Mislim da su ovde teolozi napravili zabunu..
Никако. Битно је да разумеш у контексту. Као да ја кажем: душа ми је у петама (носу). То значи да сам преморен, зар не? Дакле, није душа буквално у крви (носу). Да би разумео зашто Господ каже, морамо на другој теми. Јер то је читав концепт приношења жртви (крви). Зато се каже да је Господ положио душу (крв) на Крсту за нас.
Kada Isus kaze: ''Ubijaju telo, a ne mogu duse ubiti'' -znaci da ne mogu ubiti ''zivot''.
A kada kaze: ''Bog koji moze i dusu i telo pogubiti u paklu'' -znaci da Bog moze oduzeti ''zivot''.
Душа иде или у пакао или у рај, сетимо се шта Господ говори разбојнику. Одмах након телесне смрти (растављања душе/духа и тела).
Нема никакве забуне. Господ је Дух, зар не? Господ има душу, зар не? Његова душа није скуп духа и тела. Значи душа је везана само за...?
23. И цео ваш дух и душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа нашег Исуса Христа.
дух и душа и тело = ЧОВЕК
Дух улази у тело и оживљава га. Али шта је онда оно што том склопу даје индивидуалност, ако је тело подједнако код свих људи (не мислим на висину, тежину и сл., већ на састав и потпуну неупотребљивост без духа - обична маса)? То зовемо душом. Емотивно-сензибилни-индивидуални део који брине за задовољење телесних или духовних потреба.
Ако душа чезне само за телесним задовољствима, онда не ваља. Ако занемаримо нека телесна задовољства, ми такође штетимо души. Јер душа тражи и задовољства која нису грешна (додир - загрљај родитеља, вољене особе и др.). Имамо и омиљену храну, значи ли то да чинимо зло што се нашој души свиђа неки укус? Наравно да не. Друга ствар је прождрљивост - неумереност.
Душа тражи духовна задовољства, што за нас хришћане има првенство над телесним (унутрашњи човек). Треба нам (души) љубав, вера и нада. Некада утеха. Радостан дух чини нашу душу оплемењеном. То је радост јеванђеља. Када дух (душа) напусти део масе коју зовемо тело, одлази Господу са свим нашим индивидуалним карактеристикама.
По Васкрсењу ћемо имати духовна тела. То стоји у Новом завету, јер тело (телесно, грешно) не наслеђује Царство. Јер наш дух (побожни) ратује против оваквог корумпираног и инфицираног тела. Тело тражи телесна задовољства, а она искварена пркосе нашем духу посиначком. Јер је наша душа одлучила да се приклони Спасењу своме, не пропасти.
Зато се дух и душа поистовећују, мада су нераздвојни елементи. Само Господ саставља и раставља дух и душу. Само Он одлучује која душа где иде посредством духа, заједно и нераскидиво.
12. Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
Кад је дух тужан - душа пати, када је дух радостан - душа се весели. Такође се душа некада може поистоветити са срцем (емотивни део).
ЗАКЉУЧАК
Докле год посматрамо световно, тј. као да постоје три хемијска (материјална) елемента, ми се мучимо да разумемо како су дух и душа једно. А наш световни ум тако размишља. Заједно са телом су такође једно. Али када дух излази из тела, онда заправо наша душа напушта тело.
Ако су пророци у духу ишли по вољи Божијој, такође је њихова душа и свесност ишла. Јер дух није безличан како говоре ове секте. Он је веома личан. Свима нам је исти дух, као што нам је тело од исте материје, али наша индивидуалност је у ствари та душа коју ови поједини кажу да престаје да постоји. Не може престати, јер онда се не може Васкрсење одиграти без наших личности. Тело се поново изгради, али у њега улазимо ми, тј. ја улазим у своје ново тело, ти у своје, ...
13. Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наду;
14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу довести с Њим. (Солуњанима 4)
