Gospod Bog stvorio je prvoga čoveka po liku, obrazi svom. Stvorio ga je malo manjim od Anđela, a mnogo većim od tvari. Telo mu je sazdao od zemlje i time je u čoveku zastupljen materijalni svet a nadahnuo ga duhom života, time je u njemu zastupljen duhovni svet. Od svih bića stvorenih samo je čovek zadahnut Duhom Božijim ,
A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa.
1. Mojsijeva, glava 2
ostala bića stvorena su rečju.
Opet reče Bog: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme, i drvo rodno, koje rađa rod po svojim vrstama, u kome će biti seme njegovo na zemlji. I bi tako.
I pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme po svojim vrstama, i drvo, koje rađa rod, u kome je seme njegovo po njegovim vrstama. I vide Bog da je dobro.
Potom reče Bog: Neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski.
I stvori Bog kitove velike i sve žive duše što se miču, što provrveše po vodi po vrstama svojim, i sve ptice krilate po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro;
Potom reče Bog: Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako.
I stvori Bog zveri zemaljske po vrstama njihovim, i stoku po vrstama njenim, i sve sitne životinje na zemlji po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro.
1. Mojsijeva, glava 1
Pripadajući dušom duhovnom svetu, a telom materijalnom, čovek se javlja kao mali svet u velikome (mikrokosmos) ili kao veliki svet u malome (makrokosmos).
Želeći da objavi bogatstvo svoje dobrote, Bog rešava da proizvede jedno živo biće iz obojega, tj. iz vidljive i nevidljive prirode, i On stvara čoveka uzevši iz već sazdane materije telo, a od sebe dah (što se naziva razumnom dušom i obrazom Božjim — εικόνα Θεού), stvara kao neki drugi svet, u malome — veliki (έν μικρω μέγαν).
Sveti Grigorije Bogoslov
Bog je stvorio čoveka kao neki drugi svet, mali u velikome (έν μεγάλω μικρόν). Takav stvoren, čovek pretstavlja sobom tajanstveno jedinstvo materije i duha, vidljivoga i nevidljivoga, zemaljskoga i nebeskoga, vremenskoga i besmrtnoga, prostornoga i beskrajnoga; pretstavlja kao neku sredinu između veličine i malenkosti.
Sveti Jovan Damaskin
Nikakva, dakle, sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu.
Jer zakon Duha koji oživljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnog i smrti.
Jer što zakonu beše nemoguće, jer beše oslabljen telom, posla Bog sina svog u obličju tela grehovnog, i za greh osudi greh u telu,
Da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po telu nego po duhu;
Jer koji su po telu telesno misle, a koji su po duhu duhovno misle.
Jer telesno mudrovanje smrt je, a duhovno mudrovanje život je i mir.
Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božijem niti može.
A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi.
A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Božji u vama živi. A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov.
A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo greha radi a duh živ pravde radi.
A ako li živi u vama Duh Onog koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, Onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih oživeće i vaša smrtna telesa Duhom svojim koji živi u vama.
Tako dakle, braćo, nismo dužni telu da po telu živimo.
Jer ako živite po telu, pomrećete; ako li duhom poslove telesne morite, živećete.
Jer koji se vladaju po duhu Božijem oni su sinovi Božiji.
Jer ne primiste duh ropstva, opet da se bojite; nego primiste Duh posinački, kojim vičemo: Ava, Oče!
Ovaj duh svedoči našem duhu da smo deca Božija.
Rimljanima, glava 8
Nego govorimo premudrost Božiju u tajnosti sakrivenu, koju odredi Bog pre sveta za slavu našu;
Koje nijedan od knezova veka ovog ne pozna; jer da su je poznali, ne bi Gospoda slave razapeli.
Nego kao što je pisano: Šta oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube.
A nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije.
Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečijeg koji živi u njemu? Tako i u Bogu šta je niko ne zna osim Duha Božijeg.
A mi ne primismo duha ovog sveta, nego Duha koji je iz Boga, da znamo šta nam je darovano od Boga;
Koje i govorimo ne rečima što je naučila čovečija premudrost, nego šta uči Duh Sveti; i duhovne stvari duhovno radimo.
A telesni čovek ne razume šta je od Duha Božijeg; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.
Duhovni pak sve razgleda, a njega samog niko ne razgleda.
Jer ko pozna um Gospodnji da Ga pouči? A mi um Hristov imamo.
1. Korinćanima, glava 2
