đubrenje voćaka

[Nostradamus]

PREPORUKE ZA ĐUBRENJE VOĆA
U daljem tekstu nalaze se preporučene količine primene azotnih đubriva, koje treba prilagoditi razlkama u tipovima zemljišta i tehnologijama gajenja na pojedinim lokacijama. Preporuke za primenu ostalih hranljivih materija date su pod pretpostavkom da postoje potrebe za njihovim dodatnim količinama.

 

[Nostradamus]

Primena azota
Iako se potreba za optimalnim količinama azota razlikuje od jedne lokacije do druge, preporuke raznih proizvođača treba uzeti kao okvirni vodič. Pre određivanja treba upoznati reakcije zasada na đubrenje. Mnogo je lakše primeniti dodatne količine azota nego izaći na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suvišak ovog elementa. Preterani porast posebno nanosi štete u mladim, gusto sađenim zasadima jabuke.
U pojedinim voćnjacima može postojati potreba za primenom manje ili više azota od preporučenih količina. Ove količine treba prilagoditi uslovima u voćnjaku koji se određuju na osnovu koncentracije azota u listu, bujnosti stabala, kvaliteta ploda i rodnosti. Na potrebu biljaka za azotom najviše utiču tip zemljišta, rezidba i način obrade međurednog prostora. Voćnjacima podignutim na plodnoj ilovači mogu biti potrebne samo polovine preporučenih količina azota, a onima na peskovitim zemljištima i do 50% više od dole navedenih količina. Mesta na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati povećani sadržaj azota i tu treba uneti mnogo manje đubriva. U voćnjake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% više azota nego u čiste i dobro obrađene. Isto tako, veće količine unose se i u jako zakorovljene voćnjake.

 

[Nostradamus]

Jaka rezidba podstiče vegetativni porast i može smanjiti potrebe za azotom. Ovakva stabla treba đubriti malo ili ih skoro uopšte ne đubriti.
Đubrivo treba rasuti na mesto sa koga je ono dostupno biljci, ali tako da se opasnost od ožegotina na korenu svede na najmanju meru. Većina đubriva koja se nalaze na tržištu su soli, i ako se biljkama dostave u visokoj koncentraciji, mogu izazvati oštećenja korena. Kod mladih stabala voća i vinove loze, treba rasuti đubrivo u prečniku od 90 – 120 cm oko biljke, a 20-25 cm dalje od stabla. Tek posađene sadnice voća i vinove loze treba đubriti posle dovoljnih količina kiše i tek pošto se zemlja slegne. Oko starijih stabala đubrivo treba rasuti u prečniku širine krošnje. U starijim vinogradima, đubrivo treba rasuti u redu, u traci širine 1,5-1,8 m.

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Na veoma peskovitim zemljištima preporučuje se prolećno đubrenje, pošto posle jesenje primene može doći do ispiranja. Dosta proizvođača azot primenjuje iz dva puta – prvu polovinu određene količine u martu ili aprilu, a drugu u junu, posle zametanja plodova. Količina u drugoj primeni može se smanjiti ili potpuno izostaviti ako nije zametnuto puno plodova, kako bi se izbegla prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone.
Ako se koristi stajnjak ili neko drugo organsko đubrivo, pre primene treba ustanoviti sadržaj azota u njima i količinu primene prilagoditi količinama azota u mineralnim đubrivima koja se već primenjuju, tako da ukupna količina unetog azota ne prelazi preporučene količine primene. Teško je pretpostaviti koliko se azota može obezbediti iz sena ili slame. Moguće je da će biti potrebno smanjiti količine azota koje se u zemljište unose iz organskih đubriva ili ovu primenu potpuno prekinuti dok se ne vidi kako biljke na nju reaguju.

 

[Nostradamus]

Primena fosfora ,kalijuma, kalcijuma i magnezijuma
Ove elemente ne treba primenjivati ukoliko za njima ne postoji dodatna potreba.
Fosfor (P2O5) Ako postoji potreba, treba primeniti 90-180 kg P2O5 po jednom aru. Pošto se fosfor u zemljištu kreće veoma sporo, ove količine biće dovoljne najvećem broju voćnih vrsta tokom niza godina.
Tabela: Preporučene količine primene fosfora u pre sadnje u jabukama, kruškama, koštičavom voćću, grožđu, jagodama i malinama

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Tabelareporučene količine kalijuma za primenu pre sadnje u zasadima raznog voća
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Kalijum (K2O) Primena 68-136 kg/a kalijum oksida nadoknadi će većinu nedostataka ovog elementa. Kako bi se u zasadima koštičavog voća na lakim, peskovitim zemljištima održao odgovarajući nivo kalijuma, biće potrebno primenjivati ove količine na svakih 3-5 godina.
Kalcijum (Ca) Ako se pH vrednost održava iznad 6.0., retko dolazi do nedostataka ovog elementa. Unošenje krečnjaka u količini od 2-4 t/a ispraviće nedostatke ukoliko do njih dođe.

 

[Nostradamus]

Neodgovarajući nivoi kalcijuma u stablima jabuke mogu da dovedu do poremećaja kao što su gorka pegavost, pucanje ili prerano smekšavanje ploda. Prskanje kalcijumom može smanjiti ove probleme, ali ih retko može potpuno ukloniti. Najbolje je prskati 8-10 puta u periodu od kasnog juna pa do berbe u intervalima od dve nedelje. Treba prskati kalcijum hloridom u količini od 26–40 g/l u junu i julu i 40-65 g/l u avgustu i septembru, što će imati isti efekat kao i primena ostalih đubriva koja sadrže istu količinu kalcijuma. Treba prskati rastvorom kalcijuma, i koncentracije treba smanjiti ako je vreme toplo i vlažno ili ako od prethodnog prskanja nije pala kiša. Primeniti 9-13.5 kg kalcijum hlorida po aru tokom vegetacionog perioda kako bi se postigli najbolji rezultati.

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Magnezijum (Mg) Ako treba uneti dodatne količine magnezijuma, dolomitni krečnjak je najjeftinije đubrivo. Primenjuju se 2-4 t/a ili količine preporučene na osnovu izveštaja o analizi zemljišta. Može se upotrebiti magnezijum sulfat (gorka so) u koncentraciji od 131 g/l u prva dva prskanja tokom dve ili tri godine dok krečnjak ne odreaguje u zemljištu.

 

[Nostradamus]

Primena mikroelemenata
Gde postoje nedostaci B, Fe, Mn ili Zn preporučuje se primena sledećih koncentracija đubriva:
Bor (B) Bor se primenjuje inkorporacijom u zemljište u količini od 450-600 g/a za jabuke i kruške, 225-450 g/a za trešnju i 225 g/a za breskve. Može se primeniti i folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je lišće još aktivno.

 

[Nostradamus]

Koncentraciju ne treba povećavati više od dva puta. Pošto je razlika izmedu nedostatka i suviška bora mala, treba ga primenjivati samo ako postoji potreba za time. Folijarnom primenom može se bolje kontrolisati količina bora koju biljka usvoji. Solubor je naviše korišćeno đubrivo sa borom.
Breskve su veoma osetljive na suvišak bora – treba ga primenjivati samo ako analize listova pokazuju njegov nedostatak.