Duh,dusa i sveti duh

Učlanjen(a)
07.07.2014
Poruka
18.400
eremija 17,27: "Ali, ako ne budete svetkovali dan subotni, i ako budete nosili bremena ulazeći na vrata jeruzalemska u dan subotni, tada ću potpaliti oganj na vratima njegovim; i plamen će proždrijeti dvore jeruzalemske, i neće se ugasiti"
Židovi su oskvrnuli subotu, da li ta vrata i dan danas gore?

Ovim Židovima se "vatra zapalila" zbog oskvrnuća subote, a onima koji Krista ne prihvate za Spasitelja također će se zapaliti i neće se gasiti.

Filemon 15 redak: "Možda je zato bio odijeljen od tebe (misli se na roba Onezima, kojeg Pavao vraća Filemonu) na kratko vrijeme, da ti bude povraćen zauvijek.
I u "vijeke vjekova", i ova riječ "zauvijek" su iste riječi, grčki aionis, što znači vječno, zauvijek...No postavlja se pitanje je li ovaj rob još uvijek kod Filemona...narvno da nije, umro je...nema ga više...[/QUOTE]

Ali Marko piše ovako:

Mk 9,47-48: I ako te oko sablažnjava, iskopaj ga. Bolje ti je jednooku ući u kraljevstvo Božje, nego s oba oka biti bačen u pakao, gdje crv njihov ne gine niti se oganj gasi.

Ovdje u grčkom stoji: πῦρ οὐ σβέννυται, dakle, "vatra koja se ne gasi".

Kad se kaže vječni oganj, misli se na posljedice tog ognja, a ne na trajanje...vatra gori dokle ima materije...a ljudi imaju tijelo...i kad su opkolili Jeruzalem, mislim na grešnike "Tada siđe vatra s neba i proguta ih" OTKRIVENJE 20,9. Trebate razlikovati pojmove, u Bibliji se spominje vječna kazna, a ne vječno kažnjavanje...

Miroljube, Miroljube.

"Tradicionalisti čitaju "vječnu muku" kao "vječno mučenje", ali to nije značenje ove fraze. To Basil Atkinson odlično primjećuje: "Kad se pridjev aionios u značenju 'vječan' u grčkom uzima s imenicom koja označava radnju, onda se odnosi na posljedicu radnje, a ne na postupak. Stoga se fraza 'vječna muka' može usporediti s frazom 'vječni otkup' ili 'vječno spasenje', što su biblijske fraze.

A što Basil Atkinson primjećuje kada stoji, πῦρ οὐ σβέννυται, dakle, "vatra koja se ne gasi"?

Pa gdje ti piše vječni život za grešne? Nigdje. Vječna muka je kazna, kazna je vječna a ne kažnjavanje.

Vječna muka je valjda "vječna muka". Vječna zubobolja nije vađenje zuba, nego vječna zubobolja.
 
Učlanjen(a)
21.09.2015
Poruka
1.460
Zalosno je to sto Adama pravite zivim i ako mu je njegov i nas Tvorac direktno rekao da ce se vratiti gde je bio! A znamo gde je bio!
On je trebao da nestane u tpunosti, ali Bog je ljubav i nije doavolio da Adamova dusa umre
27. Јер нећеш оставити душу моју у аду, нити ћеш дати да Светац твој види труљење.

28. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весеља лицем твојим.

29. Људи браћо, нека је допуштено са слободом рећи вам за праоца Давида да и умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана.

30. Будући, дакле, да је био пророк, и знајући да му се Бог заклетвом заклео да ће од плода бедара његових по тијелу подигнути Христа да сједи на пријестолу његову,

31. Предвидјевши говори за васкрсење Христово да не би остављена душа његова у аду, нити тијело његово видје

