"Drugi, naprotiv, izlažući poredak u stvaranju čoveka, o čemu svedoči Mojsej, kažu da je vremenski duša nastala posle tela, budući da je Bog najpre uzeo prah zemaljski, pa tek onda Svojim dahom oživeo biće koje je načinio: ovom tvrdnjom dokazuju da je telo plemenitije od duše i da je ono što je pre stvoreno plemenitije od onoga što je zatim uliveno u njega... Isto tako, nismo skloni da svoje učenje započnemo od stvaranja čoveka kao glinene figure i da kažemo da je duša nastala radi nje, jer bi se u tom slučaju sigurno pokazalo da je umna priroda manje dragocena od glinene figure. Međutim, kako je čovek jedinstven, biće koje se sastoji od duše i tela, mi pretpostavljamo da je i početak njihovog postojanja jedinstven, zajednički za oba dela, tako da on u sebi samom ne može da pronađe ono što je prethodilo i ono što je usledilo, kao da su vremenski najpre nastali telesni udovi a da je ostalo kasnije dodato... Budući da se, prema apostolskom učenju, naša priroda smatra dvojakom, načinjenom od vidljivog i skrivenog čoveka, u slučaju da je jedan prethodio a drugi sledio za njim, Njegova sila koja nas je stvorila pokazala bi se na neki način kao nesavršena i nedovoljna da odjednom izvrši celokupno delo i da je morala da ga podeli i da se najpre bavi jednom, a zatim drugom polovinom."
Sv. Grigorije Niski
(O stvaranju čoveka, 28–29)