU
HRIST SE CEKA DRAGA MOJA, I TO KADA DODJE SUDNJI DAN
DOCI CE DA SPASI VERUJUCE, POKAJNIKE PRE SVIH
BEZGRESNE NE
TAKVIH NEMA
SAMO POKAJNIKE
AL SAMO KAD DODJE SUDNJI DAN NE PRE
Član
- Učlanjen(a)
- 18.12.2009
- Poruka
- 13
Evo pratim ovu vasu temu i vidim da su se mnogi upleli u tematiku koju ne poznaju. Sa se predstavim,ja sam Vladan i po zanimanju sam Bogoslov(kandidat za svestenika) malo cu da vam se prikljucim u vasoj diskusiji i da podelim moje veoma skromno znanje sa vama:
Egzorcisti
Egzorcisti ili zaklinači imali su dužnost da se brinu za energumene tj. Za one koji su imali zlog duha.Moć lečenja energumena i teranje zlog duha iz njih,bio je ispočetka izvanredan dar Sv.Duha,koji nisu imala samo lica naročitog crkvenog staleža,nego i lajici.Tek kasnije,kad je ovaj izvanredan dar počeo isčezavati,davana je služba egzorcista nekim naročitim crkvenim služiteljima,i to je bilo krajem 3.veka Ovi služitelji postavljani su prema odluci Antiohijskog sabora(341.god) i Laodikijskog(360.-75.god) naročitom hirotesijom i imali su za dužnost da vode u crkvama nadzor nad energumenima kao i pri svečanom činu krštenja,pomagali su episkopima i sveštenicima.Običan,ne svečan egzorcizam mogli su i sami vršiti.Isto tako imali su da podučavaju energumene i da nadgledaju njihovu telesnu negu.Kada je isčezla stara disciplina zaklinjača i kada je krštavanje dece u crkvi postalo obično,nestalo je i staleža zaklinjača u starom obliku.Njihove liturgičke dužnosti prešle su na sveštenike.U rimokatoličkoj crkvi postoji još i sada stalež egzorcista.
Mislim da je neko od vas napisao da u Pravoslavlju ne postoje egzorcisti i veoma mnogo gresi,hocu da kazem da malo pocne da cita Svete Oce i njihova zitija pa ce onda videti koliko samo primera isterivanja zlih duhova,demona,đavola i nazovite ih kako hocete ima i u pravoslavlju!!!
Prijatan vam, dan
Egzorcisti
Egzorcisti ili zaklinači imali su dužnost da se brinu za energumene tj. Za one koji su imali zlog duha.Moć lečenja energumena i teranje zlog duha iz njih,bio je ispočetka izvanredan dar Sv.Duha,koji nisu imala samo lica naročitog crkvenog staleža,nego i lajici.Tek kasnije,kad je ovaj izvanredan dar počeo isčezavati,davana je služba egzorcista nekim naročitim crkvenim služiteljima,i to je bilo krajem 3.veka Ovi služitelji postavljani su prema odluci Antiohijskog sabora(341.god) i Laodikijskog(360.-75.god) naročitom hirotesijom i imali su za dužnost da vode u crkvama nadzor nad energumenima kao i pri svečanom činu krštenja,pomagali su episkopima i sveštenicima.Običan,ne svečan egzorcizam mogli su i sami vršiti.Isto tako imali su da podučavaju energumene i da nadgledaju njihovu telesnu negu.Kada je isčezla stara disciplina zaklinjača i kada je krštavanje dece u crkvi postalo obično,nestalo je i staleža zaklinjača u starom obliku.Njihove liturgičke dužnosti prešle su na sveštenike.U rimokatoličkoj crkvi postoji još i sada stalež egzorcista.
Mislim da je neko od vas napisao da u Pravoslavlju ne postoje egzorcisti i veoma mnogo gresi,hocu da kazem da malo pocne da cita Svete Oce i njihova zitija pa ce onda videti koliko samo primera isterivanja zlih duhova,demona,đavola i nazovite ih kako hocete ima i u pravoslavlju!!!
Prijatan vam, dan
Poslednja izmena od urednika:
Član
- Učlanjen(a)
- 18.12.2009
- Poruka
- 13
Bolje vas nasao! Ma tu sam ja,samo se ne mesam puno,ja volim malo da kazem,nisam ja bas neki ko puno diskutuje!
- Učlanjen(a)
- 30.12.2009
- Poruka
- 354
POSEDNUTOST – Bolest Veka i Egzorcizam u Pravoslavlju
Izvori koje sam za ovu temu koristila se mogu naći na:
Većina svedočanstava je iz knjige Zamke zlih duhova - koju je sastavio Jeromonah Pantelejmon (Ledin) - koju svakom toplo preporučujem da pročita (po danu
- ima je postavljena na forumu)
Premda mi ova tema za razgovor nije ni malo draga – šta više – jako mi nelagodno pada da se njome bavim – ‘’ovih dana’’ prečesto nailazim na potrebu da se o njoj ovde u ovom delu foruma – njome ipak bavim.
Do te potrebe dolazi jer na Pravoslavne teme ‘’nasrću’’ razne duše nesvesne same sebe i svog greha tj. svoje grehovnosti – a koje pak sebi za pravo daju da svakakvim pokušajima osporavaju Jedinu Istinitu Veru – Pravoslavlje,
Takođe – takva potreba se javlja i zbog toga što su pojedinci ~ iznoseći svoje mišljenje – koje se pak kosi sa mišljenjima mnogih ljudi čiji je kredibilitet neosporiv – a da su pri tom ti pojedinci kako totalni laici – tako i ~ gledani očima Pravoslavnim – jeretici – čime dolazi do potencijalnog opasnog dovođenja neupućenih duša Pravoslavnih u prelesti, jeresi,... usled nedovoljnog znanja / neinformisanosti.
Upravo stoga – napominjem – postavljanjem ove teme i tekstova bitnih za nju (jer da sama pišem Novo Sveto Pismo – ne znam dal na temi Religije – treba, i da li treba da se bavim isključivo sama sobom – kako me pojedini (a kanda – baš iz te jeretičke grupe) – ne bi optuživali za spamovanje) - želim da se njome bave samo Pravoslavni koji o ovoj temi nešto znaju, žele da saznaju ili imaju iskustva koja bi da podele.
Dakle – ovom temom se obraćam isključivo Pravoslavnima – s'obzirom da je i tema takva – tj. Pravoslavne tematike se isključivo tiče – bez ikakve potrebe da joj se pridruže oni kojima Pravoslavlje kao vera nije Jedina vera.
Da se razumemo – pojedini apsolutni ateisti / materijalisti – i td. – drugačije verujući i razmišljajući - će osporavati nešto što je recimo od objavljivanog poznatog psihijatra – Dr. Boška Jovičića – apsolutno prihvatljivo kao činjenica – a to je:
Da nisu sve duševne bolesti medicinski izlečive jer nije svim duševnim bolestima uzrok isti.
To jest – u prilog ovome će reći i to što:
Može se naći podatak da su svojevremeno psihijatri u npr. predratnoj Kraljevini Jugoslaviji – bili dovoljno svesni i upućeni da prepoznaju đavoimane ljude od psihički obolelih ljudi. Ove druge – čije je izlečenje spadalo u njihov domen – psihijatri bi i lečili – dok bi one prve – slali po lek u manastire, kod duhovnih Otaca koji su tada bili uobičajena pojava za skoro sve duše, i kojima ovakva pojava nije bila strana.
O tome da čak i doktori – psihijatri - na religiju i pojam duhovnosti u duševnom - prihvataju tj. priznaju kao nešto esencijalno i neraskidivo sastavno – možemo se uveriti baš na primeru jednog od objavljenih dela ovog priznatog psihijatra: '' Ne pogrešiš li – pameti doći nećeš'' – kao i u mnogim drugim...
Postoji dosta štiva o ovoj temi - koje će se postavljati - vremenom...
Temu započinjem delovima uvoda iz crkvene knjižice - Zamke zlih duhova:
Probuditi se iz pogubnog zimskog sna, urazumiti se! Probuditi se i sagledati u pravom svetlu sebe i okolni svet – prihvatiti, konačno, da iskonski neprijatelj roda ljudskoga, djavo, za razliku od nas – ne samo da ne spava već i ne drema. I svu svoju ogromnu silu (kao što bi prepodobni Siluan Atonski rekao: najmanji od njih bi mogao, ako bi samo Gospod dopustio, snagom svoje kandže prevrnuti celu Zemlju), sav svoj izoštren um usmerava na jedno: da bi nas pogubio.
A mi, često nemajući ni elementarna znanja o duhovnom svetu, lišeni pokrova blagodati – postajemo njegov lak plen.
''Jer naše neznanje ili stidljivo prećutkivanje, ili čak odricanje postojanja te strašne sile nas pred njom čini potpuno razoružanima, i ona nas može odvesti, kao ovce na zaklanje, u pogibiju?''. – kako govori Otac Jovan Krestkjankin – starac Pskovo-pečerskog manastira – poznati govornik Pravoslavne Crkve.
Sveti Pravedni Jovan Kronštatski svedoči:
''Uporno neverovanje u zle duhove je – prava ludost, potpuno suprotna istini i Božijem Otkrivenju.
Gospod je došao na Zemlju upravo zbog toga da bi razrušio djavolja dela i spasao svoga čoveka od muka. Ako nema djavola, onda nema Hrišćanstva, onda dolazak Sina Božijeg u svet ne bi ni bio potreban. Ali to je besmisleno. Iskustvo svakog od nas, i zdrav razum, Žitija Svetih i istorija svih naroda nas uveravaju u postojanje zlih duhova...