Djavo je slagao, ljudi su kad tad trebali da jedu, ali nisu bili spremni,"I postade covek kao jedan od nas........" Covek je trebao kasnije da jede sa drveta poznanja dobra i zla i da pobedi, a ne izgubi.Prvorodni greh se satoji iz gordosti, njima bi Bog kad tad zapovedio da jedu, ali On bi im zaovedio da jedu tek kada bi ostali dovoljno jaki da izaberu dobro, a ne zlo, a oni su zgresili pre nego sto su i znali sta je zlo, djavo je udario najjace sto je mogao nego ikada sa gordoscu i rekao im je da ako jedu sa drveta poznanja dobra i zla psotace bogovi(po blagodati ne po prirodi, po prirodi su uvek i uvek ce biit ljudi), oni su iz ljubavi trebali jednoga dana da jedu, ali oni nisu cekali niti su iz ljubavi uzeli plod vec iz gordosti, ali ni to nije bilo tako strasno jer ipak su bili prevareni i posle jedenja trebalo je da psotanu svesni da su pogresili jer posle jedenja su trebali da shvate da ono sto su ucinili jeste greh, ali cak i posle jedenja umesto da se pokaju oni su svalili krivicu jedno na drugo i tako izkazali da su izabrali zlo, jer su znali sta je zlo i da su zlo izabrali, a opet nisu se pokajali.Zbog toga oni su trebali da izceznu i citava materija bi samim tim nestala, ali Bog iz svoje velike ljubavi nije dozvolio da covek nestane i da njegova dusa umre kao sto je i trebalo vec je pokazao da je On ljubav i oprostio im je, ali posto su zlo izabrali trpeli su posledice, citava materija je degradirala i postala propadljiva kao i njih dvoje jer su izabrali zlo, Bog nije zeleo da oni umru, ali nije im dozvolio da ostanu vecni jer su izabrali zlo i to je njihova slobodna volja da ih je ostavio vecnima onda bi On uticao na njihovu slobodnu volju, On im je rekao ako jedu sa drveta da ce umreti ne zato sto On tako zeli vec zato sto van Njega nema niceg drugog sem smrti, nistavila i zla.Bog nije odgovoran za propast ljudi i nije ni na koji nacin uticao da oni postanu smrtni, to je zakon slobodne volje i oni su je zloupotrebili, i satana i djavoli su trebali da izceznu kad su pali, ali i njih Bog voli i nije dozvolio da umru jer ima tako ne bi dao priliku da se pokaju, jedan mudar covek je jednom rekao "Bog bi bio najsretniji kad bi se satana pokajao".
 
Član
Učlanjen(a)
05.09.2013
Poruka
4.465
Мисли се на тело, зато и постоји запета. Изиђе дух и тело се враћа у земљу своју (одакле је, зато и пише: своју). Није дух из земље. Тада пропадну сви људски планови (помисли).

A ko misli Telo ili Duh???
Sta je za tebe vrednije ili pametnije telo ili duh?
prema psalmu 146:4
Iziđe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove.
 
Član
Učlanjen(a)
03.06.2010
Poruka
14.301
Онда, "у реалности", није ни вечни живот. Таква је ваша аналогија.

APSURDNA analogija. Život je suprotnost smrti. Pa vama Bog onda toleriše grijeh zauvijek. Ispada da je grijeh princip, vječan kao i dobrota. Učenje hinduizma. Dakle imate učenje hinduizma.

Vječno mučenje vječno ostaje grijeh. Biblija kaže da će nestati prokletinje grijeha.


"Patrokolovi podvizi i smrt" strana 349. "Rekavši to UMRE Patroklo, NJEGOVA DUŠA tiho odlete u carstvo mračnog Hada, žalosna što je napustila mlado snažno telo.

Malo iz hinduizma, malo iz grčke mitologije. Malo od Platona i eto nauke u PC. Samo nebiblijske.

Adrijane drugi put uzmi iz mitologije stih da nam dokažeš da duša izlazi iz tijela.

KAKO SE U BIBLIJI KORISTI IZRAZ ”DUŠA“

Najpre razmotrimo izraz ”duša“.Biblija jeizvorno napisana uglavnom na hebrejskom i grckom. Kad su pisali o duši, biblijski pisci koristili su hebrejsku rec nefeš ili grcku rec psykhé. Te se reci u Bibliji pojavljuju više od 800 puta, a u osnovi se odnose na: (1) ljude, (2) životinje ili (3) život covjeka ili životinje. Osvrnimo se na neke biblijske stihove sa ta tri razlicita znacenja.

Ljudi.
1. Mojsijeva 2:7 “Jehova Bog je stvorio coveka od zemaljskog praha i udahnuo mu u nozdrve dah zivota i covek je postao ziva dusa.”
Znaci da je covek postao DUŠA, COVEK je DUŠA .
A duh ili dah … kasnije se objasnjva sta su…
’U danima Nojinim svega se nekoliko ljudi, to jest osam duša, spasilo prošavši kroz vodu‘ (1. Petrova 3:20). U ovom stihu rec ’duše‘ ocito se odnosi na ljude — Nou, njegovu ženu, njegova tri sina i njihove žene.

