đubrenje voćaka

[Nostradamus]

Gvožđe (Fe)
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Pomaže u obrazovanju hlorofila i učestvije u oksidacionim procesima. Utiče na povećavanje sadržaja organskih materija; masti uljenih hidrata i belančevina. Doprinosi jačanju voćaka prema mrazu, bolestima i štetočinama. Manjak gvožđa izaziva hlorozu na lišću. Ono je obično bledožuto i znatno sitnije, dok su nervi i dalje zeleni. Hloroza se često javlja kod dunje i u voćnjacima na tepkim zemljištima alkalne reakcije.

 

[Nostradamus]

Sumpor (S)
Sastavni je deo belančevina. Ima znatan uticaj na razvoj korena i i drugih organa voćaka. Manjak se može odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema, ali do ovoga ne dolazi s obzirom da sumpora ima u dovoljnim količinama u svim zemljištima. često se nalazi u nekim đubrivima i pesticidima. Višak sumpora pokazuje promene kao što su povrede na lišću i plodovima, naročito kod agruma i to samo na kiselim zemljištima.

 

[Nostradamus]

Bakar (cu)
Učestvuje u oksidoredukcionim reakcijama. Potpomaže proces fotosinteze i biosintezu belančevina i aminokiselina. Povećava sposobnost tkiva da upija vodu. Manjak bakra pruzrokuje promenu vršnih listova, koji se vitopere, savijaju i otpadaju od vrha mladara prema osnovi. Hloroza tkiva izmedu nerava mladog lišća, dok su ivice i vrhovi normalne zelene boje; sledi hloroza nerava i na kraju brza nekroza cele lisne ploče. Manjak se javlja na zemljištima sa dosta organske materije kao što je treset i dr.

 

[Nostradamus]

Molibden (Mo)
Reguliše prenošenje elektrona u najznačajnije delove voćke - koren i krunu. Utiče na transformaciju azotnih jedinjenja i vezivanje atmosverskog azota iz zemljišta.

 

[Nostradamus]

Mangan (Mn)
Nedostatak mangana obično se javlja u zasadima podignutim na alkalnim zemljištima (pH iznad 7.0) i u sušnim periodima. Takođe na zemljištima sa lošom drenažom i visokom koncentracijom dostupnog gvožđa mogu dovesti do nedostatka mangana. Simptomi su slični onima koje izaziva nedostatak gvožđa, kada se javljaju na mladim listovima, i onima koje izaziva nedostatak magnezijuma, kada se javljaju prvo na starijim listovima. Duž lisnih nerava najmlađih listova dolazi do hloroze, dok glavni lisni nerv ostaje zelen. U ozbiljnijim slučajevima nedostatka, simptomi se mogu raširiti i na starije listove izdanka. Toksične količine mangana dovode do pojave sitne krastavosti koja se obično javlja na stablima jabuke posađenim na zemljištu čija je pH vrednost ispod 5.5. Kambijalno tkivo ispod kore mladih izdanaka odumire, što dovodi do pucanja kore. Ovaj simptom javlja se na mladim stablima na mestima na kojima se voće ne sadi prvi put i gde u zemljište nije unešen kreč. Suvišku mangana posebno je podložna jabuka crveni Delišes

 

[Nostradamus]

Cink (Zn)
Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima, koji su mnogo sitniji i uži od normalnih. Tkivo između glavnih lisnih nerava žuti i postaje hlorotično. Vršni delovi izdanaka ne dostižu svoju normalnu dužinu, što ima za posledicu skraćivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cinka.

 

[Nostradamus]

ANALIZA ZEMLJIŠTA
Analizom zemljišta može se odrediti pH vrednost zemljišta i proceniti sadržaj hranljivih elemenata u njemu. Međutim, u višegodišnjim zasadima, postoji velika razlika u koncentracijama hranljivih materija u zemljištu i u samim biljkama. Često se dešava da su u samim stablima elementi prisutni u dovoljnoj količini, iako analize pokazuju da njihovo prisustvo u zemljištu nije zadovoljavajuće. Isto tako, dobra snabdevenost zemljišta hranljivim materijama ne znači i da su te iste količine dostupne biljkama. Ipak, kod kultura sa plitkim korenovim sistemom, kao što su jagode i maline, analize zemljišta istovremeno mogu dati solidnu procenu prisustva hranljivih materija i u samim biljkama.

 

[Nostradamus]

Uzorkovanje zemljišta pre sadnje.
Godinu dana pre sadnje iz svih delova voćnjaka treba uzeti uzorke zemljišta. Uzorci se posebno uzimaju sa dubina do 20 cm i od 20 – 40 cm, tako da se analiziraju i oni horizonti zdravice zemljišta koji su kisele reakcije ili sadrže kalcijum. Ako to vreme dozvoljava, pre sadnje može se izvršiti kalcifikacija ili acidifikacija zemljišta. Kalcifikaciju zemljišta koja se obavlja pre sadnje treba izvršiti dok pH ne dostigne vrednost 6.5-6.8. Može se izvršiti i inkorporacija fosfornih ili kalijumovih đubriva u koncentracijama po preporukama na osnovu analize zemljišta.

 

[Nostradamus]

Pre sadnje treba uzeti uzorke zemljišta i sa onih mesta namenjenih podizanju voćnjaka koja su nivelisana ili cija je konfiguracija na neki način promenjena. Pošto se završi premeštanje zdravice zemljišta, površinski deo zemljišta se obično uklanja i zamenjuje novom zemljom.

 

[Nostradamus]