Ja sam video i prave posednute ljude, u koje su se uselili zli duhovi, po neispitanim putevima Božijim, i dovodili ih do ludila, izgovarali preko njih strašne hule i gadosti; video sam kako su jednog nesrećnog čoveka bacali iz ugla u ugao, kako su ga primoravali da se uspinje uza zid i slično. Kako kaže Apostol Pavle - takve je – ''Bog predao satani da im muči telo, da bi im se duša spasla'' (1. Kor. 5,5 )''
''Svako je svezan uzama svoga greha. Uzama nas veže obolela plot, zatim postoje uze srebroljublja, pijanstva, pohote, gordosti.
Postoje i uze kojima nas djavo vezuje – uze bezakonja, uze bluda i preljubočinstva, uze izdaje, kada se odvajamo od Hrista, uze nevernosti, kada predajemo i brata, uze surovosti, kada ubijamo sličnog sebi.
Svezanost tim uzama dovodi do toga da duša ne može da se uzdigne, um ne može da se usmeri ka nebu, ukoliko nam Gospod ne oprosti grehe i ne podigne nas darom Svog Blagoslova. '' - Sveti Amvrosije Mediolanski
Posednutost nije nova pojava u istoriji čovečanstva.
Iz davnina postoje svedočanstva o posednutim.
Ima i dosta primera u Svetom Pismu o dejstvu zlih duhova na ljude.
Jedna od njih je priča o posednutom, koga je zli duh, želeci da ga pogubi, bacao čas u oganj, čas u vodu; zatim o ženi koja se 18 godina nalazila u djavolovim uzama (pogrbljena); o dvojici posednutih koji su živeli u grobovima (kamenim pešterama) i strašnom besovskom silom kidali lance kojima su pokušavali da ih vežu.
Posednutost je pre prvog Hristovog dolaska bila veoma rasprostranjena zbog odstupanja ljudi od Boga.
I sada, uoči Drugog Dolaska, kao i pre dve hiljade godina, posednutost dobija razmere epidemije.
Uzrok toga je isti - odbacivanje Boga i zaboravljanje Neba i večnosti.
Pre mnogo godina došla mi je do ruku knjiga savremenog pravoslavnog arhijereja.
U njoj je autor pokušao da privuče pažnju ka zabrinjavajućoj činjenici povećanja broja ljudi sa strašnom duhovnom bolešću – posednutošću.
Tada - rečima pastira - nisam pridavao neko naročito značenje. Ali prošle su godine, misli arhijereja su mi sve češće i češće dolazile na pamet.
Danas je bolest zaista dostigla katastrofalne razmere, posednutost je prestala da bude retkost čak i među sveštenoslužiteljima, i članovima njihovih porodica.
Navešću reči sveštenika Rodiona:
“Demoni ulaze u unutrašnjost ljudskog tela svojom plinovitom prirodom, slično kako u njega ulazi vazduh…
Demon, ušavsi u čoveka, ne sjedinjuje se sa dušom ali prebiva u telu, nasilno ovladavajući dušom i telom. Takve bolesti se isceljuju jedino Silom Božijom, isterivanjem duha zlobe”.
Mnogi autori na različite načine tumače posednutost: to je – tobože, opsednutost čoveka nekom strašću, a besnilo – kada se duhovi zlobe useljavaju u čoveka zbog ogrezlosti u tim strastima.
Ja ne želim da povlačim takvu oštru liniju.
Useljavanje duha zlobe se ne oseća uvek.
Pored toga, zli duh se često ne projavljuje odmah, i oblici njegovog dejstva mogu biti različiti:
“ Nekada se oni useljavaju skriveno;
postoji takođe vlast duhova nad umom, pored tela, kada oni vode ljude kako hoće, preko strasti koje deluju u njima;
ljudi misle da oni sve sami rade, a u stvari su predmet podsmeha nečastivih sila” – govori Sveti Teofan Zatvornik.
Javni priznak posednutosti je - prema rečima jednog iskusnog sveštenika - kada čovek gubi razum.
Kroz njega tada često govori nečista sila – ili laje, ili sikće, ili psuje.
Svest se u takvim momentima često gubi, i nesrećnik čak i ne zna, šta od njega radi zli duh.
U drugim slučajevima, čovek je svestan za vreme napada, i čuje kako iz njega viče zli duh, ali ne moze ništa da uradi.
Kod nekih dolazi do promene ne samo u glasu, vec i u očima.
Ali postoji i veliki broj skrivene, neprojavljene posednutosti.
Kako se ona projavljuje u ljudskom životu? Po udaljavanju od Boga i Crkve, u pijanstvu, razvratu, težnji ka izopačenosti.
Prava posednutost se pokazuje u slučaju potpune porobljenosti čoveka grehom.
Zli duh ima naročito vlast nad nevernicima, ali i vernicima može da dosađuje.
Ogromni broj ljudi i ne uviđa da su posednuti.
Čovek može misliti da je sa njim sve u najboljem redu, samo je pomalo razdražljiv.
I dolazi u Crkvu – i odjednom počinje da se baca u napadu.
Posednutost se naročito projavljuje kada čovek prilazi blagodatnim Svetim moštima, Čudotvornim Ikonama, kada ga krope Svetom vodom, pomazuju Osvećenim jelejem, kada se na Božanstvenoj Liturgiji peva Heruvimska pesma, ali posebno – u vreme čitanja zaklinjućih molitvi za isterivanje zlog duha.
Evo jednog slučaja useljavanja zlog duha - iz knjige poznatog duhovnog pisca S. Nilusa:
“Ja sam se zamislio – piše Motovilov – kako može da se desi da pravoslavna hrišćanka, koja se pričešćuje Prečistim i Životvornim Tajnama Gospodnjim, odjednom postane posednuta, i to veoma dug vremenski period – više od 30 godina.
I ja sam pomislio: to ne može biti!
Video bih ja kako bi zli duh smeo da se useli u mene, ukoliko bih ja često pribegavao Tajni Svetog Pricesca!”
I tog trenutka ga je okružio strašan, hladan, zlokoban oblak i počeo da ulazi u njegova stegnuta usta.
Kako se sve nije borio nesrećni Motovilov, šta sve nije radio kako bi se zaštitio od hladnoće i smrada oblaka koji je ulazio u njega – ali je on ušao, bez obzira na sve njegove natčovečanske napore.
Ruke su mu bile potpuno paralizovane i nije mogao da načini Krsni znak, a um, blokiran svim tim užasom, nije mogao da se seti spasonosnog Imena Isusovog.
Ono najstrašnije se desilo i za Nikolaja Aleksandrovića je nastupio period najtežih muka”.
Opisan slučaj, koji je specifičan sam po sebi, omogućava da se na problem gleda na drugi način. To jest da se ocene te promene, koje su nam se desile u kratkom vremenskom periodu – za otprilike pola veka.
Još u prošlom veku je slučaj posednutosti bio retkost u našem narodu, i što je karakteristično – ljudi, koji su vaspitani po pravoslavnim tradicijama su se s velikim i iskrenim saosećanjem odnosili prema takvim bolesnicima.
Danas je sve izmenjeno u korenu: nas život je u potpunosti ispunjen bezdušnošću, zlobom i glumom.
Naročito u odnosu prema ovakvim bolesnicima.
I pored toga, što duhovno zdravog čoveka danas kako kažu “ni lučom u po bela dana nećeš naći”. Posednutih danas ima na stotine i hiljade, i to najčešće – posednutih ne samo jednim zlim duhom, već sa nekoliko, i to ne zbog nekog određenog greha, već zbog samog načina života, koji je duboko poročan. A Motovilov, “sluga” prepodobnog Serafima Sarovskog je bio surovo kažnjen za samo jednu-jedinu gordu misao…
I tako, svojom grehovnošću mi pripremamo u sebi mesto zlim duhovima, koji počinju da žive u nama “s pravom”, kao u svom staništu.
A s druge strane, magovi se, kao sluge satanine, koriste nezaštićenošću ljudi Silom Božijom. Ali treba potpuno određeno podvući: mi smo sami krivi za svoje nevolje.
Evo i priče jedne od mojih parohijanki:
“Posavetovali su me da se obratim jednom “dedi”, koji “pomaže”, kako mi je objašnjeno.
A mene je bolelo crevo, ali lekari nisu ništa uspeli da nađu sem velike količine sluzi u njemu.
Dolazila sam kod dede jednom nedeljno, donosila flašu vode i paklicu masla, nad kojima je on nešto šaptao.
Zatim mi je sipao u čašu 150 grama te vode, i ja sam je pila, a maslac sam jela kašikom, posle čega sam legala na klupu i odmarala to jest osećala sam se kao pijana.
Deda je zajedno s babom pio ostatak.
Jednom baba nije bila tu, pa je deda preostalu vodu popio sam.
Baba, došavši kući, je shvatila da je prevarena i veoma se naljutila zbog toga.
Sipavši vodu u šolju, ona je dugo šaptala nad njom, a zatim je prišla meni koja sam ležala na klupi, i privukavši šolju, naredila da popijem, što sam ja i uradila.
Na staričinom licu se pojavio zluradi osmeh
“Od sad ćeš me se dugo sećati”.
Vrativši se kući, ja sam se veoma loše osećala – boleo me je želudac, u njemu je nešto šuštalo, i odjednom sam bez moje volje počela da lajem, i to prilično glasno.
Susedi su pozvonili i učtivo upitali:
“Da li ste vi kupili psa?”
