đubrenje voćaka

[Nostradamus]

Gvožđe (Fe) Do nedostatka gvožđa dolazi na zemljištima sa visokom pH vrednosti ili slabom drenažom. Ako simptomi na biljkama ukazuju na nedostatak gvožđa, a pH je iznad 7.5, treba je smanjiti dodavanjem sumpora, aluminijum sulfata ili kiselih azotnih đubriva. Unošenje gvožđa preko zemljišta na zemljištima sa visokom pH vrednosti su se pokazala nedovoljnim ili neefikasnim. Za privremenu popravku treba koristiti fungicide koji sadrže gvožđe, ili komercijalne helate gvožđa u koncentracijama koje se preporučuju za ranija prskanja

 

[Nostradamus]

Mangan (Mn) Ukoliko je prisutan nedostatak mangana, treba primeniti vodeni rastvor mangan sulfata u koncentraciji od 66 g/l vode ili helate mangana u koncentraciji preporučenoj za prva dva prskanja. Koncentracija se ne sme povećavati više od dva puta. Ukoliko je prisutan suvišak Mn, proveriti pH zemljišta i uneti krečnjak u potrebnoj količini.
Cink (Zn) Reakcije na unošenje Zn preko zemljišta nezadovoljavajuće su na zemljištima sa visokom pH vrednosti. Savetuje se folijarna prihrana i helati cinka u preporučenim koncentracijama i vremenima prskanja. Takođe se može koristiti i cink sulfat u kombinaciji sa jednakim količinama hidriranog krečnjaka za prva dva prskanja (12-26 g/l ) ili 1,3-2,3 kg u septembarskom prskanju posle berbe. Fungicidi Ditan i Cineb su takođe dobri izvori cinka ako se primenjuju u zasadima za koje su registrovani i u koncentracijama i vremenu primene naznačenim na etiketi.

 

[Nostradamus]

Đubrenje preko sistema kap po kap
Đubrenje preko sistema kap po kap treba pažljivo isplanirati. Najvažniji faktori koje treba uzeti u obzir su: ujednačen protok vode (ravnomerna primena đubriva moguća je samo ako je i protok vode ujednačen), način ubrizgavanja đubriva u sistem, vrsta đubriva, kapacitet injektora i određivanje trajanja primene.
Preko sistema kap po kap se najcešce primenjuje azot. Prednosti ovakvog načina đubrenja ogledaju se u značajnoj uštedi samih đubriva (troškovi su manji i do 50% ), manjem oslanjanju na kišu da sprovede azot do korenovog sistema, ravnomernijem i redovnijem snabdevanju biljaka azotom tokom čitavog vegetacionog perioda i smanjenim gubicima od ispiranja azotnih đubriva.

 

[Nostradamus]

Ujednačenost protoka
Najvažniji preduslov za efikasno injektiranje đubriva u sistem jeste ujednačen protok vode u njemu. Biljke se ne mogu ravnomerno snabdeti đubrivom ako protok vode nije ujednačen. Da bi protok vode u sistemu za navodnjavanje bio ujednačen, iz svakog kapljača u jedinici vremena treba da ističe apsolutno jednaka količina vode. Iako je skoro nemoguće postici 100% ravnomeran protok, za primenu đubriva preko sistema je neophodno da ova ujednačenost bude najmanje 80%. Ako je ovaj procenat ispod 80, treba ga poboljšati ili uopšte ne đubriti na ovaj način.

 

[Nostradamus]

Neravnomeran protok vode javlja se kao posledica loše projektovanog sistema, razlike izmedu kapljača ili njihovog zapušavanja, pa je zato najbolje da se projektovanje i postavljanje sistema poveri kvalifikovanim licima. Začepljenje kapljača obično se sprečava upotrebom filtera i pravilnim održavanjem sistema.
Izlazni kapacitet pumpe, pritisak u sistemu i protok u glavnoj cevi se u izvesnoj meri razlikuju od sistema do sistema. Ujednačenost protoka može se poboljšati produženjem vremena primene i injektiranja đubriva dotle dokle je to isplativo.

