Šeol – mesto muke smrtne
Duh Sveti kroz apostola Petra govori:
„Njega Bog vaskrse, razdriješivši muke smrti, jer ne bješe moguće da ga ona drži“ (Dela 2:24, SPC, Crkvenoslovenski; „patnje smrtne“ - Tyndale; „agonije smrti“ - NIV, NASB; „užasa smrti“ - NLT; „bolova smrti“- ESV, KJV, Čarnić)
O kakvoj muci smrtnoj je ovde reč? Mi s jedne strane znamo da se mrtvo Isusovo telo u grobu u koji je položeno nije mučilo, jer se mrtvo telo koje ništa ne oseća ne može mučiti. S druge strane, međutim, znamo da Mesija nije bio oslobođen„muke“, „patnje“, „agonije“, „užasa“ umiranja, nego je kroz sve to svojevoljno prošao. Počevši od predavanje u ruke prvosveštenikovim stražarima u Getsimaniji, preko udaranja, šamaranja, pljuvanja, šibanja, krvarenja, nošenja krsta, trnovog venca, padanja, razapinjanja, probijanja klincima, žeđi... Dakle, muka umiranja je itekako imala vlast nad Njim. A gore vidimo da Duh Sveti kaže da muka smrti nije imala vlast nad Njim. To znači da je tu reč o „muci smrtnoj“ koja se dešava posle telesne smrti a ne pre, i to u Adu/Šeolu: „Jer David govori za Njega: (...) nećeš ostaviti dušu moju u Adu, niti ćeš dati da Svetac tvoj vidi truljenje“ (Dela 2:25-27), „Predvidjevši govori za vaskrsenje Hristovo da ne bi ostavljena duša Njegova u Adu, niti tijelo njegovo vidje truljenja.“ (Dela 2:31)
Međutim, ako je tačno učenje Jelene Vajt, Čarlsa Tejza Rasela i ostalih, to, da je ovde reč o muci smrtnoj koja se dešava posle telesne smrti a pre vaskrsenja, nije moguće, jer po njima duh čovekov posle telesne smrti a pre vaskrsenja ne može osećati nikakvu muku jer ili spava nesvesnim snom ili uopšte ne postoji. Dakle, jasno se vidi da njihovo učenje potpuno protvreči učenju Duha Svetog izloženog u Bibliji koja uči da u Šeolu postoji „muka smrti“.
S druge strane iz 1.Petrove 3:18, znamo da se duh Mesije Isusa u Adu/Šeolu nije mučio nego da je „propovedao“ drugim „duhovima“. To znači da se izraz „razdrješivši muke smrti, jer ne bješe moguće da ga ona drži“ ne odnosi na to da se Isus u Šeolu mučio i da je bio neslobodan, nego da je boravio na mestu mučenja i neslobode drugih duhova pri čemu se sam nije mučio niti je bio neslobodan zbog čega se i kaže „jer ne bješe moguće da ga ona drži“.
Dakle, vidimo da Biblija uči da Šeol jeste mesto mučenja duhova pri čemu je Hristov duh bio nepodložan toj vlasti mučenja, jer je bio savršeno pravedan a ne nepravedan, savršeno bezgrešan a ne grešan – „Zna Gospod pobožne izbavljati od napasti, a nepravdnike mučeći čuvati za dan sudni.“ (2. Petrova 2:9) Drugim rečima, učenjem da Šeol jeste mesto mučenja grešnih duhova Biblija uči da 1) duh čoveka, odvojen od tela – postoji; i 2) da se tada nalazi u svesnom stanju sa sve tri duševne sposobnosti – razumom, voljom i osećanjem.