Meni je bilo strašno. Neko mi je rekao da odem u Pecoru kod oca Adrijana. Tek tamo sam shvatila šta mi se u stvari desilo”.
U jednom selu Pskovskog rejona, jednom sam u kući ispovedao i pričešćivao nekog muškarca sa strašnom ranom na licu: on nije uopšte imao levi obraz, a iz otvorene rane su virili desni i zubi.
To je sve bilo prekriveno vatom i obavijemo zavojem.
Na moje pitanje, šta mu je, on je ispričao: “Pre nekoliko meseci mi se na obrazu pojavio maleni prišt. Ja sam ga iscedio, ne obraćajući na to posebnu pažnju.
Kroz dan – dva sam otišao u seosku prodavnicu i razgovarao sa nekim staricama čekajuci hleb. Ušla je starija baba iz susednog sela, prišla tezgi, uzela sa posluzavnika haringu i odjednom me udarila sa njom po obrazu.
Zatim je bacila haringu natrag na poslužavnik i istrčala iz prodavnice. Ja sam smiren muškarac, nisam grubijan, pa sam samo slegao ramenima zapitavši se “Šta joj se to desilo?” – i ubrzo na to i zaboravio.
Posle toga je moj obraz počeo da gnoji, i lekari nisu mogli ništa da shvate, a lekovi nisu pomagali”.
Osećam da vas je napala tuga i beznadežnost da su svuda zli duhovi i magovi, i da nigde nema spasa. To uopšte nije tako. A u potvrdu toga ću vam ispričati još jedan slučaj.
Kod jednog oca je došla grupa vernika radi duhovnog saveta i molitve.
Porazgovaravsi sa starcem, oni su želeli da uzmu Blagoslov za povratak “Hajde da se pomolimo”, - rekao je on, i tek posle molitve “Za putnike” blagoslovio ih da mogu da idu.
Posle njihovog odlaska je progovorio zli duh, kroz bolesnicu koja je stajala pored:”Čemu molitva? Sve si nam pokvario! Naši su ih već čekali na jednoj okuki puta da naprave havariju”.
''Gresi su – priznak duhovno mrtvog ćoveka.'' - Sveti Tihon Zadonski
''Grehovna izopačenost vodi u pogibiju.
Pritajeno prodirući u dubinu, ona postepeno proizvodi nepopopravljivo raspadanje, koje se čini malim, ali deluje neizmerno, jer širi svoje dejstvo, slično kvascu, od nogu do glave.
Život grešnika je smrt, jer ih muči prolaznost i smrt, i žive da bi umrli za večne muke. '' - Prepodobni Jefrem Sirin
Jedna žena uopšte nije mogla da jede zelen. Od "zelenog duha" je trenutno dobijala jake bolove u želucu. Provodila je više vremena na gastroenterološkom odeljenju nego kući, "hitna" je dežurala pored njenih vrata, ali sem ove naročite pomoći, medicina nista drugo nije mogla da učini. Ta žena je bolovala, kako se to kaže u narodu - od uroka. Tek posle toga, kad je počela da posećuje službe za bolesne u našem hramu, nastupilo je olakšanje, ona je zaboravila na bolnicu, na tablete, na svoje "nepodnošenje" zeleniša…
Paradoksalno, ali je činjenica: lekar, čiji je poziv da leci, u naše vreme često samo pogoršava bolest. To se u prvom redu tiče bolesti, koje su izazvane neposrednim delovanjem duhova zlobe.
Nekoliko desetina godina "progresa" su nas dovele na kraju do potpune duhovne neobrazovanosti.
Zaboravili smo i ono što smo nedavno znali.
Na primer, pre revolucije naši lekari su bez posebnih teškoća razlikovali duhovne bolesti od prirodnih.
Danas pak, imajući teskoća u postavljanju dijagnoze, lekar svoje pacijente šalje "babama", vračarama, ekstrasensima, magovima…
A pre mnogo godina - priča se - lekar je dočekivao bolesnika rečima:
"Jeste li se davno pričestili?" - I nije započinjao lečenje dok se bolesnik ne bi ispovedio i pričestio.
Zašto zli duhovi ulaze u čoveka? Zašto je to moguće? Zašto Bog tako nešto dopušta?
Prve odgovore na ova pitanja sam dobio na službama svog duhovnog oca, kada je on zaklinjući nečistog duha, pitao:
"Kad i zašto si ušao?" - I zli duh je pri pomenu Gospoda našega Isusa Hrista morao da odgovara.
Najčešće su razlozi bili abortusi i preventivna trudnoća.
Zatim - blud i preljubočinstva, a naročito rukoblud i promena polova.
Dalje - stomakougađanje, nepoštovanje postova.
Zatim uvrede nanošene roditeljima.
… Jednom su me pozvali da ispovedam bolesnog dečaka od 16 godina u njegovoj kući.
Dolazim i zatičem visokog mladića, koji skreće pogled i ne može da me gleda u oči.
Objašnjava da mu neprekidno dolaze zli duhovi i zahtevaju da se baci kroz prozor. (ja ću dodati – suvi materijalista bi - a da je informisan – ovo protumačio kao isključivo šizofreniju)
Majka se umešala u razgovor, pričajući o sinovljevoj bolesti, o pipetama, i o tome da je posle njih "sve i počelo"…
Momak je jedva priznao: da to nema veze sa pipetama, već da su zli duhovi počeli da se pojavljuju kad je on počeo da onaniše. (ja ću dodati da se - u narodu pominje ‘’mladalačko ludilo’’ kao uzrok pojave ‘’šizofrenije’’)
Ja sam ga ispovedio, pričestio i zahtevao da ga roditelji redovno vode u hram.
Ali me je majka uveravala da je to nemoguće. On pada u toku službe, grči se na podu - ona to ne može da gleda, a i neprijatno joj je zbog drugih ljudi…
Sve što sam ja dalje rekao je bilo bez rezultata - majka nije želela da se uznemirava.
Sve se završilo tragično: kroz pola godine mladić je otišao na železnicku prugu i bacio se pod voz…
Evo još jednog slučaja. Jedna majka je dovela kod nas u hram svoje sinove. Obojica joj se "nisu sviđala", a jedan je pored toga imao neku (po medicinskim pokazateljima) neizlečivu kožnu bolest.
Ja sam proverio i saopštio majci da su oni duhovno bolesni.
Pri osvećivanju stana sam obratio paznju na fotografiju jednog muškarca.
- Vas muž?
- Ne, - zbunivši se odgovorila je žena. - To je prijatelj.
Pokazalo se da se ona već mnogo godina viđala sa oženjenim muškarcem.
To je dovelo da je njegova žena proklela - što je i predstavljalo uzrok bolesti njenih sinova i nje same.
Zli duhovi ulaze i zbog ruženja Svetinje, pri čemu sami bolesnici to potvrđuju.
Postali su česti slučajevi duhovnih bolesti radi bavljenja sportom, slušanja rok-muzike, a naročito takozvanog "teškog metala".
Zlog duha je moguće "zakačiti" na ubrzanim kursevima jezika, pored televizora, na seansi kod "narodnog iscelitelja"…
A okultna "nauka"? - Na svakom uglu nam obećavaju isceljenje i procvat pomoću nje, uspeh u životu i zadovoljstvo…
Raznorazni udžbenici i priručnici preporučuju pijenje mokraće, lečenje akupunkturom, bezkontaktnom masažom, otvaraju se duhovni centri, prenosi se energija…
Bolesnici postaju "iscelitelji", propagatori svakojake prljavštine, satanine sluge.
Zaista lekar je - isceli se sam!
Epohom duhovne razuđenosti možemo nazvati strašno vreme u kojem mi živimo.
Ne samo da naši stanovi, već i naša tela postaju staništa zlih duhova.
Sve u našem savremenom životu vodi uništavanju duhovnosti, i njenog izopaćivanja.
Razmaženost i egoizam, pohota i proždrljivost, odsustvo trpeljivosti i smirenja, ne samo da nas čine staništima zlih duhova, već i njhovim igračkama i oruđem.
Tako se često moze čuti:
"Oče, u meni tačno neko sedi…"
Ili: "Ja sve vreme osećam da ovde nešto šušti…"
Dešava se da neki ljudi shvataju da su i zaslužili kaznu zbog nečega, ali se i dalje opravdavaju.
- Pa svi tako žive… Ko bi znao da se to ne sme…
Zli duhovi sve češće ulaze u nekoga ne samo zbog jednog greha već zbog grehovne sveukupnosti.
Neprijatelj voli da se sakriva iza bolesti, trauma i posledica havarija.
Zato se često mogu čuti izjave tipa:
"To je kod mene komplikacija posle angine".
Takvim ljudima je teže od svega objasniti suštinu njihove bolesti.
Ko na kraju krajeva želi da bude posednut?
Ko želi da ima alergiju, hronični bronhitis, bronhijalnu astmu, gastritis, sklerozu… a i uzroci su "zvučni": zagađena životna sredina, prašak za pranje, cvetni prah…
Narod je toliko ogrezao u grehu, i ne želi da se ispravi, pa mu Gospod šalje urazumljenje.
Mnogi se upravo preko bolesti i obraćaju Bogu, urazumljuju se i počinju konačno da brinu o onom najvažnijem - spasenju duše. Kazna za grehe se onda pretvara u Božije milosrđe prema ljudima Svojim. Neispitljivi su putevi Tvoji, Gospode!
Starica je u to vreme kopala u povrtnjaku.