 

[Nostradamus]

Jadnostavan, brz i precizan način merenja ravnomernosti protoka opisan je na grafiku. Za merenje protoka iz pojedinačnih kapljača koristie se male posude (od oko 200 mililitara). Svaka posuda obeleži se crtom na istoj visini, postave se ispod kapljača i meri se vreme u sekundama potrebno da nivo vode dostigne naznačenu crtu. Dalje se saberu tri najduža vremena i ta vrednost (oznčena kao Tmax) pronađe na vertikalnoj osi grafika koja je označena. Na grafiku je dat primer zbira tri najduža vremena od 200s. Sledeće treba sabrati tri najkraća vremena i tu vrednost, označenu kao Tmin, pronaći na horizontalnoj osi. U datom primeru, zbir tri najkraća vremena je 100s. Povuci vertikalnu liniju od Tmin i horizontalnu od Tmax. Vrednost ravnomernosti protoka nalazi se u preseku ove dve linije. U datom primeru, ova vrednost je jedva zadovoljavajuća (77%) i ukoliko se ona ne može povećati, injektiranje đubriva u sistem se ne preporučuje.

 

[Nostradamus]

Azotna đubriva koja se mogu injektirati u sistem
Azotna đubriva koja se obično ubrizgavaju u sistem su u obliku 28%-og rastvora azota, amonijum nitrat i urea. Rastvor azota se može direktno uneti u sistem, dok se amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako injektirati u sistem.
Stepen rastvorljivosti nekoliko suvih azotnih đubriva prikazana je u tabeli. Ovo su maksimalne količine čiste supstance (zasićeni rastvori), dok je realna rastvorljivost đubriva obično malo slabija. Ove vrednosti treba koristiti kao osnovu za određivanje stvarne rastvorljivosti đubriva u vodi za navodnjavanje.

 

[Nostradamus]

Vrste injektora
Postoji nekoliko vrsta injektora, ali se u najširoj upotrebi nalaze tri: Venturi – tečna đubriva ili rastvorena čvrsta đubriva unose se u sistem na osnovu razlike u pritisku koja nastaje na suženom delu glavne cevi na mestu injektiranja; pretakajuća pumpa – rastvor đubriva se unosi u sistem pomoću pumpe; tank sa delom za ubrizgavanje đubriva – deo vode za navodnjavanje vraća se u tank zbog razlike u pritisku izmedu ulazne i izlazne cevi na tanku u kome se nalazi rastvoreno đubrivo.
Iako koncentracija đubriva u sistemu za navodnjavanje može varirati u zavisnosti od vrste injektora koja se koristi, tip injektora neće uticati na ravnomernost primene đubriva dok god je vreme ubrizgavanja dovoljno dugo da se celokupna količina đubriva rasporedi u voćnjaku.

 

[Nostradamus]

Kolicina dubriva za injektiranje
Koju količinu đubriva treba koristiti i u kom momentu ga treba ubrizgati u sistem? Količina i vreme zavise od starosti stabala, sorte,potencijalnog prinosa, sposobnosti korena da sprovodi rastvor hranljivih materija,tipa zemljišta i iskustva i ciljeva proizvodača. Injektiranje đubriva daje proizvodaču veći stepen fleksibilnosti od primene đubriva preko zemljišta pošto se na ovaj način đubrivo dostavlja biljkama baš onda kada im je to potrebno.
Količine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i do 50-65% u poređenju sa onima koje se unose preko zemljišta. Tako, stablo kome je normalno potrebno 450g amonijum nitrata koji se primenjuje jednom godišnje po površini zemljišta će imati istu bujnost, prinos i iste koncentracije azota u lišću ako se đubri injektiranjem sa 1/3-1/2 manjom količinom azota.

 

[Nostradamus]

Stabla lakše usvajaju injektiranjem unešen azot zbog preciznije određenog vremena primene i unošenja đubriva direktno u zonu korena. Injektiranje preko sistema kap po kap bi bilo najbolje zapođeti količinom azota koja je upola manja od one koja bi se inače rasula po površini zemljišta. Tu količinu dalje treba povećati ili smanjiti u zavisnosti reakcije drveta na đubrenje.
Ne treba injektirati celokupnu količinu azota koja je namenjena za tu godinu u samo jednoj primeni. Ako je jednom stablu potrebno 200 g amonijum nitrata godišnje, ovu količinu treba podeliti na tri ili više jednakih doza i injektirati ih u intervalima od 2 nedelje, od kojih će prvi biti negde u vreme cvetanja. Npr. 60 g po stablu uneti u vreme cvetanja, a još 60 g i 80 g dve, odnosno četiri nedelje kasnije. Kada se ustanovi koja je količina đubriva potrebna jednom stablu, nju treba pomnožiti sa brojem stabala koja su pod sistemom kap po kap, kako bi se odredilo koliko je đubriva potrebno za svaku sekciju pod sistemom. Po gornjem primeru, svakom stablu treba dostaviti 60 g amonijum nitrata u vreme cvetanja. Ako u datoj sekciji koja se navodnjava ima 500 stabala, u nju treba uneti 500*60g, odnosno 30 kg amonijum nitrata u vreme cvetanja.