U 2. Mojsijevoj 16:16 navedena su uputstva koje su Izraelci dobili u vezi sa sakupljanjem mane. Receno im je: ”Nakupite toga (...) svaki prema broju duša koje su mu u šatoru!“ Dakle, kolicina mane koju su trebali sakupiti zavisila je o broju clanova porodice. Još neke biblijske primjere koji potvrdjuju da se rec ”duša“ odnosi na osobu nalazimo u 1. Mojsijevoj 46:18, Isusu Navinu 11:11, Delima apostolskim 27:37 i Rimljanima 13:1.

Životinje. U biblijskom izvještaju o stvaranju citamo: ’Bog je rekao: ”Neka vodama provrvi mnoštvo živih duša i neka leteca stvorenja lete nad zemljom, svodom nebeskim!“ Bog je takodje rekao: ”Neka zemlja pusti iz sebe žive duše po vrstama njihovim, stoku, druge životinje što se micu i divlje životinje zemaljske po vrstama njihovim!“ I bilo je tako‘ (1. Mojsijeva 1:20, 24). U ovim se recima za ribe, stoku i divlje životinje koristi ista rec— ”duše“. Ptice i druge životinje naziva se dušama u 1. Mojsijevoj 9:10, 3. Mojsijevoj 11:46 i 4. Mojsijevoj 31:28.

Život osobe. Ponekad se rec ”duša“ odnosi na ljudski život. Jehova je rekao Mojsiju: ’Pomrli su svi koji su progonili dušu tvoju!‘ (2. Mojsijeva 4:19). Šta su progonili Mojsijevi neprijatelji? Htjeli su mu oduzeti život. Pre toga, Rahela je radjala svog sina Benjamina ”dok je duša njezina izlazila jer je umirala“ (1. Mojsijeva 35:16-19; vidi 18. stih). Rahela je tada izgubila život. Zapazi takodje što je Jovan rekao o Isusu: ”Po ovom smo upoznali ljubav: po tome što je on dušu svoju položio za nas“ (1. Jovanova 3:16). Isus je dao svoju dušu, odnosno život, za ljude. Ocito je da se u ovim biblijskim stihovima rec “duša“ odnosi na život osobe. Još neke primere o tome naci cemo u Mateju 10:39, Jovanu 15:13 i Delima apostolskim 20:10.






 
Učlanjen(a)
05.05.2014
Poruka
3.698
Činjenica koju niko ne može osporiti je da se krv pominje kao duša tačnije da je duša u krvi. Dalje,činjenica je da se ceo čovek naziva dušom.I konačno,svesnideo čoveka razum se predstvlja dušom.
Šta je onda duša...nešto što se sadrži ili pojavljuje usvemu ovom.
Čovek ima saznanja i gradi svoj karakter što kroz iskustva,što kroz izučavanja i po blagodati Božjoj.
Sve to čini čoveka kao unutarnje biće koje kroz telo sebe ispoljava i kroz telo se izražava.

Tako razum Bog po DUHU otvara jer duh Božji svedoči i poučava naš duh koji prenosi do mozga informaciju ali kojim putem..?
Putem KRVI.
Krv ispunjava celo biće i svuda raznosi sve hranljive materije i kiseonik ali i signale-inform.
Kad krv izlazi u njoj sesadrži pomenuto.
Telo je ispunjeno krvlju svaki kapilar.
I sad telo bez krvi ne živi u zemaljskoj strukturi a krv opet nema svest i zavisi od svestia svest treba znanje a ono dolazi kao što već rekoh po duhu i iskustvu i saznanjima od drugih izučavanjem.

Duša je taj celokupni SVESNI ELEMENT ČOVEKA KOJI JE ISPUNJEN SVIM OSOBINAMA I SAZNANJIMA.
oni su kroz duha preko svesti pa krvi ucelom biću i zato se sve to može dušom osloviti.
Kad duh izađe i svesni deo sa kojim je duh komunicirao po onom što je krv prenosila icelo biće bilo ispunjeno telo pada i ništa nezna a dok je čovek živ živo je i ono u telu kad umre nema više osećanja u telu a ni duha.
 
Natrag
Top