Seli su na natkrivenu terasu i počele da razgovaraju o “jedinom potrebnom”. Uskoro se gošća spremala da ide, moleći oproštaj što je oduzela vreme domaćici. Ova je odmahnula rukom:”Posla uvek ima, hajde da još malo porazgovaramo o Gospodu”.
Na posletku je bolesnica pričala: Mojem zlom duhu se uopste nije svidelo što je starica postavila na prvo mesto razgovor o duhovnom “Bolje bi bilo da je kopala u povrtnjaku i bavila se ovozemaljskim stvarima”, - više puta je ponovio.
Po Crkvi je išla starica, jako udarajući štapom o pod. Zli duh je povikao “Tamo će te za to tući štapom!”
Na groblju pored Crkve, gde je volela da odlazi bolesnica, bilo je mnogo spomenika i veoma retko su se mogli videti krstovi. Umesto ikonica (kakav je pravoslavni običaj) na mnogim grobovima su bile fotografije umrlih. Ponekad su se one nalazile na samom krstu.
Zli duh, koji je obitavao u toj ženi, se veoma radovao što ljudi stavljaju sveće na grobove i pale ih ispred spomenika i fotografija umrlih, a ne pred ikonama i Svetim krstom; radovao se i što na nekim grobovima stoje čašice sa votkom radi pomena.
U manastir je došao otac sa svojom duhovno bolesnom majkom.
Zli duh je za vreme molebana ustima posednute povikao: “U njihovoj kući je mir! Neću da izađem iz nje!”
Posle molebana, sveštenik koji je služio zainteresovao se: “Kakav je to “mir” u vašoj kući?” Pokazalo se da su “mir” predstavljala dva televizora, koja su kod njih bila uključena od jutra do kasne večeri.
Jednom su kod nas došle izdaleka dve rođene sestre, od kojih je jedna bila duhovno bolesna.
Sestre su išle u hodočašće po Svetim mestima. Ušavši u hram i ugledavši niske cene crkvenih obreda, posednuta je premrla na mestu i dugo tako stajala potpuno skamenjena. Za vreme molebana “njen” zli duh je odjednom povikao:”antihrist ne dolazi zbog vas pravoslavnih”.
Posle molebana sestre su otisle u stražarnicu. Tu je po zidovima bilo okačeno mnogo papirnih ikona, što se naravno nije svidelo zlom duhu.
Kada se stari đakon toplo obratio hodočasnici, zli duh je izgubio strpljenje i rekao: ”Mrzim to šuškanje”.
A kasnije, kada su sestre izasle iz kuće je dodao: ”Bilo mi je muka od toliko ikona”.
To me je podsetilo na reči druge bolesnice: “Kad god nekome kažem nešto lepo, zli duh unutra je spreman da me iskida na komade”. Jer je dobar odnos prema bližnjima ugodan Bogu.
Sveštenik je razgovarao sa posednutim:
• Mi smo izmislili “hitnu pomoć” – rekao je odjednom zli duh.
• Kako vi? - zbunio se svestenik. – Ona postoji radi ukazivanja pomoći bolesnima!
• Sad ću da ti objasnim kako: ranije, kada je čoveku bilo loše, pozivao se sveštenik sa Svetim darovima radi ispoveti i pričešćivanja, a danas ljudi zovu “hitnu”, koja odvozi bolesnika u takvu sredinu, gde nema ni ikona, ni drugih svetinja. On umire bez pokajanja, a njegova duša odlazi nama u ad.
Za vreme Velikog posta u manastir su došli svetski fotografi, i počeli da snimaju manastirski život.
Zli duh je tada zaurlao ustima posednute koja je sedela u uglu: ”Eto, ja sam ih poslao u manastir za vreme posta kako bi monahe i vernike odvlačio od molitve!”
Jednom u razgovoru sa mnom, jedan monah se pohvalio u prisustvu posednute: “Eto, otac se juče molio od devet do devet!” Kasnije, za vreme napada, zli duh se setio tog slučaja i radovao se: “To je po našem! (Imajući u vidu pokazivanje svojih podviga). Dobro bi bilo kad bi se još požalio da je Služba duga, i da mu je teško da stoji jer je – umoran, tobože”.
Još se sećam kako je zli duh vikao: “Zašto učis da skrivaš molitvu? Kako mi se sviđa kad idu sa brojanicama i molitvenikom!”(?)
Svako vidno ispoljavanje svojih trudova bez preke potrebe, čini ih besplodnim.
Zli duh je rekao: “ Ne volim Psaltir – jer se njime opraštaju gresi”.
A onda su ga upitali: “ A Jevandjelje?” – “Sam Gospod govori… Ne mogu da izdržim!”
• To vas mi na molitvi navodimo na san, strahovanje, uninije, kako bi vas odvojili od razgovora sa Bogom! Mi vas čak možemo razdražiti nekom dlačicom ili bubicom.
• U svetskim knjigama, žurnalima, novinama smo smestili likove vaših svetih! A pored toga ubacili smo i vračanja crnom magijom! Tako da ljudi stavljaju lonce i tome slično na Božije Ugodnike, a isto tako stavljaju i u garderobu!
• Mi malo toga pamtimo, uglavnom sve pišemo kako bi to naveli na mitarstvima.
• Volim one koji se naslađuju sladoledom i pivom (?) .
• Sa tri greha sada vladamo celim svetom: bludom, bogatstvom i pijanstvom.
• Neki kažu: ”Šta zaslužim, to ću i da dobijem”. Govore, a ne znaju kakva je tamo muka i da odatle nema povratka, čak ni plac više niko ne čuje.
• Ali naročito delujemo preko televizora. Televizor je – sva tvoja “svetinja”.
• Mi pravimo svađe medju ljudima.
• Zapisujemo svaku lošu misao, sa kojom se složite, osetite, i stavljamo na hartiju (tako oni prave svoj dosije o nama) po tačkama. Zapisujemo svaku vašu reč. Kada se molite mi vas pronicljivo pratimo.
• To vam mi sugerišemo, jer iz ada nema molitve.
• Sve vere (?) , sem Pravoslavne, se nalaze kod nas u adu.
• Volim žene sa zlatnim minđusama u ušima, visokim potpeticama, kratkim suknjama ili muškim pantalonama.
• Ne volim one koji vole Svetinje.
• Gresi na našim hartijama se brišu pokajanjem, ali oni krupni se opraštaju samo pokajanjem sa suzama.
• Stoje u hramu, a misle o kući! A ja to volim i pišem na hartiju!
• Oni koji su umrli nekršteni su svi kod mene, u adu!
• Sad smo potpuno zaplašili verne magijom, kako bi zaboravili da sve biva po Božijoj Volji!
• Veoma volim kada se obelodanjuju crkvene ili domaće tajne.
• Volim kada verni pričaju čime ih je duhovnik utešio. Prosto je zadivljujuće kada svoju iskrenost prema duhovniku ne taje ni od drugih.
• U poslednje vreme se veoma trudimo da stvaramo uninije, kako bi roptali na Boga.
• Punimo glavu mislima o budućnosti, samo da se ne bi mislilo o Bogu i gresima i da se ne bi kajalo.
• To mi uzrokujemo ropot, čak i na vreme.
• Naročito ne volim knjige staraca (svetootačke), one me skroz “probadaju”. To ja izazivam odvratnost prema njima.
• Naročito se bojim onih koji rade dobra dela tajno – ja učim sve da iznose pred drugima.
• Ko se moli za neprijatelje, taj nas seče od nogu.
• Duhovne knjige – najbolja milostinja za upokojene. Nikome o tome ne govori. Neka ne znaju.
• Mrzim istrajnost u molitvi
• Kada se čovek kaje za svoje grehe, tada se naše mreže kidaju.
• Ne volim kada se troje zajedno mole. Jer je Bog rekao: “Gde su dvoje ili troje sabrani u Ime Moje, tamo sam i Ja medju njima”.
• Uh, kako sam srećan što ima toliko posednutih.
• Veoma volim kada se ne navode gresi na ispovesti, već se “uopšteno” kaju: za dela, reči i pomisli…
• Volim kada svestenici skraćuju službe i Trebnik i kada služe radi slave, nagrada i novca.
• Volim one koji se krste praveći Krst kojekako.
• Volim kada se služe parastosi za nevernike.
• Ne trpim dobrotu i umiljatost.
• Ne volim one koji poštuju starce i podvižnike i mole se za njih (naročito na proskomidiji)
• Volim sujetne, da li je njima do Boga?
• Volim kada žene dolaze u crkvu našminkane i bez marama.
• Volim uvođenje novotarija u crkvama: kada Jevanđelje čitaju na ruskom jeziku, i kada zbog prevoda Pashu služe sat ranije (?)
• Volim lakome za svete knjige: sami ne čitaju, a drugima ne daju. Takve veoma volim!
• Veoma me radujete kada se nerazumno upuštate u poverljive razgovore
• Volim kada odate tajnu šta vam je duhovnik rekao na ispovesti
• Volim da vučem po sudovima, i unosim strah
• Na moj savet neki sveštenici se u svemu, pa čak i u delu Bozijem potčinjavaju popadijama
• Sviđa mi se kada se ne poštuju Svetinje i kada se prema njima ne odnosi pazljivo
• Radujem se kad na grobovima umesto Krsta stavljaju spomenike i kada kače fotografije umrlih, a ne ikone
• Volim one koji idu na Pričest bez krstova, ne pročitavsi molitveno pravilo, ne oprostivši uvrede
• Prosto je zadivljujuće kada sveštenici na ispovesti skoro i ne govore o pomislima, a za velike grehe kao što je prolivanje Svete Tajne se ne kaju pred arhijerejem (?)
• Ne volim sveštenike koji spašavaju i privode Bogu.
• Mislite da mi se sviđaju oni koji Boga radi piju prokuvanu vodu ili poparenu travu, a ne čaj ili kafu?
• Ne volim vodu sa Svetih izvora i ne volim kada sa njom spremaju jelo ili kuvaju čaj.
• Volim kada se dobro čini tako da svi znaju za to. Niko ne želi da dobije nagradu na nebu, već samo ovde na zemlji.
• Volim kada se stvari daruju iz interesa, sa zavišću.
• Volim kada se Svete knjige tumače proizvoljno, ne oslanjajući se na Svete oce.
• Naročito se bojim onih koji se bave neprekidnom molitvom.
• Veoma mi teško pada detaljno pokajanje.
Izvori koje sam za ovu temu koristila se mogu naći na:
HTML:
http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/duhovnezamkepet.html
HTML:
http://www.pravoslavni-odgovor.com/Većina svedočanstava je iz knjige Zamke zlih duhova - koju je sastavio Jeromonah Pantelejmon (Ledin) - koju svakom toplo preporučujem da pročita (po danu
- ima je postavljena na forumu) POSEDNUTOST – Bolest Veka i Egzorcizam u Pravoslavlju
Premda mi ova tema za razgovor nije ni malo draga – šta više – jako mi nelagodno pada da se njome bavim – ‘’ovih dana’’ prečesto nailazim na potrebu da se o njoj ovde u ovom delu foruma – njome ipak bavim.
Do te potrebe dolazi jer na Pravoslavne teme ‘’nasrću’’ razne duše nesvesne same sebe i svog greha tj. svoje grehovnosti – a koje pak sebi za pravo daju da svakakvim pokušajima osporavaju Jedinu Istinitu Veru – Pravoslavlje,
Takođe – takva potreba se javlja i zbog toga što su pojedinci ~ iznoseći svoje mišljenje – koje se pak kosi sa mišljenjima mnogih ljudi čiji je kredibilitet neosporiv – a da su pri tom ti pojedinci kako totalni laici – tako i ~ gledani očima Pravoslavnim – jeretici – čime dolazi do potencijalnog opasnog dovođenja neupućenih duša Pravoslavnih u prelesti, jeresi,... usled nedovoljnog znanja / neinformisanosti.
Upravo stoga – napominjem – postavljanjem ove teme i tekstova bitnih za nju (jer da sama pišem Novo Sveto Pismo – ne znam dal na temi Religije – treba, i da li treba da se bavim isključivo sama sobom – kako me pojedini (a kanda – baš iz te jeretičke grupe) – ne bi optuživali za spamovanje) - želim da se njome bave samo Pravoslavni koji o ovoj temi nešto znaju, žele da saznaju ili imaju iskustva koja bi da podele.
Dakle – ovom temom se obraćam isključivo Pravoslavnima – s'obzirom da je i tema takva – tj. Pravoslavne tematike se isključivo tiče – bez ikakve potrebe da joj se pridruže oni kojima Pravoslavlje kao vera nije Jedina vera.
Da se razumemo – pojedini apsolutni ateisti / materijalisti – i td. – drugačije verujući i razmišljajući - će osporavati nešto što je recimo od objavljivanog poznatog psihijatra – Dr. Boška Jovičića – apsolutno prihvatljivo kao činjenica – a to je:
Da nisu sve duševne bolesti medicinski izlečive jer nije svim duševnim bolestima uzrok isti.
To jest – u prilog ovome će reći i to što:
Može se naći podatak da su svojevremeno psihijatri u npr. predratnoj Kraljevini Jugoslaviji – bili dovoljno svesni i upućeni da prepoznaju đavoimane ljude od psihički obolelih ljudi. Ove druge – čije je izlečenje spadalo u njihov domen – psihijatri bi i lečili – dok bi one prve – slali po lek u manastire, kod duhovnih Otaca koji su tada bili uobičajena pojava za skoro sve duše, i kojima ovakva pojava nije bila strana.
O tome da čak i doktori – psihijatri - na religiju i pojam duhovnosti u duševnom - prihvataju tj. priznaju kao nešto esencijalno i neraskidivo sastavno – možemo se uveriti baš na primeru jednog od objavljenih dela ovog priznatog psihijatra: '' Ne pogrešiš li – pameti doći nećeš'' – kao i u mnogim drugim...
Postoji dosta štiva o ovoj temi - koje će se postavljati - vremenom...
Temu započinjem delovima uvoda iz crkvene knjižice - Zamke zlih duhova:
Probuditi se iz pogubnog zimskog sna, urazumiti se! Probuditi se i sagledati u pravom svetlu sebe i okolni svet – prihvatiti, konačno, da iskonski neprijatelj roda ljudskoga, djavo, za razliku od nas – ne samo da ne spava već i ne drema. I svu svoju ogromnu silu (kao što bi prepodobni Siluan Atonski rekao: najmanji od njih bi mogao, ako bi samo Gospod dopustio, snagom svoje kandže prevrnuti celu Zemlju), sav svoj izoštren um usmerava na jedno: da bi nas pogubio.
A mi, često nemajući ni elementarna znanja o duhovnom svetu, lišeni pokrova blagodati – postajemo njegov lak plen.
''Jer naše neznanje ili stidljivo prećutkivanje, ili čak odricanje postojanja te strašne sile nas pred njom čini potpuno razoružanima, i ona nas može odvesti, kao ovce na zaklanje, u pogibiju?''. – kako govori Otac Jovan Krestkjankin – starac Pskovo-pečerskog manastira – poznati govornik Pravoslavne Crkve.
Sveti Pravedni Jovan Kronštatski svedoči:
''Uporno neverovanje u zle duhove je – prava ludost, potpuno suprotna istini i Božijem Otkrivenju.
Gospod je došao na Zemlju upravo zbog toga da bi razrušio djavolja dela i spasao svoga čoveka od muka. Ako nema djavola, onda nema Hrišćanstva, onda dolazak Sina Božijeg u svet ne bi ni bio potreban. Ali to je besmisleno. Iskustvo svakog od nas, i zdrav razum, Žitija Svetih i istorija svih naroda nas uveravaju u postojanje zlih duhova...
Ja sam video i prave posednute ljude, u koje su se uselili zli duhovi, po neispitanim putevima Božijim, i dovodili ih do ludila, izgovarali preko njih strašne hule i gadosti; video sam kako su jednog nesrećnog čoveka bacali iz ugla u ugao, kako su ga primoravali da se uspinje uza zid i slično. Kako kaže Apostol Pavle - takve je – ''Bog predao satani da im muči telo, da bi im se duša spasla'' (1. Kor. 5,5 )''
POSEDNUTOST – BOLEST VEKA
''Svako je svezan uzama svoga greha. Uzama nas veže obolela plot, zatim postoje uze srebroljublja, pijanstva, pohote, gordosti.
Postoje i uze kojima nas djavo vezuje – uze bezakonja, uze bluda i preljubočinstva, uze izdaje, kada se odvajamo od Hrista, uze nevernosti, kada predajemo i brata, uze surovosti, kada ubijamo sličnog sebi.
Svezanost tim uzama dovodi do toga da duša ne može da se uzdigne, um ne može da se usmeri ka nebu, ukoliko nam Gospod ne oprosti grehe i ne podigne nas darom Svog Blagoslova. '' - Sveti Amvrosije Mediolanski
Posednutost nije nova pojava u istoriji čovečanstva.
Iz davnina postoje svedočanstva o posednutim.
Ima i dosta primera u Svetom Pismu o dejstvu zlih duhova na ljude.
Jedna od njih je priča o posednutom, koga je zli duh, želeci da ga pogubi, bacao čas u oganj, čas u vodu; zatim o ženi koja se 18 godina nalazila u djavolovim uzama (pogrbljena); o dvojici posednutih koji su živeli u grobovima (kamenim pešterama) i strašnom besovskom silom kidali lance kojima su pokušavali da ih vežu.
Posednutost je pre prvog Hristovog dolaska bila veoma rasprostranjena zbog odstupanja ljudi od Boga.
I sada, uoči Drugog Dolaska, kao i pre dve hiljade godina, posednutost dobija razmere epidemije.
Uzrok toga je isti - odbacivanje Boga i zaboravljanje Neba i večnosti.
Pre mnogo godina došla mi je do ruku knjiga savremenog pravoslavnog arhijereja.
U njoj je autor pokušao da privuče pažnju ka zabrinjavajućoj činjenici povećanja broja ljudi sa strašnom duhovnom bolešću – posednutošću.
Tada - rečima pastira - nisam pridavao neko naročito značenje. Ali prošle su godine, misli arhijereja su mi sve češće i češće dolazile na pamet.
Danas je bolest zaista dostigla katastrofalne razmere, posednutost je prestala da bude retkost čak i među sveštenoslužiteljima, i članovima njihovih porodica.
Šta je to posednutost? Kako zli duh ulazi u čoveka?
Navešću reči sveštenika Rodiona:
“Demoni ulaze u unutrašnjost ljudskog tela svojom plinovitom prirodom, slično kako u njega ulazi vazduh…
Demon, ušavsi u čoveka, ne sjedinjuje se sa dušom ali prebiva u telu, nasilno ovladavajući dušom i telom. Takve bolesti se isceljuju jedino Silom Božijom, isterivanjem duha zlobe”.
Mnogi autori na različite načine tumače posednutost: to je – tobože, opsednutost čoveka nekom strašću, a besnilo – kada se duhovi zlobe useljavaju u čoveka zbog ogrezlosti u tim strastima.
Ja ne želim da povlačim takvu oštru liniju.
Useljavanje duha zlobe se ne oseća uvek.
Pored toga, zli duh se često ne projavljuje odmah, i oblici njegovog dejstva mogu biti različiti:
“ Nekada se oni useljavaju skriveno;
postoji takođe vlast duhova nad umom, pored tela, kada oni vode ljude kako hoće, preko strasti koje deluju u njima;
ljudi misle da oni sve sami rade, a u stvari su predmet podsmeha nečastivih sila” – govori Sveti Teofan Zatvornik.
Javni priznak posednutosti je - prema rečima jednog iskusnog sveštenika - kada čovek gubi razum.
Kroz njega tada često govori nečista sila – ili laje, ili sikće, ili psuje.
Svest se u takvim momentima često gubi, i nesrećnik čak i ne zna, šta od njega radi zli duh.
U drugim slučajevima, čovek je svestan za vreme napada, i čuje kako iz njega viče zli duh, ali ne moze ništa da uradi.
Kod nekih dolazi do promene ne samo u glasu, vec i u očima.
Ali postoji i veliki broj skrivene, neprojavljene posednutosti.
Kako se ona projavljuje u ljudskom životu? Po udaljavanju od Boga i Crkve, u pijanstvu, razvratu, težnji ka izopačenosti.
Prava posednutost se pokazuje u slučaju potpune porobljenosti čoveka grehom.
Zli duh ima naročito vlast nad nevernicima, ali i vernicima može da dosađuje.
Ogromni broj ljudi i ne uviđa da su posednuti.
Čovek može misliti da je sa njim sve u najboljem redu, samo je pomalo razdražljiv.
I dolazi u Crkvu – i odjednom počinje da se baca u napadu.
Posednutost se naročito projavljuje kada čovek prilazi blagodatnim Svetim moštima, Čudotvornim Ikonama, kada ga krope Svetom vodom, pomazuju Osvećenim jelejem, kada se na Božanstvenoj Liturgiji peva Heruvimska pesma, ali posebno – u vreme čitanja zaklinjućih molitvi za isterivanje zlog duha.
Evo jednog slučaja useljavanja zlog duha - iz knjige poznatog duhovnog pisca S. Nilusa:
“Ja sam se zamislio – piše Motovilov – kako može da se desi da pravoslavna hrišćanka, koja se pričešćuje Prečistim i Životvornim Tajnama Gospodnjim, odjednom postane posednuta, i to veoma dug vremenski period – više od 30 godina.
I ja sam pomislio: to ne može biti!
Video bih ja kako bi zli duh smeo da se useli u mene, ukoliko bih ja često pribegavao Tajni Svetog Pricesca!”
I tog trenutka ga je okružio strašan, hladan, zlokoban oblak i počeo da ulazi u njegova stegnuta usta.
Kako se sve nije borio nesrećni Motovilov, šta sve nije radio kako bi se zaštitio od hladnoće i smrada oblaka koji je ulazio u njega – ali je on ušao, bez obzira na sve njegove natčovečanske napore.
Ruke su mu bile potpuno paralizovane i nije mogao da načini Krsni znak, a um, blokiran svim tim užasom, nije mogao da se seti spasonosnog Imena Isusovog.
Ono najstrašnije se desilo i za Nikolaja Aleksandrovića je nastupio period najtežih muka”.
Opisan slučaj, koji je specifičan sam po sebi, omogućava da se na problem gleda na drugi način. To jest da se ocene te promene, koje su nam se desile u kratkom vremenskom periodu – za otprilike pola veka.
Još u prošlom veku je slučaj posednutosti bio retkost u našem narodu, i što je karakteristično – ljudi, koji su vaspitani po pravoslavnim tradicijama su se s velikim i iskrenim saosećanjem odnosili prema takvim bolesnicima.
Danas je sve izmenjeno u korenu: nas život je u potpunosti ispunjen bezdušnošću, zlobom i glumom.
Naročito u odnosu prema ovakvim bolesnicima.
I pored toga, što duhovno zdravog čoveka danas kako kažu “ni lučom u po bela dana nećeš naći”. Posednutih danas ima na stotine i hiljade, i to najčešće – posednutih ne samo jednim zlim duhom, već sa nekoliko, i to ne zbog nekog određenog greha, već zbog samog načina života, koji je duboko poročan. A Motovilov, “sluga” prepodobnog Serafima Sarovskog je bio surovo kažnjen za samo jednu-jedinu gordu misao…
I tako, svojom grehovnošću mi pripremamo u sebi mesto zlim duhovima, koji počinju da žive u nama “s pravom”, kao u svom staništu.
A s druge strane, magovi se, kao sluge satanine, koriste nezaštićenošću ljudi Silom Božijom. Ali treba potpuno određeno podvući: mi smo sami krivi za svoje nevolje.
Evo i priče jedne od mojih parohijanki:
“Posavetovali su me da se obratim jednom “dedi”, koji “pomaže”, kako mi je objašnjeno.
A mene je bolelo crevo, ali lekari nisu ništa uspeli da nađu sem velike količine sluzi u njemu.
Dolazila sam kod dede jednom nedeljno, donosila flašu vode i paklicu masla, nad kojima je on nešto šaptao.
Zatim mi je sipao u čašu 150 grama te vode, i ja sam je pila, a maslac sam jela kašikom, posle čega sam legala na klupu i odmarala to jest osećala sam se kao pijana.
Deda je zajedno s babom pio ostatak.
Jednom baba nije bila tu, pa je deda preostalu vodu popio sam.
Baba, došavši kući, je shvatila da je prevarena i veoma se naljutila zbog toga.
Sipavši vodu u šolju, ona je dugo šaptala nad njom, a zatim je prišla meni koja sam ležala na klupi, i privukavši šolju, naredila da popijem, što sam ja i uradila.
Na staričinom licu se pojavio zluradi osmeh
“Od sad ćeš me se dugo sećati”.
Vrativši se kući, ja sam se veoma loše osećala – boleo me je želudac, u njemu je nešto šuštalo, i odjednom sam bez moje volje počela da lajem, i to prilično glasno.
Susedi su pozvonili i učtivo upitali:
“Da li ste vi kupili psa?”
Meni je bilo strašno. Neko mi je rekao da odem u Pecoru kod oca Adrijana. Tek tamo sam shvatila šta mi se u stvari desilo”.
U jednom selu Pskovskog rejona, jednom sam u kući ispovedao i pričešćivao nekog muškarca sa strašnom ranom na licu: on nije uopšte imao levi obraz, a iz otvorene rane su virili desni i zubi.
To je sve bilo prekriveno vatom i obavijemo zavojem.
Na moje pitanje, šta mu je, on je ispričao: “Pre nekoliko meseci mi se na obrazu pojavio maleni prišt. Ja sam ga iscedio, ne obraćajući na to posebnu pažnju.
Kroz dan – dva sam otišao u seosku prodavnicu i razgovarao sa nekim staricama čekajuci hleb. Ušla je starija baba iz susednog sela, prišla tezgi, uzela sa posluzavnika haringu i odjednom me udarila sa njom po obrazu.
Zatim je bacila haringu natrag na poslužavnik i istrčala iz prodavnice. Ja sam smiren muškarac, nisam grubijan, pa sam samo slegao ramenima zapitavši se “Šta joj se to desilo?” – i ubrzo na to i zaboravio.
Posle toga je moj obraz počeo da gnoji, i lekari nisu mogli ništa da shvate, a lekovi nisu pomagali”.
Osećam da vas je napala tuga i beznadežnost da su svuda zli duhovi i magovi, i da nigde nema spasa. To uopšte nije tako. A u potvrdu toga ću vam ispričati još jedan slučaj.
Kod jednog oca je došla grupa vernika radi duhovnog saveta i molitve.
Porazgovaravsi sa starcem, oni su želeli da uzmu Blagoslov za povratak “Hajde da se pomolimo”, - rekao je on, i tek posle molitve “Za putnike” blagoslovio ih da mogu da idu.
Posle njihovog odlaska je progovorio zli duh, kroz bolesnicu koja je stajala pored:”Čemu molitva? Sve si nam pokvario! Naši su ih već čekali na jednoj okuki puta da naprave havariju”.
Zašto zli duhovi ulaze u čoveka?
''Gresi su – priznak duhovno mrtvog ćoveka.'' - Sveti Tihon Zadonski
''Grehovna izopačenost vodi u pogibiju.
Pritajeno prodirući u dubinu, ona postepeno proizvodi nepopopravljivo raspadanje, koje se čini malim, ali deluje neizmerno, jer širi svoje dejstvo, slično kvascu, od nogu do glave.
Život grešnika je smrt, jer ih muči prolaznost i smrt, i žive da bi umrli za večne muke. '' - Prepodobni Jefrem Sirin
Jedna žena uopšte nije mogla da jede zelen. Od "zelenog duha" je trenutno dobijala jake bolove u želucu. Provodila je više vremena na gastroenterološkom odeljenju nego kući, "hitna" je dežurala pored njenih vrata, ali sem ove naročite pomoći, medicina nista drugo nije mogla da učini. Ta žena je bolovala, kako se to kaže u narodu - od uroka. Tek posle toga, kad je počela da posećuje službe za bolesne u našem hramu, nastupilo je olakšanje, ona je zaboravila na bolnicu, na tablete, na svoje "nepodnošenje" zeleniša…
Paradoksalno, ali je činjenica: lekar, čiji je poziv da leci, u naše vreme često samo pogoršava bolest. To se u prvom redu tiče bolesti, koje su izazvane neposrednim delovanjem duhova zlobe.
Nekoliko desetina godina "progresa" su nas dovele na kraju do potpune duhovne neobrazovanosti.
Zaboravili smo i ono što smo nedavno znali.
Na primer, pre revolucije naši lekari su bez posebnih teškoća razlikovali duhovne bolesti od prirodnih.
Danas pak, imajući teskoća u postavljanju dijagnoze, lekar svoje pacijente šalje "babama", vračarama, ekstrasensima, magovima…
A pre mnogo godina - priča se - lekar je dočekivao bolesnika rečima:
"Jeste li se davno pričestili?" - I nije započinjao lečenje dok se bolesnik ne bi ispovedio i pričestio.
Zašto zli duhovi ulaze u čoveka? Zašto je to moguće? Zašto Bog tako nešto dopušta?
Prve odgovore na ova pitanja sam dobio na službama svog duhovnog oca, kada je on zaklinjući nečistog duha, pitao:
"Kad i zašto si ušao?" - I zli duh je pri pomenu Gospoda našega Isusa Hrista morao da odgovara.
Najčešće su razlozi bili abortusi i preventivna trudnoća.
Zatim - blud i preljubočinstva, a naročito rukoblud i promena polova.
Dalje - stomakougađanje, nepoštovanje postova.
Zatim uvrede nanošene roditeljima.
… Jednom su me pozvali da ispovedam bolesnog dečaka od 16 godina u njegovoj kući.
Dolazim i zatičem visokog mladića, koji skreće pogled i ne može da me gleda u oči.
Objašnjava da mu neprekidno dolaze zli duhovi i zahtevaju da se baci kroz prozor. (ja ću dodati – suvi materijalista bi - a da je informisan – ovo protumačio kao isključivo šizofreniju)
Majka se umešala u razgovor, pričajući o sinovljevoj bolesti, o pipetama, i o tome da je posle njih "sve i počelo"…
Momak je jedva priznao: da to nema veze sa pipetama, već da su zli duhovi počeli da se pojavljuju kad je on počeo da onaniše. (ja ću dodati da se - u narodu pominje ‘’mladalačko ludilo’’ kao uzrok pojave ‘’šizofrenije’’)
Ja sam ga ispovedio, pričestio i zahtevao da ga roditelji redovno vode u hram.
Ali me je majka uveravala da je to nemoguće. On pada u toku službe, grči se na podu - ona to ne može da gleda, a i neprijatno joj je zbog drugih ljudi…
Sve što sam ja dalje rekao je bilo bez rezultata - majka nije želela da se uznemirava.
Sve se završilo tragično: kroz pola godine mladić je otišao na železnicku prugu i bacio se pod voz…
Evo još jednog slučaja. Jedna majka je dovela kod nas u hram svoje sinove. Obojica joj se "nisu sviđala", a jedan je pored toga imao neku (po medicinskim pokazateljima) neizlečivu kožnu bolest.
Ja sam proverio i saopštio majci da su oni duhovno bolesni.
Pri osvećivanju stana sam obratio paznju na fotografiju jednog muškarca.
- Vas muž?
- Ne, - zbunivši se odgovorila je žena. - To je prijatelj.
Pokazalo se da se ona već mnogo godina viđala sa oženjenim muškarcem.
To je dovelo da je njegova žena proklela - što je i predstavljalo uzrok bolesti njenih sinova i nje same.
Zli duhovi ulaze i zbog ruženja Svetinje, pri čemu sami bolesnici to potvrđuju.
Postali su česti slučajevi duhovnih bolesti radi bavljenja sportom, slušanja rok-muzike, a naročito takozvanog "teškog metala".
Zlog duha je moguće "zakačiti" na ubrzanim kursevima jezika, pored televizora, na seansi kod "narodnog iscelitelja"…
A okultna "nauka"? - Na svakom uglu nam obećavaju isceljenje i procvat pomoću nje, uspeh u životu i zadovoljstvo…
Raznorazni udžbenici i priručnici preporučuju pijenje mokraće, lečenje akupunkturom, bezkontaktnom masažom, otvaraju se duhovni centri, prenosi se energija…
Bolesnici postaju "iscelitelji", propagatori svakojake prljavštine, satanine sluge.
Zaista lekar je - isceli se sam!
Epohom duhovne razuđenosti možemo nazvati strašno vreme u kojem mi živimo.
Ne samo da naši stanovi, već i naša tela postaju staništa zlih duhova.
Sve u našem savremenom životu vodi uništavanju duhovnosti, i njenog izopaćivanja.
Razmaženost i egoizam, pohota i proždrljivost, odsustvo trpeljivosti i smirenja, ne samo da nas čine staništima zlih duhova, već i njhovim igračkama i oruđem.
Tako se često moze čuti:
"Oče, u meni tačno neko sedi…"
Ili: "Ja sve vreme osećam da ovde nešto šušti…"
Dešava se da neki ljudi shvataju da su i zaslužili kaznu zbog nečega, ali se i dalje opravdavaju.
- Pa svi tako žive… Ko bi znao da se to ne sme…
Zli duhovi sve češće ulaze u nekoga ne samo zbog jednog greha već zbog grehovne sveukupnosti.
Neprijatelj voli da se sakriva iza bolesti, trauma i posledica havarija.
Zato se često mogu čuti izjave tipa:
"To je kod mene komplikacija posle angine".
Takvim ljudima je teže od svega objasniti suštinu njihove bolesti.
Ko na kraju krajeva želi da bude posednut?
Ko želi da ima alergiju, hronični bronhitis, bronhijalnu astmu, gastritis, sklerozu… a i uzroci su "zvučni": zagađena životna sredina, prašak za pranje, cvetni prah…
Narod je toliko ogrezao u grehu, i ne želi da se ispravi, pa mu Gospod šalje urazumljenje.
Mnogi se upravo preko bolesti i obraćaju Bogu, urazumljuju se i počinju konačno da brinu o onom najvažnijem - spasenju duše. Kazna za grehe se onda pretvara u Božije milosrđe prema ljudima Svojim. Neispitljivi su putevi Tvoji, Gospode!
IZ BELEŽAKA
Razgovor o duhovnom
Razgovor o duhovnom
Jednom je duhovno bolesna žena došla kod svoje poznanice.
Starica je u to vreme kopala u povrtnjaku.
Seli su na natkrivenu terasu i počele da razgovaraju o “jedinom potrebnom”. Uskoro se gošća spremala da ide, moleći oproštaj što je oduzela vreme domaćici. Ova je odmahnula rukom:”Posla uvek ima, hajde da još malo porazgovaramo o Gospodu”.
Na posletku je bolesnica pričala: Mojem zlom duhu se uopste nije svidelo što je starica postavila na prvo mesto razgovor o duhovnom “Bolje bi bilo da je kopala u povrtnjaku i bavila se ovozemaljskim stvarima”, - više puta je ponovio.
O strahopoštovanju
Na groblju
Zli duh, koji je obitavao u toj ženi, se veoma radovao što ljudi stavljaju sveće na grobove i pale ih ispred spomenika i fotografija umrlih, a ne pred ikonama i Svetim krstom; radovao se i što na nekim grobovima stoje čašice sa votkom radi pomena.
O televizoru
Zli duh je za vreme molebana ustima posednute povikao: “U njihovoj kući je mir! Neću da izađem iz nje!”
Posle molebana, sveštenik koji je služio zainteresovao se: “Kakav je to “mir” u vašoj kući?” Pokazalo se da su “mir” predstavljala dva televizora, koja su kod njih bila uključena od jutra do kasne večeri.
Poklonici
Sestre su išle u hodočašće po Svetim mestima. Ušavši u hram i ugledavši niske cene crkvenih obreda, posednuta je premrla na mestu i dugo tako stajala potpuno skamenjena. Za vreme molebana “njen” zli duh je odjednom povikao:”antihrist ne dolazi zbog vas pravoslavnih”.
Posle molebana sestre su otisle u stražarnicu. Tu je po zidovima bilo okačeno mnogo papirnih ikona, što se naravno nije svidelo zlom duhu.
Kada se stari đakon toplo obratio hodočasnici, zli duh je izgubio strpljenje i rekao: ”Mrzim to šuškanje”.
A kasnije, kada su sestre izasle iz kuće je dodao: ”Bilo mi je muka od toliko ikona”.
To me je podsetilo na reči druge bolesnice: “Kad god nekome kažem nešto lepo, zli duh unutra je spreman da me iskida na komade”. Jer je dobar odnos prema bližnjima ugodan Bogu.
O “hitnoj pomoći”
• Mi smo izmislili “hitnu pomoć” – rekao je odjednom zli duh.
• Kako vi? - zbunio se svestenik. – Ona postoji radi ukazivanja pomoći bolesnima!
• Sad ću da ti objasnim kako: ranije, kada je čoveku bilo loše, pozivao se sveštenik sa Svetim darovima radi ispoveti i pričešćivanja, a danas ljudi zovu “hitnu”, koja odvozi bolesnika u takvu sredinu, gde nema ni ikona, ni drugih svetinja. On umire bez pokajanja, a njegova duša odlazi nama u ad.
Fotografisanje u manastiru
Zli duh je tada zaurlao ustima posednute koja je sedela u uglu: ”Eto, ja sam ih poslao u manastir za vreme posta kako bi monahe i vernike odvlačio od molitve!”
Molitva za pokazivnaje
Još se sećam kako je zli duh vikao: “Zašto učis da skrivaš molitvu? Kako mi se sviđa kad idu sa brojanicama i molitvenikom!”(?)
Svako vidno ispoljavanje svojih trudova bez preke potrebe, čini ih besplodnim.
O Svetom Pismu
A onda su ga upitali: “ A Jevandjelje?” – “Sam Gospod govori… Ne mogu da izdržim!”
ZLI DUHOVI GOVORE
(iz zapisa)
(iz zapisa)
• To vas mi na molitvi navodimo na san, strahovanje, uninije, kako bi vas odvojili od razgovora sa Bogom! Mi vas čak možemo razdražiti nekom dlačicom ili bubicom.
• U svetskim knjigama, žurnalima, novinama smo smestili likove vaših svetih! A pored toga ubacili smo i vračanja crnom magijom! Tako da ljudi stavljaju lonce i tome slično na Božije Ugodnike, a isto tako stavljaju i u garderobu!
• Mi malo toga pamtimo, uglavnom sve pišemo kako bi to naveli na mitarstvima.
• Volim one koji se naslađuju sladoledom i pivom (?) .
• Sa tri greha sada vladamo celim svetom: bludom, bogatstvom i pijanstvom.
• Neki kažu: ”Šta zaslužim, to ću i da dobijem”. Govore, a ne znaju kakva je tamo muka i da odatle nema povratka, čak ni plac više niko ne čuje.
• Ali naročito delujemo preko televizora. Televizor je – sva tvoja “svetinja”.
• Mi pravimo svađe medju ljudima.
• Zapisujemo svaku lošu misao, sa kojom se složite, osetite, i stavljamo na hartiju (tako oni prave svoj dosije o nama) po tačkama. Zapisujemo svaku vašu reč. Kada se molite mi vas pronicljivo pratimo.
• To vam mi sugerišemo, jer iz ada nema molitve.
• Sve vere (?) , sem Pravoslavne, se nalaze kod nas u adu.
• Volim žene sa zlatnim minđusama u ušima, visokim potpeticama, kratkim suknjama ili muškim pantalonama.
• Ne volim one koji vole Svetinje.
• Gresi na našim hartijama se brišu pokajanjem, ali oni krupni se opraštaju samo pokajanjem sa suzama.
• Stoje u hramu, a misle o kući! A ja to volim i pišem na hartiju!
• Oni koji su umrli nekršteni su svi kod mene, u adu!
• Sad smo potpuno zaplašili verne magijom, kako bi zaboravili da sve biva po Božijoj Volji!
• Veoma volim kada se obelodanjuju crkvene ili domaće tajne.
• Volim kada verni pričaju čime ih je duhovnik utešio. Prosto je zadivljujuće kada svoju iskrenost prema duhovniku ne taje ni od drugih.
• U poslednje vreme se veoma trudimo da stvaramo uninije, kako bi roptali na Boga.
• Punimo glavu mislima o budućnosti, samo da se ne bi mislilo o Bogu i gresima i da se ne bi kajalo.
• To mi uzrokujemo ropot, čak i na vreme.
• Naročito ne volim knjige staraca (svetootačke), one me skroz “probadaju”. To ja izazivam odvratnost prema njima.
• Naročito se bojim onih koji rade dobra dela tajno – ja učim sve da iznose pred drugima.
• Ko se moli za neprijatelje, taj nas seče od nogu.
• Duhovne knjige – najbolja milostinja za upokojene. Nikome o tome ne govori. Neka ne znaju.
• Mrzim istrajnost u molitvi
• Kada se čovek kaje za svoje grehe, tada se naše mreže kidaju.
• Ne volim kada se troje zajedno mole. Jer je Bog rekao: “Gde su dvoje ili troje sabrani u Ime Moje, tamo sam i Ja medju njima”.
• Uh, kako sam srećan što ima toliko posednutih.
• Veoma volim kada se ne navode gresi na ispovesti, već se “uopšteno” kaju: za dela, reči i pomisli…
• Volim kada svestenici skraćuju službe i Trebnik i kada služe radi slave, nagrada i novca.
• Volim one koji se krste praveći Krst kojekako.
• Volim kada se služe parastosi za nevernike.
• Ne trpim dobrotu i umiljatost.
• Ne volim one koji poštuju starce i podvižnike i mole se za njih (naročito na proskomidiji)
• Volim sujetne, da li je njima do Boga?
• Volim kada žene dolaze u crkvu našminkane i bez marama.
• Volim uvođenje novotarija u crkvama: kada Jevanđelje čitaju na ruskom jeziku, i kada zbog prevoda Pashu služe sat ranije (?)
• Volim lakome za svete knjige: sami ne čitaju, a drugima ne daju. Takve veoma volim!
• Veoma me radujete kada se nerazumno upuštate u poverljive razgovore
• Volim kada odate tajnu šta vam je duhovnik rekao na ispovesti
• Volim da vučem po sudovima, i unosim strah
• Na moj savet neki sveštenici se u svemu, pa čak i u delu Bozijem potčinjavaju popadijama
• Sviđa mi se kada se ne poštuju Svetinje i kada se prema njima ne odnosi pazljivo
• Radujem se kad na grobovima umesto Krsta stavljaju spomenike i kada kače fotografije umrlih, a ne ikone
• Volim one koji idu na Pričest bez krstova, ne pročitavsi molitveno pravilo, ne oprostivši uvrede
• Prosto je zadivljujuće kada sveštenici na ispovesti skoro i ne govore o pomislima, a za velike grehe kao što je prolivanje Svete Tajne se ne kaju pred arhijerejem (?)
• Ne volim sveštenike koji spašavaju i privode Bogu.
• Mislite da mi se sviđaju oni koji Boga radi piju prokuvanu vodu ili poparenu travu, a ne čaj ili kafu?
• Ne volim vodu sa Svetih izvora i ne volim kada sa njom spremaju jelo ili kuvaju čaj.
• Volim kada se dobro čini tako da svi znaju za to. Niko ne želi da dobije nagradu na nebu, već samo ovde na zemlji.
• Volim kada se stvari daruju iz interesa, sa zavišću.
• Volim kada se Svete knjige tumače proizvoljno, ne oslanjajući se na Svete oce.
• Naročito se bojim onih koji se bave neprekidnom molitvom.
• Veoma mi teško pada detaljno pokajanje.
(produžiće se...)
- Učlanjen(a)
- 30.12.2009
- Poruka
- 354
Molitve protiv zamki zkih duhova
*
Knjižica koja se bavi ovom problematikom:
ZAMKE ZLIH DUHOVA - Jeromonah Pantelejmon (Ledin)
*
Knjižica koja se bavi ovom problematikom:
ZAMKE ZLIH DUHOVA - Jeromonah Pantelejmon (Ledin)
Molitve koje se čitaju pri ovakvim iskušenjima:
Član
- Učlanjen(a)
- 25.05.2010
- Poruka
- 74
Pravoslavni egzorcizam - video
*
Ima više snimaka na ovu temu.
Ja nešto ne gotivim da to gledam.
Šta više - mislim da iko ko je imao ikakva iskustva sa tim stvarima i nema stomak za to.
Tek - termin egzorcizma se koristi kako u hrišćanstvu tako i u islamu npr. i td.
Pa ipak - ko je Pravoslavne vere i veruje u Jednoga Boga Isusa Hrista - taj ispoveda da je jedini moguć ispravan egzorcizam onaj izveden od pravoslavnog sveštenika.
Koliko znam - manastir Blagoveštenje u Ovčar Banji se bavi time, kao i Otac Joil iz manastira Ćirilovica u Crnoj Gori.
Evo nekih primera.
*
Ima više snimaka na ovu temu.
Ja nešto ne gotivim da to gledam.
Šta više - mislim da iko ko je imao ikakva iskustva sa tim stvarima i nema stomak za to.
Tek - termin egzorcizma se koristi kako u hrišćanstvu tako i u islamu npr. i td.
Pa ipak - ko je Pravoslavne vere i veruje u Jednoga Boga Isusa Hrista - taj ispoveda da je jedini moguć ispravan egzorcizam onaj izveden od pravoslavnog sveštenika.
Koliko znam - manastir Blagoveštenje u Ovčar Banji se bavi time, kao i Otac Joil iz manastira Ćirilovica u Crnoj Gori.
Evo nekih primera.
[YouTube]xPRxrL2tHN4[/YouTube]
*[YouTube]w9sVxp-Dxn8[/YouTube]
[YouTube]lTn0yy3ckZk[/YouTube]
[YouTube]Z2txfETzCVE[/YouTube]
[YouTube]cAd_FDskEG0[/YouTube]
[YouTube]IjLpzmdBLPc[/YouTube]
[YouTube]VLHft6xyGh0[/YouTube]
[YouTube]HGwW6SP-x-Q[/YouTube]
[YouTube]fiZiI37OFgc[/YouTube]
[YouTube]HGwW6SP-x-Q[/YouTube]
[YouTube]fiZiI37OFgc[/YouTube]
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 04.01.2010
- Poruka
- 579
Jadni ljudi Totalno psihicki u autu. Tesko da bi im i psihijatrija pomogla a ovi njihovi staratelji ih doveli u crkvu. No, ne mozes zameriti ljudima. Svako kome je stalo do bliznjeg ce da pokusa sve moguce kako bi izlecio voljenu osobu.
Totalno psihicki u autu. Tesko da bi im i psihijatrija pomogla a ovi njihovi staratelji ih doveli u crkvu. No, ne mozes zameriti ljudima. Svako kome je stalo do bliznjeg ce da pokusa sve moguce kako bi izlecio voljenu osobu.